Украјинa

[Njegos88]

ЕДИТ: Словенци Крањску изговарају као 'Крањска', а Белу Крањску као 'Бела Крајина', што значи да су то две потпуно различите речи са два потпуно различита значења и етимологије.

Крањска (Словенски) и Krain (Немачки) за 'Carniola'

Белa Крајинa (Словенски) и Weiße-Mark (Немачки) за 'White Carniola'

 

[Rogonos]

Sada je pola godine otkako je Rusija započela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

Rat u gradu je posebno smrtonosan. To se vidi i u osvajanju Kijeva (gledano sa istorijske distance) od strane nemačkog Vermahta. Uspelo je tek iz drugog pokušaja i praćeno je ratnim zločinima. I ne treba zaboraviti, da sve analogije koje su koristili potiču iz novije vojne istorije: Grozni (1995), Bagdad (2003), Faludža (2004), Alep (2016) i Mosul (2017).

Zauzimanje ili odbrana velikih gradova jedna je od najsloženijih vojnih operacija sa kojima se suočavaju oružane snage. U savremenom ratovanju gradska bitka je oduvek predstavljala poseban oblik borbe. U Prvom svetskom ratu primeri su retki i ograničeni na početnu fazu rata.

U Drugom svetskom ratu, koji je više bio pokretni rat nego prvi, bilo je znatno više borbi oko velikih gradova: Varšava recimo 1939. i Lenjingrad 1941-44 su primeri neuspešnih osvajanja, ali sve brutalnijih blokada. Kenigsberg, Berlin i Manila su sa druge strane zauzeti 1945. godine. Tokom Hladnog rata, sve armije su se pripremale za gradske bitke i čak su postavljale gradove za obuku za to, kao u slučaju "Borbenog grada" u Zapadnom Berlinu, to je danas na veliko zaboravljeno
.
Vratimo se na primer Ukrajine tj Kijeva. Prilikom ulaska Nemaca u sam Kijev u početku nije bilo borbi. Međutim, Crvena armija je ostavila mine sa daljinskim i vremenskim detonatorima u mnogim javnim zgradama. U ovim eksplozijama poginuli su nemački vojnici, ali i kijevski civili. Kao rezultat toga, u gradu je izbio veliki požar. Čitavi blokovi kuća pretvoreni su u šut i pepeo. Zbog straha od novih mina, štabovi i trupe su morali da budu premešteni iz grada.

Hitlerova reakcija na događaje u Kijevu bila je opšta zabrana ulaska trupa u velike gradove.

Treba pomenuti dva izuzetka: Vermaht je planirao intenzivno bombardovanje grada kao preduslov za njegovo zauzimanje. Ali tamo gde su trupe videle dobru priliku da napreduju, često su bile hvatane. Ovo je predstavljalo opasnosti, posebno u urbanim borbama, ali je nudilo i izglede za iznenađujuće uspehe.

Vermaht je bio svestan ranjivosti svojih tenkova u gradskoj borbi i stoga ih je koristio samo za opkoljavanje neprijateljskih snaga izvan grada. Ruska vojska, koja je imala najsavremenija oklopna vozila konfigurisana za gradsku borbu, nije uspela da ih upotrebi u bici za Kijev u skladu sa mogućnostima ovog sistema naoružanja.

 

[Khal Drogo]

Документарац који обрађује историју Украјине у периоду 1917-40.године

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Mrkalj]

 

[Konstantin Veliki]

Mozda jos malo imam neku ukrajinsku zensku pa da ne pisem nista prorusko vise.

Hahaha

 

[Nebojsa.bg]

када је био кримски рат од украјине није било ни у

 

[Nebojsa.bg]

Пољска и истолна Галиција (Галичина) историја и савременост

 

[NickFreakyrgios]

 

[Njegos88]

Мржња (Волин) -

Година је 1939. смештена непосредно пре избијања Другог светског рата у малом селу у Волинији које насељавају Украјинци, Пољаци и Јевреји. Зоисиа Гловацка, млада Пољакиња, заљубљује се у младог Украјинца по имену Петро из истог села. Ипак, њени родитељи је удају за много старијег пољског удовца који је такође сеоски администратор, Мациеј Скиба. Када рат почне, Мациеј је регрутован у пољску војску да се бори против Немаца. Када је кампања изгубљена, Мациеј и остали преживели путују кући, али их локални Украјинци заробе, муче и убију. У међувремену, Зозиа, сама и трудна, принуђена је да побегне из захваћеног села како би спасила живот себи и својој деци.
2016. Звијезде: Мицхалина Лабацз, Аркадиусз Јакубик, Васил Василик

Hatred (Wolyn) -

The year is 1939 set right before the outbreak of World War II in a small village in Volhynia which is settled by Ukrainians, Poles and Jews. Zoysia Glowacka a young Polish girl falls in love with a young Ukrainian boy named Petro from the same village. Yet her parents marry her off to a much older Polish widower who is also the village administrator, Maciej Skiba. Once the war begins Maciej is recruited into the Polish Army to fight against the Germans. When the campaign is lost Maciej and other survivors journey home but are captured by the local Ukrainians, tortured and killed. In the meantime Zozia, alone and pregnant is forced to flee the overtaken village to save the life of herself and her children. 2016. Stars: Michalina Labacz, Arkadiusz Jakubik, Wasyl Wasylik

 

[Mrkalj]

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Casual Observer]

Ма какав српски историчар, бре – архиви су анализирани пре најмање 15 година....шта ће још српски историчар морати да тумачи?

Zato što tvoji bugarski istoričari prevode nazive kao što su Srbi, hrišćani, seljaci, i slično kao “Bugari”, eto zbog toga.

 

[pilatovic]

Domazet drži rusku stranu, mislim da ispravno razmišlja.
Sad ili je njihov agent, ili je analizom došao do toga.
Istina je da su Hrvatima u ovom poslednjem ratu imali puno oružja iz Istočne Evrope. Sećam se rumunjskih slemova i kalašnjikova, a kažu da su im braca Rusi poslali i S-300, kojeg su oni prosledili Amerima..

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Casual Observer]

Uskoro će istoričari pored Vizantije imati još jedan primer odlično dokumentovane bivše države…

 

[Nebojsa.bg]

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Casual Observer]

Domazet drži rusku stranu, mislim da ispravno razmišlja.
Sad ili je njihov agent, ili je analizom došao do toga.
Istina je da su Hrvatima u ovom poslednjem ratu imali puno oružja iz Istočne Evrope. Sećam se rumunjskih slemova i kalašnjikova, a kažu da su im braca Rusi poslali i S-300, kojeg su oni prosledili Amerima..

Nije bilo nikakvog S-300, Tuđmanova propaganda za hrabrenje svojih koju su vrteli Zlobini mediji da bi “objašnjavali” zbog čega se ne bombarduje Tuđman.

 

[pilatovic]

Nije bilo nikakvog S-300, Tuđmanova propaganda za hrabrenje svojih koju su vrteli Zlobini mediji da bi “objašnjavali” zbog čega se ne bombarduje Tuđman.

to
Dobro, ipak je Rusija priznala Hrvatsku čini mi se čak i pre USA. Opet po drugoj liniji vidim jaku rusku tajnu diplomatsku podršku RH, počevši od Steve Krajačića, pa evo i do Domazeta.
Od vremena S. Saveza, njihovog razbijanja K. Jugoslavije,postavljanje Hrvata Tita, davanja ograničene državnosti RH u Jugi, čak i pristanak na čišćenje Krajine,... Ja tu vidim kontinuitet podržavanja Hrvatske, a ipak protiv srpskih interesa.

 

[Casual Observer]

to
Dobro, ipak je Rusija priznala Hrvatsku čini mi se čak i pre USA. Opet po drugoj liniji vidim jaku rusku tajnu diplomatsku podršku RH, počevši od Steve Krajačića, pa evo i do Domazeta.
Od vremena S. Saveza, njihovog razbijanja K. Jugoslavije,postavljanje Hrvata Tita, davanja ograničene državnosti RH u Jugi, čak i pristanak na čišćenje Krajine,... Ja tu vidim kontinuitet podržavanja Hrvatske, a ipak protiv srpskih interesa.

Nisam siguran: pojava Tuđmana je strogo vremenski korelirala periodom ozbiljne ruske strateške slabosti.

 

[pilatovic]

Nisam siguran: pojava Tuđmana je strogo vremenski korelirala periodom ozbiljne ruske strateške slabosti.

Jeste, i oni su bili u problemima u to vreme. Možda ima uticaj to što je Hrvatska pomorska zemlja. Oni već duže pokušavaju da se domognu s Mediterana. A tu je brana Bospor i Dardaneli koje drže Turci.

 

[хан Ацо]

Није Украјина,него држава 404.

 

[Mrkalj]

Dal si normalan da postaviš dva sata videa bez ikakve naznačene poente. Kako da gledam Soroševe pijune duže od 2 minuta?!?

 

[Mrkalj]

Dal si normalan da postaviš dva sata videa bez ikakve naznačene poente. Kako da gledam Soroševe pijune duže od 2 minuta?!?

Povlačim rečeno. Vredi pogledati.