- Poruka
- 2.155
(Tekst izvucen iz novina)
Linije fronta u rusko-ukrajinskom sukobu su uglavnom stagnirale, bez značajnijih pomeranja. Nedavni izveštaji ukazuju da su ruske trupe napredovale samo oko 40 kilometara u istočnom sektoru kod Donjecka tokom jedne godine, uz velike gubitke. Zbog toga obe strane traže alternativne načine za sticanje strateške prednosti.
Vazdušna moć se tradicionalno koristi za povećanje mobilnosti na bojnom polju, ali u Ukrajini nijedna strana nije uspela da uspostavi kontrolu nad nebom zahvaljujući snažnoj protivvazdušnoj odbrani. Umesto toga, obe strane koriste dronove za taktičke operacije manjeg obima.
Vredi istaći tri nivoa ratovanja: taktički, operativni i strateški, koji funkcionišu kao hijerarhija sa određenim preklapanjem između ovih nivoa:
Taktički nivo je mesto gde se planiraju i izvode manje akcije. Operativni nivo se odnosi na planiranje velikih operacija i kampanja sa ciljem postizanja strateških ciljeva. Strateški nivo uključuje dugoročne metode za ostvarenje političkih ciljeva sukoba.
Rusija ima stratešku prednost zahvaljujući sposobnosti da koristi rakete dugog dometa i bespilotne letelice poput Šaheda 136, koje mogu gađati vojne i civilne ciljeve duboko u Ukrajini.
Ovi napadi imaju dva glavna strateška cilja: prvi je smanjenje kapaciteta Ukrajine za proizvodnju vojne opreme, a drugi je gađanje urbanih područja i civilnog stanovništva kako bi se narušio moral javnosti.
Zabrana korišćenja oružja koje su Ukrajini isporučili saveznici za napade na ciljeve u Rusiji značajno ju je ograničavala, sprečavajući punu upotrebu tih sistema. Time je Rusija mogla da razvije snažnu vojno-industrijsku bazu bez pretnje napada.
Međutim, odluka UK, SAD-a i nedavno Nemačke da ukinu ova ograničenja omogućava Ukrajini da napadne širi spektar ciljeva i stvori dodatne strateške izazove za rusko političko i vojno rukovodstvo.
Posebno se ističe izjava nemačkog kancelara Fridriha Merca od 28. maja, u kojoj je najavio da će Berlin pomoći Kijevu u razvoju novih dugometnih sistema naoružanja sposobnih da pogode ciljeve na ruskoj teritoriji.
Ostaje da se vidi u kojoj meri će Ukrajina iskoristiti mogućnost da napada ciljeve unutar Rusije. Međutim, perspektiva upotrebe raketa dugog dometa – poput nemačkih Taurus raketa sa dometom većim od 500 km – mogla bi Ukrajini doneti pregovaračku prednost u potencijalnim mirovnim razgovorima.
Uklanjanje ovih ograničenja verovatno neće odmah značajno uticati na stanje na terenu. Iako će Ukrajina teoretski moći da gađa ruske vojne proizvodne lokacije, Rusija je značajno unapredila svoje kapacitete proizvodnje naoružanja. Prema izveštaju, glavni američki komandant NATO-a nedavno je izjavio pred senatskim Odborom za oružane snage da je Rusija "na putu da izgradi zalihu tri puta veću od one koju imaju SAD i Evropa zajedno."
Važno je napomenuti da su SAD i UK krajem prošle godine izrazile spremnost da dozvole upotrebu svojih raketa dugog dometa protiv ruskih lansirnih sistema, ali samo kao odbrambenu meru i isključivo sa domaće proizvedenim oružjem, za razliku od ruskih napada.
Najnovija odluka donosi ključnu promenu – ukidanje ograničenja na ciljeve koji mogu biti gađani oružjem koje su obezbedili zapadni saveznici, a ne samo ukrajinska domaća odbrambena industrija. Ovo proširuje prvobitnu odluku SAD i UK iz kraja 2024. godine, dodatno povećavajući spektar mogućih ciljeva.
Ipak, ova odluka se može brzo preispitati ukoliko Ukrajina sprovede masovne udare na civilne ciljeve, što bi moglo izazvati negativne reakcije prema Ukrajini i državama koje su joj isporučile oružje.
Nedavni ruski napadi na Kijev izazvali su oštru kritiku američkog predsednika Donalda Trampa, koji je na svom TruthSocial nalogu napisao: "[Vladimir Putin] je potpuno poludeo. Bespotrebno ubija mnogo ljudi."
Saveznici Kijeva su, međutim, svesni da bi reakcija Rusije na ovakve napade mogla biti ozbiljna. Moskva je više puta zapretila teškim posledicama ako Ukrajina upotrebi zapadno oružje za napade unutar Rusije.
Za sada, političke posledice ove odluke verovatno će biti značajnije od vojnih efekata.
------------------------------------------------------------------------------------
Pitanje se postavlja, a koje nije spomenuto- da li će Ukrajinskim snagama biti dozvoljeno gađanje naftnih rafinerija, sto bi moglo imati ogroman efekat?
I ako se to desi, kako bi Rusija mogla odgovoriti na ove napade, i koje su moguće posledice?
Da li je ovo rezultat očaja situacijom Ukrajinskih snaga i pokušaj dovesti Rusiju do novih mirovnih pregovora?
Da li će nova strategija zapada promeniti balans na terenu i situaciju ili je to hvatanje za slamku?
Linije fronta u rusko-ukrajinskom sukobu su uglavnom stagnirale, bez značajnijih pomeranja. Nedavni izveštaji ukazuju da su ruske trupe napredovale samo oko 40 kilometara u istočnom sektoru kod Donjecka tokom jedne godine, uz velike gubitke. Zbog toga obe strane traže alternativne načine za sticanje strateške prednosti.
Vazdušna moć se tradicionalno koristi za povećanje mobilnosti na bojnom polju, ali u Ukrajini nijedna strana nije uspela da uspostavi kontrolu nad nebom zahvaljujući snažnoj protivvazdušnoj odbrani. Umesto toga, obe strane koriste dronove za taktičke operacije manjeg obima.
Vredi istaći tri nivoa ratovanja: taktički, operativni i strateški, koji funkcionišu kao hijerarhija sa određenim preklapanjem između ovih nivoa:
Taktički nivo je mesto gde se planiraju i izvode manje akcije. Operativni nivo se odnosi na planiranje velikih operacija i kampanja sa ciljem postizanja strateških ciljeva. Strateški nivo uključuje dugoročne metode za ostvarenje političkih ciljeva sukoba.
Rusija ima stratešku prednost zahvaljujući sposobnosti da koristi rakete dugog dometa i bespilotne letelice poput Šaheda 136, koje mogu gađati vojne i civilne ciljeve duboko u Ukrajini.
Ovi napadi imaju dva glavna strateška cilja: prvi je smanjenje kapaciteta Ukrajine za proizvodnju vojne opreme, a drugi je gađanje urbanih područja i civilnog stanovništva kako bi se narušio moral javnosti.
Zabrana korišćenja oružja koje su Ukrajini isporučili saveznici za napade na ciljeve u Rusiji značajno ju je ograničavala, sprečavajući punu upotrebu tih sistema. Time je Rusija mogla da razvije snažnu vojno-industrijsku bazu bez pretnje napada.
Međutim, odluka UK, SAD-a i nedavno Nemačke da ukinu ova ograničenja omogućava Ukrajini da napadne širi spektar ciljeva i stvori dodatne strateške izazove za rusko političko i vojno rukovodstvo.
Posebno se ističe izjava nemačkog kancelara Fridriha Merca od 28. maja, u kojoj je najavio da će Berlin pomoći Kijevu u razvoju novih dugometnih sistema naoružanja sposobnih da pogode ciljeve na ruskoj teritoriji.
Ostaje da se vidi u kojoj meri će Ukrajina iskoristiti mogućnost da napada ciljeve unutar Rusije. Međutim, perspektiva upotrebe raketa dugog dometa – poput nemačkih Taurus raketa sa dometom većim od 500 km – mogla bi Ukrajini doneti pregovaračku prednost u potencijalnim mirovnim razgovorima.
Uklanjanje ovih ograničenja verovatno neće odmah značajno uticati na stanje na terenu. Iako će Ukrajina teoretski moći da gađa ruske vojne proizvodne lokacije, Rusija je značajno unapredila svoje kapacitete proizvodnje naoružanja. Prema izveštaju, glavni američki komandant NATO-a nedavno je izjavio pred senatskim Odborom za oružane snage da je Rusija "na putu da izgradi zalihu tri puta veću od one koju imaju SAD i Evropa zajedno."
Važno je napomenuti da su SAD i UK krajem prošle godine izrazile spremnost da dozvole upotrebu svojih raketa dugog dometa protiv ruskih lansirnih sistema, ali samo kao odbrambenu meru i isključivo sa domaće proizvedenim oružjem, za razliku od ruskih napada.
Najnovija odluka donosi ključnu promenu – ukidanje ograničenja na ciljeve koji mogu biti gađani oružjem koje su obezbedili zapadni saveznici, a ne samo ukrajinska domaća odbrambena industrija. Ovo proširuje prvobitnu odluku SAD i UK iz kraja 2024. godine, dodatno povećavajući spektar mogućih ciljeva.
Ipak, ova odluka se može brzo preispitati ukoliko Ukrajina sprovede masovne udare na civilne ciljeve, što bi moglo izazvati negativne reakcije prema Ukrajini i državama koje su joj isporučile oružje.
Nedavni ruski napadi na Kijev izazvali su oštru kritiku američkog predsednika Donalda Trampa, koji je na svom TruthSocial nalogu napisao: "[Vladimir Putin] je potpuno poludeo. Bespotrebno ubija mnogo ljudi."
Saveznici Kijeva su, međutim, svesni da bi reakcija Rusije na ovakve napade mogla biti ozbiljna. Moskva je više puta zapretila teškim posledicama ako Ukrajina upotrebi zapadno oružje za napade unutar Rusije.
Za sada, političke posledice ove odluke verovatno će biti značajnije od vojnih efekata.
------------------------------------------------------------------------------------
Pitanje se postavlja, a koje nije spomenuto- da li će Ukrajinskim snagama biti dozvoljeno gađanje naftnih rafinerija, sto bi moglo imati ogroman efekat?
I ako se to desi, kako bi Rusija mogla odgovoriti na ove napade, i koje su moguće posledice?
Da li je ovo rezultat očaja situacijom Ukrajinskih snaga i pokušaj dovesti Rusiju do novih mirovnih pregovora?
Da li će nova strategija zapada promeniti balans na terenu i situaciju ili je to hvatanje za slamku?
