Лемерл će c правом пита зашто Кекавмен на овом месту Стефана Војислава назива Требиљским Србином, a на другом Војиславом Диоклићанином (уп. нап. 58); он се даље пита да ли се Кекавмен можда користио двема традицијама или различитим изворима (Lemerle, Prolegomenes, 68). Одговор лежи донекле у облику Tpβούνιος. Грчки облик који се редовно појавлује je Τερβουνία, a њени становници називају се Τερβουνιωται ( Новаковић, Српске области, 19 сл.; Јиречек, Зборник Јиречека, I, 232; Византијски извори, II, 14, 34, 62 н. 218, 219, 221). У домаћим изворима, у Летопису Попа Дукљанина и у старим дубровачким актима стоји „Tribunia", y млађим „Tribigna". Даље се у српској краљевској титули у XIII веку јавља Травунија (Јиречек, Зборник Јиречека, I, 232). Словенски облик je дакле млађи од грчког, млађи су и облици из дубровачких аката (уп. нпр. старији облик Sirmium и млађи словенски Срем), na je према томе прилично јасно да се Кекавмен при састављању описа овог похода служио домаћом традицијом, највероватније романском, c обзиром на облик Τρφούνιος од Tribunia. Ово показује да je Кекавмен добијао обавештења непосредно, или од византијских чиновника који су били неко време у тим крајевима, или можда од домородаца c којима je долазио у контакт, уп. Ферлуга, Кекавмен, 185—196. Поп Дукљанин, Шишићев коментар, 462, сматра да из речи Требињанин ваља закључити да се Стефан Војислав родио у Требињу (Травунији), где му je отац Драгомир заиста био владар отприлике од 990. до 1018. године. Можда je, међутим, Војислав тада већ владао Требињем.
