Трци у наоружању не смета рецесија

[strawbbery_city]

Трци у наоружању не смета рецесија



Готово невероватно звуче управо објављени резултати истраживања Института за мир у Стокхолму, које потврђује да, иако живимо у великој светској рецесији, скоро све водеће земље света драстично повећавају издвајања за наоружање.
Према извештају шведских стручњака, трка у наоружању попримила је драматичан обим, па се уз мало претеривања може рећи да се одвијају припреме за нове светске сукобе.
Подаци говоре да је за последњих десет година трговина оружјем порасла за читавих 45 посто.
Прво место је без конкуренције резервисано за Сједињене Америчке Државе, које троше око 58 посто од укупног светског износа, односно чак 607 милијарди долара.
Паралелно с индустријским „галопом" (до почетка глобалне кризе), Кина и Русија су утростручиле издвајања за своје оружане снаге. Пекинг је тако одобрио округлих 85 милијарди долара, док је Москва за наоружање издвојила 58,6 милијарди.
Осим САД, Кине и Русије, на листи земаља које су спремни да повећају издвајања за оружје, налазе се и Француска, Велика Британија, Немачка, Јапан, Италија, Саудијска Арабија...

http://www.pravda.rs/svet/9842/trtsi-u-naoruzhau-ne-smeta-retsesia

 

[strawbbery_city]

За ратовање на два фронта 80 милијарди
Представнички дом америчког Конгреса изгласао је закон о трошењу 106 милијарди, од чега на финансирање ратова у Ираку и Авганистану до краја септембра отпада 80 милијарди, осам милијарди је предвиђено за борбу против свињског грипа и више од десет милијарди долара на финансијску помоћ другим земљама. Поменути закон је подржало 226 гласача, док је против било њих 202.
Демократе су, упркос негодовању неких лево оријентисаних посланика од којих је 35 гласало против закона, после интервенција председника САД Барака Обаме, министра финансија и председника представничког дома Ненси Пелоси ипак успели да осигурају већину.
Готово сви републиканци су, наиме, гласали против. Само је пет њихових заступника било за.
Иако су републиканци, према писању Њујорк Тајмса, најпре подржали расипнички закон, повукли су се пошто је у последњу верзију уведена одредба према којој би пет милијарди долара требало да се уплати у Међународни монетарни фонд, уз то „казнили су" и избацивање одредбе о забрани објављивања фотографија на којима амерички војници злостављају стране заробљенике.
Сада је на потезу Сенат који би о закону могао да гласа већ ове недеље.