- Poruka
- 89.439
„Многи лажно просвећени сматрају бескорисним, па чак и ситничавим ово
учестало изговарање једне те исте молитве, називајући га механичким и
бесмисленим трудом простих људи. На несрећу, они не знају тајну која се
открива као последица овог механичког труда, не знају како овај гласни али
чести вапај неосетно постаје истинским вапајем срца; како улази у унутрашњост,
постаје пријатнији, природан нашој души, како је просвећује, храни и води ка
сједињењу с Богом. Мени се чини да су ти споритељи слични малој деци који
су наумили да науче азбуци и читању. Када им је учење досадило деца су
једном повикала: – није ли сто пута боље да идемо да ловимо рибу, као што
то чине наши очеви, него да дане проводимо у непрестаном понављању А, Б,
В и у гребању хартије птичијим пером? Корист и просвећење од читања, које
је тек требало да проистекне из овог досадног памћења слова, за њих је била
тајна. На сличан начин је тајна и ово једноставно, али често призивање Имена
Божјег, за све оне који о његовој великој користи још нису осведочени.
Goran Potkonjak govori odlomak iz knjige Kazivanja jednog bogotražitelja.
Postavlja se pitanje, kako da čovek u svakodnevnim obavezama i aktivnostima
ostane u neprestanoj molitvi.
To je nekako i lako izvodljivo prilikom obavljanja jednostavnih, fizičkih poslova,
ali kako se zadržati u molitvi i prilikom umnih aktivnosti?
Da li praktikujete neprestanu molitvu ili smišljate izgovore?
учестало изговарање једне те исте молитве, називајући га механичким и
бесмисленим трудом простих људи. На несрећу, они не знају тајну која се
открива као последица овог механичког труда, не знају како овај гласни али
чести вапај неосетно постаје истинским вапајем срца; како улази у унутрашњост,
постаје пријатнији, природан нашој души, како је просвећује, храни и води ка
сједињењу с Богом. Мени се чини да су ти споритељи слични малој деци који
су наумили да науче азбуци и читању. Када им је учење досадило деца су
једном повикала: – није ли сто пута боље да идемо да ловимо рибу, као што
то чине наши очеви, него да дане проводимо у непрестаном понављању А, Б,
В и у гребању хартије птичијим пером? Корист и просвећење од читања, које
је тек требало да проистекне из овог досадног памћења слова, за њих је била
тајна. На сличан начин је тајна и ово једноставно, али често призивање Имена
Божјег, за све оне који о његовој великој користи још нису осведочени.
Goran Potkonjak govori odlomak iz knjige Kazivanja jednog bogotražitelja.
Postavlja se pitanje, kako da čovek u svakodnevnim obavezama i aktivnostima
ostane u neprestanoj molitvi.
To je nekako i lako izvodljivo prilikom obavljanja jednostavnih, fizičkih poslova,
ali kako se zadržati u molitvi i prilikom umnih aktivnosti?
Da li praktikujete neprestanu molitvu ili smišljate izgovore?