- Poruka
- 395
Zasto Srbija mora uvek da ima najgoru vlast na svetu? Zasto?
Bez dodatnog poreza u regionu
14:07 | Izvor: Beta
Ljubljana/Zagreb/Sarajevo/Banjaluka -- U zemljama regiona nisu dodatno oporezovane plate, penzije i druga primanja kao odgovor na svetsku ekonomsku krizu, kao što je to najavljeno u Srbiji.
U Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, novi porezi na plate nisu se našli na spisku vladinih mera za borbu protiv ekonomske krize, ali je u Republici Srpskoj izmenjen način oporezivanja prihoda čime se dodatno puni budžet.
U Sloveniji su sva primanja već oporezovana i vladine mere za borbu protiv krize ne predviđaju dodatne nove poreze.
Vlada je do sada usvojila dva paketa mera protiv krize, koji se odnose na finansijsku pomoć firmama u iznosu od nekoliko stotina miliona evra, odnosno na njihovo jačanje kako bi mogle da konkurišsu za kredite u bankama.
Treći paket mera je najavljen, ali još nije obelodanjen njegov sadržaj. Saznaje se, međutim, da će se odnositi na ograničavanje primanja u javnom sektoru, koja premašuju primanja u privredi, kao i na reformu penzionog sistema.
U kom pravcu će biti usmerena ova reforma, takođe, još nije rečeno.
Ni u Hrvatskoj se za sada ne predviđa nikakvo dodatno oporezivanje plata, penzija i ostalih prihoda, što je izričito na ovonedeljnoj sednici vlade, kada je predstavljen plan rebalansa državnog budžeta, potvrdio i premijer Ivo Sanader.
U ovom trenutku kao jedina mera štednje predviđeno je odustajanje od prošle godine dogovorenog povećanja plata zaposlenih u javnim i državnim službama za šest odsto, s kojim su se saglasili sindikati zaposlenih u državnim službama, ali su ga sindikati javnih službi odbili.
Vlada je u parlament uputila predlog Zakona o osnovici plata javnih službi, koji bi joj dao pravo da od 1. aprila pa u naredne dve godine plate zaposlenih u javnim službama određuje posebnom uredbom.
Ali, iz vlade je istoga dana upućena i poruka sindikatima javnih službi da su spremni da odustanu od primene zakona ako sindikati javnih službbi, jednako kao i oni iz državnih službi, odustanu od povećanja plata od šest odsto. Odgovor sindikata javnih službi još se čeka.
Porez na primanja kao mera štednje zbog ekonomske krize nije uveden ni u BiH.
Savet ministara BiH nedavno je usvojo Predlog mera za ublažavanje uticaja globalne ekonomske krize na privredu BiH, koje će razmatrati Fiskalno veće BiH. Među ponuđenim merama je povećanje visine osiguranih depozita na 50 hiljada maraka i povećanje likvidnosti banaka angažovanjem dodatnih slobodnih budžetskih sredstava, kako bi bankarski sistem ostao stabilan.
Takođe, predloženo je usvajanje Zakon o akcizama, čijom bi se primenom osigurala dodatna sredstva za budžete entiteta. Predloženo je i naplaćivanje posebnih cestarina u iznosu od 0,10 maraka na litar derivata nafte kroz Zakon o akcizama. Izmenom zakona o akcizama, BiH bi mogla za godinu dana da poveća prihode za oko 170 miliona KM.
U Republici Srpskoj, međutim, od 1. januara ove godine na snazi je novi obračun poreza na plate, pa se sada oporezuju bruto plate i lična primanja, a ne kao ranije neto plate.
Na ovaj način oporezivanje je povećano za četiri odsto, što je i dodatno opterećenje za privredu.
Od 1. januara je na snazi i odluka Vlade RS prema kojoj se na prihode ostvarene po osnovu povremenih i privremenih poslova i dodatnog angažmana (autorski rad, honorari itd) umesto dosadašnjih 10 odsto obračunava 36 odsto na isplaćene naknade.
Deo tih sredstava uplaćuje se za penzione i zdravstvene fondove ali uplaćeni iznos ne ulazi u osnovicu po kojoj bi tim osobama kasnije trebalo da bude obračunata penzija.
Bez dodatnog poreza u regionu
14:07 | Izvor: Beta
Ljubljana/Zagreb/Sarajevo/Banjaluka -- U zemljama regiona nisu dodatno oporezovane plate, penzije i druga primanja kao odgovor na svetsku ekonomsku krizu, kao što je to najavljeno u Srbiji.
U Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, novi porezi na plate nisu se našli na spisku vladinih mera za borbu protiv ekonomske krize, ali je u Republici Srpskoj izmenjen način oporezivanja prihoda čime se dodatno puni budžet.
U Sloveniji su sva primanja već oporezovana i vladine mere za borbu protiv krize ne predviđaju dodatne nove poreze.
Vlada je do sada usvojila dva paketa mera protiv krize, koji se odnose na finansijsku pomoć firmama u iznosu od nekoliko stotina miliona evra, odnosno na njihovo jačanje kako bi mogle da konkurišsu za kredite u bankama.
Treći paket mera je najavljen, ali još nije obelodanjen njegov sadržaj. Saznaje se, međutim, da će se odnositi na ograničavanje primanja u javnom sektoru, koja premašuju primanja u privredi, kao i na reformu penzionog sistema.
U kom pravcu će biti usmerena ova reforma, takođe, još nije rečeno.
Ni u Hrvatskoj se za sada ne predviđa nikakvo dodatno oporezivanje plata, penzija i ostalih prihoda, što je izričito na ovonedeljnoj sednici vlade, kada je predstavljen plan rebalansa državnog budžeta, potvrdio i premijer Ivo Sanader.
U ovom trenutku kao jedina mera štednje predviđeno je odustajanje od prošle godine dogovorenog povećanja plata zaposlenih u javnim i državnim službama za šest odsto, s kojim su se saglasili sindikati zaposlenih u državnim službama, ali su ga sindikati javnih službi odbili.
Vlada je u parlament uputila predlog Zakona o osnovici plata javnih službi, koji bi joj dao pravo da od 1. aprila pa u naredne dve godine plate zaposlenih u javnim službama određuje posebnom uredbom.
Ali, iz vlade je istoga dana upućena i poruka sindikatima javnih službi da su spremni da odustanu od primene zakona ako sindikati javnih službbi, jednako kao i oni iz državnih službi, odustanu od povećanja plata od šest odsto. Odgovor sindikata javnih službi još se čeka.
Porez na primanja kao mera štednje zbog ekonomske krize nije uveden ni u BiH.
Savet ministara BiH nedavno je usvojo Predlog mera za ublažavanje uticaja globalne ekonomske krize na privredu BiH, koje će razmatrati Fiskalno veće BiH. Među ponuđenim merama je povećanje visine osiguranih depozita na 50 hiljada maraka i povećanje likvidnosti banaka angažovanjem dodatnih slobodnih budžetskih sredstava, kako bi bankarski sistem ostao stabilan.
Takođe, predloženo je usvajanje Zakon o akcizama, čijom bi se primenom osigurala dodatna sredstva za budžete entiteta. Predloženo je i naplaćivanje posebnih cestarina u iznosu od 0,10 maraka na litar derivata nafte kroz Zakon o akcizama. Izmenom zakona o akcizama, BiH bi mogla za godinu dana da poveća prihode za oko 170 miliona KM.
U Republici Srpskoj, međutim, od 1. januara ove godine na snazi je novi obračun poreza na plate, pa se sada oporezuju bruto plate i lična primanja, a ne kao ranije neto plate.
Na ovaj način oporezivanje je povećano za četiri odsto, što je i dodatno opterećenje za privredu.
Od 1. januara je na snazi i odluka Vlade RS prema kojoj se na prihode ostvarene po osnovu povremenih i privremenih poslova i dodatnog angažmana (autorski rad, honorari itd) umesto dosadašnjih 10 odsto obračunava 36 odsto na isplaćene naknade.
Deo tih sredstava uplaćuje se za penzione i zdravstvene fondove ali uplaćeni iznos ne ulazi u osnovicu po kojoj bi tim osobama kasnije trebalo da bude obračunata penzija.
