- Poruka
- 30.478
Престаните са троловањем и вратите се на тему.
-
- Popularno:
- JNA nikada nije bila 4. armija u Evropi
- Vozovi tutnjali, a varošica rasla
- NIS: danas prestaju sa radom kartice za...
- Zasto ne moze Visa?
- Masturbacija
- Da li je to usledio poziv? Vučić obrnuo...
- Da li volite pametne devojke ?
- Jesu li Srbi stvarno toliko superiorni...
- Zašto Hrvati mnogo više slušaju Marka...
- Nepravda
Tribina: Srbija pre Nemanjića
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
- Poruka
- 17.625
Sad pogledah; ti imaš baš slalu tačku na Popa Dukljanina.
Autor je dao ime djelu. Djelo se zove Knjizica o Gotima, ili kako ga latini zovu Kraljevstvo Slavena. To je ime djela.
I ima jos jedno ime, kako je stampano kod Orbinija, Istorija Kraljeva Dalmacije.
A Pop Dukljanin je ustaska izmisljotina. Da se ne moze citirati. Ne postoji naslov.
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
- Poruka
- 17.625
Onda je i Mavro Orbini ustaša, jer ga upravo tako i sam zove.
Nije Lljetopis Popa Dukljanina!!! Citiraj onako kako se zove djelo!
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
Ja nigde nisam spominjao letopis. Citiraj i ti mene kako je korektno. Pominjao sam tzv. Popa Dukljanina (autora).
(Popom) Dukljaninom su ga prozvali ljudi koji su ga koristili...Tuberon, Ranjina. Među njima i tebi miljeni Orbini.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
Pogrešno je interpretirati da je to nekakav službeni naziv dela. Takođe, zumiranje rukopisa odaje da je prepravljen u regum, bez slova n, što je i filološki kompatibilno. Sve je to Tibor Živković detaljno obrazložio:
Друго благо, по нама, доноси Ватикански рукопис, односно поновно пажљивије читање рукописа. Ради се, наиме, о почетку дела када писац, образлажући своје мотиве да се лати пера, каже да су га његови суграђани, и стари и млади, замолили да преведе са словенског на латински libellum Gothorom, quod Latine dicitur Sclavorum, regum. Ово je наше и ново читање речи која се до сада читала regnum. Превод је до сада гласио „(замолили су ме да преведем) спис о Готима, што се латински зове Regnum Sclavorum“ (В. Мошин), или „да Спис о Готима, који се латински назива Regnum Sclavorum (преведем)“ (C. Мијушковић), или „да Књижицу о Готима која се латински назива Regnum Sclavorum (преведем)„ (Д. Синдик/Г. Томовић). Иако зумирање рукописа електронским путем јасно показује да се ради о првобитно написаној речи regnum, а касније преправљеној у regum, и филолошка анализа може да пружи довољно основа за ново читање. Најпре, генитив множине због свог наставка и метричких особина обично се не јавља испред именице са којом чини синтагму. Синтагма Gothorum regnum или Sclavorum regnum није еуфонична и такође, због маркираног положаја атрибута, представља скоро немогућ ред речи у наслову једног дела. Самим тим синтактичке везе и „шта се са чим слаже“ треба тражити у другим деловима реченице. Ипак, да напоменемо, чак и да прихватимо да се ради о једном врло чудном наслову књиге који гласи Gothorum regnum, односно, Sclavorum regnum, и да је писац заиста хтео да напише оно што су наши преводиоци касније преводили, онда бисмо морали да замислимо да је аутор после libellum хтео да стави две тачке, знаке за навођење или искошен фонт, интерпункцију (и слог) који се никако не би користили у латинском саставу на овом месту. Наслов у латинском уводи се или односном реченицом quod dicitur, vocatur и сл., или са videlicet или се наводи присвојни генитив имена писца, а потом наслов дела. То су неке од могућности, али ниједна од њих није подударна нашој, модерној. Осим овог анахронизма при превођењу и присилне модернизације текста, као и непознавања метричких својстава латинског језика, до неспоразума и доследно погрешног читања је можда дошло због мишљења да је libellum антецеденс односне реченице quod dicitur Latine. Напротив, односно quod је у средњем роду зато што је неутрално „што се каже на латинском“ и може да подразумева појам, реч, чак и реченицу (овде само назив Gothorum). Ради се, додуше, о извесном анаколуту, али не толико немогућем и свакако мање немогућем од синтагме Gothorum regnum. И најзад, решење је, по нама, синтагма libellum Gothorum regum, која се појашњава и за коју се каже да на латинском гласи libellum Sclavorum regum. Будући да се ради о присвојном генитиву, а не о генитиву ближег одређивања, и да је опет, с друге стране, реч о објекатском, а не о субјекатском генитиву исправни преводи били би „књига о готским, односно како се каже на латинском, словенским краљевима“ или краће „списак готских, односно како се каже на латинском, словенских краљева“.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 17.625
Nije sluzbeni. Nego je to ime, to je naziv i nema drugi naziv koji se citira. To se ne zove Ljetopis Popa Dukljanina.
Zove se Istorija Kraljeva Dalmacije 495 - 1161, a baza mu je Knjizica o Gotima.
A sluzbeno je sto ustase po sluzbama lapradaju, to je sluzbeno.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
Zašto ponavljaš ko neka baba Ljetopis Popa Dukljanina kao da je neko to napisao?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
Nedavno je Aleksandar Andrić u dopunama svojoj istoriji Srba objavio dve karte koje predstavljaju njegove pokušaje nešto preciznijeg hipotetisanja o granicama u ranom srednjem veku.
Srbija oko 820. godine:
Srb između 924. i 927. godine:
Srbija oko 820. godine:
Srb između 924. i 927. godine:
- Poruka
- 17.625
To gdje su Hrvati na karti oko Nina i Zadra je "krstena" Hrvatska. To je dio primorskih regija gdje je Svetoplek dozvolio rimsku vjeru i obecao zastitu rimskim hriscanima. Isto to je i juzno of Cetine u primorju u Paganiji, Zahumlju, Trebinju i Zeti. Krstena Hrvatska ne ide do Istre.
sumljiv_tip
Domaćin
- Poruka
- 3.735
Nedavno je Aleksandar Andrić u dopunama svojoj istoriji Srba objavio dve karte koje predstavljaju njegove pokušaje nešto preciznijeg hipotetisanja o granicama u ranom srednjem veku.
Srbija oko 820. godine:
Srb između 924. i 927. godine:
A ovo je stavio "Srb" u Srbiji? Sto mu je zalicilo ime?
A i gde Hrvati zavladali Zagorjem u 10. veku, meni je to totalni SF
Qing VIII
Ističe se
- Poruka
- 2.095
Нисам историчар, али приметио сам да је некако константа да када се жели говорити о најранијој историји Срба увек се наводе локалитети изван Рашке, у овом случају Босна, па ме занима који су докази да су тамо Срби.
Не сада аргументовати да је тако у периоду када Порфирогенет пише ДАИ јер он Босну записује одвојено као да Срби над њоме само владају.
Знамо да око Рашке на територији Србије се Срби не спомињу, него Браничевци, Тимочани и Морављани.
Српско име ће се на њих проширити тек каснијим ширењем српске државе.
Колико је археолошких налаза за Србе на територију саме Рашке, ако изузмемо град Рас и Петрову цркву, који су оно брдо до брда?
Делује ми невероватно да се наводе само многобројни археолошки локалитети у БиХ и Хрватској.
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.474
Доња мапа је заснована на Константиновом рукопису и ту би простор који настањују Хрвати могао бити до испрекидане црвене линије, за простор сјеверно ни у Порфирогенитовом рукопису ни у неком другом немамо основ по којем би могли сврстати у хрватски.
Горња мапа и реконструкција пребивалишта народа би била подоста усклађена са Ајнхардовом хроником са разликом да би умјесто Хрвати, што је Александар именовао зарад "политичке коректности" требало стајати Гудушчани.
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 45.297
Guduščani su bili samo na dijelu do gdje piše Ljudevit.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
A ovo je stavio "Srb" u Srbiji? Sto mu je zalicilo ime?
A i gde Hrvati zavladali Zagorjem u 10. veku, meni je to totalni SF
Mislim da se možda zaneo malčice nekim pričama koje Srb pokušaju dovesti u vezu sa tim vremenom, akcijama Ljudevita Posavskog i slično.
To drugo mi se čini da se zasniva na onoj priči o Tomislavovom pohodu na sever. Budak sam kaže da nema dokaza za tako nešto (a posebno toliko blizu Drave), odnosno da nije moglo ići puno dalje od Kupe, tako da je rekao bih ta priča o Hrvatima koji izlaze na Zagorje i Slavoniju u X stoleću na poprilično slabim nogama.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Гудушчани код Задра, а Тимочани код Љубљане ?
Мапа је изузетно лоша , од А до Ш. Поставка Бугара? К:а.т.а.с.т.р.о.ф.а.
- Poruka
- 17.625
Netacno. Romejski car izricito spominje Srbe na teroritoriji Raske. A u tome se slaze i Knjizica o Gotima.
Braničevci
Etimologija naziva plemena je iz starosrpske reči „braniti“, „braniči“, „branič“, „branik“. Njihova oblast je bila na braniku to jest na granici (tadašnjoj severoistočnoj granici) Srbije.
E sad ti meni odgovori zašto se Borna, koji se smatra osnivačem ,,Primorske Hrvatske", u hrvatskoj historiografiji naziva knezom Gačana, iako je u izvorima navedeno da je on knez Guduščana (dux Guduscanorum)? Neću navoditi onaj nastavak za Timočane (et Timocianorum). Da li je to zbog toga što naziv Guduščani nikako ne može da se poveže sa Dalmacijom?
Kučevo, naselje i sedište istoimene opštine u Braničevskom okrugu, u Srbiji.
Prvo poznato ime naselja, (tada rimskog utvrđenja u kome se skladištilo zlato, srebro i gvožđe dobijeno u obližnjem rudniku), je Guduskum (lat. Guduscum) i vezuje se za 128. godinu nove ere, za vreme vladavine imperatora Hadrijana, koji je i posetio ovaj rudnik 173. godine nove ere. U podgrađu ove rimske utvrde, vekovima kasnije nići će naselje pod imenom Kučevo.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
Jedan od razloga za tako nešto je dosta bolja istraženost Bosne i posebno Hrvatske. Ima mnogo više arheoloških lokaliteta (iz ovog perioda), puno više rezultata, itd. Primetio sam da u stranoj nauci kada ispituju arheologiju ranog srednjeg veka uvek uzmu Hrvatsku, a potom samo kratko prekopiraju rezultate za Srbiju.
Qing VIII
Ističe se
- Poruka
- 2.095
Зашто је то тако,дали нема ништа откривено или се није довољно истраживало, што ми је тешко да поверујем када се имају у виду прилично опширна археолошка истраживања раних култура и римског периода?
Qing VIII
Ističe se
- Poruka
- 2.095
Данас је пракса да се ти стари називи које су записивали странци на свој начин ставе у народни контекст којем припадају.
Ни ми не зовемо себе Србаљи како је код Срба записивано у време средњег века него редовно то замењујемо данашњом речју Срби.
Племе код Франака записано као Гудусцанорум код Хрвата је записао као територију и Константин Порфирогенет као Гутзеcка , то је данас око реке Гацке у Лици. Увек треба узети са опрезом записе словенских назива код странаца средњег века, поготово што сy cве латинизовали.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
Nisam rekao da nije ništa otkriveno, već da su nalazišta iz tog perioda, u dobroj meri ograničena na oblast jugozapadne Srbije, u Srbiji podosta skromni u komparaciji sa njenim zapadnim susedima. I tako nešto je napisati na ovom forumu je na neki način i jeres, jerbo iako se radi o potpuno nespornoj činjenici koja se može proveriti kod iole bilo kojeg upućenijeg arheologa, takvi podaci se kod jednog dela forumaške zajednce dočekuju na nož, do te mere da neretko bude proglašavano tobož' nekakvim „autošovinizmom“, kao kontraargumente postavljajući nalaze iz Vinče i Lepenskog Vira, kao da to u iole ikakvim obrisima ima veze sa ovim o čemu pričamo (valjda zato što nekolicina forumaš vidi samo jednu verziju „istine“ i militantno progoni svaki vid drugačijeg mišljenja, rasterujući na taj način i sve koji ne dele njihove stavove, pa čak i kada se radi o, nažalost, najbanalnijim činjenicama...pretpostavljam da zato zvuči teško za poverovati).
Odgovor na pitanje zašto je tako, vrlo je teško dati jerbo su ovo stvari oko kojh bismo mogli i dosta nagađati. S jedne strane, nesporna je činjenica da Hrvati u suštini nikada nisu ni prestali da se ozbiljno bave arheologijom i ulažu značajna (ili barem značajno viša) sredstva u arheološka istraživanja i projekte, od Srbije. Arheologija je potpuno propala u Srbiji; od 1991. godine na ovamo, dakle od raspada SFRJ, nema više ni toliko novca za nju. Nedavno je u SANU primljen kao dopisni član prvi arheolog posle dužeg vremena, što će reći da je on doslovno jedni arheolog u nacionalnoj akademiji, a sam taj podatak ako se uzme sam za sebe je pojedinačno gledano zastrašujuć.
Pomenutom ne doprinosi činjenica da se u novije vreme sve manje i manje istražuje na terenu u arheologii, a sve više filozofira. U skorije vreme, u eri postmodernističkog pristupa, sve više i više se čitaju rasprave i ovode u pitanje zaključci; arheologija u dobroj meri sve više i više počinje da podseća na sociologiju, po nekim svojm aspektima...kao što reče Vujadin Ivanišević nedavno, u Srbiji u principu nikakav istraživački rad ne postoji; usled ogromnog manjka sredstava, stvari se smo konzerviraju, radi čekanja budućih generacija (ljudi koji posećuju Narodni muzej, koji je onako sređen i brzopleto otvoren isključivo iz propagandno-političkih razloga, dobiće utisak neverovatne skromnosti srpske antike, a što je posledica činjenice da se među izloženim eksponatima ne nalazi niti minijaturni delić u komparaciji sa stvarima koje se u podzemlju čuvaju u depou). A danas se, citiram, radi negde samo ako je taj lokalitet ugrožen, odnosno ukoliko je stvar potpune nužde, da ne bi te stvari u celosti propale. Tako da tu postoje samo međunarodna sredstva koj dolaze da potpomogu ono što je od svetskog značaja, a to je doba Rimskog carstva, a ostalo...niš'. Neke nespretne okolnosti, kao što je sporenje nekih rezultata kod Jagodine (ono vezano za Milorda Stojića) i donekle i blamiranje pred svetskom naučnom javnost, doprineli su i do delimične kompromitacije naše arheologije, pred svetskom naučnom javnosti.
Na samom kraju bh dodao da je činjenica da je Srbija te nesreće (koliko smo samo prebrojavali na ovom potforumu koliko je samo puta Beograd bio rušen...ima li još neke evropske prestonice koja bi se mogla „dičiti” takvim istorijskim nasleđem?) da se nalazi na jednoj pravoj vetrometini; po sred carskog druma kroz koji je protutnjavalo sve što je moglo. Stoga ne bi bilo iznenađujuće da je manjak i posledica vekova razaranja, pljački i spaljivanja mnogobrojnih vojski koje su protutnjavale Carskim drugom. A kada se tako nešto posebno ima na umu, onda nije preterano čudno to što postoje nešto veći koncentrati ranosrednjovekovnih nalazišta na jugozapadu Republike Srbije; takođe po svemu sudeći ne preterano slučajno njenim, uslovno govoreći, „najstarijim” delovima). No, to su sve razlozi zašto se toliko priča o Hrvatskoj i Bosni, pa uključujući i kod Aleksića, a toliko malo o Srbiji (govoreći naravno u okvirima današnjih, post-AVNOJevskih granica).
Ti neki apstraktni navodi o posrbljavanju istoka i juga Srbije su besmisleni. Bugari imaju oštru podelu na zapadne i istočne govore poznatu kao Jatova granica. Za standardni bugarski je uzet jezik iz okoline Velikog Trnova. Drugo nisu mogli Srbi da vrše posrbljavanje Bugara jer su pravi Bugari koliko nam je poznato turkijski narod.
Sad baš kucam i bugarski jezik nema reč braniti se, a u srpskom postoji. Ono što je zanimljivo je da mi Google translate nudi opciju hrvatskog umesto srpskog iako ga ja nisam ništa pitao. A kad kliknem na hrvatski ne nudi mi opciju srpskog. Malo čudno?
Poslednja izmena:
