TRZISTE RADA I EKONOMIJA BUDUCNOSTI

[Arkania]

Neki dan citam tekst, bavi se time kako ce drustvo izgledati u buducnosti, koliko toliko detaljno za 50 narednih godina pa onda potpuno hipoteticki za 100 god. i nadalje.Navode se tu neki naucni pronalasci koji su zakazani za komercijalnu upotrebu za koju god, buduci politicki odnosi izmedju drzava, nestajuci resursi itd.

Ali ono sto je meni zanimljivo je sledece.

Kao sto znamo ljudi je sve vise, sto samim tim povlaci za sobom da stalno mora da se stvara sve vise i vise radnih mesta, sto znaci da ekonomije moraju biti u stalnom porastu.
Poslednjih godina automaton (roboti u fabrikama npr.) preuzima primat na mestima gde su nekad radile na hiljade ljudi (opet fabrike i sl.), efikasniji je i moze da radi skoro non-stop. pritom u takvoj fabrici radi stoti deo ljudi i to na odrzavanju tih istih robota.

Taj tekst predvidja krizu ogromnih razmera u trenutku kada poslovi poput prethodno opisanih nestanu.

Nece samo nestatu radnici, nestace i radna mesta raznih cinovnika cije poslove moze da obavlja softver (znaci vasi tipicni salterski poslovi u posti itd.).


Pitanje je jednostavno, sta ce silni ljudi da rade u buducnosti i u svetu gde ovakva zanimanja vise nece postojati?

 

[Zazi.]

Svakako smo vrlo daleko od trenutka kada će biti jeftinije kupiti robota i zaposliti kvalifikovanog radnka za njegovo održavanje i programiranje nego zaposliti tri priučena šljakera za rad na traci. A što radna snaga bude raspoloživija, a time i jeftinija, taj trenutak će se pomerati dalje u budućnost.

No, ako odemo dovoljno daleko u budućnost stižemo do trenutk kada će recimo 90% ljudi biti beskorisno u proizvodnom procesu, a i kao potrošači jer neće imati prihode. Ovi ljudi će onda prodavati sami sebe. U Indiji kažu da je već danas prostitutka jeftinija od prezervativa.
U daljem razvoju takvih odnosa, ljudi će verovatno prodavati svoju reproduktivnu sposobnost. Umesto da u budućnosti troše na izdržavanje nepotrebnog potomstva nepotrebnih ljudi, oni koji odlučuju ponudiće prihvatljivu životnu rentu onima koji pristanu na neki oblik sterilizacije.

 

[SUPERKULER]

Prvo:demografska eksplozija već odavno gubi svoj zamah ,u Europi je negativan rast odavno prisutan.
Drugo:ljudi su sve manje u neposrednim proizvodnim procesima,a sve vise u kreiranju I distribuciji,
Treće:Ekonomija je fleksibilna I finansjjski tokovi imaju svoju nezavisnu logiku šta preusmerava
I investicije I koncentracije novca (ili bikona u budućnosti)

Opustite se,idu bolji dani...

 

[Zazi.]

Šta mi vredi koncentracija kapitala ako nisam ja koncentrator?!
Znači revolucija. Prvo zlato, pa revolucija

 

[LeoneMontana]

Šta mi vredi koncentracija kapitala ako nisam ja koncentrator?!

Imaš dvije mogućnosti, da budeš inovativan ili pljačkaš.

Ja nisam ni jedno ni drugo zato isto tako nisam koncentrator poput tebe.

 

[Zazi.]

Htedoh reći, šta vredi ako smo svi koncentratori. To je kao kad Cigani upražnjavaju grupni sex, pa ugase svetlo, raozodenu se ovaj i... onda svaki čuva svoje stvari.

 

[LeoneMontana]

Zato moraš biti inovativan, jer svako može biti pljačkaš.

 

[Arkania]

Prvo:demografska eksplozija već odavno gubi svoj zamah ,u Europi je negativan rast odavno prisutan.
Drugo:ljudi su sve manje u neposrednim proizvodnim procesima,a sve vise u kreiranju I distribuciji,
Treće:Ekonomija je fleksibilna I finansjjski tokovi imaju svoju nezavisnu logiku šta preusmerava
I investicije I koncentracije novca (ili bikona u budućnosti)

Opustite se,idu bolji dani...

Pa ne znam bas, Evropljani su se uravnotezili ali ce zato biti 400 miliona crncuga u jednoj Nigeriji prema procenama.

Postoji ogranicen broj ljudi koji moze biti u usluznim delatnostima,zaposlen od strane drzave i sl.
Za obradjivanje zemlje je potvrdjeno da je prinos veci ako manji broj farmera obradjuje efikasno vece povrsine (a ne ko kod nas gde gro ljudi vise od parhektara).

Mada ce se Automaton vise da pogodi razvijene drzave, jer nece vise biti poslova po fabrikama i sad cujem price da ima sve manje sljakerskih poslova po Nemackoj npr.

 

[Brozek]

Sad ne razumijem, jel bi trebali uništiti sve strojeve i da 98% ljudi radi u polju na osiguravanju hrane?
Mislim, tako bi svi bili zaposleni i bilo bi nam divno.

 

[Џорџи]

Neki dan citam tekst, bavi se time kako ce drustvo izgledati u buducnosti, koliko toliko detaljno za 50 narednih godina pa onda potpuno hipoteticki za 100 god. i nadalje.Navode se tu neki naucni pronalasci koji su zakazani za komercijalnu upotrebu za koju god, buduci politicki odnosi izmedju drzava, nestajuci resursi itd.

Ali ono sto je meni zanimljivo je sledece.

Kao sto znamo ljudi je sve vise, sto samim tim povlaci za sobom da stalno mora da se stvara sve vise i vise radnih mesta, sto znaci da ekonomije moraju biti u stalnom porastu.
Poslednjih godina automaton (roboti u fabrikama npr.) preuzima primat na mestima gde su nekad radile na hiljade ljudi (opet fabrike i sl.), efikasniji je i moze da radi skoro non-stop. pritom u takvoj fabrici radi stoti deo ljudi i to na odrzavanju tih istih robota.

Taj tekst predvidja krizu ogromnih razmera u trenutku kada poslovi poput prethodno opisanih nestanu.

Nece samo nestatu radnici, nestace i radna mesta raznih cinovnika cije poslove moze da obavlja softver (znaci vasi tipicni salterski poslovi u posti itd.).


Pitanje je jednostavno, sta ce silni ljudi da rade u buducnosti i u svetu gde ovakva zanimanja vise nece postojati?

jedini izlaz vidim u tome da se sve vrati kao pre par vekova da svako proizvodi sta mu treba,ponesto zameni za drugu robu i tako u krug da novac ne postoji

 

[franak]

Mada ce se Automaton vise da pogodi razvijene drzave, jer nece vise biti poslova po fabrikama i sad cujem price da ima sve manje sljakerskih poslova po Nemackoj npr.

Doktor švarcenbah pokrenuo inicijativu da se stranci izbace 1970 godine a posla bilo preko glave.Njegov argumenat je bio:naša industrija mora se automatizovati.Bio u pravu.Što se tiče šljakerskih poslova oni su izumreli.Jednostavno vreme "oruk"je prošlo.

 

[Zazi.]

Sad ne razumijem, jel bi trebali uništiti sve strojeve i da 98% ljudi radi u polju na osiguravanju hrane?
Mislim, tako bi svi bili zaposleni i bilo bi nam divno.

Ne. Treba uništiti 98% ljudi i izvesti strojeve na polje da preživelima osiguravaju hranu.

 

[Konstantin Veliki]

Da cu masine zameniti lljude to se prica vec 250 godina. Za rezultatom da je uvek kad su masine unistile negde radna mesta negde drugde se ljudi zaposlili.

Samo posla vise nema u razijenom svetu za nepismene. Zato je obrazovanje toliko vazno.

 

[Zazi.]

Da cu masine zameniti lljude to se prica vec 250 godina. Za rezultatom da je uvek kad su masine unistile negde radna mesta negde drugde se ljudi zaposlili.

Samo posla vise nema u razijenom svetu za nepismene. Zato je obrazovanje toliko vazno.

U razvijenom svetu nema ni nepismenih. Ali to ne znači da su zaposleni stručni. Većina su hiperspecijalizovani idioti. Obrazovanje je više od nekoliko radnih rutina i pravilnika o zaštiti na radu.

 

[Brozek]

Da cu masine zameniti lljude to se prica vec 250 godina. Za rezultatom da je uvek kad su masine unistile negde radna mesta negde drugde se ljudi zaposlili.

Samo posla vise nema u razijenom svetu za nepismene. Zato je obrazovanje toliko vazno.

ima, jer tehnologija stvara radna mjesta, a ne uništava ih.

- - - - - - - - - -

U razvijenom svetu nema ni nepismenih. Ali to ne znači da su zaposleni stručni. Većina su hiperspecijalizovani idioti. Obrazovanje je više od nekoliko radnih rutina i pravilnika o zaštiti na radu.

fahidioti su maksimum šta neki ljudi mogu postići. alternativa specijalizaciji je da ostanu ljdui ostanu samo idioti

 

[Patak Danilo]

Radna mjesta se dobija putem clanske kartice

 

[Zazi.]

Radna mjesta se dobija putem clanske kartice

Dokle je dogurala tehnologija!

 

[Patak Danilo]

Ni jedan apoliticni covjek nije dobio radno mjesto

 

[Zazi.]

fahidioti su maksimum šta neki ljudi mogu postići. alternativa specijalizaciji je da ostanu ljdui ostanu samo idioti

Jes. Ali kad pomisliš na tipičan posao nekvalifikovanog šljakera, obično pomisliš na one što tovare smeće u kamion đubretarac. Nikakve kvalifikacije, a ipak treba da rukuju onom dizalicom i da ne priklješte šake, u naprednijim sistemima treba da provere da li je đubre sortirano, moraju da savladavaju različite površine pristupnih staza noseći ili vukući teret i da paze da ih ne zakači neki šleper ili pijani vozač. I to je komplikovanije od zadataka koje ima prosečan fabrički radnik. Recimo onaj što gura kalibar u nekakav bezvezni kuglični ležaj i tako ceo dan.

 

[Arkania]

Jes. Ali kad pomisliš na tipičan posao nekvalifikovanog šljakera, obično pomisliš na one što tovare smeće u kamion đubretarac. Nikakve kvalifikacije, a ipak treba da rukuju onom dizalicom i da ne priklješte šake, u naprednijim sistemima treba da provere da li je đubre sortirano, moraju da savladavaju različite površine pristupnih staza noseći ili vukući teret i da paze da ih ne zakači neki šleper ili pijani vozač. I to je komplikovanije od zadataka koje ima prosečan fabrički radnik. Recimo onaj što gura kalibar u nekakav bezvezni kuglični ležaj i tako ceo dan.

Kada se u gradu Njujorku objavi oglas za djubretara javi se 100 ljudina na 1 mesto.

To je zato sto je plata 80.000 godisnje sa raznim benefitima i sigurnim zaposlenjem do penzije.
To je sljakerski posao ovde kod nas.

 

[MidHealer]

Kada se u gradu Njujorku objavi oglas za djubretara javi se 100 ljudina na 1 mesto.

To je zato sto je plata 80.000 godisnje sa raznim benefitima i sigurnim zaposlenjem do penzije.
To je sljakerski posao ovde kod nas.

Ti si zapravo preterao, ali na dole

Prosečna plata za "sanitation workers" u NY City je u 2014. godini iznosila čak $88,616 (za zaposlene sa preko 5.5 godina staža). Početnici đubretari zarađuju prosečno $47,371 godišnje (sa prekovremenim), dok recimo nastavnici u tom istom NY primaju oko $68k, vozači buseva, metroa i ostalih vidova gradskog transporta oko $78k. Pošto "sanitation workers" takođe i čiste sneg na ulicama, kada ima velikih oluja zarade i mnogo više, čak do $95k godišnje. A imaju, (istina ne za zapadnoevropske, ali) za USA uslove, neverovatne beneficije - 25 dana odmora i neograničen broj dana bolovanja...

Nije ni čudo što se prijavljuje gomila ljudi... U 2014., prijavilo se 96,000 kandidata na 500 slobodnih mesta, skoro 200 na 1 mesto.

 

[igi192]

Neki dan citam tekst, bavi se time kako ce drustvo izgledati u buducnosti, koliko toliko detaljno za 50 narednih godina pa onda potpuno hipoteticki za 100 god. i nadalje.Navode se tu neki naucni pronalasci koji su zakazani za komercijalnu upotrebu za koju god, buduci politicki odnosi izmedju drzava, nestajuci resursi itd.

Ali ono sto je meni zanimljivo je sledece.

Kao sto znamo ljudi je sve vise, sto samim tim povlaci za sobom da stalno mora da se stvara sve vise i vise radnih mesta, sto znaci da ekonomije moraju biti u stalnom porastu.
Poslednjih godina automaton (roboti u fabrikama npr.) preuzima primat na mestima gde su nekad radile na hiljade ljudi (opet fabrike i sl.), efikasniji je i moze da radi skoro non-stop. pritom u takvoj fabrici radi stoti deo ljudi i to na odrzavanju tih istih robota.

Taj tekst predvidja krizu ogromnih razmera u trenutku kada poslovi poput prethodno opisanih nestanu.

Nece samo nestatu radnici, nestace i radna mesta raznih cinovnika cije poslove moze da obavlja softver (znaci vasi tipicni salterski poslovi u posti itd.).


Pitanje je jednostavno, sta ce silni ljudi da rade u buducnosti i u svetu gde ovakva zanimanja vise nece postojati?

Mozes i kontra pitanje da postavis a kome ce oni koji imaju te sve robote koji prozivode prodavati to sto rade ako mehanizujemo celu proizvodnju???...Novac i profit ce morati nestati

 

[Omni]

Tržište će se samo regulisati vremenom.

Pokrenuo si mnogo, mnogo složenu temu i pitanje na koje praktično nemamo odgovor. Ne postoji ekonomski sistem, niti ekonomska teorija koja je ozbiljno razmotrila tehnologiju, njen razvoj i posledice primene tehnologije na ekonomiju, privredu i društvo. Glavni uzrok tome je to što se tehnologija veoma brzo razvijala zadnjih 200 godina, a posebno zadnjih 100 godina. Ekonomska škola i praksa posmatra tehnologiju kao iz vremena Galileja i Njutna, otprilike to neko doba kada su i nastale prve ekonomske škole posebno liberalna škola Adama Smita.

Za ekonomiste, a bogme i za većinu stanovništva, tehnologija je crna kutija. To je nešto i to nešto radi, a kako radi - nemamo pojma. Koliko ljudi zaista zna kako radi televizija, kako radio funkcioniše, kako funkcioniše računar, kako funkcioniše mobilni telefon... Tehnologija je zaista u senci i nikoga ne zanima kako tehnički uređaji, mašine i aparati rade, niko ne zna kako to radi, ali svi se tehnologijom služe. Tako isto i ekonomisti, šta oni znaju šta je automatizovana mašina, to je za njih samo jedno sredstvo proizvodnje koje se tamo u eksel tabeli obračunava kao trošak, jer ta mašina mora da se kupi, mora da se montira, da se obračunaju potrošnja elektične energije, da se obračuna amortizacija i tako dalje...

Sad je veoma moderno i veoma IN nova neo-liberalna ekonomska doktrina Miltona Friedmana koja isto ne pridaje neki veliki značaj tehnologiji... to je nešto tamo i vrši ulogu proizvodnih sredstava.

Taj sada ubrzani tehnološki razvoj i automatizacija i sve te nove tehnologije će usloviti nastanak nekog potpuno noveg ekonomskog sistema koji mi još uvek ne poznajemo. Ljudi sad žive u kapitalizmu i misle da će civilizacija večno živeti u kapitalizmu. Pa neće baš, i kapizalizam će ugledati svoje poslednje dane kao što je ugledao i svoje početne dane. A on je upravo i nastao kao posledica nastanka novih tehnologija - parne mašine, železnice, prekokeanskih brodova itd. itd. i to je sve uslovilo nastanak kapitalizma. Da nije bilo tehnologije mi bi i dalje verovali da je feudalizam najpravedniji, najproduktivniji i najbolji oblik društvenog privređivanja.

Tako će sada ova nova tehnologija da uslovi nastanak nečeg potpuno novog, nekog novog privrednog uređenja i ekonomskog sitema. Neće to biti ni kapitalizam, ni komunizam. To će biti nešto treće, ko zna šta. Mi to sad ne možemo da predvidimo kao što ni ljudi u srednjem veku nisu mogli da predvide kapitalzam...

 

[Omni]

Mozes i kontra pitanje da postavis a kome ce oni koji imaju te sve robote koji prozivode prodavati to sto rade ako mehanizujemo celu proizvodnju???...Novac i profit ce morati nestati

Kako to mislite da nestane novac i profit?

To jeste veliko pitanje, šta će biti kada se apsolutno sve automatizuje i mehanizuje, i kada nas budu prevozili automatski automobili i autobusi na struji, i kada sve poslove i u kući i u proizvodnim fabrikama budu obavljali roboti? Šta će se dogoditi tada? To je i veliko filozofsko pitanje? Šta će čovek u takvom sistemu i tehnološkom društvu? Ako sve može da radi automatizovano, šta će čovek tu?

Ne postoji ekonomska teorija koja isključuje ljudski rad. Ja je lično ne poznajem.

A znaš li šta će se dogoditi? Potpuna mehanizacija i robotizacija se nikada neće ni dogoditi. Jednostavno privreda i tržište to neće omogućiti. Jedan od ciljeva makroekonomije jeste puna zaposlenost. To je cilj koji država mora da gura na silu ako tržište ne bude moglo samo to da ostvari. Tržište će se samo tako regulisati, ponuda i potražnja, tako da će ta jedna automatizovana mašina biti previše skupa za mnoge firme koje će pre zaposliti fizikalce nego da kupuje skupu mašinu iz japana. Jednostavno će postojati određene oscilacije na tržištu i uvek će postojati konsolidacija radne snake. Ljudi će prelaziti da se bave marketingom, prodajom, ljudskim odnosima itd. Određeni vid konkurencije na tržištu će postojati uvek. Oni ljudi koji budu dobijali otkaze u fabrici A zbog nove automatizovani mašine, prelaziće u fabriku B za manju platu, ali će ipak imati platu i fabrici B će biti jeftinije to nego da kupuje robota. A sa druge strane šta će fabrici A robot koji može da radi 24h kad oni i ne mogu da prodaju svu tu robu koji bu taj robot mogao da proizvede jer je tržište prezasićeno itd. Produktivnost više nije toliko značajna ako nemaš to gde da prodaš. Roboti još uvek ne mogu da se bave marketingom.

Sad se postavlja pitanje - Da li je takvo tržište saboter i protivnik razvoja tehnologije i nauke? Pa i jeste i nije. Mnogi će da brbljaju kako naravno da nije, ali to nije objektivna analiza. Kad bi se mi svi gađali tramvajima onda ne bi bilo.

Imamo dokumentovani dokaz u vezi besplatne električne energije koja nikada nije ugledala svetlost slobodnog tržišta iako je potražnja tog "slobodnog" tržišta za besplatnom elektičnom energijom ogromna. To je primer kada je tržište odbacilo takvu tehnologiju. Mislim na privredu električne energije. Nikad tako nešto ne može biti besplatno, ne zato što nije tehnički moguće već zato što je to nemoguće u tržišnoj ekonomiji. Ček i da se zaista napravi uređaj koji generiše struju koji vi možete da stavite iza kuće i da budete potpuno nezavisni od elektro privrede (elektro privreda je svuda u svetu monopolistička, a to je injena priroda) ali i da postoji konkurencija i da se dogodi, onda će se naplaćivati taksa na mesečnom ili godišnjem nivou od strane države ili neke korporacije koja ima pravo na to, naplaćivaće vam to zato što imate struju u kući i to je to. To će biti regulisano zakonom kao što je idanas regulisano. Super, imamo uređaje, ne moramo da investiramo u nuklearne elktrane ali moraš da platiš taksu kao što moraš da platiš porez.

To zaista više nije stvar tehnologije. Jednostavno nije. To je stvar ekonomije. Zašto bi iko zdravorazuman ulagao u bilo kakav projekat, u bilo šta što posle neće moći da proda?

 

[igi192]

Kako to mislite da nestane novac i profit?

To jeste veliko pitanje, šta će biti kada se apsolutno sve automatizuje i mehanizuje, i kada nas budu prevozili automatski automobili i autobusi na struji, i kada sve poslove i u kući i u proizvodnim fabrikama budu obavljali roboti? Šta će se dogoditi tada? To je i veliko filozofsko pitanje? Šta će čovek u takvom sistemu i tehnološkom društvu? Ako sve može da radi automatizovano, šta će čovek tu?

Ne postoji ekonomska teorija koja isključuje ljudski rad. Ja je lično ne poznajem.

A znaš li šta će se dogoditi? Potpuna mehanizacija i robotizacija se nikada neće ni dogoditi. Jednostavno privreda i tržište to neće omogućiti. Jedan od ciljeva makroekonomije jeste puna zaposlenost. To je cilj koji država mora da gura na silu ako tržište ne bude moglo samo to da ostvari. Tržište će se samo tako regulisati, ponuda i potražnja, tako da će ta jedna automatizovana mašina biti previše skupa za mnoge firme koje će pre zaposliti fizikalce nego da kupuje skupu mašinu iz japana. Jednostavno će postojati određene oscilacije na tržištu i uvek će postojati konsolidacija radne snake. Ljudi će prelaziti da se bave marketingom, prodajom, ljudskim odnosima itd. Određeni vid konkurencije na tržištu će postojati uvek. Oni ljudi koji budu dobijali otkaze u fabrici A zbog nove automatizovani mašine, prelaziće u fabriku B za manju platu, ali će ipak imati platu i fabrici B će biti jeftinije to nego da kupuje robota. A sa druge strane šta će fabrici A robot koji može da radi 24h kad oni i ne mogu da prodaju svu tu robu koji bu taj robot mogao da proizvede jer je tržište prezasićeno itd. Produktivnost više nije toliko značajna ako nemaš to gde da prodaš. Roboti još uvek ne mogu da se bave marketingom......

Sad se postavlja pitanje - Da li je takvo tržište saboter i protivnik razvoja tehnologije i nauke? Pa i jeste i nije. Mnogi će da brbljaju kako naravno da nije, ali to nije objektivna analiza. Kad bi se mi svi gađali tramvajima onda ne bi bilo.

Imamo dokumentovani dokaz u vezi besplatne električne energije koja nikada nije ugledala svetlost slobodnog tržišta iako je potražnja tog "slobodnog" tržišta za besplatnom elektičnom energijom ogromna. To je primer kada je tržište odbacilo takvu tehnologiju. Mislim na privredu električne energije. Nikad tako nešto ne može biti besplatno, ne zato što nije tehnički moguće već zato što je to nemoguće u tržišnoj ekonomiji. Ček i da se zaista napravi uređaj koji generiše struju koji vi možete da stavite iza kuće i da budete potpuno nezavisni od elektro privrede (elektro privreda je svuda u svetu monopolistička, a to je injena priroda) ali i da postoji konkurencija i da se dogodi, onda će se naplaćivati taksa na mesečnom ili godišnjem nivou od strane države ili neke korporacije koja ima pravo na to, naplaćivaće vam to zato što imate struju u kući i to je to. To će biti regulisano zakonom kao što je idanas regulisano. Super, imamo uređaje, ne moramo da investiramo u nuklearne elktrane ali moraš da platiš taksu kao što moraš da platiš porez.

To zaista više nije stvar tehnologije. Jednostavno nije. To je stvar ekonomije. Zašto bi iko zdravorazuman ulagao u bilo kakav projekat, u bilo šta što posle neće moći da proda?

Na koje slobodnom trzistu mislis????.Postoje samo "slobodna ogranicena" unutar drzava koja se namecu od strane jakih ...Jedino pravo slobodno za koje ja znam je internet ,,Jednostavno ce morati jel pohlepe ljudi za profitom u uslovima kada nas bude recimo 100milijardi ce unistiti ono od cega sustinski zavisi opstanak covecanstva na ovoj planeti ,,,