Teremin-najčudniji instrument svih vremena

[Neprilagođena]

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-56574582

Leon Teremin predstavio je izum u Sjedinjenim Američkim Državama krajem dvadesetih godina prošlog veka
Teremin nekad zvuči kao instrument iz Zemljine budućnosti ili iz nekog potpuno drugog sveta.
Njegova muzika kao da nastaje ni iz čega, note i tonovi se izvlače i manipulišu hipnotičkim pokretima ruke i prstiju kroz vazduh.
Izumljen pre 100 godina, prvi elektronski instrument na svetu inspirisao je revoluciju u tehnologiji zvuka
koja je dovela do toga da Robert Mug izumi moderni sintisajzer, potpuno preobrazivši muzičku scenu.
Teremin su koristili neka od najslavnijih imena u istoriji popularne muzike poput benda Led Cepelin i Rolingstonsi
na psihodeličnim albumu iz 1967. godine Their Satanic Majesties Request.
Prisutan je i u glavnoj temi izuzetno popularne naučnofantastične serije Zvezdane staze.

 

[Neprilagođena]

A teremin danas inspiriše novi talas umetnika, dok njegovu aktuelnu renesansu podstiču dokumentarci kao što je
Teremin: Elektronska odiseja iz 1993. godine.

Legenradni gitarista Džimi Pejdž koristio je različite tonove temerina u pesmi Whole Lotta Love grupe Led Cepelin

Whole Lotta Love

---

​

 

[Cosmopolite]

Ajoj a ja citam Temerin , moram kafu da skuvam.

 

[Neprilagođena]

Od nauke do muzike​

Teremin je oko 1920. godine izumeo ruski fizičar Lev Sergejevič Termen – kasnije slavan kao Leon Teremin.
Rođen 1896. godine u Sankt Petersburgu, iskazao je inženjerski talenat još kao dete,
navodno rastavljajući i ponovo sastavljajući satove i druge mehaničke sprave u sedmoj godini,
kao i izgradivši astronomsku opservatoriju u petnaestoj.

Teremin je prvobitno bio zamišljen kao uređaj za laboratoriju, ne za nastup na bini
On je 1920. godine izumeo mašinu čija je namena bila da upotrebi potpuno novu tehnologiju radio talasa za merenje nekih svojstava gasa.
Ali on je otkrio da njegov aparat emituje neobičan podrhtavajući ton
, koji je mogao da oblikuje pomeranjem ruku u blizini opreme.
Školovani čelista, Teremin je odmah prepoznao potencijal svog otkrića i rešio da izgradi potpuno nov instrument

---

​

 

[Cosmopolite]

A teremin danas inspiriše novi talas umetnika, dok njegovu aktuelnu renesansu podstiču dokumentarci kao što je
Teremin: Elektronska odiseja iz 1993. godine.

Legenradni gitarista Džimi Pejdž koristio je različite tonove temerina u pesmi Whole Lotta Love grupe Led Cepelin

Whole Lotta Love

---

​

Aha evo je.

 

[Neprilagođena]

Nastup za Lenjina i Ajnštajna​

Teremin je predstavio instrument u Kremlju Vladimiru Lenjinu 1922. godine i u Berlinu Albertu Ajnštajnu 1927. godine,
a onda je krajem dvadesetih očarao publiku širom sveta.
Posle nastupa iz 1927. godine u Rojal Albert Holu tokom kog su na tereminu izvedene kompozicije Šuberta i Glinke,
časopis Mjuzikl standard napisao je:

„Ljudski glas, violina, viola, čelo, bas i kontrabas, kornet, truba, trombon, saksofon, orgulje i skoro svaki drugi instrument
koji vam padne na pamet poraženi su na vlastitom terenu ovim jednim prostim uređajem.“

Ubrzo posle toga, Teremin je preleteo Atlantik, dobivši na raspolaganje studio u Zapadnoj 54. ulici u Njujorku.

Nemačka muzičarka Karolina Ejk
Karolina Ejk je još jedna maestra na tereminu koja se trudi da skrene pažnju na ovaj jedinstveni instrument –
i proširi njegov suviše oskudni repertoar novim kompozicijama, kao što je njena vlastita „Ocean“ iz 2019. godine.

U međuvremenu, njen snimak iz 2014. godine koncerta za teremin Kalevija Ahoa Osam godišnjih doba,
osvojio je nagradu za snimak godine u njenoj rodnoj Nemačkoj.

„Kad svirate teremin, to nekako deluje magično. Možda čak i kao da bacate čini“, kaže Ejk za BBC.
„Nijedan drugi instrument ne možete da svirate bez fizičkog kontakta. Deo ste instrumenta, dirigujete vazduhom.“

Sviranje teremina podrazumeva upravljanje elektromagnetnim poljima oko dve antene,
zbog čega instrument liči na nekakvu čarobnu govornicu.
Svirači kontrolišu zvuke pokretima ruku i prstiju oko uspravne antene da bi podizali ili spuštali ton,
ili iznad i ispod kružne antene da bi kontrolisali njegovu jačinu.

Karolina Ajk

​

 

[Cosmopolite]

Od nauke do muzike​

Teremin je oko 1920. godine izumeo ruski fizičar Lev Sergejevič Termen – kasnije slavan kao Leon Teremin.
Rođen 1896. godine u Sankt Petersburgu, iskazao je inženjerski talenat još kao dete,
navodno rastavljajući i ponovo sastavljajući satove i druge mehaničke sprave u sedmoj godini,
kao i izgradivši astronomsku opservatoriju u petnaestoj.

Teremin je prvobitno bio zamišljen kao uređaj za laboratoriju, ne za nastup na bini
On je 1920. godine izumeo mašinu čija je namena bila da upotrebi potpuno novu tehnologiju radio talasa za merenje nekih svojstava gasa.
Ali on je otkrio da njegov aparat emituje neobičan podrhtavajući ton
, koji je mogao da oblikuje pomeranjem ruku u blizini opreme.
Školovani čelista, Teremin je odmah prepoznao potencijal svog otkrića i rešio da izgradi potpuno nov instrument

---

​

Hbt koji ti skil treba da ovo sviras.

 

[Neprilagođena]

Muzika koja dolazi niotkuda​

Nijedan drugi instrument ne zahteva toliku kontrolu nad telom izvođača.
Ne postoje dirke ili pragovi koja bi mogli da se koriste kao referentna tačka za sviranje nota.
Pored dobre dubinske percepcije, izvođaču je potreban još i istančan sluh za postizanje konkretnih nota.
On mora da kombinuje opuštene pokrete tela s izuzetnom mentalnom usredsređenošću.
Za razliku od tradicionalnih muzičara, svirači teremina oslanjaju se na tehnike fizičkog i emotivnog izražavanja,
više nalik glumcu koji izlazi na scenu da odigra neku složenu ulogu.

„Svaki izvođač unosi jedinstvenu ličnost u teremin i te razlike umeju da budu prilično suštinske, gotovo kao nekakav zvučni potpis“,
kaže Čarli Drejper, vodeći britanski svirač teremina koji nastupa i solo, i sa svojim orkestarskim kolektivom Retrofonika.
„Moguće je prepoznati individualne izvođače samo na osnovu svojstava kao što su fraziranje ili vibrato

Lidija Kavina, praunuka Temerina, takođe je svirala ovaj instrument

​

Sablasna filmska muzika​

Iako je zamišljen kao instrument za koncertne hale ili sviranje iz hobija kod kuće,
jedinstveni zvuk teremina proizvodio je bizarne, vanzemaljske zvuke za veliki broj kriminalističkih, horor
i naučnofantastičnih filmova iz četrdesetih i pedesetih.
Postao je stalni zvučni efekat za susret s vanzemaljcima, najslavnije u klasiku iz 1951. godine
Dan kad je Zemlja stala (čiju je muziku komponovao Bernard Herman).
Među druga slavne primere, pored brojnih filmova B kategorije, spadaju Propali vikend i biblijski hit Deset zapovesti.
Oskarom ovenčana filmska muzika Mikloša Rože za film Alfreda Hičkoka iz 1945. godine Začaran
još je jedan slavni primer upečatljive atmosfere dočarane uz pomoć teremina..

The Day The Earth Stood Still (1951)

Hbt koji ti skil treba da ovo sviras.

Haha...Što?
A da znaš da je i meni potrebna kafa..

 

[dlugomir]

Ajoj a ja citam Temerin , moram kafu da skuvam.

I ja sam prvo tako pročitao.Starimo druže moj.
Svejedno - bravo za temu, ovo je zaista originalno, a podsećanje na Cepeline ... ah ...

 

[Cosmopolite]

I ja sam prvo tako pročitao.Starimo druže moj.
Svejedno - bravo za temu, ovo je zaista originalno, a podsećanje na Cepeline ... ah ...

Nije starost u pitanju nego koncentracija