U braku sam skoro god. dana i sve je ok. za sad bilo, nismo imali i nemamo nikakvih problema sto se tice ljubavi poverenja, podrzava me i to dosta, sto se svega toga tice stvarno nemam reci. Ali problem oliko je glup toliko je i opasan postao po nas. Iako nismo toliko mladi, pa da se kaze deca, mi se svadjamo oko nebitnih stvari. Pokusacu da vam objasnim. Ponekad se svadjamo sto ja ne ucim iako mi je ostao jos jedan ispit do kraja, pa posle svadje ucim; Pa onda oko kupovine i to opet ja sam malo brza i lenja dok je on suprotnost od mene. Samo sto se toga tice.Ja jesam lenja ali sto se tice ucenja to i on kaze. U pravu je ali nemora da dize frku celu , pa oko kazem kupovine, ja bi nesto da uzmemo on ceka neznam ni ja sta. Kad pricamo posle sto nismo uzeli a trebalo je on se ljuti i kaze da sam naporna i dosadna. I uvek ja kriva. Njemi nesme ^ponekad nista da se kaze, jeste osecajan, ali i preteruje po meni. Tako smo se veceras posvadjali opet oko nicega, i izaslo je na veliko. On kaze da vise samnom nem o cemu da prica, da ce se sad drugacije ponasati itd. do sada tako nije nikada pricao. Da i sinoc smo se bili svadjali ja mislim oko kuzijskih delova sto smo trebali da uzmemo na snizenje, a on izgleda ceka da skoci cena pa da ih uzmemo. A veceras, oko neke glupe kutije za kljuceve, koju smo kupili 5 puta skuplje. Dobro i on ponekad me zaustavi u mojoj brzini pa nadjemo nesto lepse. Ali stvar je u tome sto on se samo ljuti i nikad nije kriv. TOTALNO ZBUNJENA Nadam se da cete razumeti svrhu pitanja kao i problem, koji ja nism nikako cinimi se objasnila
