Tuga....kada naidje.....

ZEBNJA

Pomislih....
da si dar Bogova
pretvoren u diva.
I zavoleh te
previse
vec kako to biva...
Uvedoh te u odaje
gde razum napolju
zakljucan ostaje.
I tu si uz mene
al ja i dalje
brojim medalje
usamljenika.
Istinom disem...
al cemu da tezim???
I sama od sebe
u sebe bezim...
I bojim se,
kad se probudim
da ne poludim,
kad svatim
da te nema
i da te gubim...
 
"S Tugom jednostavno treba umeti.
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama,
samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici,
iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola.
I pazi...
Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu.
I onda si gotov.
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija.
I nikad te vise nece zaobici."
 
prison-break-sucre_109.jpg
 
ovo je pravi d mol što bi rekao Balašević.
Naišao je sada kada sam sama, kad su svi , deca i muž otišli i kada mi je kao za inat tata doneo moje stare dnevnike iz podruma koji mirišu na vlagu i starost.Tuga i čežnja za nečim ili možda nekim ne znam.
I kada mi najviše treba nema moje jedine drugarice koja ne znam da li bi razumela, ali bi saslušala. ostali su svi novi i ne poklanjam im svoje tajne. a sada ih poklanjam svima:rumenko:
Pustim onda Balaševića i u svakoj pesmi nalazim delić sebe. I pitam se koje je moje pravo ja- ovo danas ili ono svakodnevno i spokojno biće posvečeno svojoj porodici i poslu. Sada mi se moj život čini prazan i sve bih menjala, a inače se žestoko trudim da ništa ne poremeti moj mir. Sva sreća (ili nesreća)pa sam vrlo retko sama.Ne znam koliko se treba prepustiti toj čežnji (i napraviti neku glupost, a tome sam sklona)ili joj okrenuti leđa i zaboraviti.
Ma ja uživam u njoj i čini mi se tek onda da živim.
 
Naletela sam na pravu temu.
Tuga... Da, ona me je stigla zadnjih mesec dana. Obicno traje dan ili krace, ali sad me dugo ne pusta. Ne znam razlog. Mozda ipak znam tamo negde u dubini duse... Stalno placem, svaki dan... Kada ce mi svanuti?
 
Da je tuga snijeg


Ja ne znam gdje si ti
ja ne znam s kime si ti
u ovoj noci kad se sve
dijeli napola osim bola

Ja ne znam gdje si ti
i nikad necu saznati
da l' si nasla skloniste
kucicu i dvoriste zivota svoga

Eh, da je tuga snijeg
da se do jutra otopi
mogao bih i ja konacno
kad oci zatvorim da se ne umorim

Eh da je tuga brijeg
pa da je vjetar ogoli
ja ne bih mogao ni tad
ko sto ne mogu ni sad da te prebolim

Daljine nisu to
sto se mom srcu cinilo
kad je hudo mislilo
da je sasvim dovoljno da ti cuje glas

Daljine nisu to
sto se za dusu primilo
pusta su to polja nade
i barikade izmedju nas


 

D moll - Djordje Balasevic


´´ Odlutas ponekad, i sanjam sam.
Priznajem, ne ide, ali pokusavam.
I uvek dodje d mol.

Spusti se k'o lopov po zicama.
Ruke mi napuni tvojim sitnicama.
I tesko prodje sve to.

Jedan d mol me dobije.
Kako odes ti, u sobi je.
Glupi d mol uvek sazna kad je to.
Uhvati me cvrsto i ne popusta.
Lud je za tisinom, to ne propusta.
Vodi me u svoj plavicasti dom.

Jedan d mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Sta je tuga za d mol?

Ponekad te nema i sasvim sam
Izmisljam nacin da malo smuvam dan,
Ali je lukav d mol.
Pusti da se svetla svud priguse,
Saceka poslednje zvezde namiguse.
Vuce mi rukav: 'idemo.'

Plasi me on, gde si ti?
Hiljadu se stvari moglo desiti.
Glupi d mol sa kojim tugujem svu noc...
Uzme me u svoju tamnu kociju.
Nebo primi boju tvojih ociju.
Znam taj put, to je precica za bol.

Jedan d mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Sta je tuga za d mol?

Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana
I neke stvarcice od 'heredi' porcelana
I jedan pulover u kom si bila.

I ostala je ploca 'best of ry cooder'
I fina mala plava kutijica za puder.
I ja sam te ostao zeljan dok me bude,
Moja mila...´´



Nema čoveka koga nije tuga ogrnula pod svoje skute...
Čini mi se da mi je tuga sastavni deo života, treba znati kako živeti sa njom...
Kada me ogrne svojim plaštom, uglavnom ćutim...
Puno razmišljam, ponekada te misli zapišem, jer mislim da će mi biti lakše tako...
Mnogo znači kada imaš nekoga ko razume taj osećaj...
Nekoga ko zna kako ti je...
Onda je lakše, ne moraš da objašnjavaš, osim,
ako taj neko želi da ti pruži utehu i da olakša taj osećaj tuge...
To je talas koji naiđe i zapljusne te, sve zavisi koliko si u tom momentu jak...
Da li ćeš pasti na kolena ili ćeš uspeti da se održiš...
Ponekada se zagledam u nebo, ili odem kraj reke, tražim odgovore...
Nekada vozim biciklu sa slušalicama na ušima sa muzikom puštenom do ´´daske´´...
Eh, da...slušanje muzike mi puno pomaže, nekako me ´´pridigne´´...
Ako je tuga jaka, onda se na kraju isplačem, trudim se da izbacim sve iz sebe...
To obično radim kada sam potpuno sama...
Imam i druge načine kako da se izborim sa tugom...
Uhvatim pa se zavitlavam i šalim, čovek nikada ne bi pomislio da sam tužna...
Inače sam šaljivdžija, po prirodi, tako da mi ne pada teško...
Borim se na razne načine, uostalom kao i svi...



:heart:

 
Nek sam ljubicica u saksiji kineskoj i nek je u njoj zemlja ruska.
Korjenje sitno,dimna zavjesa zilica razgranatih u zemlji dalekih planina.
Da tu naslonim glavu ljuta tuzna i sama medj cvjetove bijele.
Muzika lagana sto je samo nebo cuje, nek tuga odjekuje.

Obicno je spremna docekam.Tanano se utapajuci ,nikad sasvim.TUGA.
 
...treba se sto pre naci na vazduhu i u drustvu...ili bar negde medju ljudima.
jer,iako nesto mora da se odboluje-uglavnom sve sto izaziva tugu-podnosljivije je ako se covek ne muci sam sa svojim mislima...jako je vazno da cinimo sve da to prodje sto podnosljivije-jer moze da bude i opasno.narocito ako potraje to stanje..
:bye:
 
...i ja bih je oterala i pustila, ali nece, stala je uz mene i ne mrda, cak me i ne slusha, samo cuti tu i stoji i ne zeli da ode, a rushi sve u meni, smeta mi, ne zelim da je tu prisutna, gura mi se u srce u dushu i tako je ne prijatna, a ja je nisam ni zasluzila...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top