Tuga....kada naidje.....

Jednom ćemo se opet sresti I tada ću ti sve priznati,
Jednom kad nestane sve,
Sve što nas veže.
Morat ću dušu olakšati
Jer s time ne mogu živeti.
Jednom ću ti reći
Al´ suze će mi od tuge teći
Jer ti tad nisam rekao
Da si bila moja ljubav jedina.
A ti si mislila da ni u jednom cošku srca moga
Za tebe mesta nema.
Ne znam zašto te reči
Nisam mogao reći.
Al ti svejedno rekao nisam
Da sam te voleo vise od ičega.
Sad kajem se ja
Al od toga koristi nema.
Nakon svega otići ću tužan,
Srca slomljena
Jer sam izgubio ljubav najveću,
A s njom i priliku za sreću.
683caf0d7e8548508e1c4d4.jpg
 
Tuga....lagano me obavija, a ja ne mogu da se odmotam...kazu da se sve vraca....to sam tek sad shvatila...gledam te svakodnevno, tu si pored mene...dovoljno je samo ruku da pruzim i da se nadjem u tvom zagrljaju...ali ne, ponos je jaci...i zbog njega cu patiti...zbog njega potiskujem sve sto osecam prema tebi...i sta da radim kad tuga naidje kao sto je sad slucaj? Zar je moguce da ponos preovlada? Hocu li te zbog gluposti izgubiti? Ne zelim to...:(
 
T U G A
Objavljeno 26.04.2010. u 17:52, autor: zeljena
Oznake

Ove godine ljudi kao da su prestali da veruju u prolece,a ono je evo vec na izmaku,sve je i procvetalo i precvetalo...neprimeceno.Ostalo nam je samo jos 4 meseca do jeseni i zime..

Zasto je tuga svuda oko mene?
Toliko puno usamljenih dusa,
Nek tocak srece vec jednom krene
Nek svako svoje srce poslusa...

Puno je ljudi,a malo srece
Pitam se kako njima pomoci?
Kako objasniti da zivot leti
I da danas im sutra nece doci!

Zivite zivot...mnogo je kratak...
Jedan i vredan ko biser u skoljki!
Podajte srce,otvorite dusu,
Recite dosta i tugi i boljki!!!

Sa osmehom hrabro u novi dan,
Zivite ostatak zivota svoga,
Ovozemaljskog,lepog i vrednog,
Verujte u sebe sa verom u Boga.

1271004106_meeting_a_dawn_by_christasvengel.jpg
 
I POSLE SVEGA
I posle svega
stajacu tu, na steni,
uspravna
bela ce pena dopirati do mojih nogu
stajacu tu hiljadu godina
nasmejana
u cistom zlatu nakon olujnih noci
ponovo iskrsla iz pepela
usprkos bogovima i njima za ljubav
ne cekajuci nista, osim mozda tebe,
a ni tebe ne cekajuci.
Stajacu tu
Vecna
Nasmejana
Bozja
Da, s iskonom stopljena
kad nestanu vreme i prostor
patnja i bol
kad nestanu cak i secanja.
Reci mi, duso, po cemu cu te poznati
u buducoj vecnosti?
Po ocima možda.
Oh, nadam se da cu te poznati,
jedini na svetu,
barem na trenutak
pre nego sto sasvim potonem
ili se sasvim uzdignem.
Svejedno,
i more i nebo su plavi.
Rasprsena u milijarde kapljica
udarajuci u stene
sumecu, mozda, tvoje ime
osim ako mi bogovi i to ne uskrate
i daruju tamu zaborava.
Hoce li i u vecnosti biti, duso,
od svih imena
tvoje jedino ime?
Ne secati se niceg,
a u svemu biti
milost ili kazna,sta je?
J. Munic
 
Nekako neocekivana, a opet stara samo probudjena. Ne verujem da je tu. Nisam je zvala. Nije se najavila. Stvorise mi je neocekivano. Kazu da vreme leci sve. Ja nazalost nemam vise vremena za bacanje na vidanje rana. Prosle su me teen godine, skakanje sa mosta faze i smaranje drugarica. Ovu mora da progutam sama. Ne znam samo kako cu jer mi je muka . Klasicno moje fizicko manifestovanje unutrasnjeg bola. Razdire mi se utroba. Plakala bih,a suza nigde. Lose devojcice.. Voda leci..Cak i slana..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top