- Poruka
- 41.996
Za ili protiv SDK? Šta kažu ekonomisti?
http://www.politika.rs/sr/clanak/341480/U-cijem-interesu-je-ugasen-SDK
Ukidanjem SDK država se odrekla ozbiljnog prihoda od finansijskih transakcija koje je prepustila bankama. Ovim postupkom,ona je propustila priliku da spreči ilegalan odliv milijardi dolara državnih para od privatizacije državne imovine. Odrekla se i kontrole finansijskih tokova i naplate poreza. Posledično, ovo je dovelo do anomalija i devijacija u punjenju budžeta i funkcionisanju budžetski finansiranih službi.
Zavod za obračun i plaćanja (ZOP), kao naslednik prethodnih službi kontole plaćanja, ugašen je kao institucija završetkom kalendarske 2002.godine. Novi Zakon o platnom prometu stupio je na snagu u januaru 2003.Osnovna funkcija ZOP je bila kontrola zakonitosti i ispravnosti naloga za plaćanje koje je ZOP primao od drugih nosilaca platnog prometa i provera ispravnosti obračunskog dokumenta, odnosno podataka koji se dostavljaju uz naloge za plaćanje.
Ove službe su imale funkciju međukontrole između firmi i poreske uprave. Nije mogao da se da nalog za plaćanje a da one kao međukontrolor ne provere da li je sve u skladu sa zakonom o poreskom postupku.Taj posao je rađen na isti,efikasan način, iako je samostalnost službi devedesetih smanjivana - od samostalne SDK, do ZOP koji postaje integralna jedinica u okviru NBS.
Jedan od razloga za ukidanje ZOP je i činjenica da je to koincidiralo s početkom najvećih privatizacija državne posle 2002. godine. U čitavom tom procesu, tokove novca zapravo niko nije beležio. Stare službe koje su to uspešno radile (SDK,SSP i ZOP) su ukinute a banke koje su preuzele platni promet su imale obavezu samo neformalne kontrole. Očigledno je da nisu imale interesa ni znanja, da taj posao rade revnosno i tačno, jer bi u tom slučaju gubile svoje klijente. Ogroman novac od korupcije i izbegavanja poreza sada je bezbedno mogao da „napusti“ zemlju a da te ilegalne i spekulativne radnje, zapravo, niko ne identifikuje a ni da sankcioniše.Tako su i oni pozitivni efekti privatizacija bivali poništeni a radnici su postajali gubitnici tranzicije. Jer novac koji je trebalo da kompenzuje gubitak posla završavao je van Srbije.. Studija „Global Financial Integrity“ procenjuje da je 51 milijarda američkih dolara kroz sumnjive finansijske tokove izašla iz Srbije u periodu od 2001. do 2010. godine.A suština postojanja ovih državnih kontrolora je zaštita državnih interesa, ali i zaposlenih i građana uopšte. Firme nisu mogle da isplate zarade zaposlenima ako nisu izmirile sve obaveze prema Fondu PIO, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Poreskoj upravi. Time se država štitila od čitave spirale dugova koji su danas svakodnevna praksa. Štitile su se i budžetske institucije, od onih u zdravstvu, do penzionog fonda i samog budžeta Srbije. Poreska uprava je u ovakvom sistemu bila u funkciji evidentičara poreskih obaveza. Danas, bez ovih međukontrolora, nepravilnosti se dešavaju i onda se ispravljaju poreskim sankcijama, umesto da su otklanjane preventivno.
Krajem 1990-ih godina, ZOP je iz političko-ekonomskih razloga, sankcija itd. bio sklon da po naredbi „odozgo“ izađe iz zakonskih okvira i dozvoli selektivni promet bez pobrojanih uslova. Ali čak i tada, ZOP je evidentirao obaveze privrednih subjekata prema Poreskoj upravi i nije mogao da „oprašta“ dugovanja u ime države, već je samo odlagao njihovo plaćanje. Posle ukidanja ovih službi, plaćanje poreza i doprinosa postaje gotovo dobrovoljna radnja. Danas je često nemoguće naplatiti potraživanja za isporučenu robu i usluge, između ostalog i zato što firme mogu da imaju više žiro-računa kod različitih banaka, što onemogućava kontrolu poslovanja i plaćanja
Kao razlog ukidanja ovih službi, razni kvazi-eksperti su posle 2000. navodili raskid sa „socijalističkim recidivima planske ekonomije“.Naravno da su motivi sasvim na drugoj strani. Ako bismo uporedili delovanje američke IRS ( Internal Revenue Service) , koja je formirana 1952.godine, kao agencija Vlade SAD, i naše službe, uočili bismo neverovatnu sličnost delovanja. IRS, naime, ima mogućnost da automatski odbija poreze sa isplatnih čekova za plate zaposlenih. Ovo ovlašćenje agencija je dobila od Kongresa SAD,kada je usvojen zakon koji traži od poslodavaca da odbijaju poreze koji pripadaju saveznoj državi. Ni za inspekcijsku kontrolu SDK ili ZOP, kao i u slučaju IRS, nije bio potreban sudski nalog. Dakle, vršena je kompletna inspekcijska kontrola poslovanja za interese države, da bi se utvrdile nepravilnosti u poslovanju.
Jedan od razloga koji se apostrofira kod ukidanja ovih službi je i otvaranje prostora za čerupanje ogromne imovine ZOP kroz navodnu privatizaciju te imovine, koja se uglavnom nalazila na najatraktivnijim lokacijama u Beogradu i u drugim gradovima. Potvrda ove teze je u činjenici da se na tim prostorima po pravilu nalaze strane banke kojima je država, pored ustupanja monopola na finansijskom tržištu, praktično poklonila i lokacije na kojima mogu nesmetano da obavljaju svoju misiju.
Uvođenje reda u državi počinje od uvođenja reda u finansijama. Država mora da oformi neku službu sličnu nekadašnjoj SDK, ako želi da uvede red u finansijama.A ima model u praksi naših službi nekada ili službi u razvijenim zemljama.
Forum nezavisnih ekonomista
http://www.politika.rs/sr/clanak/341480/U-cijem-interesu-je-ugasen-SDK
Ukidanjem SDK država se odrekla ozbiljnog prihoda od finansijskih transakcija koje je prepustila bankama. Ovim postupkom,ona je propustila priliku da spreči ilegalan odliv milijardi dolara državnih para od privatizacije državne imovine. Odrekla se i kontrole finansijskih tokova i naplate poreza. Posledično, ovo je dovelo do anomalija i devijacija u punjenju budžeta i funkcionisanju budžetski finansiranih službi.
Zavod za obračun i plaćanja (ZOP), kao naslednik prethodnih službi kontole plaćanja, ugašen je kao institucija završetkom kalendarske 2002.godine. Novi Zakon o platnom prometu stupio je na snagu u januaru 2003.Osnovna funkcija ZOP je bila kontrola zakonitosti i ispravnosti naloga za plaćanje koje je ZOP primao od drugih nosilaca platnog prometa i provera ispravnosti obračunskog dokumenta, odnosno podataka koji se dostavljaju uz naloge za plaćanje.
Ove službe su imale funkciju međukontrole između firmi i poreske uprave. Nije mogao da se da nalog za plaćanje a da one kao međukontrolor ne provere da li je sve u skladu sa zakonom o poreskom postupku.Taj posao je rađen na isti,efikasan način, iako je samostalnost službi devedesetih smanjivana - od samostalne SDK, do ZOP koji postaje integralna jedinica u okviru NBS.
Jedan od razloga za ukidanje ZOP je i činjenica da je to koincidiralo s početkom najvećih privatizacija državne posle 2002. godine. U čitavom tom procesu, tokove novca zapravo niko nije beležio. Stare službe koje su to uspešno radile (SDK,SSP i ZOP) su ukinute a banke koje su preuzele platni promet su imale obavezu samo neformalne kontrole. Očigledno je da nisu imale interesa ni znanja, da taj posao rade revnosno i tačno, jer bi u tom slučaju gubile svoje klijente. Ogroman novac od korupcije i izbegavanja poreza sada je bezbedno mogao da „napusti“ zemlju a da te ilegalne i spekulativne radnje, zapravo, niko ne identifikuje a ni da sankcioniše.Tako su i oni pozitivni efekti privatizacija bivali poništeni a radnici su postajali gubitnici tranzicije. Jer novac koji je trebalo da kompenzuje gubitak posla završavao je van Srbije.. Studija „Global Financial Integrity“ procenjuje da je 51 milijarda američkih dolara kroz sumnjive finansijske tokove izašla iz Srbije u periodu od 2001. do 2010. godine.A suština postojanja ovih državnih kontrolora je zaštita državnih interesa, ali i zaposlenih i građana uopšte. Firme nisu mogle da isplate zarade zaposlenima ako nisu izmirile sve obaveze prema Fondu PIO, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Poreskoj upravi. Time se država štitila od čitave spirale dugova koji su danas svakodnevna praksa. Štitile su se i budžetske institucije, od onih u zdravstvu, do penzionog fonda i samog budžeta Srbije. Poreska uprava je u ovakvom sistemu bila u funkciji evidentičara poreskih obaveza. Danas, bez ovih međukontrolora, nepravilnosti se dešavaju i onda se ispravljaju poreskim sankcijama, umesto da su otklanjane preventivno.
Krajem 1990-ih godina, ZOP je iz političko-ekonomskih razloga, sankcija itd. bio sklon da po naredbi „odozgo“ izađe iz zakonskih okvira i dozvoli selektivni promet bez pobrojanih uslova. Ali čak i tada, ZOP je evidentirao obaveze privrednih subjekata prema Poreskoj upravi i nije mogao da „oprašta“ dugovanja u ime države, već je samo odlagao njihovo plaćanje. Posle ukidanja ovih službi, plaćanje poreza i doprinosa postaje gotovo dobrovoljna radnja. Danas je često nemoguće naplatiti potraživanja za isporučenu robu i usluge, između ostalog i zato što firme mogu da imaju više žiro-računa kod različitih banaka, što onemogućava kontrolu poslovanja i plaćanja
Kao razlog ukidanja ovih službi, razni kvazi-eksperti su posle 2000. navodili raskid sa „socijalističkim recidivima planske ekonomije“.Naravno da su motivi sasvim na drugoj strani. Ako bismo uporedili delovanje američke IRS ( Internal Revenue Service) , koja je formirana 1952.godine, kao agencija Vlade SAD, i naše službe, uočili bismo neverovatnu sličnost delovanja. IRS, naime, ima mogućnost da automatski odbija poreze sa isplatnih čekova za plate zaposlenih. Ovo ovlašćenje agencija je dobila od Kongresa SAD,kada je usvojen zakon koji traži od poslodavaca da odbijaju poreze koji pripadaju saveznoj državi. Ni za inspekcijsku kontrolu SDK ili ZOP, kao i u slučaju IRS, nije bio potreban sudski nalog. Dakle, vršena je kompletna inspekcijska kontrola poslovanja za interese države, da bi se utvrdile nepravilnosti u poslovanju.
Jedan od razloga koji se apostrofira kod ukidanja ovih službi je i otvaranje prostora za čerupanje ogromne imovine ZOP kroz navodnu privatizaciju te imovine, koja se uglavnom nalazila na najatraktivnijim lokacijama u Beogradu i u drugim gradovima. Potvrda ove teze je u činjenici da se na tim prostorima po pravilu nalaze strane banke kojima je država, pored ustupanja monopola na finansijskom tržištu, praktično poklonila i lokacije na kojima mogu nesmetano da obavljaju svoju misiju.
Uvođenje reda u državi počinje od uvođenja reda u finansijama. Država mora da oformi neku službu sličnu nekadašnjoj SDK, ako želi da uvede red u finansijama.A ima model u praksi naših službi nekada ili službi u razvijenim zemljama.
Forum nezavisnih ekonomista
