vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Novi detalji: Tita jedva sprečili da se ne preda Nemcima na Drvaru
Crni je mahao pištoljem i vikao na Tita: „Stara kukavice, marš iz pećine!"
„Sreten Žujović Crni, kom je Tito već dugo išao na živce, potegao je revolver i počeo vikati: 'Izlazi, stara kukavice! ' Hoćeš da se predaš Nemcima i kao komandant spaseš glavu, a istovremeno uništiš i izdaš našu borbu... Tek tada je Tito odlučio da se ne preda Nemcima."
Nemci ipak nisu uhvatili Tita Josip Broz sa saradnicim ispred drvarske pećine, dan pre desanta
Ovo u svojoj knjizi „Tito i Drugovi" otkriva slovenački istoričar Jože Pirjevec, pišući o nemačkom desantu na Drvar. Prenosimo vam integralno najzanimljivije delove knjige:
„U proleće 1944. priroda u drvarskoj kotlini bila je u punom sjaju. Tu idilu je 25. maja razbio nemački napad. Radilo se o operaciji 'Konjićev skok', koja je pripremana u najvećoj tajnosti s namerom da se obezglavi partizanski pokret otpora. Angažovan je 'kazneni bataljon' sastavljen od osuđenih bivših zapovednika. Oni su u zoru poleteli sa zagrebačkog aerodroma, s tim da su im tek dva sata ranije objasnili zadatak.
Večera sa Englezima
U uverenju da opasnosti nema, Tito se 24. maja vratio u Drvar, gde je priredio večeru za članove vojnih misija pri Vrhovnom štabu, među kojima su bili Čerčilov sin Rendolf i delegat generala Ajzenhauera Robert Kraford. Tito je prenoćio u pećini kako bi sutradan sa Kardeljem, Rankovićem, Arsom Jovanovićem, Zdenkom, Rajkovićevom sekretaricom Brankom Savić i ostalim drugovima proslavio rođendan. Tu ga je u zoru iznenadio nemački desant.
Isprva je izgledalo da situacija nije zabrinjavajuća, ali kada su posle prvog bombardovanja Drvara počeli da se spuštaju padobranci i na ravnicu nedaleko od pećine sletele jedrilice prepune vojnika, postalo je vrlo ozbiljno. Prvi padobranci su svi pobijeni, međutim, za njima su stizali drugi.
„Tito i drugovi" od aprila
Knjigu „Tito i drugovi" napisao je Jože Pirjevec (72), slovenački akademik i profesor na Univerzitetu u Trstu i Primorskom univerzitetu u Kopru. Školovao se u Italiji, Austriji i Sloveniji, a jedan je od najplodnijih istoričara koji piše o različitim aspektima južnoslovenske istorije 20. veka.
Nemci su pećinu zasuli vatrom kako ne bi mogao da je napusti. Jedini mogući izlaz bio je preko stene, koja se neprijateljskim vojnicima pružala kao na dlanu. Bez pratnje i vatrene zaštite, Ranković se popeo na vrh brda i stigao na zaravan ne znajući ko je nadzire. Imao je sreće jer Nemaca tu još nije bilo.
U međuvremenu, u pećini je postajalo sve dramatičnije. Kardeljev prijatelj Vlado Miklavc Henrik, koji je s vremena na vreme odlazio do ulaza da izvidi šta se događa, svoju smelost je skupo platio. Neprijateljski metak pogodio ga je tačno u slepoočnicu. Krv je poprskala stenu pećine, deo mozga mu se prosuo u kapu na glavi. Tito je svom prijatelju Nikici Prlji naredio da mu zada milosrdni hitac, što je ovaj, posle kratkog kolebanja, i učinio:
- Slava drugu Vladi - rekao je Tito i kleknuo pokraj tela poginulog borca.
Tek, u pola jedanaest, kada se činilo da je sve izgubljeno, Ranković je poslao Sretenu Žujoviću kratko pismo u kojem je Titu javio šta mu je činiti. Mora da se povuče na vrh brda, gde nema neprijateljskih jedinica. Žujović se potom vratio sa platoa i našao Tita u mašalovoj uniformi i Zdenku u vojnoj. Očigledno ga je bila uverila da se preda Nemcima. Crni, kom je Tito već dugo išao na živce, nije postupio baš obzirno. Potegao je revolver i počeo vikati.
- Šta to znači? Obukao si svečanu uniformu, ali znaj da im se živ nećeš predati. Izlazi, stara kukavice! Hoćeš da se predaš Nemcima i kao komandant spaseš glavu, a istovremeno uništiš i izdaš našu borbu - sasuo je Žujović Titu u lice.
Puzali od grma do grma
Tito je tek tada odustao od predaje. Pognuti, kako ne bi bili previše uočljiva meta neprijateljskim mitraljezima, partizani su izašli iz pećine i puzali uz brdo od grma do grma... Tito je bio tako iscrpljen da se jedanput ili dvaput gotovo onesvestio.
Nemci su na kraju zaplenili samo njegov džip i maršalsku uniformu, koju su pronašli u krojačkoj radionici. Partizani su se povukli na dalmatinsko ostrvo Vis, što je Kardelj kasnije opravdao činjenicom da je to bila utvrđena tačka u moru i zato što se smatralo da se početkom juna 1944. rat bliži kraju pa da Nemci tu jednostavno ne bi mogli da napadnu.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...+Tita:+„Stara+kukavice,+marš+iz+pećine!".html
Crni je mahao pištoljem i vikao na Tita: „Stara kukavice, marš iz pećine!"
„Sreten Žujović Crni, kom je Tito već dugo išao na živce, potegao je revolver i počeo vikati: 'Izlazi, stara kukavice! ' Hoćeš da se predaš Nemcima i kao komandant spaseš glavu, a istovremeno uništiš i izdaš našu borbu... Tek tada je Tito odlučio da se ne preda Nemcima."
Nemci ipak nisu uhvatili Tita Josip Broz sa saradnicim ispred drvarske pećine, dan pre desanta
Ovo u svojoj knjizi „Tito i Drugovi" otkriva slovenački istoričar Jože Pirjevec, pišući o nemačkom desantu na Drvar. Prenosimo vam integralno najzanimljivije delove knjige:
„U proleće 1944. priroda u drvarskoj kotlini bila je u punom sjaju. Tu idilu je 25. maja razbio nemački napad. Radilo se o operaciji 'Konjićev skok', koja je pripremana u najvećoj tajnosti s namerom da se obezglavi partizanski pokret otpora. Angažovan je 'kazneni bataljon' sastavljen od osuđenih bivših zapovednika. Oni su u zoru poleteli sa zagrebačkog aerodroma, s tim da su im tek dva sata ranije objasnili zadatak.
Večera sa Englezima
U uverenju da opasnosti nema, Tito se 24. maja vratio u Drvar, gde je priredio večeru za članove vojnih misija pri Vrhovnom štabu, među kojima su bili Čerčilov sin Rendolf i delegat generala Ajzenhauera Robert Kraford. Tito je prenoćio u pećini kako bi sutradan sa Kardeljem, Rankovićem, Arsom Jovanovićem, Zdenkom, Rajkovićevom sekretaricom Brankom Savić i ostalim drugovima proslavio rođendan. Tu ga je u zoru iznenadio nemački desant.
Isprva je izgledalo da situacija nije zabrinjavajuća, ali kada su posle prvog bombardovanja Drvara počeli da se spuštaju padobranci i na ravnicu nedaleko od pećine sletele jedrilice prepune vojnika, postalo je vrlo ozbiljno. Prvi padobranci su svi pobijeni, međutim, za njima su stizali drugi.
„Tito i drugovi" od aprila
Knjigu „Tito i drugovi" napisao je Jože Pirjevec (72), slovenački akademik i profesor na Univerzitetu u Trstu i Primorskom univerzitetu u Kopru. Školovao se u Italiji, Austriji i Sloveniji, a jedan je od najplodnijih istoričara koji piše o različitim aspektima južnoslovenske istorije 20. veka.
Nemci su pećinu zasuli vatrom kako ne bi mogao da je napusti. Jedini mogući izlaz bio je preko stene, koja se neprijateljskim vojnicima pružala kao na dlanu. Bez pratnje i vatrene zaštite, Ranković se popeo na vrh brda i stigao na zaravan ne znajući ko je nadzire. Imao je sreće jer Nemaca tu još nije bilo.
U međuvremenu, u pećini je postajalo sve dramatičnije. Kardeljev prijatelj Vlado Miklavc Henrik, koji je s vremena na vreme odlazio do ulaza da izvidi šta se događa, svoju smelost je skupo platio. Neprijateljski metak pogodio ga je tačno u slepoočnicu. Krv je poprskala stenu pećine, deo mozga mu se prosuo u kapu na glavi. Tito je svom prijatelju Nikici Prlji naredio da mu zada milosrdni hitac, što je ovaj, posle kratkog kolebanja, i učinio:
- Slava drugu Vladi - rekao je Tito i kleknuo pokraj tela poginulog borca.
Tek, u pola jedanaest, kada se činilo da je sve izgubljeno, Ranković je poslao Sretenu Žujoviću kratko pismo u kojem je Titu javio šta mu je činiti. Mora da se povuče na vrh brda, gde nema neprijateljskih jedinica. Žujović se potom vratio sa platoa i našao Tita u mašalovoj uniformi i Zdenku u vojnoj. Očigledno ga je bila uverila da se preda Nemcima. Crni, kom je Tito već dugo išao na živce, nije postupio baš obzirno. Potegao je revolver i počeo vikati.
- Šta to znači? Obukao si svečanu uniformu, ali znaj da im se živ nećeš predati. Izlazi, stara kukavice! Hoćeš da se predaš Nemcima i kao komandant spaseš glavu, a istovremeno uništiš i izdaš našu borbu - sasuo je Žujović Titu u lice.
Puzali od grma do grma
Tito je tek tada odustao od predaje. Pognuti, kako ne bi bili previše uočljiva meta neprijateljskim mitraljezima, partizani su izašli iz pećine i puzali uz brdo od grma do grma... Tito je bio tako iscrpljen da se jedanput ili dvaput gotovo onesvestio.
Nemci su na kraju zaplenili samo njegov džip i maršalsku uniformu, koju su pronašli u krojačkoj radionici. Partizani su se povukli na dalmatinsko ostrvo Vis, što je Kardelj kasnije opravdao činjenicom da je to bila utvrđena tačka u moru i zato što se smatralo da se početkom juna 1944. rat bliži kraju pa da Nemci tu jednostavno ne bi mogli da napadnu.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...+Tita:+„Stara+kukavice,+marš+iz+pećine!".html
