Treba li ponovo uvesti obavezno služenje vojnog roka?

Ми смо још у обданишту као мамјунчићи висили и верали се по оним справама и разним љуљашкама. Па озбиљна настава физичког у основној. школи. Па средња школа, код покојног чика Душка (има га и у серији "Грлом у јагоде"), нема стајања док мајица не буде потпуно мокра. И после тога сами баскет до изнемоглости. Па бокс. Па јахање. Ипак, толико сам се опустио после факултета да сам у мирнодопском служењу војног рока, (извиђач) на првој узбуни, толико хрипао и хватао дах да се надалеко чуло. После неколико месеци, поготово по завршетку обуке скијања без успињаче, него цео дан полако горе и брзо доле, сви смо имали толико кондиције да нам се чинило да можемо неограничено да трчимо са све униформом и чизмама. Поручник нас је због нечег "казнио" па смо месец дана уместо обичног важбања на полигону сваки дан, осим викенда, прелазили "препреке".
Почео сам да радим као помоћни радник, па сам за то време имао снаге. Али, касније канцеларија и оде све. Срећа је да мишићи ипак "памте", па сам, када сам у позним годинама опет почео да тренирам дошао на отприлике седамдесет посто снаге из младости.
Сада не радим баш ништа, шетам и чекам пензију за два месеца.
 

Back
Top