Svi smo gladni topline i nežnosti.
Od malena, oduvek. Uvek nam je premalo bilo.
Sa odrastanjem ta potreba sve više raste, nije dovoljna samo toplina i nežnost.
Potrebna je i ljubav.
U ogromnim količinama
Što si stariji potrebe su ti sve veće.
Ali ko bi to priznao?
Svi je traže, očekuju, zahtevaju.
Ali stid ih je da to i priznaju, jer su odrasli, nisu više deca.
Izigravaju čvrste samotnjake koji su sami sebi dovoljni.
Možeš misliti.
Ne bi priznali da su gladni topline i nežnosti pa makar crkli.
Stide se da prime, a izbegavaju i da daju.
A ima i onih sa urođenim defektom - ljudi ježevi - čim ih dotakneš nakostreše bodlje.
Ako pokušaš da im se približiš - bolje da udariš glavom o zid.
Manje će boleti i brže će proći.
Najređi su, ne, to su pravi izuzetci, ljudi koji zrače i obasjavaju sve oko sebe ,
kao da imaju ljubavi za ceo svet.
Njihova toplina je toliko prijatna i privlačna,da se ostali prosto guraju oko njih.
Takvi su prava retkost, ali ih ipak ima..
Ne štede se i ne traže ništa zauzvrat.
Dragulji.
Većina, i to ona najžalosnija- ljudi koji su shvatili da ne treba
rasipati svoju toplinu na druge. Razočarani, jer im se ulog nije
vratio u istoj meri.
Zakopčani do grla, namršteni, na čelu im piše"Odbij. Opasan pas ujeda".
Ali oni nisu opasni.
Uz izvestan napor možeš ih otkraviti, ako nemaš
pametnijeg posla.
Najgori su oni "lažnjaci" - oni sa velikim kezom,oni koji grle, ljube i
tapšu po ramenu, oni slatkorečivi - sa očima kao santama leda ,da se smrzneš.
Od njih treba bežati.
Inače ćeš proći kao Titanik.
Da li dobijas ljubav i toplinu od ljudi koji su oko tebe (najpre porodica).... ili je oolina losa prema tebi....
