Odlično. Možeš li navesti neke potvrđene zavere kako smo definisali.
Pa recimo zavera iz druge polovine XVI i početka XVII st., u kojoj su učestvovali mnogi centri moći. Nakon što je zahvaljujući Mehmed-paši Sokoloviću srpska Crkva dosta propala, stvoren je jedan izvesni vakum koji je trebalo popuniti, jerbo se srpski kulturni centri izmeštaju sa teritorije Osmanskog carstva u inostranstvo.
Fantastična zavera ogromnog formata u kojoj su centralne ličnosti papa Kliment VIII (1592-1605); Lazara Soranca kojeg papa postavlja sa ciljem da napi[e 1598. godine jedno propagandno delo protiv Osmanskog carstva i da počne pripremati teren za krstaški pohod protiv Turaka koji bi oslobodio sve hrišćane i proizveo uniju; savojskog vojvode Karla Emanuela I koji je trebalo da postane prvi obnovljeni srpski car i pregovora sa srpskim patrijarsima i mitropolitima o uniji. Celi taj period istorije je apsolutno fantastičan, a posebno razmere te velike zavere, na osnovu kojih bi se mogao snimiti možda najuzbudljivi holivudski film ikada. One uključuju projekat standardizacije našeg jezika, jerbo godinu dana posle izlaska Sorancove knjige isusovac Akvaviva zadaje zadatak Bartolu Kašiću da počne svoj posao...krajnji cilj bi bio veliki krstaški pohod, ustanak balkanskih hrišćana među kojima bi Srbi imali centralno mesto i prelazak svih na uniju, dok bi jedan nemački velikaš postao osnivač prve nove srpske dinastije tj. obnovljenog carstva.
Sastavni deo šire priče je ustanak Srba u Hercegovini, nikšićki vojvoda Grdan, Ljubibratići (u širem kontekstu i ustanak u Banatu 1594); planirana iskrcavanja iz Italije na tlo Dubrovačke republike i borbe po hercegovačkim vrletima...sve to zapravo nije možda najfascinantnija priča iz srpske nacionalne istorije konkretno, već definitivno i jedna od najzanimljivih i cele Evrope, jerbo obuhvata neverovatno veliki broj članova zaverenika, zato što su skoro sve viđenije ličnosti na ovaj ili onaj način (direktno ili indirektno) bile obuhvaćene. Apsolutno predivna i prezanimljiva priča u kojoj su na jednom zboru u manastiru Morači 1608. godine izabrali Karla Emanuela za srpskog cara Karla Emanuela I, ali su unionisti bili poraženi jer je preduslov na koji su Srbi većinski pristali taj da Karlo pre krunisanja u Prizrenu (po oslobođenju) mora prvo prihvatiti preći na pravoslavlje. Tu je i Simeon Vretanja, srpski episkop marčanske eparhije, koji u sastavnom delu celog projekta i prelazi na uniju.
Jedan od ljudi koji je zaveru razotkrio bio je i čuveni Mavro Orbini, koji je upada i pronalazi pisma Emanuelovog izaslanika i otkriva razmere te zavere, obaveštava dubrovačke organe o Emanuelovom špijunu, koji potom spasava glavu tako što beži iz Dubrovnika.
Razmere i posledice same zavere su ogromne; posledica direktna je bila da, pošto su pokušaji da se Pravoslavna crkva natera na uniju postali bezuspešni, da se pređe na otvoreno falsifikovanje
ogromnog broja dokumenata, kojima bi pokušali da uživo promene stvarnost, izmišlja bukvalno stvarnost i nada se da će vremenom falsifikati promeniti istoriju. Tako se u potpunosti izmišljaju 2 sabora u Morači (1648 i 1653), i sam Sveti Vasilije Ostroški postaje unijat, Svetog Savu uvode kanonski među rimokatoličke svece i piše se nova istorija po kojoj je srednjovekovna srpska država bila čista rimokatolička. Ivan Tomko Mrnavić je jedan od agenata ove zavere i on piše veliki broj dokumenata kojima se piše jedna potpuno nova istorija, uključujući Justinijanovo žitije (tj. Upravdino) i Savino rimokatoličko žitije, između ostalih. Sastavni deo projekta je i značajno širenje ilirskog imena za slovenske narode, koji su po prirodi stvari, istorijske uloge i brojnosti bili i centralna tačka ove krupne zavere, koja je uključila i izradu raznih štokavskih rečnika i gramatika.
Posledice ove zavere su vrlo dalekosežne; ona je odredila neke matrice politike zapadnih centara moći i u prvom redu Vatikana prema pravoslavnoj istočnoj Evropi. Vrlo je teško sažeti zapravo bilo šta iz ovoga, jerbo romanizacija u 15 knjiga ne bi mogla sve da obuhvati čak ni u skraćenom formatu, ali spomenuću samo da je konstituisanje hrvatske nacije neraskidivo povezano sa ovim, iz očiglednih razloga i konteksta. A za kraj i jedan interesantni podatak, koji možda više simbolički prikazuje neke stvari - u vreme Drugog svetskog rat, kad su Sile Osovine napravile NDH, za novog hrvatskog kralja tj. Tomislava II (princ Ajmone, vojvoda od Aoste) bio je proglašen
direktni potomak Karla Emanuela I, nesuđenoga. Neka teorije zavere počnu!
Evo, pokušao sam čak što je moguće više sabiti stvari...i opet je ispalo dugačko, jer je vrlo teško u nekoliko reči opisati celu zaveru. Malčice više ima i na srp. Vikipediji:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Карло_Емануел_I#Велика_завера
