Ubistvo Kralja Aleksandra Ujedinitelja 9.10.1934

Nataša Rostova

Buduća legenda
Poruka
43.867
Pojedini istorijski događaji ostavljaju trajne posledice na procese koji se događaju decenijama nakon tog čina

Kod nas je izgrađeno poprilično većinsko mišljenje da je sve naše probleme 20-tog veka proizveo Kralj Aleksandar Karađorđević i zato ne pamtim sa je ikada obeležena godišnjica njegove smrti na državnom nivou
Da se ode položiti venac na njegov grob, jer ubili su ga naši dokazani neprijatelji koji su imali pretenzije na srpsku zemlju i koji su mnogo toga i ostvarili

Stav o Kralju Aleksandru kao figuri koja je "uništila Srbiju" obično šire oni sa predznakom boraca za nacionalni interes, što znači da su u osnovi na istoj strani sa onima kojima je trebao taj atentat

Ko su ti ljudi i čiji su oni u stvari? Za čiji interes rade?
Kakva je to politika da jedinom zvaničnom ujedinitelja srpskih teritorija se ne odaje počast na dan ubistva?


https://www.telegraf.rs/zanimljivos...avu-ko-je-bio-kralj-aleksandar-karadjordjevic
 
Valjda je na nebesima shvatio da je napravio gresku kao nijedan drugi vladar u srpskoj istoriji.

Zašto. Posle njegove smrti bila je gotovo cela decenija mogućnosti da se popravi?

Sve ustupke i propuste nije dao on već Knez Pavle

Nije on od privrede napravio nemačku prćiju već Milan Stojadinović koji je kasnije sa ustašama pravio dogovore u izbeglištvu.
 
Tragičan dan za ceo Balkan. Onaj ko je ubio kralja Aleksandra i organizovao njegovo ubistvo učinio je to da bi Jugoslaviju ostavio bez jake ličnosti koja bi je sigurno vodila kroz buran predstojeći period. Neka mu je Večna slava!

Zanimljivo da kod mnogih postoje pokreti rehabilitacije:

Nedić, Ljotić, Draža uveliko rehabilitovan samo kod Aleksandra I nema odbrane
Čak i Knez Pavle najveća štetočina i Milan Stojadinović naci podrepaš nisu više negativne figure ..svaka pljuvačina po liku i delu Kralja Aleksandra je poželjna

Veliki nacionalisti tipa Bokan, esdebeovska fukara tipa Lejan Dučić iz svih oruđa pljuju po Kralju Ujedinitelju
 
Veliki nacionalisti tipa Bokan, esdebeovska fukara tipa Lejan Dučić iz svih oruđa pljuju po Kralju Ujedinitelju
Pa nije da pljuju, samo ga kritikuju.
A imaju i pravo - umesto da odredi nove i krajnje granice Srbije (sa izlazom na more), on je maštao
o nekom jedinstvu sa rvatima i slovencima, kojima je ta abortirana država bila samo sredstvo da se
oslobode Austrougarske i rade na sopstvenoj samostalnosti.
Kakav kralj ujedinitelj, kakvo ujedinjenje sa onim slugama od rvata od i slovenaca, to je čista utopija.
Isto će biti i sa KiM, ako se šipcima da ponovo da budu AP.
Ujedinjenje sa RS, ukidanje Autonomnih pokrajina i izlaz na Jadransko more
iznad Boke - to je jedino trajno rešenje za Srbiju.
 
Pa nije da pljuju, samo ga kritikuju.
A imaju i pravo - umesto da odredi nove i krajnje granice Srbije (sa izlazom na more), on je maštao
o nekom jedinstvu sa rvatima i slovencima, kojima je ta abortirana država bila samo sredstvo da se
oslobode Austrougarske i rade na sopstvenoj samostalnosti.
Kakav kralj ujedinitelj, kakvo ujedinjenje sa onim slugama od rvata od i slovenaca, to je čista utopija.
Isto će biti i sa KiM, ako se šipcima da ponovo da budu AP.
Ujedinjenje sa RS, ukidanje Autonomnih pokrajina i izlaz na Jadransko more
iznad Boke - to je jedino trajno rešenje za Srbiju.

Ne znam kada ćemo tu našu imperijalnu svest malo suzbiti

Mi nismo velika sila nismo bili ni tada
Svet ne funkcioniše onako kako mi želimo

Projekt jugoslovenstva nije počeo on, počeo ga je Knez Mihajlo Obrenović u dogovoru sa Štrosmajerom

Zato su njemu ostavljeni i spomenik i ulica a veliča se kao jedan od "najboljih vladara"

Zaboravlja se i da je Rusija nestala a da je u Moskvi/Peterburgu sedeo nemački agent koji je Nemcima poklonio ogroman komad svoje zemlje

Koji je naš bik izbor: da ostanemo izložena Srbija ili da se skloni iza jugoslovenstva

Uzgred ne vidim da se toliko strasti napadaju Hrvati i Slovenci koji su ispali poslednji izdajnički ološ kao što se napada KAleksandar

Kanda ona esdebeovska struja pod kontrolom beende-a još truje Srbe sa pričama tipa o onom divnim Nemci koji je odbio da strelja Srbe, a Srbi prijavljivali Srbe

Najgore što nam se dogodilo su naši lizači nemačke čizme
 
Својствено свим политичким атентатима у историји јесте да се никад не расвијетли читава позадина атентата, ко је све иза завјесе имао учешћа у организацији атентата и расвијетли се и открије оно што се истрагом жељело расвијетлити. Не ријетко истрага зна отићи на погрешан колосјек и умјесто разоткривања стварних ка приписивању кривице "пожељнијим"кривцима.
Тако је са сарајевским атентатом 1914.године, тако је са атентатом на Кенедија у Даласу 1963.године, тако је и са терористичким злодјелом у Марсељу 1934.године, тако је и са свим другим политичким атентатима, ако неко вјерује другачије, наиван је.

Када је терористички акт и мучко убиство краља Александра у питању, оно што знамо "ван сваке разумне сумње" јесте да су атентат организовали ниткови у терористичкој ВМРО и усташкој организацији.
И наравно да они сами нису могли то организовати, свакако не без одобрења а и подршке, ипак моћнијих играча. И ту су се уључиле,посредно или непосредно, још неке тадашње силе.
Италија и фашистички Мусолинијев режим, као јако незадовољан ратни савезник из веиког рата, сваако бејаху укључени, на неки начин, уосталом, они су и дали уточиште усташким нитковима.
Позицију нацистичке Њемачке у том времену није лако одгонетнути. Те 1934.године долази до приближавања односа Њемачке и Југосавије, уосталом када је у јулу 1934. године пропао нацистички пуч у Аустрији, око 700 нациста пребјегло је у Југославију и добило азил.
Привид јесте да је Њемачкој одговарало пријатељство са Југославијом, но наредне године ће показати да ни Хитлер ни нацисти неће тежити пријатељству, посебно не са онима које сматрају "нижом расом" већ само њемачкој доминацији и поданочком односу друге стране.

Проблем краља Алесандра бјеше што се показао снажним владаром, успостављањем шестојануарске диктатуре и другмм потезима бјеше доказао да је лидер дорастао и најтежим изазовима, снажне лидере, владаре велики играчи који теже доминацији, били им савезници или противници, баш и не воле, сметња су у њиховим комбинацијама, из њихове визуре боље је уклонити их и довести "кооперативније" мекушће који ће боље прихватити намијењену им марионетску улогу, неког попут кнеза Павла.

Ту је још један озбиљан играч, који ће такође бити жртвом атентата, француски министар иностраних послова, Луј Барту. Који ће скончати и на помало бизаран начин, због нестручне медицинске помоћи након рањавања.
И док се Југославија приближавала Немачкој, Француска се приближавала Италији. Заправо, Барту бјеше један од оних који је видио која се стварна опасност надвија на Европом, и радио је на успостављању, док не буде касне, широког фронта контра нацистичке пошасти.
Зато је покушавао остварити идеју "источног Локарна“, савеза у који би биле укључене чланице Мале Антанте (Југославија, Румунија и Чехословачка) и Италија што би за Југославију подразумијевало признање Совјетског Савеза. Што би опет водило захлађењу односа са Њемачком, а то је краљ Александар настојао избјећи. Зато је уочи пута у Француску поручио;
Путујем у Париз зато што сам савезник Француске ... али ... ја никад нећу суделовати у једној коалицији која ће решавати проблеме средње Европе ако у њој не буде Немачка.
У сваком случају, краљ Александар је многима сметао, и терористичкој жгадији, ВМРО и усташкој емиграцији, и због врлина владара који се показао снажнијим од "прихватљивог" из њихове визуре, тада моћним великим силама, и Италији, вјероватно и Њемачкој (постоје тврдње да је у организацији атентата под називом операција "Тевтонски мач” била укључена Њемачка. Сачувана је преписка Хермана Геринга и Ханса Шпајдела који је био обавештајац у Француској) а могуће још неки.
И сам Луј Барту због свог све већег утицаја и Како је постајао један од све моћнијих европсих политичара, бјеше сметња многима, прије свега нацистичкој Њемачкој, а и неким круговима, додуше из других разлога, у Француској.
Епилог знамо, цијелу позадину гнусног терористичког акта у Марсељу ипак никад нећемо сазнати.
 
Koji je naš bik izbor: da ostanemo izložena Srbija ili da se skloni iza jugoslovenstva
Da ostanemo Srbi u Srbiji, naravno u granicama koje joj pripadaju, a to podrazumeva izlaz na Jadran.
Sve je to bilo relativno lako moguće posle WWI.
Jugoslavija je bila i ostala utopija, to je kao kad bi se pokušalo ujedinjenje Srbije sa Bugarskom ili Albanijom.

Uzgred ne vidim da se toliko strasti napadaju Hrvati i Slovenci koji su ispali poslednji izdajnički ološ kao što se napada KAleksandar
Zašto bi ih neko napadao, znaju oni i sami kakva su đubrad bili i ostali.
Dovoljno je da se navedu istorijske činjenice.
A Aleksandra ne napada niko, nema ni razloga za to, nije on uopšte bio loš vladar, samo je pogrešno
video budućnost Srba i Srbije i potcenio je podlost i pokvarenost slovenaca i (posebno) rvata.
 
385021499_710459901109586_2293189022524334441_n.jpg
 
Zanimljivo da kod mnogih postoje pokreti rehabilitacije:

Nedić, Ljotić, Draža uveliko rehabilitovan samo kod Aleksandra I nema odbrane
Čak i Knez Pavle najveća štetočina i Milan Stojadinović naci podrepaš nisu više negativne figure ..svaka pljuvačina po liku i delu Kralja Aleksandra je poželjna

Veliki nacionalisti tipa Bokan, esdebeovska fukara tipa Lejan Dučić iz svih oruđa pljuju po Kralju Ujedinitelju
од Срба, по Краљу Александру пљују само комунисти. и Краљ је ту савршен индикатор.. што су веће погрде, то је већа комуњара. а што га они више пљују, то га ја све више ценим.
 
Када је ова тема у питању, ту постоји проблем насљеђа једног времена које бјеше оиљежено снажном идеолошком индоктринацијом, гдје за 45 година трајања друге Југославије бјеше нежељено позитивно и афирмативно писати/зборити о краљевини Југославији, посебно о регенту/краљу Александру.

Та индоктринација је подобро обликовала колективну свијест нације, та творевина и та идеологија јесу доживјели свој историјски крах али је остало насљеђе те индоктринације, успостављаене су "нове реалности", али краљ Александар је остао тај "кривац" за сва зла и несреће које су задесиле овдашње народе, и док се код других националних копруса наставило са мантром да је основни проблем био великосрпски хегемонизам, међу Србљем се афирмише (преглува) мантра како је Аца могао створити велику Србију али зинуло му ду.пе за што већом територијом којом ће владати.
Наравно не можете ником забранити да поставља глупаве претпостзавке, као што не можете будали забранити да упорно остаје будала.

Регент Александар бјеше одговоран владар, одговоран и према поданицима и према моралним скрупулама до којих је држао, његово родољубље је несумњиво, и владар који се у младим годинама нашао пред великим изазовима и искушењима, странпутицама и замкама, у вртлогу великих свјетских игара гдје је упитно да ли би и најбриљантнији ум успјевао донијети боље одлуке и изабрати бољи пут.

Пут до пакла некад је поплочан добрим намјерама, имао је обичај написати неки Самјуел Џонсон. И то бјеше и код регента Алесандра и код тадашњих водећих српских политичара. Да ли се могао изабрати други пут, да ли је краљевина СХС била ствар избора или морање, сазнати вјероватно никад нећемо. Након великог рата догађаји су се дешавали страховитом брзином, успостављане су "нове реалности". Ту је и тај Лондонски споразум из 1915.године, који би заиста био добар за краљевину Србију, међутим у питању је тајни уговор, земља потписница и једина сила која би истински стала иза Србије, царска Русија престала је постојати, имамо и ту "нове реалности", Италија се јесте разумљиво настојала позивати на тај уговор но питали су се и важнији играчи. Који су тежили наћи рјешења која би најбоље задовољила њихове аспирације али и која би им дугорочна ишла у прилог, па и успоставити неко ровито подручје, поприште будућих криза које ће сходно својим потребама некад активирати.

Ако би уважили страдање и допринос краљевине Србије, наградили то рјешењима из Лондонског споразума, иде питање шта са Хрватима и Словенцима. Прикалемити их новоуспостављеним "реалностима" Аустрији и Мађарској мислим да није била опција, поменуте земље су морале бити кажњене, изгубио си, сноси посљедице, дати им неку државицу поготово није била опција. Шта са њима?
Ту су и Класић и још неки хрватски историчари, пардон повјесничари, у праву, за Хрвате, послушан национални корпус земље губитнице (и то како послушан) која мора бигти кажњена, је улазак у краљевину СХС био не само једини избор него и ствар опстанка.

Регент Александар и тадашњи водећи српски политичари јесу и тих судбоносних дана крајем 1918-е и каснијих година тражили боља рјешења, настојали донијети ваљаније одлуке, лутало се ту, бјеше разноразних идеја, било је и оних којима политика бјеше средство до властитог циља попут неког Прибићевића који би се окретали сходно свом тренутном интересу, бјеше и грешака.
Наредне године ће потврдити да је такву творевину, краљевину СХС, могуће успоставити, али да је тешко премостити постојеће анимозитете, насљеђе и великог рата и историје и културолошких и вјерских разлика, да је тешко нешто одрживо гдје ће лидери најбројнијих колективитета имати супротна виђења на ту творевину.
Срби су ту државу доживљавали својом, бјеше ту различитих виђења, трагања за рјешењима, тежње бољем путу, лутало се, гријешило, али водиља бјеше учинити ту краљевину бољим мјестом за све. За Хрвате, њихове водеће политичаре, та краљевина бјеше нужно рјешење до коначног циља, тренутна транзитна станица гдје је пожељније стално протурати привид како је неодржива, водиља бјеше и незајажљивост у захтјевима и стварање криза, временом је то прерасло у доктрину "што горе, то боље". Најбоље године те краљевине јесу оне по успоствљању шестојануарске диктатураре 1929-е, наравно и диктатура има свој вијек трајања.

Можда је та творевина и имала шансу, са ипак великим можда, али да би премостили постојеће анимозитете, превазишли разлике, културолошке, вјерске, историјске, да би идеја интегралног југословенства пустила коријење неопходно је вријеме, а велике свјетске промјене које ће услиједити нису дале тој творевини толико потребно вријеме. И ту у вртлогу надолазеће свјетске катаклизме би било боље да је остао владар који ће бити дорастао новим изазовима, но након Александра улогу намјесника је преузео кнез Павле, са најгором особином владара, бјеше мекушац који би стално попуштао и угађао незајажљивима, зато је у хрватској историографији позитивно приказан.

За Србе наставак те приче, по краху краљевине Југославије, бјеше трагичан, на простору који ће потпасти под прву хрватску државу у историји, монструм творевину ендехазију, доживјели су погром, изгубили трећину популације. Да су регент Александар и водећи српски политичари 1918-е имали представу са каквим ће се проблемима суочити наредних година и деценија и какав ће трагичан за српски род бити наставак те приче, не би ни ушли у ту причу звану Југославија, тражили би други пут па нека кошта колико кошта, али нису могли знати.
 
За Србе наставак те приче, по краху краљевине Југославије, бјеше трагичан, на простору који ће потпасти под прву хрватску државу у историји, монструм творевину ендехазију, доживјели су погром, изгубили трећину популације. Да су регент Александар и водећи српски политичари 1918-е имали представу са каквим ће се проблемима суочити наредних година и деценија и какав ће трагичан за српски род бити наставак те приче, не би ни ушли у ту причу звану Југославија, тражили би други пут па нека кошта колико кошта, али нису могли знати.
Водећи српски политичари, као и сам регент су имали представу шта ће се догодити, јер су их на то упозоравали пре свега људи из војске. Живојин Мишић је предочио Краљу Александру ситуацију у Хрватској, али ништа није урађено по том питању.

Југославија је била интерес великих сила и била је одржавана све док им је тако одговарало.
 

Back
Top