Tuga....kada naidje.....

Proći će ...
I nije neka uteha ali...
Uvek prođe...
8f1d2b22.jpg
 
Prvi put sam cuo ovu pesmu pre oko 13 godina kad je jedna devojka je usla u moje srce gde je provela oko 3 godine i ova pesma mi je oelezila taj period, onda je dosla nova i tu provela 3-4 godine onda je dosla jos jedna provela jos ko zna koliko godina (a jednog dana se mozda i vrati i ako se to desi nemam nameru da joj opet dozvolim da ode) a pesma je ostala. . .

 
Душко Трифуновић: ГРЕХ
Грешио сам много, а сад ми је жао
Што нисам још више и што нисам луђе
Јер само ће греси када будем пао
Бити моје дело - а све друго туђе....
 
Mini-Dachshund-Wallpaper-dogs-7014533-1024-768.jpg


Jutros u košari, gde sja, šuška
Niz rogoza žućkastih i krutih,
Sedmoro je oštenila kučka,
Sedmoro je oštenila žutih.

Do u sumrak grlila ih nežno
I lizala niz dlaku što rudi,
I slivo se mlak sok neizbežno,
Iz tih toplih materinskih grudi.

A uveče, kad živina juri,
Da zauzme motke, il prut jak,
Izišo je tad domaćin tmuri,
I svu štenad potrpo u džak.

A ona je za tragom trčala,
Stizala ga, kao kad uhode ...
I dugo je, dugo je drhtala
Nezamrzla površina vode.

Pri povratku, vukuć se po tmini,
I ližući znoj s bedara lenih,
Mesec joj se nad izbom učini,
Kao jedno od kučića njenih.

Zurila je u svod plavi, glatki,
Zavijala bolno za svojima,
A mesec se kotrljao tanki,
I skrio se za hum u poljima.

Nemo, ko od milosti il sreće,
Kad joj bace kamičak niz breg,
Pale su i njene oči pseće,
Kao zlatni sjaj zvezda, u sneg.

Pesma o kerusi -Sergej Jesenjin

 
"Tuga je znak da me ne vidis, ne cujes, ne osjecas.
Tuga je znak da si otisla od mene, da me gledas izdaleka,
ceznjivo i nemocno.
Porusit cu zid koji si podigla izmedju nas,
daljinu koju si prostrla medju nama ponistit cu.
Naprosto cu ugoditi sebi preko reda,
nista vise."
 
Gde da spustim suze moje
da ih vreme ne popije
da ostanu tako bistre kao nekad oci tvoje
Gde da odem da ne mislim
kako sudba sve odnese
ovu tugu da potisnem i da tebe opet volim
Gde da spavam, oci sklopim
a da tebe u snu vidim
i u njemu stobom hodim
dusu pustim da izdahne
jer te srecan opet vodim
Gde da umrem za secanje
da prozivim one dane i zalecim bolne rane
pa nek onda sve nestane…

qrwqr.jpg
 
Od nekoga doba izgleda mi kao
Da ce se moje zamutiti oko,
Dusa i zelje i sve sto sam znao
Gubi se,pasce u mracno, duboko.

Miran sam..ni trun srdzbe ili cega
Sto pravi smesnim nemocne i jadne,
Smrt, vecno ziva, buducnost je svega –
Sveg sto rodjenjem u kolevku padne.

Nekad, dok mladost, prolazna i bludna,
Vodjena strascu koja razum pleni,
Gotovo uvek i za porok budna –
Nekad, dok mladost zivljase u meni,

Smejah se cesto, podrugljivo vazda,
Prirodi, Bogu, i govorah smelo,
Da onaj koji oblicja nam sazda
Ucini sramno,kukavicko delo.

I pricah sebi da cu jednom moci,
Sa mislju koju velicina daje,
Zderati zastor s neprovidnih noci,
Videti prostor i vecnost kakva je,

I da cu otud trag bezumlju znati,
I gde je proslost sa bezbrojno zrtvi,
Cije je vreme, ko je Bogu mati,
Nasto je zivot i kud idu mrtvi.

Vladislav Petkovic Dis - Kako mi je
 
O ti sto progonis dusu moju
pusti me da tugujem tugu svoju
pusti nek sve me boli
nek bol slama ovo srce sto voli
Necu da ta bol prestane
bojim se sa njom sve ce da nestane
tvoj osmeh, korak i lik
i iz patnje nastao stih
Ostace pusto srce sto za te bije
bez ljubavi i patnje ono zivo nije
i dusa zaljubljena ostace prazna
jer i tren bez tebe smrtna je kazna
Ne, ne tesi me da sve ce proci
ti sto me ostavi da patim u samoci
i kad umrem i postanem hladan i tih
za tebe nastavice da zivi ovaj stih...

ohih.jpg
 
2010460.jpeg



Prorocanstvo

Ne osecati hladnocu,
ni munje koje grme
i s vriskom paraju nebo.

Nasmejan, otici mirno.

Pretociti se u vodu,
u vazduh,
u zemlju,
u sume,
ovakve jedne noci
pod maglom neprozirnom.

I onda:
ziveti prostran.

Biti do kraja sveta
sve sto se doseci moze.

Nikada ne ostati mali.

Biti miris i boja,
biti tisina u vetru,
i biti okean zvezda
sto se u vecnost pali.

Miroslav Antic
 
Moj prijatelju, mene više nema.
Al' nisam samo zemlja, samo trava.
Jer knjiga ta, što držiš je u ruci,
Samo je deo mene koji spava.
I 'ko je čita -- u život me budi.
Probudi me i biću tvoja java.

Ja nemam više proleća i leta,
Jeseni svojih nemam niti zima.
Siroti mrtvac ja sam, koji u se
ništa od sveta ne može da prima.
I što od svetlog osta mi života,
u zagrljaju ostalo je rima.

Pred smrću ja se skrih (koliko mogah)
u stihove. U žaru sam ih kov'o.
Al' zatvoriš li za njih svoje srce,
oni su samo senka i mrtvo slovo.
Otvori ga i ja ću u te preći,
k'o bujna reka u korito novo.

Još koji časak hteo bih da živim
u grudima ti. Sve moje lepote
ja ću ti dati. Sve misli, sve snove,
sve što mi vreme nemilosno ote,
sve zanose, sve ljubavi, sve nade,
Sve uspomene -- o mrtvi živote!

Povrati me u moje stare dane!
Ja hoću svetla! Sunca koje zlati
sve čeg' se takne. Ja toplinu hoću
i obzorja, moj druže nepoznati.
I zanosa! Zvezda kojih nema
u mojoj noći. Njih mi, dragi, vrati.

K'o oko svetla leptirice noćne,
oko života tužaljke mi kruže.
Pomozi mi da dignem svoje veđe,
da ruke mi se u čeznuću pruže.
Ja hoću biti mlad, ja hoću ljubit'
I biti ljubljen, moj neznani druže!

Sav život moj u tvojoj sad je ruci.
Probudi me! Proživet' ćemo oba
sve moje stihom zadržane sate,
sve sačuvane sne iz davnog doba.
Pred vratima života ja sam prosjak.
Čuj moje kucanje! Moj glas iz groba!

Dobriša Cesarić - Pesma mrtvog pesnika

 
Prisutna si
U žiži moje samoće
Sa dve ruke
Kako bih svet zagrlio
Prisutna si
U prozoru moje suze
U dva oka
Kako bih svet udomio
Prisutna si
U svakoj mojoj pesmi
U jednom snu
Kako bih svet obogatio

***

Koraci tvoji sa pločnikom
Razgovaraju
Koraci tvoji pevaju
U mome telu
Bosi koraci tvoji vesele
Stidljivu rosu
I duboke ostavljaju tragove
U snegu moga sna

Vasko Popa
 
Oslušni oluju pre nego što je tu i dočekaj je čvrsto stojeći na nogama, hodaj samo svojim koracima, nauči senku da te sluša... Udahni crvenu snagu i shvatićeš da je sve dobro, sve je dobro u svemiru.
Pobacaj naše stare slike. To nismo na njima mi, već nama neko drag i poznat, naš most iz jednog bića u neko sasvim drugo biće. Neprekidno prolazimo kroz privide. Tek što na sebe naviknemo, već smo stranci. Jesmo li ovo mi ili tek naše mogućnosti? Hajde sedi i popij sa mnom bar jedan litar daljine. Prisetimo se malo šta je bilo pre vremena.


 
http://*******************/ClickHandler.ashx?du=http%3a%2f%2fwww.hrphotocontest.com%2fdata%2fmedia%2f293%2f32931.jpg&ru=http%3a%2f%2fwww.hrphotocontest.com%2fdata%2fmedia%2f293%2f32931.jpg&ld=20120223&ap=16&app=1&c=babylon2.hp.row&s=babylon2&coi=372380&cop=main-title&euip=178.149.199.33&npp=16&p=0&pp=0&pvaid=f717ffccb6f8441888ebf2b5a75bb7c7&ep=16&mid=9&hash=1C9C369E2AE7D47228AE36A60247C6CB
 
EПИТАФ
Љубомир Симовић


Овде почива Тиосав
син Миљка и Стамене
ветар предвечерњи око свеће облеће
јури њену сенку око ње
искласало жито до звезда
вече се спушта међу гробове
овде почива Тиосав сахрањен са свиралом
Тиосав који је хтео да живи макар
претворен у жабу Боже прости макар
претворен у дрво зелено

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top