Umro Aleksandar Tijanić

[zemunski kej]

Nisam ga voleo. Saucesce porodici. Ukoliko postave nekog kvalitetnog ,mozda i krene toj televiziji. U svakom slucaju ocekujem novi program, bez besomucnog repriziranja ,

 

[111111]

ova nepismena Bojana Lekić piše nebitno odvojeno nije ni čudo kad joj je on bio mentor

 

[Милунка Савић]

pa kažu da su alkohol i cigare jedni od uzročnika šećerne bolesti..

Узрочници повишеног шећера у крви су разни.

Везани су за деловање хормона инсулин, којег производи панкреас.

Шећерна болест, дијабетес, настаје услед смањеног деловања инсулина.

Као и за све поремећаје, најбитнији фактор је генетски. Уз то, гојазност је битна, стрес, алкохол и дуван, али ти фактори нису кључни.

Битно је, такође, и да ниво глукозе у крви не буде превише смањен.

Како год, дуготрајно присуство повишене глукозе у крви делује врло штетно на крвне судове, и на тај начин коначно може довести до инфаркта.

 

[Милица]

Samo još jedna lekcija da svi ukapiramo koliko smo prolazni i smrtni.

kad se čovek kasno uključi,

ostaje samo da potpiše tuđe misli

pametne

 

[gost 270414]

Večni mu pokoj i mir.

 

[Arhimedes]

Žao mi je čoveka. Još više mi je žao svih onih koji su umrli ili čak ovog časa umiru širom Srbije kao anonimusi daleko od očiju javnosti, jer nisu nikada imali prilike da ih posredstvom sredstava informisanja i drugih medija po dobru ili makar i zlu upozna i upamti široki narodni auditorijum.

 

[27E]

Žao mi je čoveka. Još više mi je žao svih onih koji su umrli ili čak ovog časa umiru širom Srbije kao anonimusi daleko od očiju javnosti, jer nisu nikada imali prilike da ih posredstvom sredstava informisanja i drugih medija po dobru ili makar i zlu upozna i upamti široki narodni auditorijum.

korektno, ako se politika zaboravi

 

[gost 41715]

Neka mu je laka zemlja...

 

[gost 287336]

Poenta svega je to što odgovrni u Srbiji namerno su izabrali neke najgore sapunice iz Turske filmogrfije, a znam da imaju veoma kvalitetne serije i filmove.

mene je bas zanimalo sto nikad rts nije iskesirao da se snimi neki dobar film o nasim bitkama? msm zar nije bolje da snime nesto o nasoj slavnoj proslosti nego da bacaju pare na onaj otpad od bajicevih serija?

 

[електрика]

mene je bas zanimalo sto nikad rts nije iskesirao da se snimi neki dobar film o nasim bitkama? msm zar nije bolje da snime nesto o nasoj slavnoj proslosti nego da bacaju pare na onaj otpad od bajicevih serija?

Па ево, сад ти креће Бајићева "Равна Гора".

 

[dlugomir]

Ok, nastavicemo sa ovim, uz paznju na primerenost postova. I oni koji ga nisu voleli mogu to da kazu na pristojan nacin.

 

[fauler]

oće da ga sarane u aleji velikana.

 

[Акај]

Kakav god bio, neka mu je laka crna zemlja. Očekujte iduće godine "nagradu Aleksandar Tijanić", neki fond sa njegovim imenom ili šta slično.

 

[fauler]

Fala mu i za sva remek dela tipa Bela lađa,Baba gori i ostala vrhunska ostvarenja bez kojih život ne bi imao smisla,slava mu !!

 

[sunchaya]

Ok, nastavicemo sa ovim, uz paznju na primerenost postova. I oni koji ga nisu voleli mogu to da kazu na pristojan nacin.

 

[gost 198065]

E ludilo umro Tijanić. Pa šta?

 

[Arhimedes]

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1430967/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0+%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2+%D0%B2.+%D0%B4.+%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D0%B4%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0+%D0%A0%D0%A2%D0%A1-%D0%B0.html
Tek sada sam ozbiljno zabrinut za opstanak i perspektivu RTS jer je kolegijum čvrsto odlučio da nastavi Tijanićevim putem u dobro poznatom stilu: "Tijaniću mi ti se kunemo..." kao i u onom svima nama dobro poznatom " I posle Tijanića - Tijanić."

 

[Rayela]

Ima njegovih koleginica i kolega diljem bivse nam domovine koji i ne znaju za babe koje se cesljaju nego ga se secaju kao vrhunskog novinara, sto je i bio


Vedrana Rudan povodom smrti Aleksandra Tijanića: Zbogom, Saša
29. oktobar 2013. 11:22 |

Ugasio se život čovjeka na pragu starosti. Oko mene svakoga dana umiru moji vršnjaci. Došao je red na moju generaciju. Pa ipak...








Nazvao me sin: ”Čuvaj se, Stara, odlaze ti vršnjaci!” Pa mi je rekao. Da li sam se užasnula? Zapanjila? Iznenadila? Prestravila? Nisam. Tijanić je bio bolestan čovjek. Visok šećer, stres, problemi sa srcem, šezdeset i četiri godine, vodio je život koji bi daleko prije ubio svakog normalnog čovjeka. Želim reći, u Tijanićevoj smrti nema ništa neobično.

Ugasio se život čovjeka na pragu starosti. Oko mene svakoga dana umiru moji vršnjaci. Došao je red na moju generaciju. Pa ipak… Kad je sin spustio slušalicu… Umro je Tijanić. Nema više Saše? Sredinom idućeg mjeseca otići ću, ako budem živa, u Beograd. Planirala sam popiti s njim kavu.

Kad bih ga nazvala a on mi se ne bi mogao javiti u uhu bih čula glas Arsena Dedića: “Samo prazna obećanja dat ću vam ja…” Sjećam se da sam nekoliko dana prije nego što je pao Milošević za “Novi list” radila sa Sašom intervju u Banjaluci u kafiću na obali Vrbasa. Pokazao mi je ogroman pištolj, zgrozila sam se. Bojao se da će ga ubiti. Zaboravila sam koga se bojao.

Pitala sam ga: “Da li si ti četnik?” Rekao mi je da nije “četnik” ali da jest “početnik”. Znam da je bio Miloševićev minister informiranja i da me to zgrozilo, znam da je vukao mnoge poteze s kojima se nisam slagala, ali… Imam problem. Ponosna sam što sam godinama poznavala najveće pero na prostorima umlaćene Jugoslavije.

Njegovi su me tekstovi fascinirali. Ostajala bih bez daha kad bih u pokojnoj Nedjeljnoj Dalmaciji dokrajčila neki od njegovih tekstova. Isti užitak mi danas pričinjava grickanje belgijske čokolade. Užitak veći od života. Pretjerujem? Tijanić i čokolada? **** mi se što ćete misliti o meni i o mom pretjerivanju. Volim četnika? Smije li se danas itko u Hrvatskoj baciti kamenom na Tijanića “četnika” kad srpski predsjednik Nikolić četnik dolazi u Hrvatsku kao drag gost?

Što to ja radim? Pokušavam “rehabilitirati” Tijanića samo zato jer mi je drag? Jalov posao? Ali ja ovo ne pišem ni za koga nego za svoju dušu. Poznavala sam ga dvadeset i pet godina. Bio je vreća šarma. Bio je čovjek čiji će tekstovi ući u povijest hrvatskog novinarstva. Bio je lik s kim se moglo zajebavati. Kužio je i cinizam i zlobu i maestralno se znao s tim nositi.

Kad bi ga netko nagazio uvijek mi je bilo žao toga nekoga ma koliko sirotan bio u pravu.

Eto, postoje tako u životima ljudi neki ljudi koje voliš protiv svoje volje. “Stara, odlaze ti vršnjaci!” Vršnjak? Otišao je čovjek koga sam svim srcem voljela protiv svoje volje.
Vesti iz Rubrike

 

[111111]

Pokazao mi je ogroman pištolj, zgrozila sam se. Bojao se da će ga ubiti. Zaboravila sam koga se bojao.

Vaistinu velikan Srbije.

 

[Nancy011]

oće da ga sarane u aleji velikana.

U Aleji Velikana se odavno niko ne sahranjuje.
Aleja zaslužnih gradjana je nešto drugo.

Btw, Tijanić je bio odličan novinar.

 

[Џорџи]

OBJAVLJEN TIJANIĆEV “POSMRTNI” INTERVJU
Intervju koji je Tijanić dao NIN-u i insistirao da se objavi posle njegove smrti

• 

Pre dve godine Aleksandar Tijanić dao je intervju za NIN, ali je insistirao da bude objavljen posle njegove smrti, prenosi Mondo.

• 
  TIJANIĆ U ALEJI ZASLUŽNIH GRAĐANA​

​

U ovom "testamentnom intervjuu" Tijanić poručuje da uopšte ne bi voleo da ga srpsko novinarstvo pamti.

"Duboko prezirem profesiju kojom se bavim, kao i sebe. Novinarstvo, to je sloj robova. Ne znam ni sam šta tražim skoro četiri decenije u novinarstvu. Kada sve saberem, napisao sam hiljade tekstova, ali ima samo desetak koji mogu da izraze ono što ja mislim da sam ja. Samo desetak", rekao je tada Tijanić.

"Voleo bih da ostavim dve ili tri knjige svojih tekstova i da samo studenti novinarstva kada hoće da vide kakav je ludak bio Tijanić, uzmu i pročitaju nekoliko tekstova", rekao je on.

"Ono što sam ja uradio u srpskom novinarstvu je da sam počeo da pišem o politici kao o sportu, a o sportu kao o politici", rekao je Tijanić i dodao da nikada nije voleo pohvale i nagrade, koje, istina nikada nije ni dobio.

Govoreći intimno o sebi objasnio je i neke svoje poteze, koji mu se i posle smrti spočitavaju:

"Kurčim se da ljudi ne bi videli moj strah. I da me zbog tog kukavičluka ne prezru. Zato se pravim habar u situacijama koje su ludačke."

Potom je pričao tiše i sporije:

"Ovo što sam radio poslednjih 12 godina, to nije novinarstvo, već borba za glavu, za život. Neki moji prijatelji novinari su ubijeni, neki poludeli, a neki napustili profesiju", rekao je Tijanić i podsetio se 1999. godine kada su on i Ćuruvija "licitirali" koga će ubiti - jednog, drugog.

Verovao je da ima veliki broj neprijatelja:

"Znam koliko imam neprijatelja koji uživaju u tome da ih ponižavam. Spisak mojih neprijatelja je - ko je ko u Srbiji od najmoćnijih ljudi. Kako bih preživeo te neprijatelje, morao sam da budem zvonar Bogorodičine crkve: ružan, grbav, nikakav. Ali da zvonim vrlo jako i daleko. I u tome je moja moć. Ne sastoji se u tome da nekog zaposlim ili otpustim, objavim ili ne objavim, već je cela moja moć sadržana u tome da pišem, i da zvonim i da lajem. I da ljudi koji me i ne vole moraju da me čitaju i kažu‚: ***** mu mater, jeste skotina, ali ovde ima nešto."

Kako je rekao ima malo prijatelja, ali odabranih... puno kumstava od kojih najmlađe traje 15 godina. A onda se prisetio Bogdana Tirnanića:

"Dragi moj Tirke, na mnogo načina imali smo odnos mlađeg i starijeg brata. Ali to ne znači da sam se uvek slagao sa onim što je on radio, niti je on potpisivao ono što sam ja radio. Dešavalo se da nismo govorili dugo, ali ja sam ga iskreno voleo. Nije bilo ničega sličnog u mom načinu razmišljanja sa njegovim, iako su ljudi tako mislili. Duboko i iskreno me je pogodila rečenica njegove supruge Dare Džokić na njegovoj sahrani - Ostao si sam Tijaniću, pazi šta radiš!"

U ovom oproštajnom intervjuu Tijanić se prisetio svoje porodice, Kosova i Dečana i rezignirano je zaključio:

"Jeste, moj stav je da Kosovo treba prodati. Nemamo mi snage da ga fizički zadržimo. Mi smo bivši hegemoni Balkana."

Međutim, on priznaje da mu se slike iz detinjstva često javljaju u snu:

"Često mi se u snu javlja Podujevo, dedina kuća, dvorište...", a pošto se malo zamislio i uzdahnuo dodao je "ne, nemam danas nikoga na Kosovu! Čekaju me samo Dečani!"

Za kraj izdvajamo rečenicu Aleksandra Tijanića iz njegovog oproštajnog intervjua:

"Lagano odumirem stojeći na nogama kao neka vrsta ludog dinosaurusa."

Aleksandar Tijanić preminuo je u ponedeljak, a danas će se na komemorativnom skupu u 12 sati u Skupštini grada Beograda od njega oprostiti kolege, prijatelji, poštovaoci... Kremacija posmrtnih ostataka biće obavljena sutra, u petak, u 15 sati, na Novom groblju, a urna će biti položena u Aleji zaslužnih građana.

 

[SAMCRO]

Ovo je jedna od onih situacija kad ne mogu da zalim pokojnika. Ono, covek je umro, neka mu je laka zemlja, ali ceo zivot, kao i sada u ovom poslednjem intervjuu, je bio izuzetno bahat i bezobrazan tip, laktao se od trenutka kad je dobio prvi posao, a verovatno i pre toga, sluzio i udvarao se svakoj vlasti a pljuvao te iste kad su bili opozicija. Prototip komunjarskog direktora, najslicniji Mrkonjicu.

Milovan Brkic pise o njemu u poslednjem broju svog lista, ciji link je ovde zabranjeno postavljati, a koliko god Brkic bio lud i blesav, ipak je potsetio na neke stvari, koje je pokojnik ovim romansiranim intervjuom probao da zabasuri poredeci sebe sa dinosaurusom i slicne gluposti.