Ratni brodovi, borbeni avioni i CIA: Koji je Trampov krajnji cilj u Venecueli?
J. D.danas 10:01
Foto: EPA/STEFANI REYNOLDS / POOL
Američka vojska već dva meseca jača snagu ratnih brodova, borbenih aviona, bombardera, marinaca, dronova i špijunskih aviona u Karipskom moru.
To je najveće raspoređivanje u poslednjih nekoliko decenija. Bombarderi dugog dometa, B-52, izveli su „demonstracije bombarderskih napada“ kod obale
Venecuele. Tramp je takođe odobrio raspoređivanje CIA-e u Venecuelu, kako su tenzije eskalirale. SAD tvrde da su ubile desetine ljudi u napadima na male brodove iz Venecuele za koje tvrde da prevoze „narkotici“ i „narkoteroriste“, bez pružanja dokaza ili detalja o onima na brodu,
piše BBC.
Napadi su izazvali osudu u regionu, a stručnjaci su doveli u pitanje njihovu legalnost. SAD ih prodaju kao rat protiv trgovine drogom, ali svi znaci ukazuju na to da je ovo zapravo kampanja zastrašivanja koja ima za cilj da svrgne predsednika Venecuele Nikolasa Madura sa vlasti.
„Ovo je zbog promene režima. Verovatno neće izvršiti invaziju“, kaže za BBC Kristofer Sabatini, viši saradnik za Latinsku Ameriku u tink-tenku Čatam Haus. On tvrdi da je vojno gomilanje ima cilj da se „unesu strah“ u srca venecuelanske vojske i Madurovog užeg kruga kako bi krenuli protiv njega.
BBC prati javno dostupne informacije o američkim brodovima i avionima u regionu – zajedno sa satelitskim snimcima i slikama na društvenim mrežama – kako bi pokušao da stvori sliku o tome gde se nalaze Trampove snage. Raspoređivanje se menja, pa BBC redovno prati radi ažuriranja. Od 23. oktobra identifikovano je 10 američkih vojnih brodova u regionu, uključujući razarače sa vođenim raketama, jurišne brodove i tankere za naftu za dopunjavanje plovila gorivom na moru.
Nagrada od 50 miliona dolara testira lojalnost užeg kruga
Nije tajna da bi američka administracija, posebno državni sekretar Marko Rubio, želeli da vide Madura svrgnutog. Ranije ove godine, rekao je za Foks njuz da je Maduro „užasan diktator“ i kada je upitan da li zahteva da Maduro ode, dodao je da “ćemo raditi na toj politici”.
Ali, čak i za otvorene kritičare Madura poput Rubija, teško je eksplicitno pozvati na promenu režima uz vojnu podršku – nešto što je venecuelanska opozicija dugo zahtevala. Donald Tramp se 2016. godine borio protiv promene režima, obećavajući da će „prestati da se trka za rušenje stranih režima“, a nedavno je osudio učešće u „večnim ratovima“. SAD ne priznaju Madura kao predsednika Venecuele, nakon što su poslednji izbori 2024. godine široko odbačeni na međunarodnoj sceni, i od strane opozicije u Venecueli, kao ni slobodni ni pošteni. Američka ambasada u Karakasu je zatvorena tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata 2019. godine.
Foto: EPA-EFE/RONALD PENA R.
SAD su povećale nagradu za informacije koje vode do hapšenja Madura na 50 miliona dolara, što je podsticaj za one u njegovom lojalnom, užem krugu da ga izdaju. Ali to nije dovelo do prebega.
Profesor prava iz Venecuele i viši saradnik u istraživačkom centru za nacionalnu bezbednost CSIS, Hose Ignasio Ernandez, kaže da je 50 miliona dolara „ništa“ za venecuelanske elite. Mnogo novca se može zaraditi korupcijom u državi bogatoj naftom poput Venecuele.
Mnogi analitičari se slažu da bi venecuelanska vojska bila ključna za bilo kakvu promenu režima, ali da bi se okrenuli protiv Madura i svrgnuli ga, verovatno bi želeli i obećanja o imunitetu od krivičnog gonjenja.
Majkl Albertus, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Čikagu, koji objavljuje brojne radove o Latinskoj Americi, nije uveren da bi čak ni nagrada od 500 miliona dolara ubedila Madurov uže okruženje da ga izda.
„Autoritarni lideri su uvek sumnjičavi čak i prema svom užem okruženju i zbog toga stvaraju mehanizme za njihovo praćenje i obezbeđivanje lojalnosti“, navodi on. Ekonomske sankcije Venecueli su pogoršale već tešku ekonomsku krizu, ali nisu uspele da ubede visoke zvaničnike da se okrenu protiv svog predsednika.
Zašto se verovatno ne radi samo o drogama
Donald Tramp je proglasio da je ovo rat protiv trgovaca narkoticima i rekao da je jedan brod koji su SAD napale 16. oktobra bio „natovaren uglavnom fentanilom“. Ali fentanil se prvenstveno proizvodi u Meksiku – ne u Južnoj Americi – i u SAD dolazi preko južne granice.
„Ne radi se o drogama. Ali on je prisvojio jezik venecuelanske opozicije o tome kako ovo nije samo diktatura – to je kriminalni režim“, kaže Sabatini. Od 2020. godine, Ministarstvo pravde SAD optužuje predsednika Madura da predvodi organizaciju za trgovinu drogom i narkoterorizam, što on poriče.
Tramp je rekao da je ovlastio CIA da sprovodi tajne operacije u Venecueli delimično zbog „droge koja dolazi“ iz Venecuele. Venecuela ne proizvodi velike količine kokaina – to je uglavnom Kolumbija, Peru i Bolivija. Postoji nešto kokaina koji se trguje preko Venecuele, za šta njena sopstvena vlada tvrdi da preduzima mere. Izveštaj Američke administracije za suzbijanje droga iz 2025. godine navodi da 84 odsto kokaina zaplenjenog u SAD dolazi iz Kolumbije i pominje druge zemlje, ali ne i Venecuelu u odeljku za kokain. Prvih sedam napada izvršeno je na Karibima, koji nisu glavna morska ruta za trgovinu drogom u poređenju sa Tihim okeanom, gde su izvršeni naredni napadi.
SAD nisu detaljno iznele dokaze da je Maduro vodio organizaciju za trgovinu drogom. Maduro je više puta negirao optužbe i sa svoje strane optužuje SAD za imperijalizam i pogoršanje ekonomske krize u zemlji kroz sankcije. Poznati su slučajevi da su osobe bliske njemu optužene. Godine 2016, savezni sud u Njujorku osudio je dva nećaka njegove supruge za zaveru za uvoz kokaina u SAD. U slučaju se navodi da su planirali da deo novca iskoriste za finansiranje političke kampanje njegove supruge. Kasnije su oslobođeni.
Jačanje američke pomorske i vazdušne snage
Presretanje droge na moru ne zahteva snage veličine trenutnih SAD, prema rečima vojnih analitičara. Pored američkih brodova koje smo pratili oko Portorika – gde SAD imaju vojnu bazu – satelitski snimci su takođe pokazali dva plovila oko 123 km istočno od Trinidada i Tobaga. Jedan je bio krstarica sa vođenim raketama, USS Lejk Eri. Drugi je izgleda bio MV Oušn Trejder, prema rečima Bredlija Martina, bivšeg kapetana američke mornarice, sada višeg istraživača politike u RAND Korporaciji. Ovo je preuređeni teretni brod dizajniran da podrži misije specijalnih snaga, dok se istovremeno uklapa u komercijalni saobraćaj. Može da primi dronove, helikoptere i male čamce.
Postoji širok spektar misija koje bi mogla da podrži, uključujući izviđanje radi pripreme za napade. Ali gospodin Martin naglašava da njeno prisustvo „ne znači nužno da se te vrste aktivnosti sprovode ili planiraju“. SAD su pojačale svoje vazdušno prisustvo u regionu – BBC je identifikovao brojne američke vojne avione širom Portorika.
Stu Rej, viši analitičar u McKenzie Intelligence Services, kaže da satelitski snimak snimljen 17. oktobra prikazuje borbene avione F-35 na pisti, moguće F-35B.
Reč je o visokonaprednim stelt mlaznjacima cenjenim zbog kratkog poletanja i mogućnosti vertikalnog sletanja. Na društvenim mrežama, pilot privatnog mlaznjaka podelio je video drona MQ-9 Reaper, snimljenog na aerodromu Rafael Ernandez u Portoriku. SAD su ih koristile za izvođenje napada i nadzora u Avganistanu, Siriji, Libiji i Maliju. Ranije u oktobru, BBC je pratio tri bombardera B-52 koji su leteli preko Kariba i blizu obale Venecuele.
Američko ratno vazduhoplovstvo je kasnije potvrdilo da su avioni učestvovali u „demonstraciji bombarderskog napada“. Letovi bombardera B1 i špijunskih aviona P-8 Posejdon takođe su vidljivi na platformama za praćenje aviona. Slike na društvenim mrežama takođe prikazuju vojne helikoptere koji deluju kod obale Trinidada i Tobaga. Neki od njih su Boingovi MH-6M Litl Berds – zvani „Jaja ubica“ – koje koriste američke specijalne snage.
Šta bi CIA mogla da uradi u Venecueli
Kada su ga pitali da li je CIA dobila ovlašćenje da svrgne Madura, Donald Tramp je izbegao pitanje i rekao da bi bilo „smešno“ odgovoriti. Takođe je rekao da SAD „sada gledaju na kopno“, misleći na moguće vojne operacije na tlu Venecuele. Mnogi u Latinskoj Americi gledaju na CIA sa velikom sumnjom zbog duge istorije tajnih intervencija, pokušaja promene režima i podrške prošlim desničarskim vojnim diktaturama, posebno u Čileu i Brazilu.
Ned Prajs, zamenik predstavnika SAD u Ujedinjenim nacijama i bivši viši analitičar CIA i viši savetnik Stejt departmenta, rekao je da tajne akcije CIA mogu imati „mnogo oblika“. „To mogu biti informativne operacije. To mogu biti sabotažne operacije. To može biti finansiranje opozicionih stranaka. Može ići čak do svrgavanja režima. Postoji mnogo opcija između jeftinije i skuplje opcije.“ Ovo bi moglo da uključuje agente koji se koriste za ciljanje osumnjičenih za trgovinu ljudima u Venecueli. Prema definiciji samih SAD, ovo bi moglo da uključuje i samog Madura.
Sabatini kaže da, s obzirom na to da Venecuela nije glavna tačka proizvodnje droge, nema laboratorija za kokain ili fentanil koje bi se mogle „uništiti“, ali postoje aerodromi ili luke koje bi SAD mogle da ciljaju. „Ako želi da bude agresivan, mogao bi da pošalje raketu na vojnu kasarnu. Postoje prilično dobri obaveštajni podaci da su određeni sektori vojske umešani u trgovinu kokainom.“ Ili bi to mogla biti „situacija razbijanja i otimanja“, napominje on, gde pokušavaju da uhapse Madura ili neke od njegovih poručnika i izvedu ih pred lice pravde u SAD.
Veliko pitanje, tvrdi on, je koliko dugo je Tramp spreman da drži toliko američke imovine parkirane na Karibima. Ako je glavna svrha ovog vojnog gomilanja da se ugrozi Maduro, nije jasno da li je to dovoljno da izazove prebege. Da li to ide toliko daleko da se stvarno pokuša svrgavanje Madurovog režima silom, razmišlja profesor Albertus, teško je znati.
