Tuga....kada naidje.....

* "Postoje niti koje vezuju coveka sa prelomnim trenucima,kada dusa popusta i zivot je posle toga samo odmotavanje kalema,sve dok nit ne dodje do kraja,zategne se i iscupa..."

* "Bol postoji da bi boleo i nista se tu ne moze izmeniti a nesreca dolazi kada ona to hoce i nista se tu ne moze uciniti..."

* "Zivimo u svetu koji ma koliko pricao o svetloj buducnosti samo je tapkao u mestu.Koji je ma koliko se trudio da zaboravi,postojao samo da bi pamtio.Koji je ma koliko tvrdio da smo svi isti pokazivao koliko se svi razlikujemo..."

* "Kada neko nestane nema tih reci koje mogu da ga vrate"

(D.Albahari-"Mamac")
 
Kad sam pored Nje, tuge nema, onda u meni sreca caruje. . . Medjutim kad Ona ode, onda tuga dodje i nece da ide i tera me da mislim da je Ona poslednji put dosla i da ce sledeci put otici kod nekog drugog ili da jednostavno vise nikad nece doci pored mene jer je videla nesto sto joj se nije svidelo ili sam ja nesto zabrljao. . . Tada tuga caruje. . .
 
Sve me noćas boli...
ovaj mrkli mrak u sobi...
zvuci gitare što presecaju tišinu...
još uvek nerashlađeno vino, koje ne želim piti sama...
Sve me noćas boli...
svaka snaga nakon oluje...
svaka slabost nakon pada...
svaka borba sa samoćom...
Sve me noćas boli...
pa čak i ono što unapred slutim...

 
Evo, sad sam nesto tuzna. Gnjavim jednog prijatelja, on pokusava da me izbije iz toga, da me nasmeje i navede da pricamo o nekim drugim stvarima. Na trenutak mu i podje za rukom.
Uporedo, setam po nekim sajtovima i piskaram jer ne znam sta cu sa rukama.

Sutra je novi dan. Suncan, nadam se.
 
uhvati me ponekad neka neobjasnjiva tuga...kao kad ti neko stenom pritisne grudi pa jedva dises i svaki udah samo pojacava bol..
.kao kad ode neko koga si mnogo volela i znas da se nece vratiti nikad...
ponekad pomognu suze...ponekad smeh ili muzika...i ond mi jednom,jedna romanticna dusa rece..."sedi u kola i vozi se" i ja sednem i vozim se bez cilja...sama i u tisini...
a kad se vratim kuci tuga nestane...kao da je nikad nije ni bilo...
 
Poslednja izmena:
Mene kad tuga obuzme,
uzme me celu,
razlije se kroz ruke, po telu,
živost mi oduzme,
pokida sve iznutra,
ostavi pustoš - do jutra.

Mene kad tuga zaskoči jače,
u lance me okuje,
svu me otruje
i pušta jedino da plačem,
iz grudi da otkidam jecaje -
dok ona traje.

Kad tuga moja po svoje dođe,
uzme mi sjaj iz oka,
useli strah od samoće
i, bojim se da će sreća da prođe,
a ja je neću videti, ni čuti...
neću moći ni da je slutim.

A kada ode... a ode jednom -
kao što, inače, sve jednom ode,
kao i krv moja - poput vode,
odnese sve što je bilo vredno:
moju radost, ljubav uguši,
ostavi pustoš - u duši.

Znam, posle k'o štene rane ližem,
sama se iz ništavila dižem,
sama kroz novo rađanje prođem
i... sama... sasvim sama dalje pođem...
Biljana Stanojević
 
images


Биће боље сутра...
 
SAKRIVENI BOL

Neko sa svojim bolom ide
Ko s otkritom ranom; svi neka vide.
Drugi ga cvrsto u sebi zgnjeci
I ne da mu prijeci u suze i rijeci.

Rad'je da skriva i tvrdo ga zgusne
U jednu crtu na kraju usne.
Zadrsce, zadrsce u njoj kadikad,
Ali u rijeci se ne javi nikad.

Dusa ga u se povuce i smjesti
Na svoje dno: ko more kamen
U njega bacen. More ga prima
Dnom, da ga nikad ne izbaci klima.

Dobrisa Cesaric
 
zeljena:
Kako se ponasate,kako je prevazilazite...koliko dugo vas drzi....
Kliknite za proširenje...

Није баш успешна песма али тако се ја носим с тугом...


Туга је мој пратилац
где год да кренем
где год да останем
кад год да пођем
кад год да дођем
она је ту
прати и чека
чека и прати
стрпљива је
зна да сам њен
и да увек, баш увек
срећа не траје заувек
а онда дође њено време
приђе, загрли ме
упије у своје наручје
још чвршће него претходни пут
и дуже ме држи
ваљда се нада, проклетница,
да ћу баш тада остати заувек
Али, не дам се ја
борим се, одупирем и бежим
користим је да прикупим снагу
из ње, али не њену
већ ону коју ми краде,
да се вратим
можда не јачи, већи и бољи
али увек с надом
да ћу јој побећи заувек

И тако
боримо се ми
после сваке нове вечне љубави
после сваког новог сламања срца
мог срца
и обоје се надамо победи
једног дана
знамо се, не волимо се
али се знамо
и то нас, ваљда, чини пријатељима
у већој мери него оне који се као воле
али се не познају већ се скривају
иза маски које овај други жели да воли
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top