- Poruka
- 2.286
Autor: Katica Roy- Bloomberg’s New Economy Forum, Fast Company’s Impact Council, US Small Business Administration’s National Women’s Business Council
- Žene čine polovinu globalne populacije, ali drže samo 26,5% poslaničkih mesta i 22,9% ministarskih pozicija širom sveta.
- Ova politička neravnoteža nije samo u predstavljanju – ona ima stvarne ekonomske posledice po budućnost rada.
- Rodni jaz u političkom rukovodstvu je ekonomski jaz koji se mora zatvoriti radi pravičnosti i ekonomskog prosperiteta.
Budućnost rada nije samo vezana za tehnologiju, automatizaciju ili nadogradnju veština – ona se tiče moći. Trenutno je ta moć nejednako raspodeljena. Žene čine polovinu globalne populacije, ali zauzimaju samo 26,5% parlamentarnih mesta i 22,9% ministarskih pozicija širom sveta. Ova politička neravnoteža nije samo pitanje zastupljenosti – ona ima stvarne ekonomske posledice.
Kada žene drže političku moć, ekonomije rastu. Povećanje zastupljenosti žena u parlamentu za 10 procentnih poena povezano je sa povećanjem rasta BDP-a za 0,7 procentnih poena. Zemlje sa većom političkom zastupljenošću žena dosledno sprovode politike koje podržavaju rodno ravnopravna tržišta rada, poput plaćenog porodiljskog odsustva, transparentnosti plata i infrastrukture za brigu o deci. Ove politike ne koriste samo ženama; one povećavaju učešće radne snage, podstiču produktivnost i podstiču ekonomski razvoj.
Ipak, uprkos decenijama napretka, još uvek nam preostaje 169 godina da bismo postigli rodnu ravnopravnost u političkoj zastupljenosti. Bez strukturnih promena na nivou politika, nejednakosti na tržištu rada će opstati, ograničavajući ekonomski potencijal polovine populacije. Kako veštačka inteligencija remeti industrije, demografske promene se dešavaju, a ekonomska neizvesnost raste, zatvaranje rodnog jaza u političkom vođstvu nije samo moralna obaveza – to je ekonomska nužnost.
Moć političke zastupljenosti u oblikovanju radne snage
Političke odluke oblikuju tržišta rada. Od poreskih politika i zdravstvenih sistema do obrazovanja i politika radne snage, zakoni koji se usvajaju danas određuju ekonomske prilike koje će biti dostupne sutra. Kada žene nedostaju u liderstvu, politike koje se bave rodno specifičnim preprekama na tržištu rada često su odsutne.
Istraživanja dosledno pokazuju da, kada žene zauzimaju političke funkcije, one daju prednost socijalnim politikama koje doprinose ekonomskom rastu — uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, plaćeno roditeljsko odsustvo i podršku za brigu o deci. Ovo nisu samo "ženska pitanja" — to su strategije ekonomskog rasta koje povećavaju učešće radne snage, poboljšavaju produktivnost i unapređuju dugoročnu finansijsku stabilnost.
Uklanjanje rodnih razlika u zapošljavanju moglo bi povećati globalni BDP za 12 triliona dolara, odnosno za 11% povećanja globalnog ekonomskog outputa. Međutim, za postizanje ovoga potrebne su strukturne promene u politici — one vrste promena koje se dešavaju brže kada su žene na čelu.
Zemlje sa većom političkom zastupljenošću žena usvajaju snažnije politike tržišta rada koje brže zatvaraju rodne razlike. Na primer, nacije koje su uvele zakone o transparentnosti plata i politike roditeljskog odsustva prilagođene oba pola, značajno je verovatnije da imaju žene u vlasti. Nasuprot tome, zemlje sa nižom političkom zastupljenošću žena zaostaju u ravnopravnosti plata i zaštiti radnika.
Poruka je jasna: Ako želimo pravično tržište rada, potrebne nam je više žena koje prave pravila.
1. Plaćeno roditeljsko odsustvo i ulaganje u brigu o deci
Plaćeno roditeljsko odsustvo i dostupna briga o deci od presudnog su značaja za zadržavanje žena u radnoj snazi i smanjenje razlika u platama. Tokom pandemije COVID-19, neplaćeni rad žena porastao je za 153%, a one nastavljaju da obavljaju dodatnih 2,8 sata neplaćenog rada dnevno u odnosu na muškarce.
Zemlje sa snažnim ženskim liderstvom češće ulažu u ranu edukaciju dece i plaćeno porodično odsustvo. Na primer, Island, gde žene zauzimaju 48% mesta u parlamentu, poseduje jednu od najprogresivnijih politika roditeljskog odsustva u svetu, obezbeđujući jednako plaćeno odsustvo za oba roditelja. Rezultat? Veće učešće žena u radnoj snazi i izbalansiranija struktura brige o deci.
Nasuprot tome, u Sjedinjenim Američkim Državama, gde žene zauzimaju samo 28% mesta u Kongresu, plaćeno porodično odsustvo ostaje fragmentiran sistem, što doprinosi većem broju gubitaka radne snage.
2. Transparentnost plata i ravnopravnost u plaćama
Zakoni o transparentnosti plata brže smanjuju razlike u platama tako što zahtevaju od kompanija da otkrivaju informacije o platama. Zemlje poput Nemačke, Kanade i Velike Britanije, gde žene zauzimaju veći udeo vodećih pozicija, uvele su mere transparentnosti koje doprinose smanjenju platnih razlika.
U Evropskoj uniji, gde prosečna zastupljenost žena u politici iznosi 32%, nedavno usvojena Direktiva o transparentnosti plata zahteva od kompanija da izveštavaju o rodnim platnim razlikama i opravdaju razlike u platama. Ove politike rezultat su političkog liderstva koje prioritizuje ekonomsku pravičnost.
Nasuprot tome, zemlje sa nižom političkom zastupljenošću žena beleže stagnirajuće razlike u platama zbog slabije primene zakonodavstva.
3. Preobučavanje radne snage za žene u tehnologiji i veštačkoj inteligenciji
Sa očekivanom zamenom 92 miliona poslova globalno do 2030. godine usled veštačke inteligencije i automatizacije, napori na unapređenju veština definisaće budućnost rada. Međutim, trenutne inicijative za preobuku ne adresiraju rodne razlike, što ostavlja žene nedovoljno zastupljenim u oblastima AI, velikih podataka i fintech sektoru. Vlade sa snažnim ženskim liderstvom investiraju u programe preobuke usmerene na žene. Na primer, Kanadska Strategija za preduzetništvo žena, podržana od strane vlade u kojoj je 50% ministara žene, uložila je u inicijative za unapređenje veština žena u STEM oblastima i industrijama visokog rasta.
Bez ženskog liderstva koje se zalaže za ove politike, postoji rizik da će žene biti ostavljene iza u digitalnoj ekonomiji.
Razbijanje 169-godišnje barijere političkog vođstva
Sa sadašnjom stopom napretka, skoro dva veka smo udaljeni od rodnog pariteta u političkom predstavljanju. Pa kako ubrzati promene?
1. Uvođenje rodnih kvota u političkoj zastupljenosti Implementacija rodnih kvota ubrzava i osigurava održiv rast zastupljenosti žena u politici, što vodi do značajnih promena u politici i ekonomiji. Primerom, Ruanda je 2003. godine uvela zakonske kvote (minimalno 30% mesta za žene) i sada ima čak 61% ženske zastupljenosti, što potvrđuje pozitivan uticaj ovakvih mera, iako izazovi poput tokenizma i dalje postoje.
2. Uklanjanje strukturalnih barijera za političku kandidaturu Žene se suočavaju sa značajnim preprekama prilikom kandidovanja, uključujući ograničen finansijski pristup, pristrasnost političkih partija i neplaćene porodične obaveze. Mere poput podrške u finansiranju kampanja, programa za obuku liderstva, kao i politika koje olakšavaju brigu o deci (primera radi iz zemalja poput Novi Zeland, Kanada i Švedska) ključne su za prevazilaženje ovih barijera i postizanje rodne ravnopravnosti u vođstvu.
3. Povećanje odgovornosti privatnog sektora Vlade i kompanije moraju zajedno raditi na tome da liderstvo u korporacijama odražava demografsku strukturu radne snage. Zemlje sa većom rodnom raznolikošću u upravljačkim odborima pokazuju jače i pravičnije politike na tržištu rada, čime se podstiče stvaranje inkluzivnijeg i ekonomski ravnopravnijeg sistema.
Budućnost rada zahteva rodni paritet u rukovodstvu
Poslovi budućnosti oblikuju se već danas kroz zakonodavne odluke, korporativne politike i javna ulaganja. Ako ostanemo na sadašnjem putu, žene će i dalje biti nedovoljno zastupljene u političkoj moći i ekonomskim prilikama.
Ipak, imamo izbor. Biranjem više žena, podrškom ženskog liderstva i sprovođenjem strukturalnih reformi možemo osigurati da politike koje oblikuju tržište rada odražavaju celu radnu snagu, a ne samo njen deo.
Rodni jaz u političkom liderstvu predstavlja i ekonomski jaz. Njegovo prevazilaženje nije samo pitanje pravičnosti, već i ključ za ostvarivanje ekonomske prosperiteta.
- Žene čine polovinu globalne populacije, ali drže samo 26,5% poslaničkih mesta i 22,9% ministarskih pozicija širom sveta.
- Ova politička neravnoteža nije samo u predstavljanju – ona ima stvarne ekonomske posledice po budućnost rada.
- Rodni jaz u političkom rukovodstvu je ekonomski jaz koji se mora zatvoriti radi pravičnosti i ekonomskog prosperiteta.
Budućnost rada nije samo vezana za tehnologiju, automatizaciju ili nadogradnju veština – ona se tiče moći. Trenutno je ta moć nejednako raspodeljena. Žene čine polovinu globalne populacije, ali zauzimaju samo 26,5% parlamentarnih mesta i 22,9% ministarskih pozicija širom sveta. Ova politička neravnoteža nije samo pitanje zastupljenosti – ona ima stvarne ekonomske posledice.
Kada žene drže političku moć, ekonomije rastu. Povećanje zastupljenosti žena u parlamentu za 10 procentnih poena povezano je sa povećanjem rasta BDP-a za 0,7 procentnih poena. Zemlje sa većom političkom zastupljenošću žena dosledno sprovode politike koje podržavaju rodno ravnopravna tržišta rada, poput plaćenog porodiljskog odsustva, transparentnosti plata i infrastrukture za brigu o deci. Ove politike ne koriste samo ženama; one povećavaju učešće radne snage, podstiču produktivnost i podstiču ekonomski razvoj.
Ipak, uprkos decenijama napretka, još uvek nam preostaje 169 godina da bismo postigli rodnu ravnopravnost u političkoj zastupljenosti. Bez strukturnih promena na nivou politika, nejednakosti na tržištu rada će opstati, ograničavajući ekonomski potencijal polovine populacije. Kako veštačka inteligencija remeti industrije, demografske promene se dešavaju, a ekonomska neizvesnost raste, zatvaranje rodnog jaza u političkom vođstvu nije samo moralna obaveza – to je ekonomska nužnost.
Moć političke zastupljenosti u oblikovanju radne snage
Političke odluke oblikuju tržišta rada. Od poreskih politika i zdravstvenih sistema do obrazovanja i politika radne snage, zakoni koji se usvajaju danas određuju ekonomske prilike koje će biti dostupne sutra. Kada žene nedostaju u liderstvu, politike koje se bave rodno specifičnim preprekama na tržištu rada često su odsutne.
Istraživanja dosledno pokazuju da, kada žene zauzimaju političke funkcije, one daju prednost socijalnim politikama koje doprinose ekonomskom rastu — uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, plaćeno roditeljsko odsustvo i podršku za brigu o deci. Ovo nisu samo "ženska pitanja" — to su strategije ekonomskog rasta koje povećavaju učešće radne snage, poboljšavaju produktivnost i unapređuju dugoročnu finansijsku stabilnost.
Uklanjanje rodnih razlika u zapošljavanju moglo bi povećati globalni BDP za 12 triliona dolara, odnosno za 11% povećanja globalnog ekonomskog outputa. Međutim, za postizanje ovoga potrebne su strukturne promene u politici — one vrste promena koje se dešavaju brže kada su žene na čelu.
Zemlje sa većom političkom zastupljenošću žena usvajaju snažnije politike tržišta rada koje brže zatvaraju rodne razlike. Na primer, nacije koje su uvele zakone o transparentnosti plata i politike roditeljskog odsustva prilagođene oba pola, značajno je verovatnije da imaju žene u vlasti. Nasuprot tome, zemlje sa nižom političkom zastupljenošću žena zaostaju u ravnopravnosti plata i zaštiti radnika.
Poruka je jasna: Ako želimo pravično tržište rada, potrebne nam je više žena koje prave pravila.
1. Plaćeno roditeljsko odsustvo i ulaganje u brigu o deci
Plaćeno roditeljsko odsustvo i dostupna briga o deci od presudnog su značaja za zadržavanje žena u radnoj snazi i smanjenje razlika u platama. Tokom pandemije COVID-19, neplaćeni rad žena porastao je za 153%, a one nastavljaju da obavljaju dodatnih 2,8 sata neplaćenog rada dnevno u odnosu na muškarce.
Zemlje sa snažnim ženskim liderstvom češće ulažu u ranu edukaciju dece i plaćeno porodično odsustvo. Na primer, Island, gde žene zauzimaju 48% mesta u parlamentu, poseduje jednu od najprogresivnijih politika roditeljskog odsustva u svetu, obezbeđujući jednako plaćeno odsustvo za oba roditelja. Rezultat? Veće učešće žena u radnoj snazi i izbalansiranija struktura brige o deci.
Nasuprot tome, u Sjedinjenim Američkim Državama, gde žene zauzimaju samo 28% mesta u Kongresu, plaćeno porodično odsustvo ostaje fragmentiran sistem, što doprinosi većem broju gubitaka radne snage.
2. Transparentnost plata i ravnopravnost u plaćama
Zakoni o transparentnosti plata brže smanjuju razlike u platama tako što zahtevaju od kompanija da otkrivaju informacije o platama. Zemlje poput Nemačke, Kanade i Velike Britanije, gde žene zauzimaju veći udeo vodećih pozicija, uvele su mere transparentnosti koje doprinose smanjenju platnih razlika.
U Evropskoj uniji, gde prosečna zastupljenost žena u politici iznosi 32%, nedavno usvojena Direktiva o transparentnosti plata zahteva od kompanija da izveštavaju o rodnim platnim razlikama i opravdaju razlike u platama. Ove politike rezultat su političkog liderstva koje prioritizuje ekonomsku pravičnost.
Nasuprot tome, zemlje sa nižom političkom zastupljenošću žena beleže stagnirajuće razlike u platama zbog slabije primene zakonodavstva.
3. Preobučavanje radne snage za žene u tehnologiji i veštačkoj inteligenciji
Sa očekivanom zamenom 92 miliona poslova globalno do 2030. godine usled veštačke inteligencije i automatizacije, napori na unapređenju veština definisaće budućnost rada. Međutim, trenutne inicijative za preobuku ne adresiraju rodne razlike, što ostavlja žene nedovoljno zastupljenim u oblastima AI, velikih podataka i fintech sektoru. Vlade sa snažnim ženskim liderstvom investiraju u programe preobuke usmerene na žene. Na primer, Kanadska Strategija za preduzetništvo žena, podržana od strane vlade u kojoj je 50% ministara žene, uložila je u inicijative za unapređenje veština žena u STEM oblastima i industrijama visokog rasta.
Bez ženskog liderstva koje se zalaže za ove politike, postoji rizik da će žene biti ostavljene iza u digitalnoj ekonomiji.
Razbijanje 169-godišnje barijere političkog vođstva
Sa sadašnjom stopom napretka, skoro dva veka smo udaljeni od rodnog pariteta u političkom predstavljanju. Pa kako ubrzati promene?
1. Uvođenje rodnih kvota u političkoj zastupljenosti Implementacija rodnih kvota ubrzava i osigurava održiv rast zastupljenosti žena u politici, što vodi do značajnih promena u politici i ekonomiji. Primerom, Ruanda je 2003. godine uvela zakonske kvote (minimalno 30% mesta za žene) i sada ima čak 61% ženske zastupljenosti, što potvrđuje pozitivan uticaj ovakvih mera, iako izazovi poput tokenizma i dalje postoje.
2. Uklanjanje strukturalnih barijera za političku kandidaturu Žene se suočavaju sa značajnim preprekama prilikom kandidovanja, uključujući ograničen finansijski pristup, pristrasnost političkih partija i neplaćene porodične obaveze. Mere poput podrške u finansiranju kampanja, programa za obuku liderstva, kao i politika koje olakšavaju brigu o deci (primera radi iz zemalja poput Novi Zeland, Kanada i Švedska) ključne su za prevazilaženje ovih barijera i postizanje rodne ravnopravnosti u vođstvu.
3. Povećanje odgovornosti privatnog sektora Vlade i kompanije moraju zajedno raditi na tome da liderstvo u korporacijama odražava demografsku strukturu radne snage. Zemlje sa većom rodnom raznolikošću u upravljačkim odborima pokazuju jače i pravičnije politike na tržištu rada, čime se podstiče stvaranje inkluzivnijeg i ekonomski ravnopravnijeg sistema.
Budućnost rada zahteva rodni paritet u rukovodstvu
Poslovi budućnosti oblikuju se već danas kroz zakonodavne odluke, korporativne politike i javna ulaganja. Ako ostanemo na sadašnjem putu, žene će i dalje biti nedovoljno zastupljene u političkoj moći i ekonomskim prilikama.
Ipak, imamo izbor. Biranjem više žena, podrškom ženskog liderstva i sprovođenjem strukturalnih reformi možemo osigurati da politike koje oblikuju tržište rada odražavaju celu radnu snagu, a ne samo njen deo.
Rodni jaz u političkom liderstvu predstavlja i ekonomski jaz. Njegovo prevazilaženje nije samo pitanje pravičnosti, već i ključ za ostvarivanje ekonomske prosperiteta.
