Tuga....kada naidje.....

...naidjes i ti i oteras je kao da nikada nije ni bila....:heart:
40e35b719fb8f5c1d66275c.jpg
 
Nikad me ne pita kad ce doci Tuga ima moc bitaka.Rat pokusavam da sprijecim...
Pitajte me samo kako rane lijecim .Kad i koliko je ne volim...Kako da joj odolim...
Da bude daleko...
Da mi na blizini obilazi...
I neka se od mene pazi...
Tjeracemo se tugo jos dugo, dugo...
I kad se nepozvana dokotrljas...I kad te u osmjehu svom odsjajem suncanog dana u prolazu pozdravim...Nijesi mi drug.... :)
 
Poslednja izmena:
Tuga vas drži onoliko koliko joj dozvolite da vas drži.
Slažem se da je teško prevazići gubitak ljubavi, drage osobe i slično, ali to ne bi trebalo da znači i da je vaš život završen pogotovu ako ste mladi. Možda vas iza ćoška čeka iznenađenje koje će da vas vrati u normalu i čak ulepša život. Učmalost nikome ništa nije donela, a odavanje alkoholu je samo kafedžijama donela ćar.
To iz mene govori lično iskustvo.
Zato osmeh na lice i dajte malo pozitivne energije.
 
P R E Z I R E M

Objavljeno danas u 15:01, autor: zeljena

Prezirem ljubav iz koristoljublja,
Lazna obecanja
Uzaludna nadanja....
Prezirem zlatan vrc gneva
I kad se ne sneva,vec pati...
Prezirem nametnute boli
I kada se lazno voli!!!
Prezirem prikrivene pozude i strasti,
Hvalisave,savrsene ``dame``!!!
Prezirem zavist,lazna prijateljstva
I prljave igre
te pokvarene zene!!!
I kurrve kad se prave postene!!!
Prezirem tebe sto si sa njom!!!!
Prezirem tugu,kada mi melje kosti...
Al najvise od svega
Prezirem sebe
Sto se vec jednom ne okrenem
I zauvek odem od tebe!!!!

cbcc25cec46df95a4e55b6dvk2.jpg
 
----5-1.gif
IMA U DUSI JEDAN OZILJAK...

"...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu..."

Takva je nasa dusa. Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo.

Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....nema vise ni parnjaca ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca.Niti iscekivanja postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo rijeci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostajes mi".Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine... Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobjeci ne moze.

Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav,mi nebi posli njime vec se uvijek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena. I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."

(Desanka Maksimovic)
 
zeljena:
P R E Z I R E M

Objavljeno danas u 15:01, autor: zeljena

Prezirem ljubav iz koristoljublja,
Lazna obecanja
Uzaludna nadanja....
Prezirem zlatan vrc gneva
I kad se ne sneva,vec pati...
Prezirem nametnute boli
I kada se lazno voli!!!
Prezirem prikrivene pozude i strasti,
Hvalisave,savrsene ``dame``!!!
Prezirem zavist,lazna prijateljstva
I prljave igre
te pokvarene zene!!!
I kurrve kad se prave postene!!!
Prezirem tebe sto si sa njom!!!!
Prezirem tugu,kada mi melje kosti...
Al najvise od svega
Prezirem sebe
Sto se vec jednom ne okrenem
I zauvek odem od tebe!!!!

cbcc25cec46df95a4e55b6dvk2.jpg
Kliknite za proširenje...
Mnogo tuge je ovde ...osecala sam to...:sad2::dash:
 
zeljena:
P R E Z I R E M

Objavljeno danas u 15:01, autor: zeljena

Prezirem ljubav iz koristoljublja,
Lazna obecanja
Uzaludna nadanja....
Prezirem zlatan vrc gneva
I kad se ne sneva,vec pati...
Prezirem nametnute boli
I kada se lazno voli!!!
Prezirem prikrivene pozude i strasti,
Hvalisave,savrsene ``dame``!!!
Prezirem zavist,lazna prijateljstva
I prljave igre
te pokvarene zene!!!
I kurrve kad se prave postene!!!
Prezirem tebe sto si sa njom!!!!
Prezirem tugu,kada mi melje kosti...
Al najvise od svega
Prezirem sebe
Sto se vec jednom ne okrenem
I zauvek odem od tebe!!!!

cbcc25cec46df95a4e55b6dvk2.jpg
Kliknite za proširenje...

Pusti je neka odleti iz tvoga srce i dushe, ne daj da takve misli ljubav ti rushe:heart:
 
.Nekad placemo i tuzni smo jer to pozelimo....

Neke se tuge tesko pregore i treba za njih snage i vremena da se u njemu utope....

Nekad smo jednostavno tuzni jer sreca u tuzi boli....

Nekad tugu dozivamo nekad se protiv nje borimo ....

Sve to jer volimo...







sir%F3%20boh%F3c.gif
 
Nisam znala da bas ovoliko moze da boli,kida ,razara citavo telo kao najgora bolest...uvukla se u svaku celiju...u svaku poru,melje svaku kost...nece prestati nikada...Nije me nikada toliko bolelo toliko...da ne mogu da mislim...da ne mogu da pisem...da cak nemam snage ni da odem odavde...a ovde mi vise nije mesto...ovde je ostao samo grob jedne ljubavi,grob moje ljubavi...a ja nemam snage da ga napustim...da se odvojim od njega...nemam ni gde da odem...ni s kim da odem...a nemam ni zasto da odem...
Uvek sam bila jaka,nisam joj dozvoljavala da me pobedi...ovaj put joj se prepustam,nemam se zasta vise boriti sa njom...jer nestalo je sve do cega mi je stalo...otislo je u nepovrat...ukradeno mi je....zauvek....
cederotikgx5.jpg
 
Poslednja izmena:
Tuga,tuga
Sve samo tuga
Postojanje kao beznadežno.
Duša spremna

Potištenost,potištenost
Sve samo potištenost,
Mirus vrele prašine
Rasute preko
Zapuštenih domova.
Misao spremna.

Pomozi mi ljubavi,pomozi
Veru mi povrati.
Usne rasute po keramici bledoj,
Oplači me kako treba.
 
Kako reče jedan poznati kantautor:

(...)

Još će dugo jutrima mirisat',
Tvoja kosa kao da si tu,
Nikada te neću ja izbrisat',
Celi život bićeš u mom snu.

Ostala je suza na dnu oka,
Mesečinom ljubav pisana,
Kao more TUGA je duboka,
Jer si tu kraj mene disala.

Da je moja mandolina znala,
Da ti svira noćas zadnji put,
U more bi naša zvezda pala,
Da je mogla moju pesmu čut'.
 
KAKO PESMOM DA MENJAM SVET


Kako pesmom da menjam svet ?
Kako rimom da nateram cvet,
da miriše i ostane lep ?
Kako stih da započne taj preokret ?

Kako želje da se vesele,
da java ne bude strava
i lepote budu dobrote,
a u prošlost odu strahote?

Kako ljubav da otpočne let,
kako sreća da doleti opet?
Kako dobro da pobedi zlo
i kako da dočekam to?

Hajde sad, da ofarbamo javu
i na volju pustimo želje,
da lepotu osete pravu,
da od danas počne veselje.

Hajde, nek nas zanos ponese,
da menjajući sebe, menjamo sve.
Nemire nek prošlost odnese,
a mi svoj da ispevamo svet.


Ljubodrag Obradović




8f8e9f471c5eeac5c406539kl7.gif
 
Mišo Kovač: TI SI PJESMA MOJE DUŠE

Opet sreću nismo našli,
Od nas dvoje, kom' je teže,
Sada samo kraj se sluti,
Ipak, još nas nešto veže.

I kad zadnji brod nam ode,
Kad nas izda samo glas,
Ti ćeš znati, ti ćeš znati,
Da u tebi tražim spas.

Ti si pjesma moje duđe, ti si bol u srcu mom,
Nemoj da ti tuge sruše onaj sjaj u oku tvom.
Ti si pjesma moje duše, ti si želja moga sna,
I ne mogu još da shvatim da bez tebe moram ja.

Opet lažem samog sebe,
Ne dam želji da se gubi,
Ovo ludo srce sanja,
Da se pored tebe budi.

I kad zadnji brod nam ode,
Kad nas izda samo glas,
Ti ćeš znati, ti ćeš znati,
Da u tebi tražim spas.
 
Pričaću ti o svome životu,
Pitaj zašto teško dišem,
Pitaj kako pesme me zabole,
Pitaj zašto samo tužne pišem.

Ne pitaj me zašto suze teku,
Dok pevam o svom gradu uz reku,
I o parku na kraju grada,
I o njoj što ne znam gde je sada.

Svaka pesma - jedna uspomena,
Deo onih sretnih vremena,
Ti ne moraš znati šta to znači,
Al' kad plačem reci ''samo plači.

Pesmo, vrati sve ljubavi stare,
Prijatelje, mesta, gitare,
Ti ne moraš znati šta to znači,
Al' kad plačem i ti sa mnom plači...

PUSTI ME DA PLAČEM, da tugu podelim sa tobom! Kao uz ovu pesmu Kemala Montena...
 
Ti si nežna ruža koja spava,
Neka tiha bol u srcu mom,
Ti si ovog leta nežna trava,
Nisi moja, a ja nisam tvoj.

Ti si jedna zvezda što me prati,
Neka davna priča srca mog,
Ti si jedno leto što se pamti,
Nisi moja, a ja nisam tvoj.

Voleo sam osmeh s' tvoga lica,
Voleo sam sjaj u oku tvom,
Otišla si kao laka ptica,
Nisi moja, a ja nisam tvoj.

JOŠ I DANAS TEKU SUZE JEDNE ŽENE,
žene koja voli mene,
Cveta koji za mnom vene.

Mišo Kovač - Najkraća poema o jednoj izgubljenoj ljubavi...
 
Vala, i sebe i život. Tuga je tu kao podsticaj za to:

JEDNE NOĆI, JEDNE ZIME,
Ko zna gde i kada,
Moje će te sjetit' ime,
Naših šetnji, našeg grada.

Ali ja ću bit' daleko,
Ispod neke svoje kiše,
Tad će tuđe ime neko,
Da ti znači nešto više.

Jedne noći, jedne zime,
Ko zna gde i kada,
Moje ćete sjetit' ime,
Naših šetnji, našeg grada.

Al' ja neću biti s tobom,
Da te smirim, da ti pričam,
Tvoj će nemir tada skriti,
Neko ko mi nije sličan.

Neću znati gde i s kime,
Deliš noći, deliš zime,
Neću znati ko te ljubi,
JEDNE NOĆI, JEDNE ZIME.

Kemal Monteno - tuga, ljubavna bol, ali i nova ljubavna nada...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top