U kojoj godini počinjemo da ličimo na roditelje ?

[white_warg]

Prema studijama koje su sprovedene rezultati su pokazali da u 32.godini počinjemo sve više da licimo na svoje roditelje.
Sve one njihove pridike i pravila,sa kojima su nas toliko nervirali u tinejdžerskom periodu, sad izgovarate svojoj deci.

Rečenice roditelja koje govore svojoj deci

* Dok si pod mojim krovom, biće onako kako ja kažem!
* Da nisi pisnuo/la, je li ti jasno!
* Setićeš se ti mojih reči…
* Zato što ja tako kažem, eto zato!
* U tvojim godinama ja tako nešto nisam ni znala da postoji, a kamoli imala.

Trećina koji su ucestvovali u studiji ,navela je da često ponavlja rečenice svojih roditelja koje su ih nervirale dok su bili deca i da je roditeljstvo
teže nego sto si mislili i zamisljali , dok je vecina ipak rekla da je roditeljstvo na njih imalo pozitivan uticaj, kao i da su postali tolerantniji i brižniji.

Koliko ste uspeli ako ste uspeli ,da izbegnete zamku licenja na svoje roditelje u smislu da se prema svojoj deci,ponasate suprotno ili bar delimicno
suprotno od onog kako su se vasi roditelji ponasali prema vama a sto vam nije prijalo.

Nadam se da neću ličiti na svoje roditelje...iskreno....

 

[Sebastian6]

Prema studijama koje su sprovedene rezultati su pokazali da u 32.godini počinjemo sve više da licimo na svoje roditelje.
Sve one njihove pridike i pravila,sa kojima su nas toliko nervirali u tinejdžerskom periodu, sad izgovarate svojoj deci.

Rečenice roditelja koje govore svojoj deci

* Dok si pod mojim krovom, biće onako kako ja kažem!
* Da nisi pisnuo/la, je li ti jasno!
* Setićeš se ti mojih reči…
* Zato što ja tako kažem, eto zato!
* U tvojim godinama ja tako nešto nisam ni znala da postoji, a kamoli imala.

Trećina koji su ucestvovali u studiji ,navela je da često ponavlja rečenice svojih roditelja koje su ih nervirale dok su bili deca i da je roditeljstvo
teže nego sto si mislili i zamisljali , dok je vecina ipak rekla da je roditeljstvo na njih imalo pozitivan uticaj, kao i da su postali tolerantniji i brižniji.

Koliko ste uspeli ako ste uspeli ,da izbegnete zamku licenja na svoje roditelje u smislu da se prema svojoj deci,ponasate suprotno ili bar delimicno
suprotno od onog kako su se vasi roditelji ponasali prema vama a sto vam nije prijalo.

Al nekad hoce i blizina uz kog si odrastao da utice. Eto recimo ja, mnogo licim na komsiju preko puta jer sam ga cesto gledao kad se igam napolju

 

[Gljiva zjalelovka]

Glumim pred starom majkom da je sve super, izmišljam i kad nije, farbam je kao uskršnja jaja, da bude smirena, da ne brine, da jeste i kad nije i da nije kad nije, glumim savršeno da joj stvorim taj smireni , savršeni dan bez brige sa moje strane, gradim taj imaginarni svijet, jer ne bi razumjela kad bih rekla da su mi tri vlasi sa glave otpale istovremeno, a pogotovo nešto ozbiljnije posao, problemi itd...brinula bi - a to mi ništa ne pomaže. Ponekad mi bude simpatično kako mi vjeruje da se borim kao lav, da gazim, da se smijem, da me ništa ne dotiče, postane bi zabavna ta igra, pa i ja zaboravim na sve što me muči, kao da ne postoji. Ne ispravljam krive Drine, nema vremena, samo mi je bitno da ima sve što joj treba i da ne brine za mene, jer je drugi ne štede i da koliko mogu ispunim svakodnevne hitne, njene želje - važnosti dužine trajanja balona od sapunice...ali njoj važne, jer je sad ona dijete. Onda znam da sam ista ona, kao nekad kad nije imala novaca, mogućnosti, prilika, a lagala da ima - da će biti ne izgovorivši ,,ne, nikad, ne možemo", nego ima, biće, sve je ok, dobro je, odlično, važi, uspjećeš, nema veze, biće, biće, vjeruj biće itd. I tako se igramo čitav ovaj kratki život u ,,čaša je poluprazna" ili ,,polupuna", samo da ne pustimo da bude ,,polupana" i tako izgubimo iz vidokruga ovu mrkvu na štapu za kojom trčimo do kraja puta.