- Poruka
- 92.520
Ovo je kvadratna slika ulja na platnu, 180cm X 180cm, završena 1905. godine, kada je Gustav Klimt
(1862-1918) bio na svom umetničkom vrhuncu. Osvojio je zlatnu medalju na Međunarodnoj izložbi
u Rimu 1911. godine, a zatim je 1912. kupila tamošnja Galleria Nazionale d’Arte Moderna.
Slika je kombinacija figurativnih elemenata (dve žene i dete) i čisto dekorativnih elemenata koji nešto
duguju delu Margaret Mekdonald (1864-1933), čiji je rad bio na osmoj izložbi bečke secesije 1900.
godine. A bili su i vizantijski mozaici Ravene, koje je Klimt posetio dva puta 1903. godine.
Slika je veoma šarena. Mlada žena i dete su u koloni uglavnom hladnih boja, starica u koloni uglavnom toplih boja. Unutar stubova, koji okružuju figure, nalaze se mnogi naizgled apstraktni oblici, koji bi mogli biti zasnovani na delima Ernsta Hekela (1834-1919) koji je koristio mikroskope da pronađe umetničke forme u prirodi.
Sa obe strane kolona pri dnu više od dve trećine slike čine tragovi nečega što liči na mehuriće (ili možda kišu)
u smeđoj tečnosti, iznad koje je čvrsta tamnosmeđa, osim na krajnjem levom delu slike , gde se mehurići
protežu do vrha.
Tematika se reflektuje na ljudsko stanje i kao takva se može posmatrati kao tematski nastavak Betovenovog
friza iz 1902. Većina Klimtovih dela bila je o ženama i ova slika prikazuje tri. Voleo je žene i voleo je seks.
Zaveo je mnoge svoje modele, izrodio mnogo vanbračne dece, slikao je gol osim u ogrtaču, pravio
pornografske crteže, imao plaćene modele u svom ateljeu kada mu nisu bili potrebni i umro je od sifilisa (komplikovanog 'gripom) . U erotizmu svog rada i korišćenju linije sledio je engleskog secesijskog ilustratora Obrija Berdslija (1872-1898).
(1862-1918) bio na svom umetničkom vrhuncu. Osvojio je zlatnu medalju na Međunarodnoj izložbi
u Rimu 1911. godine, a zatim je 1912. kupila tamošnja Galleria Nazionale d’Arte Moderna.
Slika je kombinacija figurativnih elemenata (dve žene i dete) i čisto dekorativnih elemenata koji nešto
duguju delu Margaret Mekdonald (1864-1933), čiji je rad bio na osmoj izložbi bečke secesije 1900.
godine. A bili su i vizantijski mozaici Ravene, koje je Klimt posetio dva puta 1903. godine.
Slika je veoma šarena. Mlada žena i dete su u koloni uglavnom hladnih boja, starica u koloni uglavnom toplih boja. Unutar stubova, koji okružuju figure, nalaze se mnogi naizgled apstraktni oblici, koji bi mogli biti zasnovani na delima Ernsta Hekela (1834-1919) koji je koristio mikroskope da pronađe umetničke forme u prirodi.
Sa obe strane kolona pri dnu više od dve trećine slike čine tragovi nečega što liči na mehuriće (ili možda kišu)
u smeđoj tečnosti, iznad koje je čvrsta tamnosmeđa, osim na krajnjem levom delu slike , gde se mehurići
protežu do vrha.
Tematika se reflektuje na ljudsko stanje i kao takva se može posmatrati kao tematski nastavak Betovenovog
friza iz 1902. Većina Klimtovih dela bila je o ženama i ova slika prikazuje tri. Voleo je žene i voleo je seks.
Zaveo je mnoge svoje modele, izrodio mnogo vanbračne dece, slikao je gol osim u ogrtaču, pravio
pornografske crteže, imao plaćene modele u svom ateljeu kada mu nisu bili potrebni i umro je od sifilisa (komplikovanog 'gripom) . U erotizmu svog rada i korišćenju linije sledio je engleskog secesijskog ilustratora Obrija Berdslija (1872-1898).
