Veruj mi da obraćaš , odnosno da utiču na nas i našu psihu mnogo više nego što smo mi svesni ili voljni da priznamo.
Inače nije to samo TV, već recimo sad su i autobusi i tramvaju skroz išarani reklamama (čak i preko prozora) i bukvalno su postali kao nekakvi reklamni panoi i reklamni bilbordi na točkovima koji kruže gradom, pa takođe recimo koliko je bilborda oko nas na svakom koraku koje je prosto nemoguće ne videti, pa čak imamo i čitave zgrade i solitere koje su čitave i celom dužinom prekrivene nekim reklamnim panoom ili bilbordom, ono ne vidi se uopšte arhitektura zgrade i ljudi maltene ne žive u stambenoj zgradi nego u džinovskoj reklami, pa kad im neko dolazi objašnjavaju, e znaš ja sam ti u onoj velikoj "Nike" ili "Napolitanke" zgradi ili ne znam ja sam ti tu stanicu ili dve od tog ili tog tržnog centra , videćeš ovu veliku reklamu kada dolaziš, tako da na neki način (pogotovo u danas u kapitalizmu) sve je podređeno konzumerizmu i sve se posmatra iz tog ugla, pa čak i tako neka banalna stvar kada hoćeš da pronađeš neku adresu ili zgradu u nekoj ulici.
Mislim sigurno da se svako od nas desilo recimo da slučajno na nekom bilbordu usput vidi reklamu za neke čokoladice, sladoled ili ne znam za neki restoran ili KFC chicken i nakon 5 minuta se seti e pa ja nisam još ništa jeo danas ajd mogao bi da uzmem makar neku čokoladicu i flašicu vode usput ili možda negde neko parče pizze sad kad stignem u grad i izađem iz prevoza , a takvih nekih sitnica ljudi uglavnom nisu ni svesni i podsvesno utiču na nas i verovatno da taj neko nije video taj bilbord sa nekom reklamom verovatno se ne bi ni setio da nije još ništa jeo danas i da bi mogao nešto da pregrize.
Ili ne znam recimo gledaš neku košarkašku utakmicu na televiziji i u jednom momentu kamerman kao zumira patike nekog igrača (dok recimo ovaj izvodi slobodna bacanja) i ti si kao u fazonu, jaooo vidi što ovaj ima do jaja gilje , mogao bi i ja da uzmem jedne takve sad za proleće ili leto (to je već onako malo svesnija i da kažem agresivnija varijanta toga).
Mislim na kraju krajeva svi ljudi i rade da bi mogli da si kupe i priušte nešto (kako sebi tako i nekim njima bliskim osobama), tako da to na sve utiče u večoj ili manjoj meri i svi su deo toga u većoj ili manjoj meri, sad samo je bitno taj konzumerizam podrediti i prilagoditi sebi i svojim podrebama a ne ti sebe prilagođavati i podređivati konzumerizmu i postajati rob konzumerizma i tog nekog konzumerističkog besmisla.
