U JAVNOM SEKTORU 70.000, U PRIVATNOM 40.500 DINARA

toz972

Poznat
Poruka
8.376
U JAVNOM SEKTORU 70.000, U PRIVATNOM 40.500 DINARA Svi pričaju o većim platama, a evo i koliko se zarađuje u Srbiji.
https://www.blic.rs/biznis/u-javnom...a-svi-pricaju-o-vecim-platama-a-evo-i/v1f565m
Prosečna plata u javnom sektoru iznosi oko 68.000 dinara, pokazuje zvanična statistika. Istovremeno, zaposleni kod privatnika u ovoj godini zarađivali su oko 40.500 dinara, kaže anketa Mreže za poslovnu podršku. Razlika je, dakle, oko 27.500 dinara ili oko 233 evra.

Plate u javnom sektoru rastu već nekoliko godina unazad, a za prve mesece naredne godine najavljuje se i novo povećanje zarada. Kod "privatnika" u prethodne četiri godine mesečna primanja bila su poprilično slična, oko 320 evra, dok je ove godine i ta brojka nešto veća. Međutim, razlika u platama u javnom i privatnom sektoru i dalje je jasno vidljiva.


Plata u javnom sektoru
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz novembra ove godine, prosečna plata u javnom sektoru iznosila je 67.433 dinara. Taj iznos je zapravo prosek u trećem kvartalu ove godine. Prema podacima Ministarstva finansija za jul ove godine prosečna plata u javnom sektoru iznosila je 68.144 dinara.
U administraciji (na svim nivoima) istovremeno se zarađivalo 69.940 dinara, u obrazovanju i kulturi 64.050 dinara, a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti 66.356 dinara.

Od januara 2019. zarada u javnom sektoru prosečno je uvećana za osam do 12 odsto, odnosno za 5.000 do skoro 10.000 dinara.
U javnim preduzećima i više od 80.000 dinara
Najveće su plate u javnim preduzećima. U julu ove godine iznosila je 81.107 dinara, dok je godinu dana ranije u tim istim preduzećima bila 80.888 dinara.
Najveći broj javnih preduzeća može se pohvaliti zaradom većom od 70.000 dinara u proseku. Tek nekolicina ih ima zaradu ispod republičkog proseka koji iznosi oko 60.000 dinara.
Kako se određuju plate u javnom sektoru?
liste-preuzmi-3-300x250.jpg

Do aprila 2012. plate u javnom sektoru usklađivale su se sa inflacijom. A zatim slede promene. Od oktobra 2012. do aprila 2014. plate su uvećavane za fiksni procenat, i to u oktobru 2012. i aprilu 2013. dva odsto, a u oktobru 2013. i aprilu 2014. za 0,5 odsto.
Posle toga uvedeno je fiskalno pravilo koje nalaže svođenje rashoda za plate na održiv nivo, tako da se teži tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP-u bude do sedam odsto BDP-a. Nakon toga država je donosila odluku o povećanju plata u skladu sa budžetskim mogućnostima.
Od januara će institucije, ustanove i preduzeća moći da zapošljavaju shodno njihovim potrebama i novcu koji imaju, ali uz ograničenje da ne mogu zaposliti više od 70 odsto novih radnika od broja zaposlenih koji su prethodne godine otišli.
Ove godine i u privatnom sektoru rast
Zarade u javnom sektoru u proseku su oko 20 odsto veće nego u privatnom. Ipak, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, povećanje minimalne zarade diže povećanje svih zarada.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku za "Blic Biznis" kaže da se prosečna realna zarada u privatnom sektoru kreće oko 40.500 dinara, dok je recimo u prošloj godini taj iznos bio oko 37.900 dinara.

Ove godine Mreža nema podatke o zaradama po sektorima, jer nisu pratili tu vrstu podataka, međutim, posmatrajući prethodne godine može se zaključiti da radnici u trgovini u proseku zarađuju najmanje, u proizvodnji nešto više, dok zarade zaposlenih u uslužnim delatnostima, koje obuhvataju i IT i telekomunikacije, znatno podižu prosek.
Uprkos povećanju minimalca, Raji je ocenio da se u poslednje četiri godine plata u privatnom sektoru vrlo malo menjala.
"Veću prosečnu zaradu javnog sektora uglavnom donose javna preduzeća, čije plate podižu prosek. Loša stvar je što su ona uglavnom monopolisti u svojim sektorima, pa tako mogu da određuju i više cene usluga za građane", ističe Dragoljub Rajić.
 
Prevelika razlika u platama destimuliše zaposlene u privatnom sektoru. Ovolika razlika u platama podržava partokratski sistem, korupciju i prekobrojno zapošljavanje u javni sektor. Takođe stimuliše iseljavanje onih mladih iz države koji nisu uspeli da se zaposle u javnom sektoru. U dogledno vreme ostaće samo oni koji su zaposleni u javnom sektoru.
Da ne pričamo o tome da su i ostali uslovi rada osim plate daleko bolji nego u privatnom sektoru gde se radnici tretiraju kao robovi.
 
U JAVNOM SEKTORU 70.000, U PRIVATNOM 40.500 DINARA Svi pričaju o većim platama, a evo i koliko se zarađuje u Srbiji.

ПРЕМА саопштењу Народне банке Србије,претходних дана у јавности се водила дискусија везана за ниво и вишегодишњу динамику зарада у приватном и јавном сектору. Подаци Републичког завода за статистику указују да је у периоду од јануара до септембра 2020. године, просечна нето зарада у приватном сектору износила 55.729 динара, док је просечна нето зарада у јавном сектору била 67.345 динара.


https://www.novosti.rs/c/vesti/ekon...ogiju-reakcija-nbs-tumacenje-podataka-platama
 
ПРЕМА саопштењу Народне банке Србије,претходних дана у јавности се водила дискусија везана за ниво и вишегодишњу динамику зарада у приватном и јавном сектору. Подаци Републичког завода за статистику указују да је у периоду од јануара до септембра 2020. године, просечна нето зарада у приватном сектору износила 55.729 динара, док је просечна нето зарада у јавном сектору била 67.345 динара.

https://www.novosti.rs/c/vesti/ekon...ogiju-reakcija-nbs-tumacenje-podataka-platama
I to je velika razlika sa obzirom pod kakvim ostalim uslovima rade zaposleni u privatnom sektoru. Plate između ova dva sektora bi trebale da budu približno jednake ako hoćemo pravedno društvo.
 
Prevelika razlika u platama destimuliše zaposlene u privatnom sektoru. Ovolika razlika u platama podržava partokratski sistem, korupciju i prekobrojno zapošljavanje u javni sektor. Takođe stimuliše iseljavanje onih mladih iz države koji nisu uspeli da se zaposle u javnom sektoru. U dogledno vreme ostaće samo oni koji su zaposleni u javnom sektoru.
Da ne pričamo o tome da su i ostali uslovi rada osim plate daleko bolji nego u privatnom sektoru gde se radnici tretiraju kao robovi.
Код државе се нето ради отприлике 3 и по сата, а код приватника 7:45 (можда не од 8, него од ко зна колико сати, 9 или 10, али опет је удео драстично већи).

Држави није у интересу да поправи приватнике. Многи наши "успешни приватници" су у ствари они који су се преко своји веза разних типова према политици "наслонили" на државне фондове, уговоре и слично.
Друга категорија приватника су они који не послују са државом, него се заиста сами боре.

Који су бахати, а који ипак мање? Не бих могао да кажем. Можда су они први ипак гори, јер без обзира на то шта раде запосленима имају сву подржку државе за тако нешто.
 
U JAVNOM SEKTORU 70.000, U PRIVATNOM 40.500 DINARA Svi pričaju o većim platama, a evo i koliko se zarađuje u Srbiji.
https://www.blic.rs/biznis/u-javnom...a-svi-pricaju-o-vecim-platama-a-evo-i/v1f565m
Све су то глупости, завади па владај, баци коску гологузији да се гложе око ћоравог динара, док паразити и капиталисти мажњавају све.
Приватници и власт не желе да ударе на праве паразите у овој држави, а то је тзв АП Војводина, држава у држави, са својим парадржавним институцијама, која тек нема смисла од када нема КиМ.

Све те паре, та разлика од 30.000 динара која недостаје приватним радницима, све то је завршило у парадржавним институцијама и измишљеним државним агенцијама, како би се финансирали они на положају.

1. Шта ће овако сиромашној држави још један парламент у Новом Саду са још 120 посланика, зар није довољан овај у Београду. Ако им је толико зинуло дупе, нека Нови Сад буде главни град само да имамо један парламент и да смањимо багру на 120 или још мање посланика, а не овако да имамо укупно 250+120, дакле 370 посланика.

2. Под хитно укинути све паралелне секретаријате и друге институције у тзв. Војводини, а ако је то питање демократије, укинути ове овде у Београду и тамо оставити те, само да немамо дупле институције.

3. Смањити број градских одборника. Ако Нови Сад може да функционише са 78 посланика, то значи да може и са 50, а то нам такође говори да Београд са данашњих 110, може такође да се смањи на 50-60 одборника.
 
I to je velika razlika sa obzirom pod kakvim ostalim uslovima rade zaposleni u privatnom sektoru. Plate između ova dva sektora bi trebale da budu približno jednake ako hoćemo pravedno društvo.
Та разлика је филтивна.Приватни послодавци пријављују запослене на нижу плату а други део им исплаћују "на руке", да би избегли плаћање разних дажбина.Јавни сектор пријављује тачне плате.
 
Pa evo sestra u drzavnoj ustanovi ima oko 60 000din a kod privatnika oko 40k.
Питање је чије плате поредити.Не може се поредити плата лекара или професора са радницом у бутику/продавници.

Могли би да поредимо плате/зараде лекара у јавном и приватном сектору, плату професора на државном и приватном факултету, плату судског особља и судија са зарадом јавних извршитеља/нотара, запослених у пореској управи са платама у банкама и осигурању итд.

Разлика у корист јавног сектора постоји за запослене са нижом стручном спремом, али када су у питању високобразовани често је приватни сектор у предности.
 
Lupaju po običaju i nijedna cifra nije tačna.
Prva Pošta je državni sektor i gro tih radnika prima mizeriju od plate oko 35.000,
koja hiljada gore il' dole, a isto tako mnogo privatnika sasvim dobro plaća svoje radnike.
Sve je to varljivo.
Ali pazi da je loše u državnom sektoru ne bi svi gledali tamo da idu haha.
Ide Plata a bleja...
Kod privatnika pljusne otkaz a kod ovih u državnoj ustanovi samo kaže Vučić me ovde postavio.

Ja sam naveo primer medicinske sestre koja u državnoj bolnici zarađuje više nego ona u privatnom sektoru.
Ne odlaže one slučajno u Nemačku, slab nam je privatni sektor a u državnoj bolnici se ulazi sa vezom u većini slučaja.
 
Nesrazmera u platama je samo deo generalnog odnosa koji država ima prema zaposlenima u privatnom sektoru. Ti ljudi ne čine ni 10% članstva u svim predstavničkim telima, i to su najčešće advokati koji su članovi neke partije. Ostalo su zaposleni u javnom sektoru i penzioneri. Istini za volju, zaposleni u privatnom sektoru su i najmanje zainteresovani za politiku i mnogo njih ne izlazi na glasanje.

21. vek a Srbija je i dalje crvena država i tako će ostati još dugo.
 
ПРЕМА саопштењу Народне банке Србије,претходних дана у јавности се водила дискусија везана за ниво и вишегодишњу динамику зарада у приватном и јавном сектору. Подаци Републичког завода за статистику указују да је у периоду од јануара до септембра 2020. године, просечна нето зарада у приватном сектору износила 55.729 динара, док је просечна нето зарада у јавном сектору била 67.345 динара.

https://www.novosti.rs/c/vesti/ekon...ogiju-reakcija-nbs-tumacenje-podataka-platama
Овде се не види ставка - КОЛИКО @комшија зарађује на додатку за ноћни рад!? :D
 
Ali pazi da je loše u državnom sektoru ne bi svi gledali tamo da idu haha.
Ide Plata a bleja...
Kod privatnika pljusne otkaz a kod ovih u državnoj ustanovi samo kaže Vučić me ovde postavio.

Ja sam naveo primer medicinske sestre koja u državnoj bolnici zarađuje više nego ona u privatnom sektoru.
Ne odlaže one slučajno u Nemačku, slab nam je privatni sektor a u državnoj bolnici se ulazi sa vezom u većini slučaja.

Za sestre si dodao, joj nemoj mi o njima odmah mi pripadne muka :fdlan:
U pravu si za ove po državnim ustanovama i za njih i za lekare i više nije samo veza
u pitanju nego postoji i zvaničan cenovnik koliko neko mesto košta,
a kvalitet nula k'o što su i sami velike nule.

Pa pogledaj samo po mrežama, cirkulišeš, tO je non stop online 24/7 i serre da nešto šatro radi,
kada radi kad ne silazi s fejsa, foruma, svejedno , kada ?
Ja bih njima uvela da one plaćaju ako hoće da uđu u zdrv. ustanovu i to debelo plate, one ružnije bar duplo, a te će se same već prepoznati :malav:
 
Та разлика је филтивна.Приватни послодавци пријављују запослене на нижу плату а други део им исплаћују "на руке", да би избегли плаћање разних дажбина.Јавни сектор пријављује тачне плате.
Ovo nije tačno u velikom broju slučajeva.
 
Није то тако једноставно...Прво- разлог што су плате код приватника толико јадне је незајажљивост наших "газдетина", којима није проблем да закину све и свашта својом робовима, док за себе узимају толики део, као да своје запослене плаћају безобразно много; јавни сектор нема тај проблем, јер су плате запослених релативно контролисане у размерама, осим у изузетним случајевима некаквих "Србијагасова" и сличног.
Но, то и јесте суштина капитализма; социјална неправда, систем привилегија и принуде на слабо плаћен рад, и убрзано богаћење неколицине, под надзором измештених дентара моћи.
 

Back
Top