Традиција Видовдана

T

Tangying

Početnik
Poruka
20
Здраво свима!
Недавно сам посебно заинтересован за Видовдан у Србији. Видети његов значај у вашој историји и националној меморији дубоко ме је дирнуло, посебно прича о Гаврилу Принципу — његова храброст и жртва су заиста дирљиви.

Као неко из Кине, занима ме како ви обележавате овај празник. Да ли имате породичне традиције или приче? Да ли идете у цркву, разговарате са старијима о историји или га славите на личнији начин? Волео бих да чујем ваша искуства.

Узгред, желео бих да поделим запажања о патриотизму у Кини и Србији.

Српска традиционална култура јасно и снажно изражава патриотска осећања кроз прославе, обележавања и симболе. Насупрот томе, кинески традиционални празници попут Дуановог фестивала и Кингминг фестивала изражавају патриотизам суптилније, фокусирајући се на породицу и културно наслеђе, док модерни историјски догађаји као што је „Инцидент 18. септембра“ представљају важне прекретнице које инспиришу националну свест.

Мислим да оба начина имају свој шарм и одражавају јединствене културне путеве националног идентитета. Разумевање ових разлика помаже у неговању међукултурног поштовања и продубљује моје ценјење богате и разнолике културе обе земље.

Такође, постоји ли дубока веза између херојских епова и планина и река Србије и бивше Југославије?
Какве приче говори „Горски вијенац“?
Који древни гласови одјекују кроз преплетене планине и долине Косова и Метохије, Црне Горе и Босне и Херцеговине?
Куда нас воде моћне боре које расту на високим врховима?

Радујем се вашим причама и начинима обележавања Видовдана, као и могућности да размењујемо мишљења о патриотизму!
 
Видовдан до скоро није био толико значајан код нас. Злоупотребом политике је повучен да буде изнад свега.

Прва организована прослава Видовдана, односно битке на Косову, је организована 1889. године, у тадашњој Краљевини Србији, на 500 година од битке. Историјски гледано, то је јуче.
Србија XIX века је тежила обнови Душановог царства (Душан Силни, први српски цар), колико је могуће.
Душан јесте Силни, а на Косову смо поражени (највише зато што после тога нисмо били у могућности да поново дигнемо такву војску).

Као што је и превелики споменик на Савском тргу погрешан симбол. На разбијеном шлему се не прави ништа. Рука пружа мач, који показује на неку страну, не држи се као да се исти разгледа (требао је да држи крст... ваљда је сметало инвеститорима).

Велика је разлика у начину изражавања свих ствари. Србија припада европском (и хришћанском) стилу, где није тешко бити јасан и гласан.
Кина представља нешто сасвим друго. Друга вера, друга филозофија, много бројнија култура...
Не може се лако поредити, али се могу имати пријатељски односи између две земље.

Насупрот комунизму како је спроведен у Кини, као начин очувања државног јединства, у бившој Југославији, чији је Србија била део, учињено је много лошег и неправедног у име партије.
Границе су посебно питање.
Босна и Херцеговина, на пример, никада раније није постојала као самостална земља. Само су постојале географске области Босна (северније) и Херцеговина (јужније). У Средњем веку је постојала Краљевина Босна.
Јужна аутономна покрајина Србије - Косово и Метохија - такође постоји тек од 1945. године. Само су постојале две географске области, једна је Косово (источније) и Метохија (западније). Тај простор је био део Србије током Средњег века.
 
Platin:
Насупрот комунизму како је спроведен у Кини, као начин очувања државног јединства, у бившој Југославији, чији је Србија била део, учињено је много лошег и неправедног у име партије.
Границе су посебно питање.
Босна и Херцеговина, на пример, никада раније није постојала као самостална земља. Само су постојале географске области Босна (северније) и Херцеговина (јужније). У Средњем веку је постојала Краљевина Босна.
Јужна аутономна покрајина Србије - Косово и Метохија - такође постоји тек од 1945. године. Само су постојале две географске области, једна је Косово (источније) и Метохија (западније). Тај простор је био део Србије током Средњег века.
Kliknite za proširenje...
Хвала вам на тако искреном и дубоком одговору. Историјски контекст који сте поделили ми је помогао да дубље разумем посебно место које Видовдан заузима у српској култури и колективном сећању.


Што се тиче периода након Другог светског рата и политика које сте споменули, разумем да та историја код многих изазива сложена, понекад и болна осећања. Као неко са стране, покушао сам да сагледам могуће разлоге који су стајали иза неких одлука тог времена. У хладноратовском свету, Југославија се нашла у веома осетљивом геополитичком положају – између великих сила, под сталним притиском да се определи. Да би сачувала извесну независност и избегла директну потчињеност било ком блоку, земља је морала да прави бројне компромисе, укључујући и унутрашње политике.


Иако те одлуке нису увек биле праведне према свим народима и областима, верујем да су доносене у покушају да се очува стабилност и обезбеди могућност развоја читаве државе. Многе ствари су, вероватно, биле резултат спољних притисака и реалполитике, а не само личних или етничких преференци.


Осврћући се на ту историју, све више поштујем снагу и истрајност српског народа у суочавању са сложеним околностима. Ваше искуство и размишљања су ми драгоцени за дубље разумевање и међукултурни дијалог.
 
skura58:
Velepna proslava je bila 1999, na Gazimestanu
Lično video Desanku Maksimović, Boru Čorbu. i mnoge druge

Svi su oni pešačili kilometrma jer je nastalo totalno zagušenje saobraćaja
Kliknite za proširenje...
Знаменита прослава 1999. године на Газиместану има дубок историјски одјек. Баш те године је и у Кини остала дубоко урезана у колективно сећање — због околности које, иако различите по облику, деле сличну тежину. Зато посебно разумем колико је Видовдан те године носио снажну емоцију за многе у Србији.
 
skura58:
Velepna proslava je bila 1999, na Gazimestanu
Lično video Desanku Maksimović, Boru Čorbu. i mnoge druge

Svi su oni pešačili kilometrma jer je nastalo totalno zagušenje saobraćaja
Kliknite za proširenje...
Мислиш ли на 1999., после Нато бомбардовања или на 1989. док је још постојала СФРЈ, односно 600. годишњица битке?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top