Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 31.166
Вежба НАТО-а каснила јер су украјински генерали правили селфије
Амерички генерали су протестовали због тога што су маневри на северозападу Црног мора каснили 40 минута, управо колико су каснили украјински генерали да би потом још правили и селфије на ратном броду
Аутор: Биљана Митриновић, четвртак, 28.07.2016.
Украјинска војска се током војних вежби НАТО-а у међународним водама на северозападу Црног мора није баш показала као високопрофесионална армија.
Ову информацију је објавила посланица у украјинском парламенту и недавно помилована затвореница из руског затвора Надежда Савченко на свом фејсбук профилу. Савченкова, која је војни пилот, написала је да се током вежбе „Си бриз 2016” (Морски поветарац) украјински генерали нису понашали професионално и да њиховом командом није незадовољна само она, него и амерички војска.
Она је написала да је дошло до озбиљне колизије током вежбе изазване кривицом украјинског војног врха, пренео је Спутњик на немачком. „Слетање јединица је каснило 40 минута, јер су генерали дошли на брод са закашњењем од управо 40 минута, а потом су још правили селфије”, обелоданила је Савченкова.
Мултинационални поморски војни маневри, који се одвијају на југу Украјине, започели су 18. јула летачким маневрима у Николајеву, а од 24. до 30. јула се одржавају маневри на мору у близини Одесе. Маневри се одржавају и у близини бугарске луке Бургас.
Вежбе „Морски поветaрац” редовно се одржавају од 1997. године, углавном у Црном мору, захватају и територију јужне Украјине, а неколико пута су одржане и у Медитерану. Русија је учествовала само једанпут – 1998. године – са три брода своје црноморске флоте. Ове маневре су већ неколико пута пратили протести противника украјинског приближавања НАТО-у.
Ове године на маневрима учествује 3.000 војника, укључујући 2.000 из САД, а остали потичу из других НАТО чланица и црноморских земаља, Бугарске, Грчке, Румуније и Турске. Како је раније саопштила украјинска војска, из Украјине учествује 1.000 војника. У маневрима Северноатлантске алијансе учествује 25 бродова, глисера и пловила за снабдевање.
Главни циљ маневара је да се побољша сарадња између снага земаља учесница, а у последњем саопштењу НАТО-а наведено је да је главна тема војних вежби „спровођење мултинационалних безбедносних операција у кризним деловима земље”. Руски медији наглашавају да су током самита НАТО-а у Варшави 8. и 9. јула као главне светске претње означени тероризам Исламске државе и Русија.
Тада је украјински председник Петро Порошенко, који инсистира на што већем присуству НАТО-а у Украјини, рекао да у борби против могуће руске инвазије Украјина може да пренесе своје искуство НАТО-у. Он је изјавио да „савремена, модернизована, украјинска војска зна како да победи војску свог суседа”. Украјински министар одбране Степан Полторак изјавио је да се овогодишње вежбе одржавају у време погоршања ситуације на југоистоку Украјине и да оне представљају важну компоненту реформи украјинске војске.
Приватна агенција за прикупљање и анализу података „Стратфор” почетком месеца је објавила анализу ситуације у Црном мору, у којој је констатовано да је Украјина „истиснута из арене, док је Москва већ повећала своју флоту”.
У намери да НАТО појача политику обуздавања Русије у Европи, ова агенција је навела да би НАТО требало да узме у обзир Конвенцију из Монтреа из 1936. године, којом се ограничавају тонажа, број и време боравка у Црном мору војних бродова држава које на њега не излазе. Према овој конвенцији земље које немају излаз на Црно море не могу на тој територији да задржавају своје војне бродове дуже од 21 дан. Ипак, вишенационалне снаге, попут Северноатлантске алијансе, могу да заобиђу ограничења укључивањем у своју флоту бродова из неколико држава и ротирањем снага.
У овој анализи је указано и на то да нису све земље НАТО-а које излазе на Црно море спремне да подрже повећање снага алијансе у региону. Бугарска и Турска су означене као државе које би могле да буду уздржаније јер не желе непријатељство са Русијом, тврди „Стратфор”.
Бугарски премијер Бојко Борисов је на заједничкој конференцији за новинаре са бугарским председником Росеном Плевнелијевим прошлог месеца изјавио да не подржава предлог да се у Црном мору формира флота НАТО-а јер не жели рат у том региону.
Аналитичари су упоредили однос снага у региону: према броју бродова НАТО је испред Русије, али она има других предности – на пример у авијацији. Осим тога, Москва активно модернизује флоту, укључујући подморнице, наведено је у овој анализи. Осим тога, и поред тога што ће НАТО тражити начине да заобиђе ограничења и обезбеди лидерску позицију своје Ратне морнарице у региону, Кримско полуострво даје Русији озбиљну предност у односу на алијансу, закључују експерти „Стратфора”.
Амерички генерали су протестовали због тога што су маневри на северозападу Црног мора каснили 40 минута, управо колико су каснили украјински генерали да би потом још правили и селфије на ратном броду
Аутор: Биљана Митриновић, четвртак, 28.07.2016.
Украјинска војска се током војних вежби НАТО-а у међународним водама на северозападу Црног мора није баш показала као високопрофесионална армија.
Ову информацију је објавила посланица у украјинском парламенту и недавно помилована затвореница из руског затвора Надежда Савченко на свом фејсбук профилу. Савченкова, која је војни пилот, написала је да се током вежбе „Си бриз 2016” (Морски поветарац) украјински генерали нису понашали професионално и да њиховом командом није незадовољна само она, него и амерички војска.
Она је написала да је дошло до озбиљне колизије током вежбе изазване кривицом украјинског војног врха, пренео је Спутњик на немачком. „Слетање јединица је каснило 40 минута, јер су генерали дошли на брод са закашњењем од управо 40 минута, а потом су још правили селфије”, обелоданила је Савченкова.
Мултинационални поморски војни маневри, који се одвијају на југу Украјине, започели су 18. јула летачким маневрима у Николајеву, а од 24. до 30. јула се одржавају маневри на мору у близини Одесе. Маневри се одржавају и у близини бугарске луке Бургас.
Вежбе „Морски поветaрац” редовно се одржавају од 1997. године, углавном у Црном мору, захватају и територију јужне Украјине, а неколико пута су одржане и у Медитерану. Русија је учествовала само једанпут – 1998. године – са три брода своје црноморске флоте. Ове маневре су већ неколико пута пратили протести противника украјинског приближавања НАТО-у.
Ове године на маневрима учествује 3.000 војника, укључујући 2.000 из САД, а остали потичу из других НАТО чланица и црноморских земаља, Бугарске, Грчке, Румуније и Турске. Како је раније саопштила украјинска војска, из Украјине учествује 1.000 војника. У маневрима Северноатлантске алијансе учествује 25 бродова, глисера и пловила за снабдевање.
Главни циљ маневара је да се побољша сарадња између снага земаља учесница, а у последњем саопштењу НАТО-а наведено је да је главна тема војних вежби „спровођење мултинационалних безбедносних операција у кризним деловима земље”. Руски медији наглашавају да су током самита НАТО-а у Варшави 8. и 9. јула као главне светске претње означени тероризам Исламске државе и Русија.
Тада је украјински председник Петро Порошенко, који инсистира на што већем присуству НАТО-а у Украјини, рекао да у борби против могуће руске инвазије Украјина може да пренесе своје искуство НАТО-у. Он је изјавио да „савремена, модернизована, украјинска војска зна како да победи војску свог суседа”. Украјински министар одбране Степан Полторак изјавио је да се овогодишње вежбе одржавају у време погоршања ситуације на југоистоку Украјине и да оне представљају важну компоненту реформи украјинске војске.
Приватна агенција за прикупљање и анализу података „Стратфор” почетком месеца је објавила анализу ситуације у Црном мору, у којој је констатовано да је Украјина „истиснута из арене, док је Москва већ повећала своју флоту”.
У намери да НАТО појача политику обуздавања Русије у Европи, ова агенција је навела да би НАТО требало да узме у обзир Конвенцију из Монтреа из 1936. године, којом се ограничавају тонажа, број и време боравка у Црном мору војних бродова држава које на њега не излазе. Према овој конвенцији земље које немају излаз на Црно море не могу на тој територији да задржавају своје војне бродове дуже од 21 дан. Ипак, вишенационалне снаге, попут Северноатлантске алијансе, могу да заобиђу ограничења укључивањем у своју флоту бродова из неколико држава и ротирањем снага.
У овој анализи је указано и на то да нису све земље НАТО-а које излазе на Црно море спремне да подрже повећање снага алијансе у региону. Бугарска и Турска су означене као државе које би могле да буду уздржаније јер не желе непријатељство са Русијом, тврди „Стратфор”.
Бугарски премијер Бојко Борисов је на заједничкој конференцији за новинаре са бугарским председником Росеном Плевнелијевим прошлог месеца изјавио да не подржава предлог да се у Црном мору формира флота НАТО-а јер не жели рат у том региону.
Аналитичари су упоредили однос снага у региону: према броју бродова НАТО је испред Русије, али она има других предности – на пример у авијацији. Осим тога, Москва активно модернизује флоту, укључујући подморнице, наведено је у овој анализи. Осим тога, и поред тога што ће НАТО тражити начине да заобиђе ограничења и обезбеди лидерску позицију своје Ратне морнарице у региону, Кримско полуострво даје Русији озбиљну предност у односу на алијансу, закључују експерти „Стратфора”.
