Vladimir983
Aktivan član
- Poruka
- 1.092
Nedavno sam dosao do jednog zakljucka - da ja nisam sam.
U meni zivi nekoliko likova, ili bolje receno - frikova.I sto je najcrnje od svega, svi su medjusobno u nekoj svadji.
Jedan je filozof, drugi je psihijatar, treci ludak, cetvrti je fotograf...ima tu jos i jedan kino-amater, zatim arhitekta, depresivac, veseljak, pevac, pesnik, jedan dobar covek, ali i ubica!E tog ubicu drzim jos podalje, ali ga i cuvam za ne daj boze.Imam jednog babojebca, pa i onog sto voli mladje od 18...jednog sadistu, pa i mazohistu...Svi se oni nalaze u meni i ponekad se pitam, zasto ih ima bas u tolikom broju.Nedavno je onaj jedan kupio neku krestavu harmonikicu, pa mi svirka tako...i nervira me.
Ali najvise glavobolje zadade mi arhitekta - on zeli da gradim kucu, koju je samo on zamislio i niko vise.E po tom pitanju, svi ti frikovi u meni se slazu - da treba graditi kucu.Ali to nije ni malo lak zadatak.Treba puno para, a ja imam tek za trecinu.Ono moje drugo ja, ta neka sila koja me gura, tera me da menjam posao.Vrata su mi se otvorila, jer za tu struku se trazi puno ljudi u inostranstvu.Moracu da idem dalje...jer ne smem da razocaram arhitektu u sebi i da dozvolim da ovo ostane samo puka ideja nacrtana na papiru:
Bilo bi neskromno reci za sebe, da sam neki prepametan covek, ali nisam ni glup.Realno recite - da li jedan prosecan covek moze da zamisli ovako nesto, a kamo li da nacrta. I sad me, naravno, kopka da to i napravim.Jer da je to neko drugi zamislio, mozda bi mi bilo svejedno, ali ja zelim da ozivim moju ideju sa papira.
Na ovom svetu postoji bezbroj ljudi koji su puni para, ali praznih ideja, prazne duse...Neki su ljudi glupi, ali su srecni i to obicno biva jedno s drugim u skladu.Ne moze pametan covek biti srecan, jer on razmislja, a ko razmislja - taj se i nervira.Znam neke koju ni pertlu ne umeju da vezu, al su imali srece da naslede i sedmo nasledstvo.S druge strane, neko bi umeo mnogo toga, ali nema odakle.
Ne preostaje mi nista, vec da se pomucim za ovo sto zelim i sto sam dugo zamisljao, jer cu bar s jedne strane naci svoj mir, ispunjavajuci zelju sopstvenog arhitekte u meni.
U meni zivi nekoliko likova, ili bolje receno - frikova.I sto je najcrnje od svega, svi su medjusobno u nekoj svadji.
Jedan je filozof, drugi je psihijatar, treci ludak, cetvrti je fotograf...ima tu jos i jedan kino-amater, zatim arhitekta, depresivac, veseljak, pevac, pesnik, jedan dobar covek, ali i ubica!E tog ubicu drzim jos podalje, ali ga i cuvam za ne daj boze.Imam jednog babojebca, pa i onog sto voli mladje od 18...jednog sadistu, pa i mazohistu...Svi se oni nalaze u meni i ponekad se pitam, zasto ih ima bas u tolikom broju.Nedavno je onaj jedan kupio neku krestavu harmonikicu, pa mi svirka tako...i nervira me.
Ali najvise glavobolje zadade mi arhitekta - on zeli da gradim kucu, koju je samo on zamislio i niko vise.E po tom pitanju, svi ti frikovi u meni se slazu - da treba graditi kucu.Ali to nije ni malo lak zadatak.Treba puno para, a ja imam tek za trecinu.Ono moje drugo ja, ta neka sila koja me gura, tera me da menjam posao.Vrata su mi se otvorila, jer za tu struku se trazi puno ljudi u inostranstvu.Moracu da idem dalje...jer ne smem da razocaram arhitektu u sebi i da dozvolim da ovo ostane samo puka ideja nacrtana na papiru:
Bilo bi neskromno reci za sebe, da sam neki prepametan covek, ali nisam ni glup.Realno recite - da li jedan prosecan covek moze da zamisli ovako nesto, a kamo li da nacrta. I sad me, naravno, kopka da to i napravim.Jer da je to neko drugi zamislio, mozda bi mi bilo svejedno, ali ja zelim da ozivim moju ideju sa papira.
Na ovom svetu postoji bezbroj ljudi koji su puni para, ali praznih ideja, prazne duse...Neki su ljudi glupi, ali su srecni i to obicno biva jedno s drugim u skladu.Ne moze pametan covek biti srecan, jer on razmislja, a ko razmislja - taj se i nervira.Znam neke koju ni pertlu ne umeju da vezu, al su imali srece da naslede i sedmo nasledstvo.S druge strane, neko bi umeo mnogo toga, ali nema odakle.
Ne preostaje mi nista, vec da se pomucim za ovo sto zelim i sto sam dugo zamisljao, jer cu bar s jedne strane naci svoj mir, ispunjavajuci zelju sopstvenog arhitekte u meni.
Poslednja izmena:
malo je to
