Ja sve što radim, radim u cilju uplovljavanja u mirnu luku. Želim da, ako Bog i dobra sreća daju, zasnujem potomstvo, vaspitam ih, izvedem na put, a onda ako poživim, uzmem neku barakicu na planini sa svojom ženom, imamo mali komad zemlje za svoje potrebe, pijem vino, čitam filozofske knjige i lagano dočekam kraj...
Šta mislite da je potrebno da vam se desi u životu pa da bude prilično izvesno da ćete ostatak života provesti bez nekog značajnog stresa?
Da li ste možda to već postigli i šta je bilo ključno da dođete do tog stanja?
ili možda mislite da nećete to dostići dok ste živi nego eventualno kad umrete?
Možda nema smisla težiti ovome nego život posmatrati kao konstantno nadj*bavanje sa problemima i izazovima i imati neke kraće periode opuštenosti.
Ja bih se smorila bez stresa
Šta mislite da je potrebno da vam se desi u životu pa da bude prilično izvesno da ćete ostatak života provesti bez nekog značajnog stresa?
Da li ste možda to već postigli i šta je bilo ključno da dođete do tog stanja?
ili možda mislite da nećete to dostići dok ste živi nego eventualno kad umrete?
Možda nema smisla težiti ovome nego život posmatrati kao konstantno nadj*bavanje sa problemima i izazovima i imati neke kraće periode opuštenosti.
Bože, Bože, kako vi mladi razmišljate!!Dobro, to je nešto što dođe pred kraj ali ako neko npr živi od 30-te do 60-te opušteno to je super i može se smatrati "mirnom lukom"
Prvo: ne možete uploviti u "mirnu luku" dok vam je mozak natopljen hormonima...tako da, ta luka ne postoji pre npr. 60. godinice života... dotle ćete sve tumačiti kroz vizuru hormona...bićete i lovac i lovina, u stresu, sa bezbroj kora od banane posutih na putu da se okliznete i što bolje tresnete.... Morate da znate da je takav život divan.... Iskoristite ga da što više naučite, a svakom svom padu se smejte od srca....E, a posle dođu godinice kada se mozak oslobodio hormona i kada se pojavila slika života puna smisla i lepote...tada se živi opušteno, sve je jasno, sve ima smisla i život je tada fenomenalan...tek tada je jasno zašto su nekada dani bili užasno zli...tek tada više nema ljutnje, već veeeelike ljubavi prema životu...to je ta "mirna luka"...E, da! Dok ste u Agonu, učite što više...trebaće vam znanje i razumevanje i za to vreme, a i za kasnije...
Šta mislite da je potrebno da vam se desi u životu pa da bude prilično izvesno da ćete ostatak života provesti bez nekog značajnog stresa?
Da li ste možda to već postigli i šta je bilo ključno da dođete do tog stanja?
ili možda mislite da nećete to dostići dok ste živi nego eventualno kad umrete?
Možda nema smisla težiti ovome nego život posmatrati kao konstantno nadj*bavanje sa problemima i izazovima i imati neke kraće periode opuštenosti.
Šta mislite da je potrebno da vam se desi u životu pa da bude prilično izvesno da ćete ostatak života provesti bez nekog značajnog stresa?
Da li ste možda to već postigli i šta je bilo ključno da dođete do tog stanja?
ili možda mislite da nećete to dostići dok ste živi nego eventualno kad umrete?
Možda nema smisla težiti ovome nego život posmatrati kao konstantno nadj*bavanje sa problemima i izazovima i imati neke kraće periode opuštenosti.
нема мирне луке увек има неког стреса, брига који не да мира а ако нема онда сами себи направимо тек да не буде мирно 
