Teznja ka savrsenstvu

Нормално, свако треба да ради шта год жели докле год не шкоди другим људима...

А слажем се да околина често тежи да наметне "нормално" појединцу. Некад је то "нормално" у складу са мојим циљевима, тежњама и жељама, некад потпуно одвојено... тада тежим да слушам себе, чак иако људи из околине кажу да сам помало "чудан". Бити "чудан" с времена на време није толико лоше....:D
 
Poslednja izmena:
al koliki je odnos okoline prema pojedincu??uzimam sad bzv primjer, al uporedi koliko je holivudskih zvijezda u odnosu na cijeli svijet...ne diktira okolina ono sto je ''normalno'' vec pojedinci....pojedinci koji su udpjeli da se istaknu, koji su postigli ono sto ste vi ponekad i skriveno, podsvjesno zeljeli....i zato oni imaju toliku moc....na osobe poput autora bloga nemaju, zato sto se njegovi snovi, njegova skala vrijednosti ne poklapa sa onim sto se ocekuje....

ljudi su uvijek u potrazi za srecom, smislom.....kad vide da to ne ide, pogledaju oko sebe i kazu ''jao vidi kako je ona srecna, zasto ja ne bi pokusala da budem takva?'' ali nije u tome poenta....tv, novine, sve su to nastimovane sprave za kontrolu nase svijesti....

cudan, normalan, lud, prosjecan, poseban...u opste nije vazno!zasto bi se uporedjivali sa okolinom, sa ostalima?zar nije dovoljno pratiti svoju putanju, osnovati svoj zivot, i biti zadovoljan, ma koliko da vrijedi.......
 
Da, okolina namece izvesne kriterijume al to u nekoj meri i nije lose jer ipak nam sav taj pritisak ne dozvoljava da se opustimo i da zapostavimo svoj izgled. Mnoge ljude to ne dotice. Ok. Svi smo prica za sebe al znam da kad bi uhvatili zlatnu ribicu ne bi pozeleli nista drugo sem da su privlacniji .
Dobar izgled postaje imperativ. A put do njega je naporan i skupo al je rezultat vise nego vredan truda.
dakle, treba se preispitati...
 
Ako vec okolina, mediji, drustvo uticu na pojedinca, u moru slicnih, bolje da se ide u tom pravcu 'savrsenstva' koje je nedostizno, nego u pravcu smaranja politikom i ostalim boljitcima u svakom trenutku,satu,uglu,mestu...sto 'vuce' unazad ...kako dusu tako i telo
 
Hakim bej svoju bih istoriju mogla da podelim na onu do momenta kada sam verovala da neko il neki il nesto od mene to zahteva i trazi i onu od momenta kada sam pocela (sporo, stidno otuzno, nevoljno) da pa sad dal prihvatam il shvartam da sam ja ta koja je to od sebe trazila. Jeste, prisutna su "podmetanja", nije da nisu :) , al isto je to foliranje sa sobom.
Tesko je , ko olovo je tesko, al je i slatko, secer je boza. Slatkisi su izmisljeni da se covek zavara od gorkog imitiranja, inace je zivot, pa i onaj paklen, dovoljno sladak. Onda ti dijeta vise apsolutno nije potrebna, sit si. I dan je pun, navece zaspes ko klada. A jeste da lazem, a inace volim da lazem.
 
"ni najbogatija ličnost nije n i š t a
pre nego što izabere samu sebe, dok je, s druge
strane, najsiromašnija ličnost sve kad je izabrala
samu sebe. Jer nije veliko biti ovaj ili onaj, već
biti ja. A to može svako ko hoće."
...................................................................Seren Kjerkegor
 
ovih dana
svu su srecu u meni ubili
idem svetom nadrndana, smrznuta, stresnuta, blesnuta, teska, mrzovoljna, ukratko-daleko od svakog savrsenstva..
nije mi do sebe, do dece, do sexa, do zivota..
i eto bas hocu, sta mi mozete:zimag:
 
Tačno pre dve nedelje napisala sam priču o slojevima :)! Znaš li šta je na kraju od nje ostalo? Nešto ne/očekivano. Kada bi svako probao da oljušti, jedan po jedan, možda bi se zapanjio onim što vidi. Ili već zna, pa ih svesno nabacuje, da ublaži suštinu.
 
Luk (kromid) ima slojeve, a unutra nista. Luk su samo slojevi. Ali ga to ne cini manje vrednim.
Za razliku od kromida mi imamo slojeve, ali ispod njih imamo sebe, a ti slojevi nas porobljavaju.
Zajednicki imenilac svim nasim slojevima je strah.
Odbaciti strah, socno opsovati i iskoraciti iz svojih slojeva, maski, okova, naucenih fraza. Iskoraciti. Go i nezasticen, ali slobodan.
 
Mora da se prođe čitav krug da bi čovek odbacio maju i poželeo da bude jednostavan i srećan... I, naravno, to - uradio...Mislim da ljudi ne shvataju koliko je lako biti jednostavan...jer su još u krugu...u agonu...
:zag:
 
Put ka sreći je jedina prirodna težnja čoveka, za svakog poseban, različit,
pun pogrešnih koraka, promašaja, novih pokušaja... daleko je od savršenstva
i neretko završava na stranputici.
Za razliku od nametnutog, komercijalizovanog puta koji će ga pretvoroti u
savršenog potrošača koječega i jednu od mnogih ispraznih kopija.

A ispod svih ljutih i tvrdih slojeva kromida (opet si me terao da guglam :))
nije praznina,
već njegova meka i slatka skrivena suština, srce,
klica koja čuva novi život i čeka svoje vreme da proklija.
Liči na srce koje svako od nas štiti maskama od povreda bezobzirnih.

Biti go i slobodan je samo za one retke samosvojne i hrabre. :)
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top