Moračanin
Veoma poznat
- Poruka
- 11.434
Želeći da pokaže na kojim su uslovima i principima počivale sudbine i životi nemuslimana u Bosni, Ivo Andrić kaže:
"O tome kakvi su ti uslovi bili za onaj deo stanovništva koji nije prešao na islam saznajemo delimično iz Kanuni raja (zbirke zakona za raju), ovaj kanun obuhvata niz propisa koje je drugi halif Omar al-Katab propisao za hrišćane i Jevreje u osvojenom Damasku, a koji su u donekle izmenjenom i blažem obliku bili na snazi i u drugim pokrajinama turskog carstva".
Andrić zatim nabraja koji sve propisi postoje i važe:
1.
Hrišćani i Jevreji ne smeju u pokorenim zemljama podizati manastire, crkve i isposnice.
2.
Oni ne smeju popravljati svoje crkve
3.
Oni koji stanuju u susedstvu muslimana, svoje kuće mogu popraviti jedino u slučaju preke potrebe
4.
Za potrebe putnika proširivaće kapije manastira i crkava
5.
Svim strancima - namernicima ukazivaće tri dana gostoprimstvo
6.
Kod sebe neće primati uhode, ukoliko takve prepoznaju, smesta će ih predati muslimanima
7.
Svoju decu ne smeju podučavati Koranu
8.
Među sobom nemaju pravo da izriču presudu
9.
Nikoga iz svoje sredine ne smeju sprečavati da postane musliman
10.
Prema muslimanima ponašaće se s poštovanjem, ustajaće prilikom njihovog ulaska i prepuštaće im počasno mesto bez gunđanja
11.
U pogledu odeće ne smeju se nositi kao muslimani
12.
Ne smeju učiti arapski književni jezik
13.
Ne smeju jahati osedlanog konja, nositi sablju niti drugo oružje ni u kući niti van nje
14.
Ne smeju prodavati vino i nositi dugu kosu
15.
Ne smeju svoje ime utisnuti u pečat s prstenom
16.
Ne smeju nositi širok pojas
17.
Izvan svojih kuća ne smeju javno nositi krst ni svoje sveto pismo
18.
U svojim kućama ne smeju glasno i snažno zvoniti već samo umereno
19.
U njima mogu samo poluglasno da pevaju
20.
Smeju samo tiho da se mole za pokojnike
21.
Muslimani mogu i da seju po hrišćanskim grobljima ako više ne služe za sahranjivanje
22.
Ni hrišćani ni Jevreji ne smeju držati robove
23.
Ne smeju da kupe zarobljene muslimane niti da zaviruju u kuće muslimana
24.
Ukoliko bi neki hrišćanin ili Jevrejin bio zlostavljan od muslimana, ovaj će za to platiti propisanu kaznu
25.
Ukoliko bi neki hrišćanin ili Jevrejin želio da se oženi, to je mogao isključivo sa ženskom od svoje vjere a prvu bračnu noć je morala provesti sa lokalnim turskim begom ili pašom.
"O tome kakvi su ti uslovi bili za onaj deo stanovništva koji nije prešao na islam saznajemo delimično iz Kanuni raja (zbirke zakona za raju), ovaj kanun obuhvata niz propisa koje je drugi halif Omar al-Katab propisao za hrišćane i Jevreje u osvojenom Damasku, a koji su u donekle izmenjenom i blažem obliku bili na snazi i u drugim pokrajinama turskog carstva".
Andrić zatim nabraja koji sve propisi postoje i važe:
1.
Hrišćani i Jevreji ne smeju u pokorenim zemljama podizati manastire, crkve i isposnice.
2.
Oni ne smeju popravljati svoje crkve
3.
Oni koji stanuju u susedstvu muslimana, svoje kuće mogu popraviti jedino u slučaju preke potrebe
4.
Za potrebe putnika proširivaće kapije manastira i crkava
5.
Svim strancima - namernicima ukazivaće tri dana gostoprimstvo
6.
Kod sebe neće primati uhode, ukoliko takve prepoznaju, smesta će ih predati muslimanima
7.
Svoju decu ne smeju podučavati Koranu
8.
Među sobom nemaju pravo da izriču presudu
9.
Nikoga iz svoje sredine ne smeju sprečavati da postane musliman
10.
Prema muslimanima ponašaće se s poštovanjem, ustajaće prilikom njihovog ulaska i prepuštaće im počasno mesto bez gunđanja
11.
U pogledu odeće ne smeju se nositi kao muslimani
12.
Ne smeju učiti arapski književni jezik
13.
Ne smeju jahati osedlanog konja, nositi sablju niti drugo oružje ni u kući niti van nje
14.
Ne smeju prodavati vino i nositi dugu kosu
15.
Ne smeju svoje ime utisnuti u pečat s prstenom
16.
Ne smeju nositi širok pojas
17.
Izvan svojih kuća ne smeju javno nositi krst ni svoje sveto pismo
18.
U svojim kućama ne smeju glasno i snažno zvoniti već samo umereno
19.
U njima mogu samo poluglasno da pevaju
20.
Smeju samo tiho da se mole za pokojnike
21.
Muslimani mogu i da seju po hrišćanskim grobljima ako više ne služe za sahranjivanje
22.
Ni hrišćani ni Jevreji ne smeju držati robove
23.
Ne smeju da kupe zarobljene muslimane niti da zaviruju u kuće muslimana
24.
Ukoliko bi neki hrišćanin ili Jevrejin bio zlostavljan od muslimana, ovaj će za to platiti propisanu kaznu
25.
Ukoliko bi neki hrišćanin ili Jevrejin želio da se oženi, to je mogao isključivo sa ženskom od svoje vjere a prvu bračnu noć je morala provesti sa lokalnim turskim begom ili pašom.
