Mistery_girl
Ističe se
- Poruka
- 2.522
Odavno sam cula onu "Svetlo je uvek na kraju tunela", ali nisam verovala u to. Za mene je tama bila nesto na sta sam navikla, neki sastavni deo mene. Ali, onda, iznenada, ugledao si me. Pomogao si mi da otvorim oci, ugledam svetlost dana, spoznam nove razloge za zivot, dokazao si mi da nista ne traje vecno, najmanje tuga. Uveravao si me da je samo jedna stvar beskonacna... ljubav. Secam se kako su te reci lagano prelazile preko tvojih usana, milovale moje srce i dusu, lecile me, uspele da zacele ranu. Sa tobom sam ponovo pocela da se smejem, da se radujem, gledam u Sunce, da zivim. Bio si nit koja me je delila od tame, davala energiju, ljubav, moc da se borim. Sve je bilo idealno, da sam sebi postavljala pitanje da li je sve to stvarno, da li sanjam. Govorio si da si dosao da ostanes, da drugacije ne moze biti. Najednom je sva ta carolija nestala, sve je puklo, sve se polomilo na sitne parcice koji se ne mogu sastaviti. Poceo si da pricas da nisi za zauvek, da nisi u stanju da ostanes pored mene. Osecanja su nestala. Dah mi se gubio, kolena klecala, pred ocima mi je izbila tama. U jednoj sekundi si srusio sve mostove koje smo gradili, sve sto nas je povezivalo je prekinuto. Nije postojala nijedna nit da nas spoji. I sad, kad lisce opada, setim te se. Secam se nase ljubavi, nas srece, secam se svega. Dala sam ti svoje srce koje si ti vesto znao da oblikujes kako je tebi odgovaralo, a onda, kada ti vise nije bilo potrebno, onda si ga odbacio kao staru krpu. U meni je tinjala bol, suze su se kupile, gusile me, navirale kao nabujala reka, plavile moje lice. Opet sam se vratila na staro, opet ne verujem u ljubav, opet je sve kao pre tebe, i bice tako.
Ostavio si dubok trag u meni, znacio i jos uvek mi previse znacis, uprkos vremenu koje je iz nas.
Ostavio si dubok trag u meni, znacio i jos uvek mi previse znacis, uprkos vremenu koje je iz nas.
