Treći brak

Odakle izvede taj zakljucak.Do cetiri godine skoro da i nemaju pojma ni o cemu...tek posle je porodica itekako bitna.
То само ми мислимо да немају. Дете се васпитава до четврте, пете године оно после је само надоградња.
Психологија.
 
Ne znam dal sam vam pricala - pokace se moji roditelji nesto pre nekog vremena i hoce da se razvedu. I ja kazem mami, okej, ako bas hoces, ajde idemo kod advokatice sa cijom sam cerkom dobra.
I mene ta advokatica vrbuje tada da radim kod nje jer joj trebala saradnica i kaze mi - eto, prvi zadatak ce ti biti da napises tuzbu za razvod braka roditelja.

🙃
 
То само ми мислимо да немају. Дете се васпитава до четврте, пете године оно после је само надоградња.
Психологија.

Sve se uci...i ja mislim, nasuprot Jungu, da se uci celog zivota.

Dobar start je prednost, svakako.
Ali nije presudan.

Moze start da bude super a onda okolnosti i nevolje da prekriju coveka.
Realno, tvorcu te ideje se valjda nesto tako i desilo. Jung je u par navrata imao nervne slomove iz kojih se uvek izvlacio i ulazio u drugu fazu zivota, rada, svega.

I zato ima smisla teorija o vise brakova, o novim periodima, novim pocecima...i ja to, poput postavljacice, vidim kao hrabrost da se prevazidje proslost, da se covek umije i krene u novo. Zavrsetak je fakat novi pocetak a sada, nije svaki pocetak nuzno dobar i on dolazi, samim tim sto se prethodno zavrsilo.
Mozda treba da vezbamo da docekamo novi period, ljudi se novog plase. Svi se plasimo, to nam je zakopano.
 
Sve se uci...i ja mislim, nasuprot Jungu, da se uci celog zivota.

Dobar start je prednost, svakako.
Ali nije presudan.

Moze start da bude super a onda okolnosti i nevolje da prekriju coveka.
Realno, tvorcu te ideje se valjda nesto tako i desilo. Jung je u par navrata imao nervne slomove iz kojih se uvek izvlacio i ulazio u drugu fazu zivota, rada, svega.

I zato ima smisla teorija o vise brakova, o novim periodima, novim pocecima...i ja to, poput postavljacice, vidim kao hrabrost da se prevazidje proslost, da se covek umije i krene u novo. Zavrsetak je fakat novi pocetak a sada, nije svaki pocetak nuzno dobar i on dolazi, samim tim sto se prethodno zavrsilo.
Mozda treba da vezbamo da docekamo novi period, ljudi se novog plase. Svi se plasimo, to nam je zakopano.
Овако и ја то доживљавам. Не мора бити баш брак. Али отворено срце свакако.
Жао ми је када видим људе који сами себе закопају због лошег искуства. Па тако имамо огорчене мушкарце којима је свака жена ку.рва и озлојеђене жене којима је сваки мушкарац свиња. Спутавају сами себе. А не мислим да ико треба толико да се троши да би њих раскравио, када за то време може да се посвети некоме ко се како кажеш умио и нема негативних емоција.
 
Dobar start je prednost, svakako.
Ali nije presudan.
Ја сам сигурна да јесте пресудан. Ако је основа климава, нема добре надоградње.
Сети се небројаних примера пристојних, образованих родитеља и деце наркомана или проблематичних и промашених у сваком смислу касније у животу.

Тврдим да је грешка у првим годинама где се пропусти васпитавање, све се сведе на задовољавање потреба детета, подлегање дечијој манипулацији и склоности да померају границе, јер деца то раде инстинктивно. Укратко та размаженост се касније не поправља.
 
I zato ima smisla teorija o vise brakova, o novim periodima, novim pocecima...i ja to, poput postavljacice, vidim kao hrabrost da se prevazidje proslost, da se covek umije i krene u novo. Zavrsetak je fakat novi pocetak a sada, nije svaki pocetak nuzno dobar i on dolazi, samim tim sto se prethodno zavrsilo.
Mozda treba da vezbamo da docekamo novi period, ljudi se novog plase. Svi se plasimo, to nam je
Слажем се, једноставно се мењамо врло често на другачији начин од партнера и лофично је да се једном пробудимо поред странца.
То не значи да неко други, ко се мењао на сличан начин неће бити добар партнер.

Проблем је само код особа које се плаше самоће и улећу у везе или бракове, правећи изнова исту грешку.
 
Мислим да сви који улазе у брак, не улазе да би из њега изашли. То што се временом нешто промени је друга прича.
Истина, баш због тога им треба мало запретити ограниченошћу уговора, да просто имају на уму да треба уложити мало труда као да лако може све да нестане.
 
Odakle izvede taj zakljucak.Do cetiri godine skoro da i nemaju pojma ni o cemu...tek posle je porodica itekako bitna.
Kako ko. Ja sam patio bez roditelja, pa su morali da me vuku u Karači sa sobom :mrgreen: kukao sam kad me ostave i odu na sl. put, ko štene kad ostane samo.
Psihologija to što ltvrdi, pa menja, pa tvrdi nešto drugo o sećanju, mislim da se tačno sećam da sam se namerno drao kad sam bio beba. Al recimo, kad pitam sina da li se seća nečeg, kad je bio baš mali, on tvrdi da se ne seća, pa mi turi neki termin kojim barataju psiholozi, a zapravo, odakle mu onda uticaji, tačno prepisani, c/p od onog ko ga je čuvao u vreme kad ja nisam bio pored njega, pa sam muku mučio da korigujem stvari koje su - i nisam uspeo sasvim u tome..
 
Мислим да сви који улазе у брак, не улазе да би из њега изашли. То што се временом нешто промени је друга прича.
Ako su mladi, ako ne, onda se rukovode deviznom penzijom lol recimo....nije motiv uvek ljubav, al to ne znači blablabla..a trebalo bi da jeste jedini.
 
To je znak da im dugo već bračni drug nije ništa do sustanar, pa ljudi reše, kad im deca stasaju i osamostale se, da ostatak života provedu onako kako samo oni žele, solo. Ili uz neku mlađu, ili na pecanju, šta god ..
 
А и то пекмежење и размаженост деце која се мешају у брак родитеља.
Ако се разведете, не волите нас и сличне будалаштине. И то је вид манипулације на који многи падну. Нема шта дете мени да одређује са ким ћу ја да живим. Мислим, стварно.
Мени, лично није падало на памет да делим живот са неким док је син био мали. Може неко бити медан и сјајан али никада не можеш знати какву мрачну страну крије. А како ми је дете прече од свега, нисам се усуђивала да ризикујем. И то није моја жртва за дете, него моја одлука.
Али да ме исто то дете условљава да живим са његовим оцем иако се у том односу разбољевам, копним... Е, па неће моћи. Јесам те родила и волим те највише на свету, али баш зато морам да се спасем.
 
Kako ko. Ja sam patio bez roditelja, pa su morali da me vuku u Karači sa sobom :mrgreen: kukao sam kad me ostave i odu na sl. put, ko štene kad ostane samo.
Psihologija to što ltvrdi, pa menja, pa tvrdi nešto drugo o sećanju, mislim da se tačno sećam da sam se namerno drao kad sam bio beba. Al recimo, kad pitam sina da li se seća nečeg, kad je bio baš mali, on tvrdi da se ne seća, pa mi turi neki termin kojim barataju psiholozi, a zapravo, odakle mu onda uticaji, tačno prepisani, c/p od onog ko ga je čuvao u vreme kad ja nisam bio pored njega, pa sam muku mučio da korigujem stvari koje su - i nisam uspeo sasvim u tome..
Наравно да ниси успео јер се сви ми родимо и са личним карактером, са личним емоционалним доживљајем, са личном интелигенцијом.
Тако да је до родитеља максимално до 50%.
Мени никад нису јасни људи који не могу да појме да нису родили 'табулу разу' већ живо биће са сопственим генетским кодом.
Али јесам сагласна да оно што можемо да направимо добрим код детета или да доведемо до негативне манифестације/извлачења на површину заиста и радимо у највећој мери до дететове четврте године.
Ту су после пубертет и рана афолесценција као осетљиве фазе али максимално чинимо у том бебећем узрасту.
 
Наравно да ниси успео јер се сви ми родимо и са личним карактером, са личним емоционалним доживљајем, са личном интелигенцијом.
Тако да је до родитеља максимално до 50%.
Мени никад нису јасни људи који не могу да појме да нису родили 'табулу разу' већ живо биће са сопственим генетским кодом.
Али јесам сагласна да оно што можемо да направимо добрим код детета или да доведемо до негативне манифестације/извлачења на површину заиста и радимо у највећој мери до дететове четврте године.
Ту су после пубертет и рана афолесценција као осетљиве фазе
али максимално чинимо у том бебећем узрасту.
Pa da, al se tvrdi, tj. Limun kaže da nemamo predstavu do 4.god., al ja nisam ni za ono drugo, jer Frojd je polulud, al što se mene tiče je u pravu, što se mog potomka tiče nije. Normalno, nemamo isti kod, ako baš voliš eugeniku...pod čijim će uticajem da bude i ako je tome sklon, ja nisam, on jeste, tako se i formirao...Nego, nisam baš na to mislio, čini mi se, al n.veze.
 
Ја се сећам ствари када сам била баш мала. И сви се чуде "Како знаш то?". Знам, имам то проклетство да памтим. И син исто. Сећа се ствари са годину- годину и по.
За њега не знам, али ја не памтим само појаве, звук, слике... него и свој доживљај, како сам се осећала, шта ме је повредило а шта радовало.
А сестра, рецимо ништа. Не сећа се ни основне школе добро.
Другарица исто, као да је потиснула лош период, не сећа се неких ствари од пре 6-7 година. Па зове мене.
 

Back
Top