Treći brak

[**Freya**]

Ја сам сигурна да јесте пресудан. Ако је основа климава, нема добре надоградње.
Сети се небројаних примера пристојних, образованих родитеља и деце наркомана или проблематичних и промашених у сваком смислу касније у животу.

Тврдим да је грешка у првим годинама где се пропусти васпитавање, све се сведе на задовољавање потреба детета, подлегање дечијој манипулацији и склоности да померају границе, јер деца то раде инстинктивно. Укратко та размаженост се касније не поправља.

Ne znam, moj osecaj kaze da psiha nije bas egzaktna. Moje je uverenje da je covek tkan kao dzemperic, od vise razlicite vunice. Tu su genetika, okruzenje, bliskost sa roditeljima ali i kultura koja je oko njega. Istorijski momenat, puno toga.
Ali vera u bolje sutra se vezba.

Verovatno je meni najbliza ideja ona da roditelji koji su posveceni detetu do sedme godine su roditelji koji su posveceni detetu uopste i posveceni uvek. E, to mi vec "pije vodu" sto se tice spokojnog razvoja.


Ima onaj lep film, Love actually, obicno ga pustaju o praznicima.
Zena je preminula od kancera i film pocinje sahranom te mlade i lepe zene. Njen sin ostaje sa ocuhom, Liam Nisonom u filmu. Na samrti zena mu je pozelela Klaudiju Sifer. Klinac iza zatvorenih vrata, ocuh se kida. Kad ono klinac pati zbog curice a onda ocuh daje sve od sebe da mali uspe da curicom. Toliko se trudi da sam celi svoje rane. Na kraju filma, stvarno se pojavljuje lepa Klaudija.

E, to je bajka ali u svakoj bajci pola istine. Ako je covek dobar - dobar je a zatvoreno srce nikuda ne vodi. Otvoreno, mozda nigde nece stici ali ide negde, veruje, mastari...

 

[Antigon@]

Pa stvarno sve neki skrndelji neka sirotinja se zeni vise puta

Moja majka gleda emisiju Provodadžija, pa imam uvid u taj kulturnoumetnički sadržaj.
Moram reći da se u toj emisiji prijavljuju kandidati za brak koji su mahom već imali bračna isustva.
Sve ljudi u godinama, a došli da putem TV-a pronađu sreću.
Čudan neki svet.

 

[Antigon@]

Nekome je zivot majka, a nekome maceha.

I još život piše romane, moj ti.

 

[**Freya**]

Ја сам сигурна да јесте пресудан. Ако је основа климава, нема добре надоградње.
Сети се небројаних примера пристојних, образованих родитеља и деце наркомана или проблематичних и промашених у сваком смислу касније у животу.

Тврдим да је грешка у првим годинама где се пропусти васпитавање, све се сведе на задовољавање потреба детета, подлегање дечијој манипулацији и склоности да померају границе, јер деца то раде инстинктивно. Укратко та размаженост се касније не поправља.

Izvini, razmisljam sada tokom tusiranja...da dodam jer ja zaboravim kasnije.

Danas se puno govori o razmazenosti a ja mislim da se pogresno tumaci.
Deca se bioloski radjaju gola i kao deo plemena. Od pecine do danas. Roditelji su prinudjeni da zive drugacije, da ne vidjaju svoju decu, daleko od plemena (baka, deka, rodjaka), sa vaspitacicom koja bez ikakve emocije preuzima bebu od godinu dana i vraca je u pet popodne majci sa "dobra je" ili "nije dobra". Majka je od pecine bila uz decu a dece je bilo okolo od rodjaka, muvali su se ljudi koji imaju odnos prema detetu pa ga pomaze ili izgrde ali nisu ravnodusni.

Onda dete mozda udari jer mu osnovna potreba nisu zadovoljena a to je da je nekome vazno dok vaspitaci, medj' plasticnim igrackama, kazu "ooo ****...".

I dete ne zna da kaze "ja bih na livadu, da trcim slobodno bez carapa" jer ono nikada nije ni trcalo ali njegova biologija zna da dete mora da se krece, da pipa, da ga grle, nose, spavaju sa njim, ljube, grde, da je majka u kuci a otac mozda na polju i da ce ga stariji brat mozda cusnuti ali da je ipak tu, da su krdo, pleme, zoon politicon, sta god...

Danas...dete nema obavezu osim da skupi onu plastiku sa patosa, majka mora kod frizera/masera gde god, i stvarno mora jer je prenatrpana zahtevima a od plate zivi. I njemu kupuje plastiku. I igracke postaju supstitut. Zamena za dodir, kazu da dete ne sme da spava sa roditeljima. Ako place neka place a taj plac je iskonska zastita da decu ne pojede predator u sumi, pre nn hiljada godina. Dajte detetu majku pa nece da place.
Ali majka mora da radi ujutru pa cemo kazati da dete manipulise.

Dobro...dajte mu baku. Baka zivi daleko i bake vise ne cuvaju decu.

I tako izgovor za izgovorom da bi se prikrila istina a ona glasi da smo se promenili mi i promenio se svet od one pecine ali deca se nisu promenila. Ona imaju iste potrebe kao i drugi sisari, kompleksnije nego oni, doduse.


Postoji cuveni eksperiment sa majmunima. Majmuncicima je stavljena krznena majka bez mleka i metalna cucla sa mlekom. Svi majmuncici su isli kod krznene majke sto govori da je mladuncima, sisarima potrebniji dodir nego hrana.
Mi im danas uzimamo dodir, vreme, prirodu, vazduh, pleme i paznju a poturamo im plastiku i ljude u ekranu. Nikako nisu razmazeni u mojim ocima samo ne znaju za bolje.

 

[86bogomoljka]

Izvini, razmisljam sada tokom tusiranja...da dodam jer ja zaboravim kasnije.

Danas se puno govori o razmazenosti a ja mislim da se pogresno tumaci.
Deca se bioloski radjaju gola i kao deo plemena. Od pecine do danas. Roditelji su prinudjeni da zive drugacije, da ne vidjaju svoju decu, daleko od plemena (baka, deka, rodjaka), sa vaspitacicom koja bez ikakve emocije preuzima bebu od godinu dana i vraca je u pet popodne majci sa "dobra je" ili "nije dobra". Majka je od pecine bila uz decu a dece je bilo okolo od rodjaka, muvali su se ljudi koji imaju odnos prema detetu pa ga pomaze ili izgrde ali nisu ravnodusni.

Onda dete mozda udari jer mu osnovna potreba nisu zadovoljena a to je da je nekome vazno dok vaspitaci, medj' plasticnim igrackama, kazu "ooo ****...".

I dete ne zna da kaze "ja bih na livadu, da trcim slobodno bez carapa" jer ono nikada nije ni trcalo ali njegova biologija zna da dete mora da se krece, da pipa, da ga grle, nose, spavaju sa njim, ljube, grde, da je majka u kuci a otac mozda na polju i da ce ga stariji brat mozda cusnuti ali da je ipak tu, da su krdo, pleme, zoon politicon, sta god...

Danas...dete nema obavezu osim da skupi onu plastiku sa patosa, majka mora kod frizera/masera gde god, i stvarno mora jer je prenatrpana zahtevima a od plate zivi. I njemu kupuje plastiku. I igracke postaju supstitut. Zamena za dodir, kazu da dete ne sme da spava sa roditeljima. Ako place neka place a taj plac je iskonska zastita da decu ne pojede predator u sumi, pre nn hiljada godina. Dajte detetu majku pa nece da place.
Ali majka mora da radi ujutru pa cemo kazati da dete manipulise.

Dobro...dajte mu baku. Baka zivi daleko i bake vise ne cuvaju decu.

I tako izgovor za izgovorom da bi se prikrila istina a ona glasi da smo se promenili mi i promenio se svet od one pecine ali deca se nisu promenila. Ona imaju iste potrebe kao i drugi sisari, kompleksnije nego oni, doduse.


Postoji cuveni eksperiment sa majmunima. Majmuncicima je stavljena krznena majka bez mleka i metalna cucla sa mlekom. Svi majmuncici su isli kod krznene majke sto govori da je mladuncima, sisarima potrebniji dodir nego hrana.
Mi im danas uzimamo dodir, vreme, prirodu, vazduh, pleme i paznju a poturamo im plastiku i ljude u ekranu. Nikako nisu razmazeni u mojim ocima samo ne znaju za bolje.

Ово сам сагласна. Али треба правити разлику између размажености и потребе за блискошћу. То није исто. То што неко воли да се мази не значи да је размажен. Али ако се њари ако му се не испуни сваки хир јесте.

 

[Њена Другарица]

Ne znam, moj osecaj kaze da psiha nije bas egzaktna. Moje je uverenje da je covek tkan kao dzemperic, od vise razlicite vunice. Tu su genetika, okruzenje, bliskost sa roditeljima ali i kultura koja je oko njega. Istorijski momenat, puno toga.
Ali vera u bolje sutra se vezba.

Verovatno je meni najbliza ideja ona da roditelji koji su posveceni detetu do sedme godine su roditelji koji su posveceni detetu uopste i posveceni uvek. E, to mi vec "pije vodu" sto se tice spokojnog razvoja.


Ima onaj lep film, Love actually, obicno ga pustaju o praznicima.
Zena je preminula od kancera i film pocinje sahranom te mlade i lepe zene. Njen sin ostaje sa ocuhom, Liam Nisonom u filmu. Na samrti zena mu je pozelela Klaudiju Sifer. Klinac iza zatvorenih vrata, ocuh se kida. Kad ono klinac pati zbog curice a onda ocuh daje sve od sebe da mali uspe da curicom. Toliko se trudi da sam celi svoje rane. Na kraju filma, stvarno se pojavljuje lepa Klaudija.

E, to je bajka ali u svakoj bajci pola istine. Ako je covek dobar - dobar je a zatvoreno srce nikuda ne vodi. Otvoreno, mozda nigde nece stici ali ide negde, veruje, mastari...

Ијао јао па то ми је најомиљенији љубавни филм, мој први ник је био Natalie Actually

Свакако да је љубав пресудна, неопходна за васпитање деце, можда ће да делује лоше многима који ово прочитају али ја сам моју децу васпитавала принципом дресуре са много много љубави имајући увек пред очима крајњи циљ а не шта је тренутно лепше или лакше.
А циљ је да , ако сам их већ донела на свет својом вољом а не њиховом, помогнем да постану људи поштени, одговорни, самостални и пуни љубави. Сада, иако задржавам над њима знак питања, судећи по свима који их окружују могу да кажем да сам урадила праву ствар.

 

[Њена Другарица]

Izvini, razmisljam sada tokom tusiranja...da dodam jer ja zaboravim kasnije.

Danas se puno govori o razmazenosti a ja mislim da se pogresno tumaci.
Deca se bioloski radjaju gola i kao deo plemena. Od pecine do danas. Roditelji su prinudjeni da zive drugacije, da ne vidjaju svoju decu, daleko od plemena (baka, deka, rodjaka), sa vaspitacicom koja bez ikakve emocije preuzima bebu od godinu dana i vraca je u pet popodne majci sa "dobra je" ili "nije dobra". Majka je od pecine bila uz decu a dece je bilo okolo od rodjaka, muvali su se ljudi koji imaju odnos prema detetu pa ga pomaze ili izgrde ali nisu ravnodusni.

Onda dete mozda udari jer mu osnovna potreba nisu zadovoljena a to je da je nekome vazno dok vaspitaci, medj' plasticnim igrackama, kazu "ooo ****...".

I dete ne zna da kaze "ja bih na livadu, da trcim slobodno bez carapa" jer ono nikada nije ni trcalo ali njegova biologija zna da dete mora da se krece, da pipa, da ga grle, nose, spavaju sa njim, ljube, grde, da je majka u kuci a otac mozda na polju i da ce ga stariji brat mozda cusnuti ali da je ipak tu, da su krdo, pleme, zoon politicon, sta god...

Danas...dete nema obavezu osim da skupi onu plastiku sa patosa, majka mora kod frizera/masera gde god, i stvarno mora jer je prenatrpana zahtevima a od plate zivi. I njemu kupuje plastiku. I igracke postaju supstitut. Zamena za dodir, kazu da dete ne sme da spava sa roditeljima. Ako place neka place a taj plac je iskonska zastita da decu ne pojede predator u sumi, pre nn hiljada godina. Dajte detetu majku pa nece da place.
Ali majka mora da radi ujutru pa cemo kazati da dete manipulise.

Dobro...dajte mu baku. Baka zivi daleko i bake vise ne cuvaju decu.

I tako izgovor za izgovorom da bi se prikrila istina a ona glasi da smo se promenili mi i promenio se svet od one pecine ali deca se nisu promenila. Ona imaju iste potrebe kao i drugi sisari, kompleksnije nego oni, doduse.


Postoji cuveni eksperiment sa majmunima. Majmuncicima je stavljena krznena majka bez mleka i metalna cucla sa mlekom. Svi majmuncici su isli kod krznene majke sto govori da je mladuncima, sisarima potrebniji dodir nego hrana.
Mi im danas uzimamo dodir, vreme, prirodu, vazduh, pleme i paznju a poturamo im plastiku i ljude u ekranu. Nikako nisu razmazeni u mojim ocima samo ne znaju za bolje.

Видим сад да је Боги већ написала, нема везе размаженост са љубављу и ту се и праве прве и основне грешке. Треба дете грлити и мазити и волети али не када хистерично тражи нешто што није за њега добро или му је немогуће приуштити...
Огромна је тема, мало смо одлутали од Трећег брака, извињавам се, али морам један пример а видела сам их билион...

Јако сам млада родила па су многи хтели да ме саветују , рецимо да бебе неће да спавају у креветцу , као и да је боље да спавају са мном итд..Ја сам била упорна да од првог дана спавају у кревецу а када је дошло друго дете и у другој соби. Зашто?
Ја сам спавала дуго са мајком као дете и дуго, предуго сам имала ужасне ноћне море, страхове од мрака сваке врсте, страх од самоће и то нисам хтела својој деци.
Наравно, када год су пожелели могли су да дођу код мене у кревет, понекад и у пола ноћи, светло је увек било упаљено у ходнику годинама док они сами нису почели да га гасе..

Када год сам их изгрдила или казнила остала сам доследна у томе, али сам и све кућне послове остављала да се ваљамо по поду, играмо ,певамо ...
Сигурно је и да сам грешила, али сам умела да их питам да ли сам добра мајка и шта би требала и могла да променим.

Размазити дете је пријатно, лако добијемо потврду љубави, лако је али је дугорочно катастрофално за дете.

 

[86bogomoljka]

Ијао јао па то ми је најомиљенији љубавни филм, мој први ник је био Natalie Actually

Свакако да је љубав пресудна, неопходна за васпитање деце, можда ће да делује лоше многима који ово прочитају али ја сам моју децу васпитавала принципом дресуре са много много љубави имајући увек пред очима крајњи циљ а не шта је тренутно лепше или лакше.
А циљ је да , ако сам их већ донела на свет својом вољом а не њиховом, помогнем да постану људи поштени, одговорни, самостални и пуни љубави. Сада, иако задржавам над њима знак питања, судећи по свима који их окружују могу да кажем да сам урадила праву ствар.

Овако и ја
Са стране сам деловала строго људима а када сам недавно питала сина шта ми, као мајци замера рекао је "То што си била млитава"
Другима строга, склона челичењу а из његовог угла млитава
Као, нисам га грдила, терала да учи, испитивала за оцене... А не могу ни измишљати проблем где га нема и тренирати строгоћу.
То што кажеш строг а пун љубави однос је мој принцип.
Он је за мене одувек био мали човек, а не дете, који се пита и учествује у одлукама. Друге су можда имале мужеве као сапутнике, а ја сам имала сина. Другима су супружници знали где је штек, шта радити у ком случају... Код нас је он био тај други мозак. Просто је тако морало.
И остали смо пријатељи, не другари него пријатељи, што је велика разлика.
И сада, када је пунолетан и 30 цм виши од мене зна се коме је где место.

 

[86bogomoljka]

Далеко од тога да је сјајан, да не испадне да сада преувеличавам. Пун је мана, као и сви ми.

 

[Њена Другарица]

Далеко од тога да је сјајан, да не испадне да сада преувеличавам. Пун је мана, као и сви ми.

А нико није савршен
Ја стално имам неке примедбе, само се све више уједам за језик

 

[Џорџи]

Sta zakljucismo,vise brakova za zaljenje ili skidanje kape

 

[86bogomoljka]

А нико није савршен
Ја стално имам неке примедбе, само се све више уједам за језик

Ја сам џангризава по природи.
Зашто тако једеш, зашто тако седиш, исправи се...
Када сам јачу половину искритиковала за одећу син је стао у његову одбрану- Пусти нас да будемо срећни.

 

[Њена Другарица]

Sta zakljucismo,vise brakova za zaljenje ili skidanje kape

То стицај околности, ствар склоности, није ни за похвалу нити за осуду.

 

[Џорџи]

Ja nekako sticem utisak da se opet isto izabere kao kod prvih zaeba,da ne bi bili zadovoljni drugacijom boljom osobom

 

[zendeli]

Sta zakljucismo,vise brakova za zaljenje ili skidanje kape

Skroz individualno.

 

[86bogomoljka]

Ja nekako sticem utisak da se opet isto izabere kao kod prvih zaeba,da ne bi bili zadovoljni drugacijom boljom osobom

То је онда патологија. Када се бирају партнери по истом шаблону, а погрешни. Има и тога.

 

[86bogomoljka]

То ти је оно када су неким људима стабилне особе досадне. Воле игрице. Воле натезање. Па пате, имају гомилу упитника изнад главе... а озбиљна особа их сматра. Некако никада не одрасту. Стално пундравци у дупету.
За њихово кукање немам живаца.

 

[Џорџи]

Pa jedino ako se u 20im loze na rokere a u 50im na kravate

 

[limunada]

Pa da, al se tvrdi, tj. Limun kaže da nemamo predstavu do 4.god., al ja nisam ni za ono drugo, jer Frojd je polulud, al što se mene tiče je u pravu, što se mog potomka tiče nije. Normalno, nemamo isti kod, ako baš voliš eugeniku...pod čijim će uticajem da bude i ako je tome sklon, ja nisam, on jeste, tako se i formirao...Nego, nisam baš na to mislio, čini mi se, al n.veze.

Ne tvrdim da bukvalno nemamo predstavu,ali malo cega se sjecamo do cetvrte godine.Zapravo,nemamo pojma ko nas je gajio. Mozda na nekom podsvijesnom nivou,ali svjesno ne.
Tek posle se znacajno sjecamo i osjecamo,a najvise su nam roditelji bitni posle toga tj.osjecamo nedostatak ako ih nema,tako da mi je besmislena tvrdnja da su roditelji bitni samo do cetvrte godine.

 

[moonja..]

Ne tvrdim da bukvalno nemamo predstavu,ali malo cega se sjecamo do cetvrte godine.Zapravo,nemamo pojma ko nas je gajio. Mozda na nekom podsvijesnom nivou,ali svjesno ne.
Tek posle se znacajno sjecamo i osjecamo,a najvise su nam roditelji bitni posle toga tj.osjecamo nedostatak ako ih nema,tako da mi je besmislena tvrdnja da su roditelji bitni samo do cetvrte godine.

Ovo što je Sofija prokomentarisala je i trenutni stav nauke; deca nisu tabula rasa po kojoj će roditelji da pišu i imaju baš mnogo uticaja. Rađamo se sa jednom mapom naslednih karakteristika ne samo najbližih, već i daljih srodnika. Uticaj roditelja je mnogo manji nego što mislimo.
Po starijim školama se tako i karakter formira do 4.
A što se tiče sećanja/pamćenja, znam sigurno da je bilo u mom sl. kako sam rekao. Nevezano se tako brat od strica, vršnjaci smo, ja sam stariji 2 meseca, prisetimo istog događaja dok nas je čuvala ista baka.

 

[limunada]

Ovo što je Sofija prokomentarisala je i trenutni stav nauke; deca nisu tabula rasa po kojoj će roditelji da pišu i imaju baš mnogo uticaja. Rađamo se sa jednom mapom naslednih karakteristika ne samo najbližih, već i daljih srodnika. Uticaj roditelja je mnogo manji nego što mislimo.
Po starijim školama se tako i karakter formira do 4.
A što se tiče sećanja/pamćenja, znam sigurno da je bilo u mom sl. kako sam rekao. Nevezano se tako brat od strica, vršnjaci smo, ja sam stariji 2 meseca, prisetimo istog događaja dok nas je čuvala ista baka.

Ja se sjecam samo jednog dogadjaja iz perioda od tri ili cetiri godine...i to kao kroz maglu...neka svadba je bila u pitanju.
A da se sjecam ko me je hranio,presvlacio,uspavljivao...pojma nemam.

 

[86bogomoljka]

Ja se sjecam samo jednog dogadjaja iz perioda od tri ili cetiri godine...i to kao kroz maglu...neka svadba je bila u pitanju.
A da se sjecam ko me je hranio,presvlacio,uspavljivao...pojma nemam.

Ја се сећам првих корака. Тј. сећам се баке према којој несигурно идем а она ми говори "дуби, дуби" ма шта то значило.
Сећам се када ми је тетка први пут дала белу чоколаду да пробам. Њима је то јако чудно јер сам још носила пелене.

 

[86bogomoljka]

Ja se sjecam samo jednog dogadjaja iz perioda od tri ili cetiri godine...i to kao kroz maglu...neka svadba je bila u pitanju.
A da se sjecam ko me je hranio,presvlacio,uspavljivao...pojma nemam.

А са једне свадбе се сећам када је мама устала да игра. Мени се то из неког разлога није допало. Па сам отишла да је вучем. Вукла је за сукњу и Богами добро свукла

 

[limunada]

Ја се сећам првих корака. Тј. сећам се баке према којој несигурно идем а она ми говори "дуби, дуби" ма шта то значило.
Сећам се када ми је тетка први пут дала белу чоколаду да пробам. Њима је то јако чудно јер сам још носила пелене.

Vjerovatno ostane taj neki upecatljiv dogadjaj urezan u pamcenje,ali pravilo je uglavnom da se ne sjecamo.
Licno mislim da je lakse maloj djeci ako ostanu nekom nesrecom bez roditelja,nego onoj starijoj koja vec imaju pamcenje i visu svijest i vec nesto "znaju".

 

[Софија]

Ovo što je Sofija prokomentarisala je i trenutni stav nauke; deca nisu tabula rasa po kojoj će roditelji da pišu i imaju baš mnogo uticaja. Rađamo se sa jednom mapom naslednih karakteristika ne samo najbližih, već i daljih srodnika. Uticaj roditelja je mnogo manji nego što mislimo.
Po starijim školama se tako i karakter formira do 4.
A što se tiče sećanja/pamćenja, znam sigurno da je bilo u mom sl. kako sam rekao. Nevezano se tako brat od strica, vršnjaci smo, ja sam stariji 2 meseca, prisetimo istog događaja dok nas je čuvala ista baka.

Ретко ко има сећања из периода кад је био млађи од три године.
Ја се сећам покојног деде како лежи болестан. Умро је кад сам имала 2,5 године.
И сећам се да сам му прилазила да га питам где га је доктор секао, јер је имао карцином плућа који се на операционом столу показао неоперабилним. Сећам се и док је још био добро како сам га дочекала радосно у антреу куће у Сомбору па нам је рекао да нам је нешто купио.
Сестра је ускликнула радосно ''Јагоде?!?, а ја ''пљескавицу ?!?''.
Није било ни једно, а ни друго, већ плоча Лепе Брене.
И сећам се како су ме терали да једем кромпир паприкаш. Исто је деда био у близини.
И имам два сећања са мамом.
Прво како у том истом антреу трчим за њом јер је негде кренула без мене. Падох са та два степеника и имам успомену у виду ожиљка на прелзу чела и косе. А друго сећање, Силба, она отишла да плива, а сестра и ја на обали ричемо као магарице за њом.

Тако да су то увек јаки емоционални доживљаји.

Психотерапеут мисли да се медицином бавим управо због тих дешавања са дедом у веома раном детињству. Јер ја сам заиста већ тад одлучила да ћу бити доктор и то баш хирург. После сам само мало ревидирала, свесно, али кад размислим у основи је иста мотивација.

Тако нас боје догађаји у раном детињству и испреду нашу животну причу коју после живимо.