Ubio brata jer mu je ubio sina

111111

Legenda
Banovan
Poruka
60.291
U Donjim Kuzmanima kod Teslića u nedelju kasno posle podne dogodila se porodična tragedija u kojoj je dvoje Kuzmanovića izgubilo život.

U svađi je najpre Vlado Kuzmanović (64) pucao na svog bratanca Dragana Kuzmanovića (22), a samo nekoliko minuta kasnije Draganov otac Vojko (49), kada je saznao da mu je sin teško ranjen, uzeo je lovačku pušku i njome ubio brata Vladu, sinovljevog ubicu!

Braća Kuzmanović deset godina ne pričaju zbog problema s međom, ali niko od meštana Kuzmana nije očekivao ovako strašan epilog svađe.

Iako su im kuće udaljene jedna od druge nepunih pedesetak metara, Kuzmanovići se zbog svađe nisu viđali, izuzev na sudskim ročištima.

Osim međe, Kuzmanovići su se odnedavno počeli sporiti i oko jedne njive koju su nasledili od oca. Ovaj put su, umesto na sudu, pravdu odlučili da isteraju potezanjem oružja.

Svađa je, kako saznajemo, počela oko 18 sati u dvorištu Vlade Kuzmanovića. Vlado je besan otišao u kuću, uzeo lovačku pušku i pucao u bratića Dragana.

“Dragan Kuzmanović je zadobio prostrelnu ranu desne butine. Njegov otac je potom iz kuće uzeo lovačku pušku u vlasništvu njegovog drugog sina, iz koje je ispalio dva hica u svog brata Vladu Kuzmanovića, koji je na mestu preminuo” stoji u saopštenju policije Doboj.

Nakon što je ubio rođenog brata, Vojko Kuzmanović je podigao teško ranjenog sina, stavio ga u auto i zaputio se ka Domu zdravlja u Tesliću. Dok su lekari previjali Dragana, Vojko je pozvao teslićku policiju i rekao im šta je učinio.

Teslićki lekari su zbog težine povreda Dragana Kuzmanovića odmah uputili u Opštu bolnicu “Sveti apostol Luka” u Doboju. Pomoći ipak nije bilo, tako da je mladić preminuo u vozilu Hitne pomoći na putu ka bolnici.

- Sada je kasno, ali smatram da bi vlast trebalo nešto da učini da se ovo više nikada ne ponovi. Draganov ubica je bio sklon alkoholu i tu je Centar za socijalni rad trebalo odavno da reaguje – priča Draganov kum Pero Buzaković.

http://www.telegraf.rs/vesti/317700-teslic-ubio-brata-jer-mu-je-ubio-sina
 
Ма колико страшно звучале те речи, већина људи нашег друштва су зомбији. То значи да су то људи који покорно извршавају вољу нечистог духа који се уселио у њих и који их често доводи до страшних злочина и самоубиства. При томе је мера опседнутости директно пропорционална човековој страсности и безверју.


Ево шта читамо у немачком часопису Штерн: "Убиства родитеља су нарочит облик убиства - истиче судија Милер - пошто се злочинац и жртве налазе у врло блиским односима... таква убиства код нас имају стару традицију". И заиста, у Немачкој такви случајеви нису ретки. У чланку "Зашто деца убијају родитеље" описује се пет оваквих злочина.

У првој причи убица је Инго Геркет, син архитекте из срећне и имућне породице. Родитељи су од детињства испуњавали све његове хирове. Једном је затражио од мајке крупну своту новца да би купио дискотеку. Мајка се усудила да се посаветује с мужем. Сутрадан је дошао кући и заподенуо разговор с оцем. Разговор није довео до жељеног резултата. Тада је Инго узео гвоздену шипку, убио оца, сишао у подрум и убио мајку...

У Хамбургу је син радника на кланици изнајмио 1979. године свог пријатеља у својству убице за 4000 марака и мирно посматрао како му овај убија родитеље. "Хтео сам слободу - рекао је осамнаестогодишњи син - и зато су они морали да се склоне с мог пута". Родитељи су га терали да им помаже у кућним пословима.

Да би добио наследство и купио престижна кола, деветнаестогодишњи ученик из Бад-Диркхајма убио је родитеље из пушке, а сестри је нанео мноштво рана ножем.

Све то говори о стању потпуне опседнутости ових људи.

Не стојимо ли сви на прагу исте такве пропасти? Не ближи ли се крају она мера безакоња која ће препунити чашу трпљења Божијег и изазвати неумољиви гнев Створитеља света? Хоће ли се наћи међу нама десет праведника који могу да задрже одмазду која треба да се излије на нашу земљу због људских безакоња?

Погледајте око себе. Мржња, неред, праг глади, еколошка катастрофа, међунационална трвења и остало - није ли то плод наше бездуховности, безбожног живота, нису ли то сигнали Божији који треба да нас натерају да се зауставимо, да се замислимо и променимо? А ако је то тако, неће нам помоћи економске реформе без духовног препорода.
 
Кад сам био мали, једном сам у свом селу чуо узречицу, "на међи ђаво спава", тада ми то није било јасно, гледао сам и дању и ноћу не бих ли видео да нешто спава на међи, али узалуд наравно.
Али ето, сад је јасно..
 

Back
Top