Udate drugarice

  • Začetnik teme Začetnik teme smeh
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
smeh

smeh

Veoma poznat
Poruka
13.755
Nedavno sam imala ozbiljan problem i pozvala drugaricu da o njemu procaskamo. I, u sred mog izlaganja (i to onog najgoreg dela, kad sam bila na ivici suza), sa druge strane cujem kikot... Zastanem u pola recenice verujuci da su smetnje na vezama, ali uz napor cujem tih, nerazgovetan sapat! Ostanem zbunjena i taman da u neverici priupitam sta se to desava, drugarica me preduhitri: "Pa ovo nema smisla. Z... me dira!", kaze kroz smeh, ne bez ponosa. Sledi objasnjenje sta to njoj njen muz radi dok ja pokusavam da razgovaram sa njom i tu ostajem bez teksta (sto je vrlo retko). Zavrsim razgovor i shvatim da nije trebalo ni da zovem... Setih se kako je odjednom promenila svoj stav, postala "pametna", puna saveta (narocito na temu "Kako uhvatiti muskarca", sto je, po njoj, jedino i vazno u zivotu) i krajnje netolerantna prema mom momku... Pre pocetka svoje veze i ekspresne udaje doslovce me je zvala pet puta dnevno (sto mene, zaista, malo i nervira), znala sam i kad ide u WC (malu nuzdu smo nekad i preskocili, veliku - retko), jer je ona na tome insistirala od kad se udala zove samo da mi isprica kako je bilo sinoc sa gostima (ili u gostima), sta je dobila od muza na poklon i sl. Vracanjem filma unazad, setih se kako nije prvi put da tako "prodjem". Imala sam drugaricu koja me je "vukla" da izlazimo i kad mi se ide i kad mi se ne ide i tamo gde mi se ide i tamo gde mi se ne ide, pa je, kad je nasla momka - zaboravila da postojim. Ili ona sa kojom sam resavala njene bracne probleme, pa sedela pored nje tokom razvoda, zabavljala je i slusala (na uzas svog tadasnjeg momka koji se osecao zapostavljenim), koju sam nakon sto je upoznala sadasnjeg momka mogla da vidjam samo i iskljucivo u njegovom prisustvu? A tek moja "prva" drugarica (do tad sam se druzila sa suprotnim polom), sa kojom sam prosla kroz prve ljubavi (svoju i njenu), maturu, pocetak studija, i bezbroj zajednickih dogodovstina... koja mi je rekla da se udala i da je trudna tek nakon tri meseca...
Da se razumemo... Nisam ni ja "divljak", imam i ja povremene duze ili krace veze, shvatam da u fazi zaljubljenosti ne ostaje mnogo prostora za bilo sta drugo, ali da li pronalazak partnera za neke mora da znaci i autizam kad je u pitanju ostali svet? Ili ja prosto nemam srece sa zenskim svetom, pa nailazim samo na takve? Sta je to sto se tom famoznom udajom menja u odnosu prema ostatku sveta?
 
Svojevremeno sam se i ja pitala, ali sam odustala. Pa imam ja i neudatih drugarica! :D Ali mi ipak nije jasno sta je to u braku sto ih natjera da zaborave prijatelje! Desavalo mi se, kao tebi, da nazovem srecna ili tuzna, iskukam se, a ona mi u svemu tome pocne da prica o rucku, muzu isl. Vjeruj mi nije do tebe, sigurno imas osobe koje ce da te saslusaju u kavoj god da si situaciji! Ako ih nemas pronadji ih!
 
smeh, gle čuda, čitajući tvoj post shvatila sam da imamo sličan "problem". U da, jako dobro su mi poznate te situacije. Baš večeras, bila sam sa drugaricom i njenim verenikom u pozorištu. Apsolutno mi nije smetalo što nemam pratnju, mada znam da ona po nekoj svojoj logici verovatno ne bi izašla samnom i mojim trenutno nepostojećim momkom. Nakon pretstave, veče predivno, grad pun ljudi i u meni se javlja socijalni motiv- jednostavno imam želju da sednemo negde na piće ili prošetamo. Kulturno ih pitam da li imaju nameru da idu kući ili bi ostali malo u gradu, nakon čega se on obraća njoj sa istim pitanjem i ona odgovara da hoće da ide kući. Ok da ima neke obaveze, da mora da ustane rano, da je umorna, neraspoložena, da izlazimo ili se viđamo svakodnevno, da je retardurana pa ne vidi da bih ja volela da provedemo bar još pola sata zajedno, ali njoj se jednostavno ide kući i tako se rastajemo.
To bi bio najsvežiji primer.
Mislim da to užasno zavisi od osobe, ne od bračnog statusa. Imam drugarice koje od kako su se udale jednostavno nisu imale želju da saslušaju bilo koju priču koja se ne tiče braka. Grad? Izlasci? Problemi nas neudatih? Molim? Šta to beše? Ali ako se posumnja u eventualno neverstvo supružnika, u stanju su danima telefonom (kad on nije kod kuće, naravno) da ti sve prepričavaju do najsitnijih detalja, očekujući od tebe da budeš Šerlok Holms i psihijatar istovremeno i utvrdiš da li dragi mužić zaista čini preljubu ili je ona samo malo neurotična i preuveličava stvari.
Ruku na srce, postoje i one osobe koje ne menjaju svoje ponašanje, razmišljanje i izjave (toga se najviše ježim, by the way) bez obzira da li su solo ili imaju nekoga.
To su samo stvari na osnovu kojih možeš još bolje da upoznaš onoga za koga si mislila da ga odlično poznaješ. I da razgraničiš da li vredi vašu komunikaciju ograničavati na već opšepoznate teme, pristajati na to da se ponekad osećaš kao neka vrsta smetnje (mada zapravo osećaš da nisi) ili besčujno otići iz takvog prijateljstva. A ako ti ovo poslednje pođe za rukom, znači nije ga ni bilo.
Veliki pozdrav ti šaljem.
 
Za ovu temu sam ja specijalista, nazalost.
Imam toliko nesrecnih iskustava sa prijateljima, da sam vec pocela da se pitam da li to ipak JA nisam u redu, a ne oni?
Kao za inat, mnogo drzim do svojih prijateljstava, pa me svi ti dogadjaji mnogo i pogadjaju.
Moja najnajbolja prijateljica svih vremena, da bi izbegla moje drustvo, jer je poverovala svom muzu-idiotu, kojeg je by the way poznavala samo 7 dana, da ga ja muvam, mene totalno izbacila iz drustva naljutivsi se zbog neke gluposti na mene, a posle je tu "ljutnju" iskoristila, nije mi javila da se udaje, bez reci je zvala drugu drugaricu da joj kumuje, nije mi rekla da je trudna, ma nista! Sve dok je dragec nije napustio - onda se vratila meni, naravno, placuci.Tek posle ko zna koliko godina priznala mi je sta joj je on rekao i da je sve inscenirala.
Moja kuma,koju sam ja krstila, nije mi prijavila da je upoznala tipa dok god je nije zaprosio.Videli smo tipa tek na vencanju, a cule smo (nas dve, koje smo sa njom bile vrlo bliske drugarice) da joj je mama rekla da nas ni slucajno ne upoznaje sa njim, jer smo, Boze moj, "opasne". (Ajoooooj kamo srece da je tako, bilo bi mi lakse!!!)
Elem,dok se nije udala, sto bi rekla smeh, znale smo sve ama SVE jedna o drugoj, a kad se ona spetljala sa njim, odjednom - zid. Samo prica kakvo je vreme tamo i sta joj rade macke.
To nije sve, to su samo one najgore situacije koje su me zadesile sa prijateljicama.
Moja sadasnja najbliza prijateljica me vazda slusa sa pola uha, iako zna da to mene izludjuje. Recimo, u sred moje najzesce price, ona pocne da urla na dete. Ili dete joj pridje a ona pocne ono "jao sine mamin..." i kad ja poludim, ona kaze, "sta hoces, znam sve sta si rekla". Pa nisi na casu, zeno, nego pricas sa "shatro" prijateljem??!!!
Naravno da su svi moji problemi bezvezni ("eeee, da su meni sad tvoji problemi..."), da sam ja srecna ("blego tebi, uzivas!") i da se samo zalim onako, da bih se mazila ("sta je, sta ti bre fali?).
Jeste, mozda sam i ja kriva sto se nisam udala i sto moje drugarice vec odaaavno imaju decu i "ozbiljne" probleme.
Sluha za mene nemaju tacno od kad su se udale, pa sad neka kaze ko sta hoce, ali ja ponasanje svake, ama svek od njih, vezujem za tu prekretnicu u njihovim zivotima i niko ne moze da me ubedi u suprotno.
Da ne govorimo da su sad to sve "postene zene", da prosto ne mogu uopste da nasteluju mozak da se seti sta su pre braka radile i sa kim su sve bile, da su se ikad napile i da su duvale. Nocni provod je svima dosadan, nezanimljiv i sve redom kazu "da bi se ubile kad bi sad trebalo da izlaze".
Sta na to reci?
Naravno da je izlaz druziti se sa drugim ljudima.
I to radim i to je ok.
Ali ja i dalje smatram da stara prijateljstva treba negovati i tesko mi je da ih se odreknem...
Call me stupid, but that's the way it is.
 
Imam samo 1 drugaricu koja je udata a da se nije promenila,nju znam i pre njene udaje...uvek je ista,pravi prijatelj,tu kad mi treba,njeno bracno stanje ne smeta nasem prijateljstvu.
Sve ostalo...suvise dugo za pisanje,ali ukratko mislim da to nema veze sa bracnim statusom nego sa osobom.Imam masu drugarica kojima sam bila najbolja drugarica ako se to jos uvek tako zove dok god nisu nasle decka,nase prijateljstvo se gasilo istog trenutka,odjednom se nalaze pozvane da dele savete,zaboravljaju sta su sve pre tog decka radila,skim su bile,samo sto ne kazu ja sam nevina,samo sam njega cekala a prosle su sito i reseto...mogu misliti sta ce pricati kad se udaju.Naravno ako bih se ususdila da kazem nesto o nasem problemu,ja bih ispala ljubomorna na njihovu srecu(za sta stvarno nemam razloga...),da ne zaboravim ako slucajno ta veza zaskripi ili se prekine nasa drugarstva vaskrsnu,opet me zvrcka 5 puta dnevno,voli me najvise na svetu...ma muka mi je vise od toga.U tim istim trenucima kad se zavrse te sjajne,filmske ljubavi ispostavi se da to i nije bilo tako sjajno,samo su ih one tako predstavljale...
Imam dovoljno godina da shvatim ako imam 1 prijatelja ja sam srecna osoba,sve ostalo mogu da okacim macku o rep.
 
Tako je bilo i sa mojim drugaricama. Jedna je zaboravila na mene čim je pocela da se zabavlja sa momkom (posle se za njega i udala), druga posle udaje. One su nastavile da se druže posle toga međusobno onako porodično, ja nisam postojala iako su se preko mene njih dve upoznale. Poneki poziv telefonom, nijedan poziv za viđanje. Sa trećom drugaricom znam se sa studija, bile smo nerazdvojne sve ispite smo zajedno spremale. Obe smo imale momke, za koje smo se posle i udale i svi smo se družili. Udala sam se najpre ja, nismo prekinule kontakt. Onda se udala ona i ubrzo posle toga sa mužem otišla u inostranstvo i nije se više javljala. Dolazili su više puta i nikada nisu ni pozvali niti su došli da se vidimo,čak ni kada smo dobili dete. Verovatno imaju previše "obaveza" pa ne mogu ni telefonom da pitaju kako smo, a koliko vremena tek oduzima pisanje mail-a. Ne znam sta da kazem duboko sam povređena svim tim. Ne znam sta se to tako vazno desava udajom da se zaboravljaju prijatelji. Kada sam se udala vise i nisam imala drugarice koje bih izneverila i to stvarno nikada ne bih uradila.
Suprug i ja smo stekli nove prijatelje koji su uglavnom porodični ljudi kao i mi. Ja sam shvatila da više ne ulažem previše u neka tzv. prijeteljstva a vrlo brzo se vidi ko su pravi prijatelji. Okrenuta sam prevashodno svom detetu i mužu, oni su mi najvažniji na svetu. I trudim se da me neke stvari ne pogađaju.
 
E, sad mi je malo lakse kad vidim da i druge imaju isti problem!
Uzgred, nije mi bila namera da pricamo o sustinskim prijateljstvima kod kojih je nevazno da li je neko u vezi ili nije, vec o sindromu udatih drugarica, koje se, nakon "hvatanja plena" ponasaju sasvim, sasvim drugacije.
Ima li neko ideju sta ih na to navodi? Osecaj "sigurnosti"? Ili onaj da su "nesto" postigle u zivotu? "Ispunile normu"? "Uhvatile" nekog? Izdigle se iznad nas, jadnih neudatih koje "niko nece"?
E, a imate li iskustva sa tim da vam te i takve drugarice nalaze "udvarace" preko svojih momaka ili muzeva sa dubokim uverenjem da cine dobro delo i da ce vas to usreciti? Pa jos i da se ljute ako nam se ti "fini" i "rodjeni za nas" ne dopadnu? (ne daj Boze da pravimo sprdnju na njihov racun!)
 
moja kuma odkada se udala nijedanput nije bila sama sa mnom.uvek je tu njeni dragi mužić koji jedino šta zna pitati je:kad se misliš udati?čak su i nju samu u početku pucale iste fore,da bi nedavno na moj veliki paf rekla da imam vremena za to?!iznenađenje!kao došlo joj u glavu ono što sam znala davno pre nje...
nijedanput me nije nazavala,na poruke ne odgovaraju-pošto je mobitel u njega1čak kad sam joj čestitala sms-om rođendan on se nije udostojio da joj to prenese-kao zaboravio je.a večna mu je spika-tvoje drugarice te ne trebaju,vidiš da ti ne dolaze,bla -bla.kao da imam želju biti u društvu u kojem se osečam nelagodno-zbog njega...
ono što me je povredilo je to kad je ostala trudna meni jedinoj nije saopštila :?: -venčanoj kumi!kao zato što je ne zovem!zar bih trebala kad ona mene nije ni 1x!(odustala sam od toga).otkad se udala nije mi čestitala rođendan!!ni pišljivu poruku ne može napisati!ej stani malo-zar sam ja tolika budala?imam osećaj da sam svoje odradila za venčanje i sad je to to!ili bi trebala odrađivati i dalje a druga strana ništa!pa imam i ja svoj life,zar ne?!
na koncu ipak sam ogorčena i žao mi je što je sve tako...
mada ne znam kako se postaviti u ovakvoj situaciji...
 
pa da...
meni se tri drugarice udalo i uopste se nisu promenile. doduse, nisam ni ja tip koji visi svakodnevno sa drugaricama na kafici niti ocekujem svakodnevne pozive i izvestaje.
hocu reci, nisam primetila da me neka od njih gleda sa visine sto se udala...pre udaje su bile super devojke i ne vidim nikakvu promenu u njima kad su se udale.
pre bi se za mene moglo reci da nemam vremena i grize me savest sto se ne setim da okrenem telefon i pitam kako beba, muz, novi zivot. opet, imam razumevanja za njih sto me ne zivkaju stalno.
ima tu naravno tema o kojima ja nemam bog zna sta da kazem (pelene, zubi koji rastu) ali zanimljivo mi je to da slusam iako im nisam od preterane pomoci za savete.
ne znam, mislim da je ipak do osobe.
 
Normalno je da zavisi mnogo i od nas, "jadnica neudatih", odnosno koliko paznje nama treba...meni, nazalost, mnogo!
Nije da to one nas gledaju sa visine, nego...kao...recimo,da sad one znaju sta je "pravi zivot", tu su i najveca zadovoljstva, kao i najrealniji problemi.
Mislim...znam ja da se sustinske stvari menjaju kad si u braku, imas skroz drugacije obaveze, imas zadovoljstva koja, mozda, ako se ne udatmo, nikad necemo ni doziveti.
Ali sta sad, ne mogu da verujem da se SVE OD RANIJE ZABORAVI, da se brisu sva osecanja o tome kakvi su ranije bili probmeli, dobrok hajde, neka se i brisu, ali kako vise nema ni razumevanja da neko ima "stare" probleme??? Da me ostavis na pustom ostrvu godinu dana da razmisljam o tome, ne bih to shvatila.
Da ne govorimo o tome da sve "od pre" ide zajedno u paketu u djubre, znaci svi stavovi koji su bili zajednicki, uspomene koje se maltene ne prepricavaju ni kad smo solo, a NE DAJ BOZE pred muzevima-tabu tema, sve sto je do juce bilo normalno sad je dosadno itd itd da ne ponavljam ono sto je ovde vec sto puta receno.
Ja imam samo jednu drugaricu koja se uopste nije promenila.Doduse, sa njom nisam bas bila najbliza moguca.Mozda je bas u tome stos?Znate ono...sto nemate-ne moze ni da vam nedostaje?
Posebna prica je sa kumama.Ona koju sam ja vencala pre 2-5 god, vec 2 god mi se nijednom nije javila,kad dodje u posetu roditeljima meni se nikad ne javi,telefon odande gde zivi je misaona imenica. Stonorece moja prethodnica, bitno da sam ja odradila svoje, da sam odnela bogat poklon za vencanje i posle par meseci kad je dosla beba-i gotovo.
Sad jedno moje pitanje: kako vi reagujete na te bezobrazluke?
Ja odgovaram istom merom.Neces da zoves-necu ni ja.
Zaskripace ti jednom sa voljenim bicem, pa ces mi doci kao Lesi.
(Nazalost tada cu ja verovatno biti budala i bice mi zao...ali covek se s godinama uci, pa cu se valjda i ja nauciti kako treba da se ponasam)
 
pa ja sam vratila istom merom da bi posle ja postala crna ovca-ovakava i onaka-kao ne javljam se ja njoj-zašto bi ona meni rekla da je trudna!
mene je to lično u prvi mah zabolilo jer mi ipak znači ona nešto i sve ono što smo proživele zajedno.ali ako njoj nije važno pitam se zašto bi meni?trudim se da mi ne bude,ali je...takva sam...

i da -ne mora značiti da je sve do udaje-drugarica(druga)mi se udala i uvek je zvala i čule smo se-koliko je to moguće.kad god je došla kod svojih ili bi došla sama ili nazvala da ja dođem do nje.a priče-ni približno tipa-pelene,dude i sl.,više sam ja inzistirala na tome nego ona sama-valda joj je dosta toga po ceo dan,da još i priča o tome.zanimale su je sasvim druge stvari-moji izlasci,tv ličnosti i tipične ženske priče...
ma sve je do čoveka...
 
mijok:
pa ja sam vratila istom merom da bi posle ja postala crna ovca-ovakava i onaka-kao ne javljam se ja njoj-zašto bi ona meni rekla da je trudna!
mene je to lično u prvi mah zabolilo jer mi ipak znači ona nešto i sve ono što smo proživele zajedno.ali ako njoj nije važno pitam se zašto bi meni?trudim se da mi ne bude,ali je...takva sam...

i da -ne mora značiti da je sve do udaje-drugarica(druga)mi se udala i uvek je zvala i čule smo se-koliko je to moguće.kad god je došla kod svojih ili bi došla sama ili nazvala da ja dođem do nje.a priče-ni približno tipa-pelene,dude i sl.,više sam ja inzistirala na tome nego ona sama-valda joj je dosta toga po ceo dan,da još i priča o tome.zanimale su je sasvim druge stvari-moji izlasci,tv ličnosti i tipične ženske priče...
ma sve je do čoveka...
Kliknite za proširenje...
:arrow: ovo sam bila ja
 
ja bih cacnula ono drugo potpitanje sto se tice namestanja tipova...

ma bilo je svakakvih tu prica.. najludje mi je bilo kad mi je ortakinja namestila date sa likom koji nije ni znao da treba da ima date sa mnom... sve u cilju zabave nje i njenog decka.. :roll:
 
Najpre jedna "dopuna" postavljene teme... Naravno da ima i pravih prijatelja (ovo zvuci kao otrcana fraza, ali ne znam bolji izraz) koji ne menjaju svoj odnos prema nama u trenutku kada nadju partnera... Ali ovde govorimo o onim "udavacama" koje svojom udajom resavaju sve zivotne probleme te odbacuju vecinu stvari iz predjasnjeg zivota...
A sto se tice "namestanja"... joj... nakupilo se toga tokom godina...
Ali bas pre neki dan dolazi kolega na posao i kaze mi: "Pozdravio vaz Dule, hteo je da dodje da vas vidi, ali sam rekao da cu vam preneti pozdrave". Naravno stanem da "vrtim film" i prisetim se kog to Duleta poznajem a da zna i mog kolegu, ali ne uspevam cak ni uz dodatna objasnjenja kolege tipa "onaj bradonja", "radi tu i tu"...
Nakon par dana "enigma" se razresila. Dule je vencani kum moje "svezeudate" drugarice koji je, po njenim recina, "navalio da me vidi" jer on i njen muz "hoce da mi nadju frajera!". Naravno, to nema veze sa njom, a ja sam retard koji nije u stanju da odabere niti odredi sta (i koga) zeli u zivotu...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top