Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Тржиште нема ни душу ни мозак
Са искуством деведесетогодишњака Семјуелсон говори о протекционистичким тенденцијама у светској економији, губитницима глобализације, рискантној дужничкој политици САД и о томе како би његов учитељ Јозеф Шумпетер оценио данашњи капитализам
Пол А. Семјуелсон је у највећој мери утицао на економију 20. века. Милиони студената широм света учили су о законитостима економских наука из његове књиге “Economics: An Introductory Analysis”, објављене 1948. године, а која је у међувремену доживела 18 издања. (Нашим читаоцима је била доступна његова “Економска читанка” објављена, у преводу, 1975. у Загребу.) Семјуелсон је рођен 1915. године као син апотекара у Герију, Индијана, студирао је на Универзитету у Чикагу, касније и на Харварду, да би 1940. године постао доцент на Технолошком институту Масачусетс (МИТ) у Кембриџу поред Бостона. Почетком шездесетих година био је саветник за економска питања председника Џона Кенедија. Од 1986. године овај нобеловац јесте, додуше, у пензији, али, премда је прешао деведесету годину живота, и даље ради четири дана у недељи у свом кабинету у Sloan School of Management, пише упоредо више чланака, а најмање још десет их, како каже његова асистенткиња, има у плану
Професоре Семјуелсон, односи између Америке и Кине су напети, Французи и Холанђани одбили су нацрт Европског устава пошто се плаше конкуренције земаља Источне Европе, људи су заплашени могућношћу да буду премештени на друго радно место или да остану без посла. Можемо ли да говоримо о привременом поразу идеје слободне трговине?
- Над сваким савременим друштвом лебди авет протекционизма. Америка, израсла на колонијалним историјским основама, позната је по свом протекционистичком ставу. Републиканци, странка председника Џорџа Буша, увек су били странка која је заступала протекционизам. Можда су за то одговорни наши дарвинистички корени: у џунгли преживљавају само они који су довољно опрезни у односу на непријатеља.
Али, студентима се на предавањима говори нешто сасвим друго.
- Тачно. Једно од најважнијих начела којима подучавамо наше студенте је да слободна трговина нужно доводи до побољшања услова живота за свакога, те да су специјализација и разграничење од користи за све, како за богате, тако и за сиромашне земље. Први доказ за то пружио нам је 1817. године велики енглески економиста Дејвид Рикардо.
Зар то данас више није тако?
- Да ли сте некада били у Вол-Марту?
Да, зашто питате?
- Специфичност Вол-Марта је у томе да купује изузетно јефтину робу, пре свега у Кини. Када уђете у њихов хипермаркет, видећете тамо махом сиромашне Американце како купују јефтину робу; они на тај начин успевају да енормно подигну свој животни стандард. Међутим, истовремено су испуњени страхом да би могли да остану без посла, или да ће морати да пређу на слабије плаћено радно место.
То су, дакле, две стране медаље. Да ли, у крајњем исходу, људи више губе него што добијају?
- Понекад губе више. Глобализација не значи да на крају сви добијају. Није истина да све што води ка глобализацији аутоматски доноси и користи за свакога. То је са данашњег аспекта реалност Рикардових релативних вишкова.
Могло би да се помисли да сте антиглобалиста.
- Да одмах разјаснимо: живот у свету глобализације значи, најгрубље речено, да се увећава материјално благостање. Дошло је до великог развоја и ширења светског знања од времена Исака Њутна. А као Американац и патриота веома сам се радовао послератном успону Европе. У ратним временима привреда представља игру сабирања нула: Бизмарков успон значио је истовремено пад Наполеона III, ако се присетите Немачко-француског рата 1870/71. Насупрот томе, у послератним временима је другачије: Немачка је доживела успон, али и Француска.
Значи ли то да за време мира већина ипак профитира од светске економије?
- Ваша генерација живи боље од генерације ваших родитеља, а ваши родитељи живе боље од својих родитеља. Без динамичке снаге глобализације не бисмо имали тај снажан економски замах у целом свету. Али, не профитирају сви у једнакој мери.
Представља ли то неки нови феномен?
- Пре неких 35 година држао сам говор директорима “Форда” и том приликом сам им поставио питање: “Можете ли да замислите да ће некада, негде у свету, неко бити у стању да произведе ‘форд’ по повољнијој цени?” Мислио сам на “Тојоту”. Мојим слушаоцима та се алузија нимало није допала. Ако је “Тојота” била у стању да ефикасније и јефтиније од фабрике у Детроиту производи аутомобиле, онда то, по мом рачуну, није била ситуација у којој су сви на добитку, већ ситуација у којој један добија, а други губи. А ми смо били ти који смо губили.
Да ли је и данас тако?
- Сматрам да су амерички економисти потценили значај глобализације; нису схватили да тај процес ни издалека није окончан. У историји економије је типично да у већини земаља, поред ситуације у којој сви добијају, постоје и ситуације у којима те земље губе.
И шта из тога произлази?
- Сматрам да се у глобалном свету приликом расподеле прихода заоштрава разлика између горње и доње половине. Глобализација нам пружа додатно благостање, али нам доноси и додатну несигурност, напетост и све већу неједнакост. У Америци она је произвела страх код запослених.
Са искуством деведесетогодишњака Семјуелсон говори о протекционистичким тенденцијама у светској економији, губитницима глобализације, рискантној дужничкој политици САД и о томе како би његов учитељ Јозеф Шумпетер оценио данашњи капитализам
Пол А. Семјуелсон је у највећој мери утицао на економију 20. века. Милиони студената широм света учили су о законитостима економских наука из његове књиге “Economics: An Introductory Analysis”, објављене 1948. године, а која је у међувремену доживела 18 издања. (Нашим читаоцима је била доступна његова “Економска читанка” објављена, у преводу, 1975. у Загребу.) Семјуелсон је рођен 1915. године као син апотекара у Герију, Индијана, студирао је на Универзитету у Чикагу, касније и на Харварду, да би 1940. године постао доцент на Технолошком институту Масачусетс (МИТ) у Кембриџу поред Бостона. Почетком шездесетих година био је саветник за економска питања председника Џона Кенедија. Од 1986. године овај нобеловац јесте, додуше, у пензији, али, премда је прешао деведесету годину живота, и даље ради четири дана у недељи у свом кабинету у Sloan School of Management, пише упоредо више чланака, а најмање још десет их, како каже његова асистенткиња, има у плану
Професоре Семјуелсон, односи између Америке и Кине су напети, Французи и Холанђани одбили су нацрт Европског устава пошто се плаше конкуренције земаља Источне Европе, људи су заплашени могућношћу да буду премештени на друго радно место или да остану без посла. Можемо ли да говоримо о привременом поразу идеје слободне трговине?
- Над сваким савременим друштвом лебди авет протекционизма. Америка, израсла на колонијалним историјским основама, позната је по свом протекционистичком ставу. Републиканци, странка председника Џорџа Буша, увек су били странка која је заступала протекционизам. Можда су за то одговорни наши дарвинистички корени: у џунгли преживљавају само они који су довољно опрезни у односу на непријатеља.
Али, студентима се на предавањима говори нешто сасвим друго.
- Тачно. Једно од најважнијих начела којима подучавамо наше студенте је да слободна трговина нужно доводи до побољшања услова живота за свакога, те да су специјализација и разграничење од користи за све, како за богате, тако и за сиромашне земље. Први доказ за то пружио нам је 1817. године велики енглески економиста Дејвид Рикардо.
Зар то данас више није тако?
- Да ли сте некада били у Вол-Марту?
Да, зашто питате?
- Специфичност Вол-Марта је у томе да купује изузетно јефтину робу, пре свега у Кини. Када уђете у њихов хипермаркет, видећете тамо махом сиромашне Американце како купују јефтину робу; они на тај начин успевају да енормно подигну свој животни стандард. Међутим, истовремено су испуњени страхом да би могли да остану без посла, или да ће морати да пређу на слабије плаћено радно место.
То су, дакле, две стране медаље. Да ли, у крајњем исходу, људи више губе него што добијају?
- Понекад губе више. Глобализација не значи да на крају сви добијају. Није истина да све што води ка глобализацији аутоматски доноси и користи за свакога. То је са данашњег аспекта реалност Рикардових релативних вишкова.
Могло би да се помисли да сте антиглобалиста.
- Да одмах разјаснимо: живот у свету глобализације значи, најгрубље речено, да се увећава материјално благостање. Дошло је до великог развоја и ширења светског знања од времена Исака Њутна. А као Американац и патриота веома сам се радовао послератном успону Европе. У ратним временима привреда представља игру сабирања нула: Бизмарков успон значио је истовремено пад Наполеона III, ако се присетите Немачко-француског рата 1870/71. Насупрот томе, у послератним временима је другачије: Немачка је доживела успон, али и Француска.
Значи ли то да за време мира већина ипак профитира од светске економије?
- Ваша генерација живи боље од генерације ваших родитеља, а ваши родитељи живе боље од својих родитеља. Без динамичке снаге глобализације не бисмо имали тај снажан економски замах у целом свету. Али, не профитирају сви у једнакој мери.
Представља ли то неки нови феномен?
- Пре неких 35 година држао сам говор директорима “Форда” и том приликом сам им поставио питање: “Можете ли да замислите да ће некада, негде у свету, неко бити у стању да произведе ‘форд’ по повољнијој цени?” Мислио сам на “Тојоту”. Мојим слушаоцима та се алузија нимало није допала. Ако је “Тојота” била у стању да ефикасније и јефтиније од фабрике у Детроиту производи аутомобиле, онда то, по мом рачуну, није била ситуација у којој су сви на добитку, већ ситуација у којој један добија, а други губи. А ми смо били ти који смо губили.
Да ли је и данас тако?
- Сматрам да су амерички економисти потценили значај глобализације; нису схватили да тај процес ни издалека није окончан. У историји економије је типично да у већини земаља, поред ситуације у којој сви добијају, постоје и ситуације у којима те земље губе.
И шта из тога произлази?
- Сматрам да се у глобалном свету приликом расподеле прихода заоштрава разлика између горње и доње половине. Глобализација нам пружа додатно благостање, али нам доноси и додатну несигурност, напетост и све већу неједнакост. У Америци она је произвела страх код запослених.
