Upoznaj tišinu i tminu - tušta i tma

5jdcohjb.jpg

"O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš.

O ne, ne brini, proći će za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,

što luduje, od sreće tugu tka
moja prosta duša slovenska.

Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali.
Gde je tome kraj"?




...............................................................................
"Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zašto se sve to dešava, dal' covek ista rešava
il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?"...

Dj Balašević


(Pjesma o iskonu)
Rig Veda, X, 129



Ni bitka ni nebitka nije bilo tada,
ni zračnog prostora niti nebesa nad njim.
Što je prolazilo čas tamo čas amo?
U čijem okrilju i gdje?
Što bješe to beskrajno bezdno voda?


Ni besmrtnosti ni smrti nije bilo tada.
Ni traga nije bilo danu ni noći.
Po svom je zakonu disalo Jedno,
bez titraja vjetra, a van toga
nije bilo ničega drugog ni daljeg.


U početku bješe tama zavita
u tamu i svemu je bio nespoznatljiv tok.
Životom moćno, uvito u prazninu,
Jedno se porodi snagom žarke težnje.


Ljubavna čežnja obuze ga prvo,
a to je bio zametak prve misli.
Proničuć’ srce mišlju,
mudraci su našli tu vezu
što bitak s nebitkom spaja.


Nit vodilju su tako napeli popr’jeko.
Što je tad bilo gore, a što dolje?
Oploditelji su bili i snage bujanja.
Dolje je bio poriv, a gore obdarenje.


No, tko to izvjesno zna,
objaviti tko nam to može?
Otkud su nastali oni,
otkud je došlo stvorenje?
Bogovi su kasnije došli,
po stvaranju svijeta.
Pa tko onda da zna,
iz čeg je to poteklo?


Iz čega se je razvilo stvorenje,
je li to djelo Njegovo ili nije,
Onoga što nad svemirom
bdije u najvišem nebu?
On sam to zna,
a možda ne zna ni on.
 
Poslednja izmena:
Neke snove ne želim da odsanjam. Ne usudjujem se reskirati i dirati u nešto što mi može kasnije trebati.
I ne znam da li je to strah, ili moja tvrdoglavost?
Ne želim čak ni odgovore . Neke rizike neću da nosim.
Radije ću da čuvam to nešto, daleko i od sebe i od drugih
 
Poslednja izmena:
"Na odlasku,
goreće zelene i plave muzike,
u sveće pretvorene.
Levoruki monolozi nekih razgovora,
prljaće nebo skrajnutim osmehom.
Zapise poluistina i poluizmišljotina
nosiće vetar preko pučine,
u neka bolja svitanja.

Na odlasku,
pokupiću javno oglašavane stubove srama,
šarena stakla i ciganske đinđuve,
perje i ptice, vosak i kugle,
sve svoje zaludice i sitnice.
Očistiću gluve sobe od odjeka,
kalendarskih godina i zaboravljenih dana.

Na odlasku,
Uzeću svoje mnogobojne ceduljice,
podsetnike uzaludnih traženja i nenalaženja,
tumačenja i tlačenja, razvlačenja.
Zguliću i poslednju blistavost i mekoću
visokih zidova i nepremostivih granica.

Na odlasku,
zaboraviću potpuno
sve nedotaknute male iskrenosti,
ona noćna nenaslanjanja o leđa,
utisnute metalne kopče i okivana disanja,
preretke desetominutne oči.
Obrisaću zvuk praznine u ćutanjima.

Na odlasku,
upakovana beznačajna značenja
zatvoriće predele porasle izvan stvarnosti.
U poharanim svetovima, na samoj ivici glasa,
pobodena zastava pozdraviće nebo.
Sunce ostavljam tebi..."

Bibelot de Verre
 
Заднје Вести
Са мном је готово било онога трена
Кад сам рекао
Немој
А ти си хтела и хтела
А ја сам питао
Зашто
А ти си рекла
Зато, зато и зато
Јер тако чини жена
Ти си најбоља од свих
Којима сам желео да кажем
То што говорим теби
Сувише знам о себи и о свему
Већ сам прешао границу грешну
Где ништа није свето
И ништа није срамота
Сав сам на другој страни
А иза мене гори к'о вечни пламен
Једино твоја лепота
Ти си најбоља од свих
Којима сам желео да кажем
То што говорим теби
Али сад је касно
Ово су задње вести
Више се нећемо срести
Осим у неком тешком сну

Душко Трифуновић
E_OtB2QUUAIpkQb

Нека осећања никада нису отишла, Као ехо који се увек враћа.
 
E_RE86SXMAM1U2H

Пиштољ Глоцк Г19 Ген 5 са прилагођеним оквиром из ГНП Тацтицал, цев, засун и окидач компаније Киллер Инноватионс, колосатор Холосун ХС509Т, механички нишани из Нигхт Фисиона, пригушивач Сег Х из Рек Силентиума и 15 метака магазина
 
Meni nešto najbajkovitije što sam video

E_RC5EKXoAQDlR6

Neuschwanstein_Castle_from_Marienbr%C3%BCcke_2011_May.jpg

Nojšvanštajn​


Dvorac za koga mnogi kažu da je najlepši na svetu. Bio je inspiracija Voltu Dizniju za zamak Trnove Ružice i od tad postaje veoma popularan, pa ga mnogi čak i zovu Diznijev dvorac. Kralj Ludvig II je osmislio dvorac iz snova koji baš kao u bajci, u ranim jutarnjim satima obavijaju ga oblaci magle koja se diže iz doline ispod litice na kojoj je zamak sazidan.To je definitivno prizor koji ostavlja bez daha. Nalazi se na jugu Bavarske u podnožju Alpa. Graditelji dvorca su sledili romantični stil. Ipak,tamo se prepliću i elementi vizantijskog stila i gotičke arhitekture koji su izmešani sa detaljima I drugih vrsta stilova. Sagradjen je na tzv. Labudovoj steni na nadmorskoj visini od 965m. Gradnja je započeta 1869 g. a zamišljen je kao romantični viteški zamak. Fantazija Ludviga II doslovce je pretočena u bele kamene zidine i vitke tornjeve koji se uzdižu u visinu. Pogled sa poslednjeg sprata ovog dvorca na raskošne Alpske pejzaže se ne zaboravlja. Za javnost je otvoren sest nedelja nakon Ludvigove smrti. To je jedan od najposećenijih dvoraca u Evropi i godišnje ga poseti oko tri miliona posetilaca.
Unutrašnjost dvorca nudi fantastične prizore počevši od drvene rezbarije, oslikane tavanice, preko zidova koji pokazuju mnoge starogermanske mitove i legende. Tu su i kreveti sa baldahinima, dekorativni mozaici, vizantijske arkade, porcelan, ogromni lusteri. Između dnevne i radne sobe nalazi se mala veštačka pećina koja je dekorisana vestačkim vodopadom i svetlima koja se menjaju. Dve najvrednije prostorije su hala sa tronom i koncertna dvorana.
Dvorana sa prestolom je inspirisana vizantijskim crkvama a posebno crkvom Svih Svetih u Minhenu. Tron koji je trebalo da bude u dvorani- na mestu oltara, posle kraljeve smrti, nikad nije konstruisan. Ova kombinacija crkve i prestone sobe ilustruje Ludvigovo tumačenje kraljevstva: on je sebe video ne samo kao kralja, već i kao posrednika između Boga i celog sveta. Prestona dvorana nije bila namenjena za državne poslove.

Koncertna dvorana je, pored prestone dvorane, bila jedna od najvažnijih kraljevih projekata i nikada nije bila korišćena za velike bankete i muzičke predstave.To je bio Ludvigov spomenik u cast vitezovima i legendama srednjeg veka. Tanhojzer , Parsifal i Loengrin su vitezovi sa kojima se kralj poistovećivao od rane mladosti.

Interesantno je i to da je dvorac imao najnaprednija dostignuća svoga doba, toplu i hladnu tekuću vodu,centralno grejanje,a toaleti su imali automatski sistem ispiranja. Kralj je koristio električni sistem zvona da pozove poslugu, a na trećem i četvrtom spratu su čak bili postavljeni i telefoni. Jedna od posebnih karakteristika dvorca su velika prozorska okna. Prozori ovih veličina su bili retka pojava u to vreme.
 
Poslednja izmena:
"U životu se ništa ne podrazumeva. Upravo to podrazumevanje postane zamka u kojoj se mnogi ušuškaju, zaživotare, dok se ne razvodnji sve ono u šta se verovalo da će odoleti vremenu. Sa podrazumevanjem počne obamiranje, bezvolja... Nestane žar kojim se čovek upinje da zagrabi i dobije još malo preko tog podrazumevanog...

Ne podrazumeva se ako nam jednom rekli da nas vole, da će nas voleti i danas, i sutra... To što očekujemo je nečiji zavet, tražimo da nas ušuškaju neodustajenjem u baš to, podrazumevano.
Svako ima pravo da bira. Kao što je birao nekad, ima pravo da bira sada i uvek iznova. I oni, i mi...
Naša nespremnost kontra nečije spremnosti.. Duša u čoveku se kreće i pomera prema onome što je ispunjava... Veruje da postoji ono bolje. Nije na nama da bilo koga uveravamo da ne treba tako, da greši jer ga obavezuje što smo poverovali da nam pripada više nego što je spreman da da. U to verujemo mi... ne oni.
Tu nema ljutnje. Tu ne postoji nepravda.

Ne treba podrazumevati, u ime par reči ljubavi koje su nam nekad uputili, da su položili tapiju svoje ljubavi u naše ruke. Tada su nas samo birali. Bili smo nečiji odabir tog trenutka...Mi njihov, oni naš...
Da bi ljubav trajala moramo se birati uvek iznova, svakog dana..
Moramo se po hiljadu puta birati u moru ostalih. Mora se odoleti jednako dobrim i boljim od nas... A uvek ih ima takvih, zar ne?

Ljubav je trud. Ogroman trud. Upinjanje da se izborimo sa hiljadu prepreka, potvrdimo da smo tu i kad svi odustaju i kad nas odvraćaju, jer znamo zašto se valja truditi i boriti da bi opstala. Baš zato što to ne podrazumevamo...
Dopustite da nas biraju po tome što se izdvajamo, što smo drugačili...
Ne podrazumevajmo ono od juče da danas treba prepisati. Valjda je u tome i čar svake ljubavi, jer ljubav koja se godinama kalemi, je samo zalog koji treba da nas uveri da smo je, kroz sva iskušenja, dileme, kroz sve ono što se gradilo i stvaralo, iznova birali...

Apsolutno ništa se ne podrazumeva među ljudima...
Jedino na šta se može računati je ono u nama i da ćemo onim najboljim delom sebe uspeti da budemo deo nečijeg odabira. Svakog dana. Ako to neko ne prepozna, onda nije vredno da se bilo ko tu više zadržava...
Ma koliko da je teško. Došlo je vreme je za neke nove odabire. I drugih i nas...
Jer svako zaslužuje da dobije ono što mu pripada. Za to ne postoje godine, niti vreme... U prirodi čoveka je da uvek traga za srodnom dušom i nije tačno da postoji samo jedna.

Zahvalna sam sve dok sam deo nečijeg odabira, dokle god i ja iznova mogu da biram njega...Svakoga dana
iznova..."

Jasenka Lalović
 
"Znaš li koliko je svetlosnih godina
naša noć daleko od Sunca
i koliko nam nedostaje života
da dočekamo zoru?

I umeš li da shvatiš
koliko nam tona utehe treba
za jedan osmeh,
kojim bi mogli da pregazimo svet?

Ili ti je već odavno svejedno,
pa se, širom zatvorenih očiju,
sam nudiš stihiji,
koja te gura da po navici voliš?

Prkosiš, uživajući u svom bolu,
rodjenom iz inata,
dok ja, bolesna od ljubavi,
prkosim bolu.

I bežim
sve dalje od tvojih želja,
samo da bih opet negde
čeznula za tobom.

Da li to znači
da se mrzimo do bola,
ili je ovo jedini način
na koji umemo da volimo?"

XX
 
Ако остане .. то је љубав.
Ако се заврши .. То је љубавна прича.

А ако никад не почне .. То је поезија.

Још једном погледај свој стари живот. Дубоко удахни и шапни .. Никада те више нећу видети.
 
Poslednja izmena:

Back
Top