Ubistvo Kralja Aleksandra Ujedinitelja 9.10.1934

[rthjiy49]

Не негирам да је Александар био политички силеџија, глупак и циркусант. И да је сваким својим потезом кршио законе своје земље.

Та декларација је његово животно НЕдјело.

Vodeći se od činjenice da je više od 90% stanovništva u vardarskom delu Makedonije bilo nepismeno i bavilo se stočarstvom i poljoprivredom, kralj Aleksandar je smatrao da će lako pretvoriti Makedonce u Srbe za vrlo kratko vreme.

Šta se to zbivalo sa Makedoncima u Kraljevini Srba, Hrva i Slovenaca:

Američka Štampa:

17. OKTOBAR 1927 - MAKEDONSKI PROBLEMI

Nedavni izveštaji o novim problemima na Balkanu ukazuju po poslednji put da su uslovi u ovom delu Evrope ne samo nesigurni već su u sebi izvor novog rata koji visi kao pretnja nad Balkanom i celom Evropom. Uzroci revolucionarne aktivnosti su sledeći:

1. Nevoljnost srpske vlade da primeni manjinske klauzule Neuilly sporazuma u Makedoniji.

2. Nepodnošljiva situacija u Makedoniji, gde od maja ove godine nezaštićeno stanovništvo je izloženo teroru nepoznatom u istoriji makedonskih patnji i srpske države do tada.

3. Zatvaranje više od 50 makedonskih studenata univerziteta u Skoplju, Zagrebu, Ljubljani i Beogradu u prljavim, vlažnim podzemnim prolazima skopske tamnice. Razlog njihovog hapšenja bio je što je kod njih pronađena makedonska literatura. Muče ih najtežim metodama inkvizicije: bičevanje, spaljivanje usijanim gvozdenim šipkama, uvrtanje polnih organa, stavljanje vrućih, ključajućih jaja ispod pazuha, itd.

​

Makedonci, koji su više puta tražili intervenciju Lige nacija za primenu obećanih manjinskih prava i čiji zahtevi nisu bili uslišeni, ni od strane Lige, ni od strane Srbije ili Grčke, usvojili su protiv svoje volje, kao jedino sredstvo za zaštitu svog života, časti i nacionalnosti, revolucionarnu borbu nametnutu od strane srpske terorističke vlade. Sve revolucionarne aktivnosti u Makedoniji protiv srpske administracije su dela Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije. Optužbe koje Srbija baca na Bugarsku i njen zahtev da ova odgovara za dela UMRO-a su bez ikakvog osnova. Organizacija postoji i deluje unutar Makedonije; nezavisna je i njeni postupci se odvijaju širom Makedonije, i odvijaju se stotinama kilometara daleko od bugarske granice. Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija nikada ne poriče autorstvo svojih dela.

NEMAJU NACIONALNA PRAVA
Jugoslovenska vlada strogo kažnjava sveštenike koji se usude da krste dete makedonskim imenom. Čak i kada neko pevuši makedonsku pesmu, čak i detetu, to predstavlja ozbiljan prekršaj za roditelje. Jugoslavija je odlučna u nameri da Makedonce pretvori u Srbe. Otkako je Beograd preuzeo kontrolu nad Makedonijom, sprovodi krutu i nemilosrdnu politiku srbizacije. Ono što Musolini čini nemačkim Tirolcima i Poljska ukrajinskoj manjini deluje kao dečija igra u upoređenju sa onim što Jugoslavija radi makedonskoj manjini. Iako postoje međunarodni sporazumi o pravima manjina, Jugoslavija, poput Poljske, se samo formalno obavezala na poštovanje prava, nacionalne kulture i običaja svojih etničkih manjina. Međutim, ti sporazumi su mrtvo slovo na papiru ovde na Balkanu.​

17. JUL 1928. - naslov: MAKEDONSKI TERORISTI PRETE JUGOSLOVENIMA

Beograd, Jugoslavija, 16. jul - "Surovi pritisak nad našom braćom u Makedoniji od strane srpske oligarhije mora biti osvećen. Svaki jugoslovenski državnik mora umreti. Moramo pokazati svetu da se Makedonci ne boje smrti i da mogu ići na vešala sa osmehom na usnama."

Vlada je ponudila nagradu od 100.000 dinara (oko 18.000 dolara) za hvatanje Gregora Milčinova, živog ili mrtvog. Takođe je bilo nekoliko drugih hapšenja komitadzija u Zagrebu i ovom gradu.

BUFFALO VEČERNJE 27. JANUAR 1928. - MAKEDONSKI TERORISTI PRETE JUGOSLOVENIMA - Ovo je sedmi članak u seriji o makedonskoj borbi za nezavisnost.
Autor: JOHN GUNTHER., Specijalna depeša (Autorska prava) za BUFFALO VEČERNJE NOVOSTI i Chicago Daily News.

NEGDJE U MAKEDONIJI, 27. januar -
5. oktobra, 1927 g. general Kovačević iz jugoslovenske vojske ubijen je od strane komitadzija u Štipu.
16. oktobra,1927 g pokušano je dizanje u vazduh Simplon-Orijent Ekspresa blizu Skoplja.
31. oktobra,1927 g otac i brat Mihailova su ubijeni, verovatno od strane srpske policije.
20. novembra,1927 g bomba je eksplodirala blizu Aleksandrova.
23. novembra,1927 g dvojica komitadzija, Nanov i Noulelić, osuđeni su na smrt u Solunu.
Početkom decembra,1927 g suđenje makedonskim studentima počelo je u Skoplju.
3. decembra,1927 g srpski oficir je ubijen eksplozijom bombe u Strumici.
Još jedno ubistvo dodato je ovoj listi 12. januara,1928 g kada je Velimir Prelić smrtno ranjen od strane Mare Buneve, mlade makedonske žene. Prelić je dobio osudu nekoliko makedonskih studenata optuženih za izdaju.

Ovo je vrsta događaja koja se dešava gotovo neprekidno sedam godina, a jugoslovenska i sve susedne vlade su umorne od toga. Svaka krivi drugu. Bolji Makedonci sami to žale, ali do sada niko nije uspeo da to iskoreni. Ovo je takođe vrsta događaja koja je dovela do teške i opasne međunarodne situacije, u kojoj se mogu naći seme budućeg rata.

Kralj Aleksandar nije ozbiljno shvatio makedonski problem koji je sam stvorio i potom ignorisao. Dok je Ante Pavelić živeo i radio u Skoplju kao advokat, detaljno je proučio istoriju Makedonaca. Ono što je video svojim očima, način na koji su Srbi tretirali Makedonce, inspirisalo ga je da se udruži s makedonskom terorističkom organizacijom i osnuje Ustaše.

The Greenville News , Pon, 15. oktobar 1934. Strana 1 ATENTATOR NA KRALJA IDENTIFIKOVAN KAO TERORISTA IZ MAKEDONIJE
Tschernocemskz, a ne Kalemen, ime ubice Aleksandra, Barthour

UBIO VIŠE OSOBA
BEČ, 14. oktobar (AP) — Jugoslovenska ambasada ovde večeras je otkrila da pravo ime ubice kralja Aleksandra nije Petrus Kalemen već Vlada Georgeff Tschernocemskz, ozloglašeni makedonski terorista i bivši telohranitelj Ivana Mihailoffa, makedonskog revolucionarnog vođe koji je sada u egzilu.

KALEMEN JE PSEUDONIM
Zvaničnici ambasade su rekli da je Makedonac koristio ime Kalemen kao pseudonim. Izjavili su da je ubio brojne pojedince koji su se protivili makedonskoj nezavisnosti.

Ovako je izgledalo svakodnevi zivot Makedonaca za vreme Turske Imperije.

Američka Štampa:

28. AVGUST 1903., MAKEDONSKI MASAKRI - Tela žena i dece iskasapljena na komade.
24. avgust 1903 - Turske trupe čine takve strašne zločine u Makedoniji da su neopisivi. U gradu Monastiru (Bitolj), žene i deca su ubijeni od strane sultanovih vojnika, a njihova tela su isečena na komade. Trgovci osumnjičeni za nelojalnost prema Turskoj su ubijeni, njihove glave odsečene i izložene na kolcima po gradu. Tamo su se dogodili takvi nemiri da je grad praktično uništen. Ruski konzul u Monastiru protestovao je protiv varvarskih dela kod Paše Valija, koji je odgovorio da njegovi oficiri nisu u stanju da obuzdaju fanatične muslimane. Trupe su izdajnički masakrirale osamdeset pobunjenika koji su bili zarobljeni. Makedonci su uzvratili ubijanjem nekoliko turskih garnizona. U nedelju, Turci su masakrirali hrišćane u gradu Adrianopolju.

Hrvatska Štampa 1904 god.:

TURSKA
Makedonija Makedoncima
Većina Makedonaca ne želi da se Makedonija pripoji Bugarskoj, Srbiji ili Grčkoj; oni traže samoupravu, oslobođenje od turske vlasti i da im se postavi na čelo kršćanski knez. Situacija u Makedoniji je tako napeta da će europske velesile uskoro biti prisiljene intervenirati za Makedoniju i osigurati joj željenu slobodu i neovisnost

 

[Лички гусар]

Vodeći se od činjenice da je više od 90% stanovništva u vardarskom delu Makedonije bilo nepismeno i bavilo se stočarstvom i poljoprivredom, kralj Aleksandar je smatrao da će lako pretvoriti Makedonce u Srbe za vrlo kratko vreme.

Šta se to zbivalo sa Makedoncima u Kraljevini Srba, Hrva i Slovenaca:

Američka Štampa:









Kralj Aleksandar nije ozbiljno shvatio makedonski problem koji je sam stvorio i potom ignorisao. Dok je Ante Pavelić živeo i radio u Skoplju kao advokat, detaljno je proučio istoriju Makedonaca. Ono što je video svojim očima, način na koji su Srbi tretirali Makedonce, inspirisalo ga je da se udruži s makedonskom terorističkom organizacijom i osnuje Ustaše.



Ovako je izgledalo svakodnevi zivot Makedonaca za vreme Turske Imperije.

Američka Štampa:



Hrvatska Štampa 1904 god.:

Као и све остало, гов но је и ту заебало ствар. Пола данашљи Маћедонаца су били наклоњени Србима на овај или онај начин. Друга половина Бугарима итд.

Стварност је да у Југославији не само да нико није био сретан него су сви били скроз несретни и незадовољни свиме. Да су Срби гледали само своја српска посла далеко боље би било за цијели Балкан а поготово за Србе. Сваки проблем Александрова политика је увећала пута 100.

 

[rthjiy49]

Као и све остало, гов но је и ту заебало ствар. Пола данашљи Маћедонаца су били наклоњени Србима на овај или онај начин. Друга половина Бугарима итд.

Стварност је да у Југославији не само да нико није био сретан него су сви били скроз несретни и незадовољни свиме. Да су Срби гледали само своја српска посла далеко боље би било за цијели Балкан а поготово за Србе. Сваки проблем Александрова политика је увећала пута 100.

MANCHESTER GUARDIAN, PETAK,
13. AVGUST 1915.

"Kao Srbin," nastavio je, "ne mogu željeti austro-njemačku invaziju moje zemlje; ali smatrao bih to božanskim providenjem za blagostanje Europe. Naša vojska je već pokazala da je sposobna pružiti neprocjenjive usluge saveznicima, ali sve uspjehe koje smo postigli dugujemo našim herojskim Makedoncima, koje se sada želi odvojiti od nas kako bismo predali njihovu zemlju Bugarskoj."

Sources:

1. The Guardian, Aug 13, 1915 ·Page 7
https://www.newspapers.com/article/the- ... 171407610/

2. The Daily Telegraph, Aug 13, 1915 ·Page 7
https://www.newspapers.com/article/the- ... 171407692/

3. The Journal, Aug 14, 1915 ·Page 8
https://www.newspapers.com/article/the- ... 171407749/

 

[Лекизан]

MANCHESTER GUARDIAN, PETAK,
13. AVGUST 1915.

"Kao Srbin," nastavio je, "ne mogu željeti austro-njemačku invaziju moje zemlje; ali smatrao bih to božanskim providenjem za blagostanje Europe. Naša vojska je već pokazala da je sposobna pružiti neprocjenjive usluge saveznicima, ali sve uspjehe koje smo postigli dugujemo našim herojskim Makedoncima, koje se sada želi odvojiti od nas kako bismo predali njihovu zemlju Bugarskoj."

Sources:

1. The Guardian, Aug 13, 1915 ·Page 7
https://www.newspapers.com/article/the- ... 171407610/

2. The Daily Telegraph, Aug 13, 1915 ·Page 7
https://www.newspapers.com/article/the- ... 171407692/

3. The Journal, Aug 14, 1915 ·Page 8
https://www.newspapers.com/article/the- ... 171407749/

Pogledajte prilog 1722342

И како објашњаваш ово?

 

[Спасоје]

MANCHESTER GUARDIAN, PETAK,
13. AVGUST 1915.

"Kao Srbin," nastavio je, "ne mogu željeti austro-njemačku invaziju moje zemlje; ali smatrao bih to božanskim providenjem za blagostanje Europe. Naša vojska je već pokazala da je sposobna pružiti neprocjenjive usluge saveznicima, ali sve uspjehe koje smo postigli dugujemo našim herojskim Makedoncima, koje se sada želi odvojiti od nas kako bismo predali njihovu zemlju Bugarskoj."

Sources:

1. The Guardian, Aug 13, 1915 ·Page 7
https://www.newspapers.com/article/the- ... 171407610/

2. The Daily Telegraph, Aug 13, 1915 ·Page 7
https://www.newspapers.com/article/the- ... 171407692/

3. The Journal, Aug 14, 1915 ·Page 8
https://www.newspapers.com/article/the- ... 171407749/

Pogledajte prilog 1722342

Neće bit - prvo, "providential" je zgodno ili pravovremeno (kakva te božanska proviđenja spopala?), a "welfare" nije "blagostanje" nego dobrobit.
Inače, kaže se npr. i "Bosanac" - neko ko živi u Bosni, kapiraš?

 

[Лички гусар]

Бошњак.

 

[Лички гусар]

MANCHESTER GUARDIAN, PETAK,
13. AVGUST 1915.

"Kao Srbin," nastavio je, "ne mogu željeti austro-njemačku invaziju moje zemlje; ali smatrao bih to božanskim providenjem za blagostanje Europe. Naša vojska je već pokazala da je sposobna pružiti neprocjenjive usluge saveznicima, ali sve uspjehe koje smo postigli dugujemo našim herojskim Makedoncima, koje se sada želi odvojiti od nas kako bismo predali njihovu zemlju Bugarskoj."

Sources:

1. The Guardian, Aug 13, 1915 ·Page 7
https://www.newspapers.com/article/the- ... 171407610/

2. The Daily Telegraph, Aug 13, 1915 ·Page 7
https://www.newspapers.com/article/the- ... 171407692/

3. The Journal, Aug 14, 1915 ·Page 8
https://www.newspapers.com/article/the- ... 171407749/

Pogledajte prilog 1722342

Шта са овијем желиш рећи? Његове јефтине политичке изјаве?