U Srbiji sve više mladih doživljava teške infarkte

Zbog brzog nametnutog nacina zivota, zbog rada u 3 smene, 12h radnog vremena, stresa na poslu jer ga raznorani likovi kolege i sefovi dupliraju.Borba i jurnjava za 500, 600 eura mesecno da bi se opstalo i imalo da se kupi parizer i dva jaja dnevno.

Opsti haos i psiha nacine koja dovodi do toga da nisi siguran i da uvek brines za svoj zivot, opstanak, posao, da se dete vrati zivo iz skole, da ti nesto ne padne na glavu, da te ne zgazi neko na pesackom prelazu, da te ne prebije policajac u civilu jer si izneo svoj stav o necemu, da te ne zgazi tenk ili vojno vozilo na autoputu i smrska te sa sve porodicom, da ti cerku i zenu ne uznemiravaju na poslu i teraju ih da se druze i da se lepo druze i idu na bunga bunga zurke i jis mnogo toga...
 

U Srbiji sve više mladih doživljava teške infarkte: “Mnogi se završavaju fatalno”!​

Sve više ljudi mlađih od 40 godina doživljava teške infarkte, od kojih se mnogi, nažalost, završavaju fatalno, upozorava Nemanja Đenić, načelnik klinike za Urgentnu internu medicinu na VMA.

Najmlađi pacijent na njihovom odeljenju je žena od 32 godine, koja je primljena sa simptomima akutnog infarkta.

Pogledajte prilog 1649281
“Ona je imala dijabetes i neprepoznatu šećernu bolest što je uz genetiku i izostanak preventivnih pregleda rezultiralo infarktom. Srećom, ona je danas dobro i lepo se oporavlja”, kaže dr Đenić za RTS.

On je istakao i da je procenat ljudi u angio salama koji su mlađi od 40 godina sve veći.

“Tih pacijenata je sada od 10 do 12 odsto koji imaju ispod 40 godina. To su najteži pacijenti. Evidentno je da moramo da menjamo neke stvari i da alarmiramo ljude da idu na preventivne preglede. Uz to moramo poštovati i genetiku ako je pozitivna na kardiovaskularne bolesti i da proverimo laboratorijske analize i izmerimo krvni pritisak”.

Doktor takođe dodaje:

Kod mladih, infarkt ume da bude brutalan, sa izrazito teškim kliničkim manifestacijama, što često dovodi do fatalnih ishoda. Ovo je jasan znak da moramo menjati način i stil života.

Napominje i da do fatalnog ishoda može da dovede: neprilagođena fizička aktivnost, zloupotreba alkohola, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, stres, nespavanje, nedolazak kod lekara, skriveni dijabetes.

“Kada sve ovo uzmemo u obzir, dobijamo zabrinjavajuću statistiku koja nije u našu korist”, navodi doktor Đenić.
On dodaje da svaki treći ili četvrti mladi pacijent koji završi u sali zbog infarkta ima upravo ovakvu istoriju bolesti.
Prema rečima dr Đenića, trombotski događaji značajno su učestali nakon 2020. godine, odnosno od početka pandemije korona virusa.

“To je jedan od razloga za ovu statistiku i našu popunjenost koja danas prelazi sto posto. Od embolija, pluća do infarkta srca, nažalost i moždanih udara sigurno je 20-30 odsto povećano nakon kovid infekcije. Zato je važno da se ljudi koji su preležali kovid redovno kontrolišu.”

On dodaje da postoje laboratorijski parametri koji jasno pokazuju rizik za nastanak neželjenih vaskularnih događaja.
“Na primer, d-dimer i obična krvna slika mogu pokazati pozadinsku trombotsku oluju koja još uvek nema kliničke manifestacije ali rizikuje da se one dese. To je signal da se terapija uvede na vreme.”

Napominje da je jako važno da svi koji imaju više od 18 godina treba da odlaze na preventivne preglede.

Jednom godišnje uraditi krvnu sliku, jednom u dve godine treba raditi kardiološki pregled. Promenite životne navike, odmarajte, smanjite stres i prilagoditi hranu. Smanjite slanu hranu, pogotovo oni koji imaju veći pritisak”, ističe dr Đenić za RTS.

B92
Slatkarije su zlo. Gazirana pića, slatkiši, čipsevi, to je sve puno šećera. Šećer koristiti minimalno. Ujutro još može, ali piti puno vode posle.
Jesti što više sa kašikom i što manje suhomesnatih proizvoda.
Minimalna plata za cene u Srbiji treba da bude 1000 evra.
 

Virusi povezani sa povećanim rizikom od infarkta:

  • _SARS-CoV-2 (COVID-19): Povezan je sa povećanim rizikom od tromboze i srčanih udara tokom i nakon infekcije.
  • _Grip (influenca): Poznato je da grip povećava rizik od infarkta u prvoj sedmici nakon infekcije, posebno kod starijih osoba ili osoba sa prethodnim srčanim problemima.
  • _HIV: Hronična upala kod osoba sa HIV-om povećava rizik od ateroskleroze i kardiovaskularnih događaja.

tako da nevskcinisanje je doprinelo do povećanja broja srčano obolelih​

manite se vakcine kao uzrok povećanje broja prijavljenih obolelih od srčanog udara
 
Живи се дуже а болесније. Како ти то објашњаваш? Све бљешти?
mi smo im musterije, to im je cilj da nas drze sto duze u zivotu, ali sto bolesnije, zavisnije od njih. a pred kraj kada im postanemo smetnja i samo trosak, kada ostanemo bez para, da nas samo eutanaziraju
 
Svaka treca osoba na ulici u Beogradu je gojazna ili drzi cigaretu u ustima , ili i jednoi drugo.

Proces ostecenja arterija pocinje bukvalno po rodjenju , samo sto su obicno potrebne decenije za ozbiljnije probleme , fizicka neaktivnost je glavni problem , jer mozes da budes gojazan a unutra fit ( bez masnih organa , povisenog secera , insulinske rezistencije , triglicerida itd. ) ako si dovoljno aktivan , ali je vrlo tesko postici obrnut rezultat ( fizicki aktivan ali debeo iznutra , mada postoji ako je dijeta preterano odvratna ).

Sad kad je Palma umro pre neki dan jedan vrlo debeli komsija mi prokomentarisoa da je u soku , precutao sam ali potpuno ocekivano od debelog neaktivnog coveka , u Americi hoce da uvedu da je fizicka neaktivnost zvanicna bolest , jer posle pusenja je drugi ubica na svetu , odmah posle je gojaznost.

Evo koliko samo hodanje smanjuje smrtnost , da ne pricamo o ozniljnijem treniranju
 

Prilozi

  • EqanciJXMAA3A9p.jpg
    EqanciJXMAA3A9p.jpg
    50,6 KB · Pregleda: 1
Svaka treca osoba na ulici u Beogradu je gojazna ili drzi cigaretu u ustima , ili i jednoi drugo.

Proces ostecenja arterija pocinje bukvalno po rodjenju , samo sto su obicno potrebne decenije za ozbiljnije probleme , fizicka neaktivnost je glavni problem , jer mozes da budes gojazan a unutra fit ( bez masnih organa , povisenog secera , insulinske rezistencije , triglicerida itd. ) ako si dovoljno aktivan , ali je vrlo tesko postici obrnut rezultat ( fizicki aktivan ali debeo iznutra , mada postoji ako je dijeta preterano odvratna ).

Sad kad je Palma umro pre neki dan jedan vrlo debeli komsija mi prokomentarisoa da je u soku , precutao sam ali potpuno ocekivano od debelog neaktivnog coveka , u Americi hoce da uvedu da je fizicka neaktivnost zvanicna bolest , jer posle pusenja je drugi ubica na svetu , odmah posle je gojaznost.

Evo koliko samo hodanje smanjuje smrtnost , da ne pricamo o ozniljnijem treniranju
Тијело није створено да лежи у мјесту него да се креће. Баш као што треба да све унутар нас да се креће. Просте ствари али људи су препаметни и мисле да све знају. :think:
 
od kad su kifla i pereca fast-food? :think:


ok, sve puno hormona, sve zatrovano...
kako onda objasnjavas ovo?

Life_Expectancy_at_Birth_by_Region_1950-2050.png

dakle pre 60 god. dok je jos sve bilo "prirodno" prosecni zivotni vek 45 god. a danas kad je sve "zatrovano" 70 god.?!
Ako veruješ lažovima koji vode ovaj svet.
Po njima je i životni vek u Africi u XVI veku bio 40 godina.
Verovatno su tadašnje poglavice plemena vodile knjige rodjenih i umrlih, pa su odatle uzeli podatke.
 

U Srbiji sve više mladih doživljava teške infarkte: “Mnogi se završavaju fatalno”!​

Sve više ljudi mlađih od 40 godina doživljava teške infarkte, od kojih se mnogi, nažalost, završavaju fatalno, upozorava Nemanja Đenić, načelnik klinike za Urgentnu internu medicinu na VMA.

Najmlađi pacijent na njihovom odeljenju je žena od 32 godine, koja je primljena sa simptomima akutnog infarkta.

Pogledajte prilog 1649281
“Ona je imala dijabetes i neprepoznatu šećernu bolest što je uz genetiku i izostanak preventivnih pregleda rezultiralo infarktom. Srećom, ona je danas dobro i lepo se oporavlja”, kaže dr Đenić za RTS.

On je istakao i da je procenat ljudi u angio salama koji su mlađi od 40 godina sve veći.

“Tih pacijenata je sada od 10 do 12 odsto koji imaju ispod 40 godina. To su najteži pacijenti. Evidentno je da moramo da menjamo neke stvari i da alarmiramo ljude da idu na preventivne preglede. Uz to moramo poštovati i genetiku ako je pozitivna na kardiovaskularne bolesti i da proverimo laboratorijske analize i izmerimo krvni pritisak”.

Doktor takođe dodaje:

Kod mladih, infarkt ume da bude brutalan, sa izrazito teškim kliničkim manifestacijama, što često dovodi do fatalnih ishoda. Ovo je jasan znak da moramo menjati način i stil života.

Napominje i da do fatalnog ishoda može da dovede: neprilagođena fizička aktivnost, zloupotreba alkohola, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, stres, nespavanje, nedolazak kod lekara, skriveni dijabetes.

“Kada sve ovo uzmemo u obzir, dobijamo zabrinjavajuću statistiku koja nije u našu korist”, navodi doktor Đenić.
On dodaje da svaki treći ili četvrti mladi pacijent koji završi u sali zbog infarkta ima upravo ovakvu istoriju bolesti.
Prema rečima dr Đenića, trombotski događaji značajno su učestali nakon 2020. godine, odnosno od početka pandemije korona virusa.

“To je jedan od razloga za ovu statistiku i našu popunjenost koja danas prelazi sto posto. Od embolija, pluća do infarkta srca, nažalost i moždanih udara sigurno je 20-30 odsto povećano nakon kovid infekcije. Zato je važno da se ljudi koji su preležali kovid redovno kontrolišu.”

On dodaje da postoje laboratorijski parametri koji jasno pokazuju rizik za nastanak neželjenih vaskularnih događaja.
“Na primer, d-dimer i obična krvna slika mogu pokazati pozadinsku trombotsku oluju koja još uvek nema kliničke manifestacije ali rizikuje da se one dese. To je signal da se terapija uvede na vreme.”

Napominje da je jako važno da svi koji imaju više od 18 godina treba da odlaze na preventivne preglede.

Jednom godišnje uraditi krvnu sliku, jednom u dve godine treba raditi kardiološki pregled. Promenite životne navike, odmarajte, smanjite stres i prilagoditi hranu. Smanjite slanu hranu, pogotovo oni koji imaju veći pritisak”, ističe dr Đenić za RTS.

B92
Fejkcine bato...
 

Back
Top