Kako će EU odgovoriti na Trampove carine? Među zemljama vlada različito mišljenje, ali ovo je glavni cilj
N1 Hrvatskadanas 10:05
foto EPA-EFE/OLIVIER HOSLET
Zemlje Evropske unije će nastojati da pokažu jedinstvo protiv tarifa američkog predsednika Donalda Trampa u narednim danima, verovatno odobravajući prvi set ciljanih protivmera.
Takav potez bi značio da se EU pridruži Kini i Kanadi u nametanju carina za odmazdu Sjedinjenim Državama, u ranoj eskalaciji onoga što neki strahuju da bi moglo da preraste u globalni trgovinski rat, čineći robu skupljom za milijarde potrošača i gurajući svetske ekonomije u recesiju.
Trampove tarife pokrivaju oko 70 odsto izvoza EU u Sjedinjene Države – u ukupnoj vrednosti od 532 milijarde evra (585 milijardi dolara) prošle godine – a očekuju se i carine na bakar, farmaceutske proizvode, poluprovodnike i drvo.
Evropska komisija, koja koordinira trgovinsku politiku EU, predložiće članicama u ponedeljak uveče listu američkih proizvoda na koje će uvesti dodatne carine kao odgovor na Trampove carine na čelik i aluminijum, umesto šire primene recipročnih mera, piše Rojters, preneo je
N1 Hrvatska.
Na listi će se naći američko meso, žitarice, vino, drvo i odeća, kao i žvake, konac za zube, usisivači i toalet papir.
Jedan od proizvoda koji je privukao veću pažnju i izazvao divergenciju unutar bloka je burbon. Komisija je predložila tarifu od 50%, što je navelo Trampa da zapreti kontramerom od 200% za duhove EU ako blok primeni tu meru.
Glavni cilj sastanka
Luksemburg će u ponedeljak biti domaćin prvog političkog sastanka na nivou EU otkako je Tramp najavio sveobuhvatne tarife. Ministri trgovine iz 27 država članica razmeniće mišljenja o uticaju i najboljem odgovoru na nove tarife.
Diplomate EU navode da je glavni cilj sastanka dogovor o zajedničkoj poruci o spremnosti za pregovore sa Vašingtonom o ukidanju carina, ali i spremnosti na kontramere ukoliko pregovori ne uspeju.
„Naš najveći strah posle Bregzita su bili bilateralni sporazumi i gubitak jedinstva, ali kroz tri-četiri godine pregovora to se nije desilo. Naravno, ovde imamo drugačiju situaciju, ali svi vide interes u zajedničkoj trgovinskoj politici“, rekao je jedan diplomata EU.
Protivmere
Postoji niz različitih mišljenja među državama članicama EU o tome kako da odgovore. Francuska je rekla da EU treba da pripremi paket mera koje prevazilaze carine, a francuski predsednik Emanuel Makron je predložio da evropske kompanije obustave ulaganja u SAD dok se „stvari ne razjasne”.
Irska, u koju skoro trećina njenog izvoza ide u SAD, poziva na „promišljen i odmeren“ odgovor, dok je Italija, treći najveći izvoznik EU u SAD, postavila pitanje da li EU uopšte treba da uzvrati.
„Mere ne smeju da budu previše blage da bi SAD sele za pregovarački sto, ali ni preoštre da bi dovele do eskalacije“, rekao je jedan diplomata EU.
Prethodni pregovori sa Vašingtonom nisu urodili plodom. Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič opisao je svoj dvočasovni razgovor sa američkim kolegama u petak kao „iskren”, ističući da su američke tarife „štetne i neopravdane”.
Inicijalne protivmere EU će ionako biti stavljene na glasanje u sredu i biće usvojene osim ako se tome ne usprotivi neuobičajeno veliki broj – kvalifikovana većina od 15 država članica koje predstavljaju 65 odsto stanovništva EU.
Mere bi trebalo da stupe na snagu u dve faze – manji deo 15. aprila, a ostatak mesec dana kasnije.
