„Ubićemo ih, biće mrtvi“: Da li će Tramp započeti rat sa Venecuelom?
N. S.danas 20:01
Foto: EPA/FRANCIS CHUNG / POOL
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa pojačava pritisak na Venecuelu, najavljujući moguće vojne akcije protiv venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i kartela droge.
Amerikancima nije potreban njihov najsmrtonosniji nosač aviona, F/A-18 presretači ni flotu ratnih brodova natovarenih desetinama Tomahavk projektila samo da bi uništili nekoliko brzih čamaca u Karibima,
navodi CNN.
I dok nosač američkih aviona Džerald R. Ford plovi iz Evrope kako bi se pridružio već snažnim američkim pomorskim i vazdušnim snagama u regionu, raste očekivanje da bi
Trampova administracija mogla pojačati ono što predstavlja kao udar na narkotrafikante.
Prva meta ove nove diplomatije ratnih brodova je venecuelanski predsednik Nikolаs Maduro, diktator koji negira rezultate izbora.
Ford će poslati jasan signal Maduru da ode, ili venecuelanskim oficirima da ga svrgnu. U suprotnom, mogao bi poslužiti ne samo kao platforma za napade na navodne mete kartela, već i za promenu režima.
„Ne premeštaš borbenu grupu sve do Kariba osim ako ne planiraš ili da zastrašiš zemlju ili da počneš borbene operacije u Venecueli“, rekao je demokratski senator Mark Keli iz Arizone u nedelju.
Visoki Trampovi saradnici prikazali su
Venecuelu kao glavnu rutu za fentanil i druge droge koje ubijaju Amerikance, iako dokazi pokazuju da se malo droge proizvodi u toj zemlji, dok su druge tranzitne rute daleko značajnije.
Administracija Bele kuće tvrdi da Maduro vodi mrežu kartela. Odobrila je upotrebu vojne sile protiv takvih grupa i proglasila članove bandi ‘nezakonitim borcima’, čime pokušava pravno opravdati likvidacije koje lišavaju ljude prava na pravičan postupak.
Tramp razmatra planove da ciljano napadne fabrike kokaina i navodne rute krijumčarenja droge unutar Venecuele, rekli su CNN-u prošle nedelje trojica američkih zvaničnika, ali nije isključio ni diplomatiju.
„Ubićemo ih, biće mrtvi“, rekao je predsednik u četvrtak radujući se nizu udara na čamce za koje zvaničnici tvrde da pripadaju kartelima.
Senator Lindzi Graham je u nedelju naznačio da su kopneni udari u Venecueli „realna mogućnost“.
Ovaj republikanski senator iz Južne Karoline rekao je da mu je kako Tramp govori o tome kako će Kongres biti obavešten o „mogućim budućim vojnim operacijama protiv Venecuele i Kolumbije“ kada se vrati iz diplomatske posete nekim azijskim državama.
„Mislim da je predsednik Tramp doneo odluku da je Maduro, vođa Venecuele, optuženi trgovac drogom i da je vreme da on ode“, rekao je Graham.
Pravni izazovi i senke istorijskih promena režima
Mogući američki kopneni udari u Venecueli otvorili bi politička, pravna i geopolitička pitanja, posebno jer administracija još nije javnosti predstavila dokaze o tovarima droge na najmanje 10 brzih čamaca, osam u Karibima i dva u Pacifiku, za koje tvrdi da su uništili.
Ustav predviđa da rat formalno proglašava Kongres, a ne predsednik.
Dakle, Trampova unilateralna odluka da započne novi konflikt u Latinskoj Americi dodatno bi oslabila pravne kontrole nad vojnim akcijama, koje su predsednici decenijama potkopavali, naročito nakon napada 11. septembra 2001.
„Igra se promenila kada su u pitanju narkotrafičke organizacije. Sredićemo ih“, izjavio je Graham uz tvrdnju da Trampu ne treba odobrenje Kongresa.
Ali izostanak odobrenja sugerisao bi da Tramp jednostavno može da započne ratove gde i kad želi. Kongres pod kontrolom republikanske partije dodatno bi se diskreditovao omogućivši predsedniku da sam sebi dodeli moć da ubija bilo koga na međunarodnim vodama.
„Kada nekoga ubiješ, treba da znaš… ako ratno stanje nije proglašeno, stvarno moraš znati nečije ime, barem ga moraš optužiti za nešto. Moraš izneti dokaze“, rekao je ranije ovog meseca senator iz Kentakija Rend Pol.
Tramp se već opasno približava granici. Zakon o ratnim ovlašćenjima (War Powers Act), na primer, daje predsedniku 60 dana da koristi vojnu silu pre nego što se zahteva odobrenje Kongresa.
Taj period bi istekao početkom novembra ako se računa unazad od prvog napada na brzi čamac koji se dogodio 2. septembra ove godine.
„Bilo koja kopnena akcija protiv Venecuele morala bi biti odgovor na oružani napad na SAD, nužna, proporcionalna i odobrena od strane Kongresa. Ni jedan od ovih uslova do sada nije ispunjen“, naveo je Rajan Gudmen, profesor prava na Njujorškom univerzitetu, u razgovoru za CNN.
Novi rat u Venecueli imao bi političke posledice posebno za Trampovu bazu pristalica „Amerika na prvom mestu“, koja je prihvatila njegova obećanja da neće ulaziti u nove strane sukobe.
Ali Tramp, ojačan presudom Vrhovnog suda, kojom mu je priznat imunitet za sve „službene radnje“ i podrškom republikanske većine u Kongresu koja podstiče njegove nedemokratske impulse, izgleda da ne namerava da sluša upozorenja.
Šta bi američki napadi značili za građane?
Mnogi Venecuelanci rado bi se oslobodili Madurovog gvozdenog stiska, koji je uništio bogatstvo njihove zemlje.
Ipak, vojna akcija nosi rizik civilnih žrtava i grešaka, a ponekad može i da ujedini narod oko tiranskog režima. Promena režima takođe može poći po zlu, kao što su to pokazali primeri Iraka i Libije u ovom veku.
Osim toga, državni udari i ratovi protiv kartela koje je podržavala CIA u Latinskoj Americi ostavili su duboke i bolne ožiljke.
Novi američki rat u zapadnoj hemisferi mogao bi izazvati snažan otpor, posebno protiv vlade SAD koja se već optužuje za mešanje u politiku regiona.
Čini se, da je Tramp sada usmeren na kolumbijskog predsednika Gustava Petra, nakon Madura, i pokušao je da utiče na izbore u Argentini, koji su se održali u nedelju. Takođe je vršio pritisak na Brazil.
Američki pokušaj smene režima bio bi drzak presedan u vremenu kada autoritarni lideri širom sveta grade svoje regionalne sfere uticaja, takav potez oslabio bi američke argumente protiv mogućeg kineskog ekspanzionizma, uključujući i prema Tajvanu, i potkopao moralni autoritet SAD u osudi ruske invazije na Ukrajinu.
Zašto bi neki Amerikanci mogli podržati novi rat Amerike
Merilo svake predsedničke akcije u inostranstvu jeste da li ona unapređuje dobrobit Amerikanaca.
Tramp je to učinio jasnijim nego ikada, stavivši nacionalne interese iznad savezništava, međunarodnih institucija i globalne slobodne trgovine.
U načelu, sprečavanje dotoka droga u Ameriku, uključujući fentanil, koji svake godine ubije desetine hiljada Amerikanaca, bilo bi dobra stvar.
Niko se ne bi iznenadio ako bi se pokazalo da su brzi čamci koje su SAD gađale bili umešani u manji šverc.
Ipak, većina zaliha fentanila dolazi kopnenim putem preko Meksika i Kine, a ne iz Venecuele.
Mnogi Amerikanci, međutim, glasali su za Trampa jer je obećao da će okončati nekontrolisanu migraciju.
Svrgavanje Madura moglo bi smanjiti broj Venecuelanaca koji dolaze na američku granicu i podstaći neke od onih koji su pobegli da se vrate u zemlju.
Strategija administracije u regionu proističe iz unutrašnje politike o imigraciji i kriminalu, pa se zapravo sasvim uklapa u Trampovu političku doktrinu.
Tramp bi, nesumnjivo, preduzeo mere da spreči da se Venecuela pretvori u irački scenario, dugotrajno i haotično ratno žarište. Ali njegova politika ipak može biti zabrinjavajuća.
Njegove nove pretnje latinoameričkim liderima odražavaju njegovu želju da primeni ličnu političku moć gde god može, često s malo obzira prema Ustavu. Trampova administracija ponovo budi istorijsku ambiciju američkih predsednika da dominiraju sopstvenim dvorištem.
Tramp se divi predsedniku Vilijamu Mekinliju, uglavnom zbog njegove carinske politike.
Ali 25. predsednik SAD je takođe poveo Špansko-američki rat, nakon kojeg su SAD stekle Portoriko, Guam i Filipine.
Ova administracija takođe se često poredi s predsednikom Džejmsom Monroom, čija je doktrina iz 1823. godine poručila evropskim silama da SAD neće tolerisati dalju kolonizaciju ili mešanje u poslove zapadne hemisfere.
MAGA verzija Monroove doktrine sada na mesto evropskih sila stavlja Kinu, a donekle i Rusiju koje već dugo nastoje da ojačaju svoj diplomatski i strateški uticaj među državama bliskim SAD, uključujući Kubu.
„Sjedinjene Države su posvećene suzbijanju korumpiranog kineskog uticaja u Centralnoj Americi“, napisao je državni sekretar Marko Rubio na platformi X 4. septembra.
Ranije ove godine, najviši američki diplomata putovao je u Panamu da zatraži mere za ograničavanje kineskog uticaja nad Panamskim kanalom.
Rubio, sin kubanskih imigranata, dugo je bio poznat kao odlučan protivnik levičarskih diktatora u Latinskoj Americi. Njegova zagovornička uloga sada se povezuje sa domaćim i imigracionim prioritetima još jednog uticajnog člana Trampove administracije, Stivena Milera, koji uživa predsednikovo poverenje.
Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro prisustvovao je sednici Nacionalne skupštine u Karakasu 22. avgusta.
Jedno od pitanja koje bi usledilo nakon eventualne američke vojne operacije protiv Madura jeste da li bi bilo kakav uspeh SAD doveo do šireg obaranja levičarskih vlada u regionu, u skladu s Trampovim pogledom na svet.
Ali ako SAD zaista pokušavaju da zaustave kineski imperijalizam, mnogi posmatrači u tome vide pokušaj nametanja američke hegemonije nad Latinskom Amerikom.
Tramp je, na primer, uveo 50 odsto carina Brazilu nakon što je ta zemlja optužila njegovog prijatelja, bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, zbog pokušaja puča.
Njegova ponuda finansijskog paketa od 20 milijardi dolara Argentini bila je uslovljena time da glasači podrže partiju njegovog saveznika i „MAGA“ favorita, predsednika Havijera Mileija, na parlamentarnim izborima.
Prema izveštaju Rojtersa, Milei je ubedljivo pobedio, uz snažnu podršku birača njegovim slobodnotržišnim reformama i merama štednje.
Trampova administracija je takođe proglasila herojem salvadorskog autoritarnog lidera Najiba Bukelea i slala nelegalne migrante u njegove brutalne zatvore.
Tramp je u isto vreme neprijateljski nastrojen prema kolumbijskom predsedniku Gustavu Petru, bivšem marksističkom gerilcu i liberalnom lideru, čija politika stoji u suprotnosti s „MAGA“ vizijom.
Nova vlada u Venecueli, zemlji bogatoj naftom, u koju bi se američke naftne kompanije rado vratile, ispunila bi više Trampovih ciljeva odjednom.
Sve bliža saradnja između Trampovog tima i opozicione liderke Marije Korine Mačado sugeriše da Vašington njen pokret vidi kao naslednika Madurovog režima, jer je, prema izveštajima stranih posmatrača, postigla bolje rezultate od Madura na prošlogodišnjim spornim izborima.
Mačado, nova dobitnica Nobelove nagrade za mir, poznata je po svom zalaganju za demokratiju i slobodu izražavanja.
Njena snažna podrška Trampu pokazuje da bi njene desničarske vrednosti bile u skladu s njegovim političkim duhom.
„Maduro je taj koji je objavio rat nama, Venecuelancima, nakon što smo prošle godine ubedljivo pobedili na predsedničkim izborima. Maduro je taj koji je započeo rat. Predsednik Tramp je taj koji ga zaustavlja“, rekla je Mačado za Foks Njuz.
Ipak, tvrdnje da Trampa pokreće želja da promoviše demokratske slobode u Venecueli deluju nategnuto, s obzirom na njegove sopstvene pokušaje da poništi volju američkih birača na izborima 2020. godine, kao i na pravne i moralne signale koje izaziva njegova oštra politika prema Latinskoj Americi.
