Teorije o poreklu Srba

XXXIX
Poslije kraljeve smrti sastadoše se njegovi sinovi sa svojom majkom i zaželješe da podijele sebi zemlje i oblasti svojih predaka, kako bi svaki od njih posjedovao svoj dio. Tako Gojislav i Predimir, najmlađi brat, dobiše Travuniju sa Grbljem; Mihala: Oblik, Prapratnu i Crmnicu; Saganek pak; Gorsku županiju, Kupelnik i Balec; Radoslav: Luku Župu, Podlužje i Kučevo u Budvi sa župom.
Poslije ovoga kraljica je sa svojim prvorođenim sinom Gojislavom upravljala kraljevstvom i sinovima. Ali nijedan od njih nije se nazivao kraljem dok je živjela kraljica njihova majka, već su se nazivali samo kneževima. Onda u neko vrijeme Gojislav pade u krevet i dok je nemoćan ležao, neki iz Travunije koji se zvahu Skrobimezi, dogovore se, dođoše i ubiše ga dok je ležao u krevetu a njegovog brata Predimira uhvate i isto tako ubiju. Zatim za svoga poglavicu i gospodara postave nekog po imenu Domanek. Kad su to čuli Mihala, Saganek i Radoslav, njihova braća, sakupe vojsku i dođu u Travuniju, pa pošto pohvataše one ubice, podvrgnu ih raznim mukama i ubiju najgorom smrću, ali Domanek sa nekoliko njih izbjegne. Zatim, ostavivši tu Saganeka, Mihala i Radoslav se vrate u Zetu. Nije prošlo mnogo vremena a Saganek strijepeći i sam se vratio u Zetu, u svoje županije. Domanek dođe i uđe u Travuniju. Kad je Mihala uvidio da Saganek ne želi da ide u Travuniju, pozvavši sebi Radoslava, reče mu da on ide i brani oblast Travuniju, a ovaj mu odgovori da nikako neće ostaviti svoj dio koji mu pripada u Zeti. Tada su se oba brata, Mihala i Saganek, strahujući da Grci ne napadnu zemlju, jer su se Grci inače pripremali da dođu, a ne želeći da im se suprostave, pred velikašima zemlje Radoslavu zaklela i napisala mu privilegiju da on i njegovi nasljednici posjeduju dio Zete kao i, ako bude mogao da pridobije Travuniju ili bilo koju drugu oblast, biće njemu i njegovim nasljednicima u nasljeđe i posjed bez prigovora i traženja od njih i njihovih nasljednika, niti da će ikada ubuduće njihovi nasljednici to tražiti. Tada Radoslav sakupivši narod ode i uđe u Travuniju i napadne Domaneka, pobijedi ga i ubije. Zatim prodrije u oblast Zahumlje i zauzme je.
XL
U to vrijeme preminu kraljica i Mihala prihvati kraljevstvo. On je imao sedam sinova čija su imena ova: Vladimir, Prijaslav, Sergije, Derija, Gavril, Miroslav i Bodin. Budući da je imao ovih sedam sinova, pošto preuze kraljevstvo, ne htjede održati zakletvu koju je bio dao svom bratu Radoslavu, nego mu oduzme županiju Zete i dade je svom sinu Vladimiru. U to vrijeme umrije žena kralja Mihale pa dovede drugu ženu, Grkinju, carevu rođaku, i sa njom rodi četiri sina, čija su imena ova: prvi Dobroslav, drugi Petrislav, treći Nićifor, četvrti Teodor. Od Dobroslava, od Nićifora i od Teodora nije ostalo potomstva, samo se od Petrislava rodi Bodin koji je vladao čitavom kraljevinom. Vladimir i njegova braća krenu u Rašku i zauzmu je, i dadu je na upravu sinu Petrislavu. Zatim pođu na Bugarsku i povedu mnoge bitke protiv Grka i Bugara, pa zauzmu čitavu Bugarsku, i tu pokrajinu kralj Mihala dade na upravu svom sinu Bodinu. Potom Bodin postavi na svoju glavu dijademu i naredi da ga nazivaju carem. Kad je grčki car to čuo, razbješnjeo se, i pošto je sakupio silno mnoštvo, pošalje ga da napadne Bodina. I Bodin, sakupivši mnoštvo boraca, izađe protiv njih, i jednog dana počeše se oba naroda žestoko sjeći i ranjavati. Tu pade Bodin - bugarski car, i zarobe ga Grci, a po naredbi Grčkog cara prognan je u grad Antiohiju. Ostala, pak, Bodinova braća, pošto se Bogu nije dopadao grijeh njihovog oca zbog krivokletstva, jašući po pokrajinama čas ovamo čas tamo i vodeći mnoge bojeve, svi u ratu pogiboše, još dok im je otac bio živ, ali ne u isti dan, već svaki u svoje vrijeme. Kralj Mihala međutim, vladaše trideset i pet godina i umrije. Sahranjen je s velikom čašću u manastiru Svetih mučenika Srđa i Vakha.
XLI
Poslije toga preuzme kraljevstvo Radoslav njegov brat, koji je imao osam sinova i četiri kćeri. Imena njegovih sinova su ova: prvi Branislav, Gradislav, Hvalimir, Stanihna, Kočapar, Gojislav, Dobroslav i Picinek. Kralj Radoslav, pak, bio je čitavog svog života miroljubiv, blag i bogobojažljiv. Za vrijeme njegovog vladanja javljeno mu je da Bodin, njegov nećak, živ, a da je car koji ga je bio prognao preminuo. Kad je to čuo, pošalje u Antiohiju da ga ugrabe iz zatvora i dovedu k njemu. Kad je doveden sa radošću su ga primili kralj i njegovi sinovi. Kralj mu dade Grbalj i Budvu. Šesnaeste godine vladanja kralja Radoslava, Bodin zaboravi dobročinstva koja mu je bio učinio kralj; ne osta u vjernosti, već sporazumijevši se sa svojom maćehom i sa njena četiri sina, koji mu bijahu braća po ocu, odmetne se od kralja zajedno sa svojom braćom. Kralj međutim, pošto je bio blag i miroljubiv nije htio da s njim zametne rat, već se sa svojim sinovima malodušno povuče u oblast Travuniju. Tako kao starac u poznim godinama, usnu sa svojim precima i sahranjen je sa velikim počastima u manastiru Svetog Petra u Polju.
 
XLII
Poslije toga Bodin, uzevši kraljevstvo, prodre u Zetu i poče da savlađuje svoje rođake. Tada Petar arhiepiskop barske stolice, čovjek zapamćen po dobru, vidjevši da je među braćom velika svađa i nesloga, posredovao je zajedno sa sveštenstvom i narodom, nagovorili su ih i pomirili ih. I Bodin i braća međusobno se zakleše da će živjeti miroljubivo i spokojno. Potom se Branislavu rodi šest sinova, čija su imena ova: prvorođeni Predinja, Petrislav, Gradinja, Tvrdislav, Dragel i Grubeša. Kralju Bodinu, pak, rodi četiri sina Jakvinta, kćer Arkirica iz grada Barija, čija su imena ova: Mihala, Đorđe, Arkiric i Toma. Pošto je sklopljen mir, Bodin sa braćom ode u Rašku i ratovanjem je osvoji, i njom zagospodari. I tamo je postavio dva župana sa svog dvora: Vukana i Marka, koji su mu se još i zakleli da će oni sami i njihovi sinovi biti naročito privrženi ljudi kralja Bodina i njegovih sinova ili nasljednika. Potom osvoji Bosnu i tamo postavi kneza Stevana. Zatim, po smrti Roberta Gviskarda, od vlasti Normana koji su se nalazili u Draču i na cijeloj Dračkoj zemlji, otrgao je i držao čitavu Dračku zemlju i sam grad Drač. Potom sklopivši mir sa grčkim carem, vratio mu je grad. Međutim, Jakvintu, Bodinovu ženu, jako je boljelo da gleda kako Branislavljevi sinovi jačaju i množe se. Bojala se, naime da Branislav ili njegovi sinovi po smrti njenog muža ne preuzmu kraljevstvo. Stoga su joj stalno smetali i tražila je zgodnu priliku da ih uništi oca i sinove. Tako u jedno vrijeme kad je Branislav, sa njegovim bratom Gradislavom i sinom Berihnom naivno došao u grad Skadar, Jakvinta, vidjeći da su došli sami, obraduje se pa prišavši kralju poče bestidno navaljivati i govoriti mu da ih uhvati i stavi u tamnicu, inače nikakav život ne može imati sa njim, ako to ne učini. Govoraše mu: "Znam da ćeš umrijeti, pa će oni preuzeti kraljevstvo, a tvoji sinovi će jesti za njihovom trpezom". Što dužiti ? Kralja Bodina pobijedila je žena kao Iroda Irodijada, dok su sjeđeli za ručkom i jeli po kraljevoj naredbi uhvaćeni su i stavljeni u tamnicu, a pošto kralj nije htio da se odupre želji svoje žene, posta za trpezom vjerolomnik, kao Irod ubica. Kad su to čula njihova braća , sinovi i nećaci, sakupe sve srodnike i odu u Dubrovnik, pa uđu u grad sa četiri stotine ljudi pod oružjem. Kad je kralj čuo da su pobjegli, sakupivši vojsku, stiže do ovog grada i opsjedne ga, pa poče da ga napada. Tada braća i sinovi kneza Branislava, i oni koji su bili sa njima, izlazeći naoružani iz grada svakodnevno su činili veliki pokolj nad vojskom kralja Bodina. Jednog dana kad su izašli i mnoge pobili i ranili, Kočapar bacivši koplje iz ruku probode nekog Kosara kojega je kraljica mnogo voljela. Vidjeći to, kraljica odmah rasplete kose pa se poče žestoko udarati po licu, plakati i govoriti svom mužu: "Jao, jao, jao, da li zbilja ne vidiš, o kralju, kako ubijaju tvoje ?! Zar još ne vidiš što učini Kočapar ? Zašto da pustiš da žive njihova braća koju držiš u okovima"? Tada kralj razbješnjen, ispruživši svojom rukom mač, naredi da se pred gradom Dubrovnikom i u prisustvu njihove rodbine odsiječe glava knezu Branislavu, njegovom bratu i sinu, dodajući tako ubistvo na vjerolomstvo. Tada episkopi i opati koji su bili došli da mole kralja da ih ne pogubi i da ih pomire, vidjeći da su oni već pogubljeni, mnogo su žalili što su zakasnili u dolasku i počeše žestoko kriviti i grditi kralja zato što je poslušao glas svoje žene i što je pobio svoju braću. Kralj se odmah pokajao i gorko je plakao, pa pošto su mu braća, naredi da se časno sahrane. Tada episkopi i opati uzevši njihova tijela sahrane ih s velikim počastima u manastiru Svetog Benedikta na ostrvu koje je ispred Dubrovnika. Poslije toga njihova braća i sinovi i ostali, koji bijahu u gradu, čuvši kako neki žele da predaju grad kralju, pripremivši male lađe, svi uđu u njih, doplove u Split, odatle preplove u Apuliju, a odatle caru u Konstantinopolj. Zatim kralj zauze Dubrovnik i tu sagradi tvrđavu. I poslije se vrati u Skadar. Vladao je naime, dvadeset i šest godina, a u dvadeset drugoj godini pogubio je svoju braću. Kad se navršilo dvadeset i šest godina i pet mjeseci njegovog kraljevanja, preminuo je i sahranjen je po kraljevskom običaju u manastiru Svetih mučenika Srđa i Vakha.
XLIII
Tada Mihala, njegov sin, htjede da naslijedi prijesto, ali zbog zlobe njegove majke narod zemlje nije ga htio, već postavi sebi za kralja Dobroslava, brata kralja Bodina.
Dok je vladao Dobroslav je surovo radio protiv naroda. U to vrijeme, kada su braća i sinovi kneza Branislava čuli da je bio umro kralj Bodin, po nalogu cara dođu u Drač, đe se Gojislav oženi i ostade sa svojim nećacima. A njegov brat Kočapar ode u Rašku i odatle, pošto je sa županom Vukanom sakupio narod, pođe protiv kralja Dobroslava. Kralj pak sakupivši narod htjede da se brani. Kad se, najzad, zače borba u Duklji, na rijeci koja se zove Morača, bude poražena vojska kralja Dobroslava, a sam je zarobljen. Poslije toga Kočapar, poslavši kralja Dobroslava okovanog u Rašku, i Vukan dođu i osvoje Zetu i opustoše veliki dio Dalmacije. Poslije toga Vukan ode u Rašku, a Kočapar ostane u Zeti. Potom je Vukan sa Rašanima postavio zasjede Kočaparu da bi ga ubio, a to čuvši ovaj ode u Bosnu i tu se oženi ćerkom bana Bosne, i poslije ne mnogo vremena pogine u boju u Zahumlju.
XLIV
Međutim narod, pošto se sakupi, postavi za kralja Vladimira, a unuka kralja Mihale. Dok je Vladimir vladao volio je mir i sa svima je bio u miru, oko sebe je okupio svoju braću i oženio se ćerkom župana Raške. I zemlja je dvanaest godina živjela u miru. Pošto se kralj oženio Vukanovom kćerkom, župan je oslobodio kralja Dobroslava, koji je držan u okovima, budući da je bio stric kralja Vladimira. Ovaj oslobođen, dođe svome nećaku, koji čim viđe kralja odmah naredi da ga uhvate i stave u tamnicu, i u tamnici je ostao sve dok je vladao njegov nećak Vladimir. Dvanaeste godine vladanja kralja Vladimira, Jakvinta, kako su je savjetovali neki vrlo rđavi ljudi, koji bijahu neprijatelji župana Vukana, dade im smrtonosni napitak koji je načinila u Kotoru, đe je boravila. Kad ovi stignu u Skadar, približe se kralju preko ruku njegovih slugu, i on prevaren od njih, pade u postelju. Jakvinta, pak, znajući da će on umrijeti, dođe sa svojim sinom Đorđem u Skadar da posjeti kralja, ali čim je kralj viđe, gurnu je od sebe i naredi da izađe napolje. Kad je izašla onima koji su tu stajali reče: "Zašto kralj tako radi ? Kakvo sam zlo ja učinjela ? Ako gospodin kralj želi da zna: njegov stric Dobroslav, koji se nalazi u okovima, sam je učinjeo da on ne naslijedi kraljevstvo". I odmah odatle ode i dođe do Gorice čekajući kraljevu smrt. Potom tajno, mnogo obećavajući, poruči kraljevim ljudima da čim kralj umre ubiju Dobroslava, što je i učinjeno. Naime kralj je umro i sahranjen je u manastiru Svetih Srđa i Vakha, a kraljevi ljudi, iskoristivši priliku, po savjetu Jakvinte udruže se protiv kralja Dobroslava, pa izvukavši ga iz zatvora, iskopaju mu oči i odsijeku mošnice, i pošalju ga u manastir Svetih Srđa i Vakha, đe je živjeći dugo vremena sa kaluđerima, kasnije umro.
 
XLV
Poslije smrti kralja Vladimira kraljevstvo preuze Đorđe, sin kraljice Jakvinte. Druge godine svoga vladanja želio je tajno pohvatati Branislavljeve sinove, ali to nikako ne mogade. Naime saznali su za neku takvu namjeru, pa oni odu u Drač svome stricu Gojislavu. Grubeša je jedini bio uhvaćen i u Skadru stavljen u tamnicu. U ono vrijeme vojskovođa Kalojovan Kuman, sakupivši jaku vojsku napadne s Gojislavom i njegovim nećacima kralja Đorđa. I kralj se, sakupivši vojsku, pripremi za rat sa njima. Pošto su zametnuli bitku, pade dio kralja Đorđa i mnogi su pobijeni, a veoma mnogi zarobljeni. Kralj, pak, sa nekolicinom izbavi se i pobježe na Oblik. Zatim vojskovođa i ostali napadnu na grad Skadar i zauzmu ga. Otuda izvuku Grubešu iz tamnice, i po carevoj naredbi postavi ga narod za kralja, a vojskovođa, ostavivši mu vojsku, vrati se u Drač.
Za njegove vladavine kralj Đorđe znajući da je Grubeša veoma vješt ratnik i snažan junak, odvažan u borbi, pobježe u Rašku. A Đorđeva majka je uhvaćena u Kotoru i odvedena u Carigrad, đe je i umrla. Kralj Grubeša je vladao sedam godina, i u njegovim danima smirila se zemlja i veoma se oporavila. Dao je, naime, onih dana Bog obilje žita i vina, ispunjena je bila zemlja svakim izobiljem. Najzad, sedme godine njegovog vladanja, pođe na njega kralj Đorđe sa Rašanima. Iako mu se borbom suprostavio, u istoj borbi pogibe kralj Grubeša, hrabro se boreći i vojujući pred gradom Barom i sahranjen je s počastima u episkopiji istoga grada u crkvi svetog Đorđa, sjedištu episkopa toga grada.
Poslije toga Đorđe zadobije kraljevstvo, ali ne i zemlju. I posla po braću kralja Grubeše, Draginju i Dragila, koji su još preostali, i sklopi mir s njima izmiri se i zakune se da će sa njima podijeliti zemlju i da im neće učinjeti nikakvo zlo. Oni dođoše jer su mu zbog zakletve povjerovali. Dade im jedan dio zemlje i županije u Zeti i poče ih jako uvažavati. I ovo je kralj činio zbog toga da bi Gradihnu, njihovog trećeg brata, mogao prevariti i k sebi privući, pa ih zatim sve uništiti. Gradihna pak boraveći u Raškoj, tu se oženi i izrodi četiri sina: prvi Radoslav, pa Lobar i Vladimir. Zatim Dragilo sa svima iz svoje zemlje prodre u Podgorsku oblast i zauzme Onogošt i mnoge druge županije. A kad viđe kralj da se razborito ponaša, veoma mu se dopadne. Zatim po Dragilovom savjetu, kralj sakupi vojsku i ode u Rašku pa je osvoji i poplijeni. Tu naiđu na Uroša koji je bio u tamnici, u koju su ga bili stavili njegovi rođaci. Izvukavši ga odatle pošalju ga za župana u Raškoj. Onda se kralj sa svima svojima vrati u svoje mjesto sa velikim plijenom. U to vrijeme Gradihna se bio povukao u Zahumlje. Kasnije vidjevši da se Dragilo sa bratom i nećacima razborito ponašaju i da svakodnevno jačaju i rastu u ljubavi svog naroda, naveden zavišću i plašeći se da ga narod ne poštuje iskreno, a i da možda ne izgubi kraljevstvo, kralj naloži da se uhvati Mihala, sin kralja Vladimira, a poslije njega Dragilo, i stavi ih u tamnicu. Dragihna, pak, sa svoja četiri sina: Prvošem, Grubešom, Nemanjom i Sirakom izvuče se i pobjegne u Drač. Kad je čuo da se njegov brat i nećaci nalaze u okovima, i sam ode u Drač. Zatim vojskovođa Pirigordi sa Gradihnom i Dragihnom, sakupivši narod i veliku vojsku, pođu i zauzmu zemlju sve do Vranjine i do Bara, ali pošto je vojskovođa htio da ode u Carigrad, Gradihna, ostavivši svoga nećaka Boroša na Obliku da čuva tvrđavu, prebači vojskovođu sve do Drača. Tada kralj Đorđe, razbiješnjen, naredi da Dragila i njegovog nećaka Mihalu liše nebeske svjetlosti zbog toga što su ga Gradihna i njegov brat napadali. Pošto je vojskovođa Pirigordi otišao u Carigrad, u Drač je došao drugi vojskovođa, gospodin Aleksije Kontostefan. Međutim, kralj Đorđe sakupi vojsku, dođe i opsjedne Oblik, a Boroš se sa svojima junački branjaše. Kad je to čuo vojskovođa gospodin Aleksije, sakupi sa Gradinjom i njegovim bratom vojsku, pa svi krenu na kralja. Kako je kralj već bio veoma mrzak u čitavom narodu, nije bilo nikoga da mu ovo javi prije nego što je stigao vojskovođa sa Gradinjom i sa vojskom. I navale na njihov logor, pobiju i izranjave veoma veliki broj ljudi, i naćeraju ih u bijeg. Kralj se tada izvukao i pobjegao u Crmnicu. A pošto je ovaj bio naćeran u bijeg, vojskovođa ostavi Gradinju sa vojskom i vrati se u Drač. Tada, pošto je zemlja zbog nevolja i ratova već bila pusta i pošto je svakodnevno sve više pustjela, pobuni se Kotor, a zatim i čitava zemlja kralja Đorđa. A Gradinja sa svojima poče da zauzima zemlju i gonjaše kralja, a s druge strane ćerahu ga Rašani. Kralj se sa svojima skrivao po gorama i šumama, bježeći čas ovđe čas onđe. Zatim kralj, viđevši da ga progone sa svih strana, ne znajući što da radi, uđe u tvrđavu koja se zove Obolon. Tada Gradinja zauzme zemlju do Kotora osim tvrđave, u kojoj se kralj održao. Međutim vojskovođa dođe u Skadar, i Gradinja mu poruči da što prije stigne kako bi zauzeli tvrđavu i uhvatili kralja. Kad je ovaj došao sa vojskom, opsjednuše tvrđavu. Tada su oni koji su smatrani prijateljima i veoma bliskim kralju, i koji su jeli njegov hljeb, podigli protiv njega pobunu, i jedni spolja, a drugi iznutra predadoše tvrđavu i kralja vojskovođi gospodinu Aleksiju; njega vojskovođa uhvati i povede ga sa sobom u Drač, a odatle okovanog i sa stražarima pošalje ga u Carigrad đe je umro u tamnici.
XLVI
Poslije ovoga sakupi se narod i postavi za kralja Gradinju, koji, primivši kraljevstvo poče vladati narodom sa svom pravdom. Zaista bijaše čovjek koji se bojao Boga, pobožan i milostiv i zaštitnik i branitelj udovica i siročadi, i u svim svojim postupcima odlikovao se svakom dobrotom. Zbog toga i oni koji su se rasuli po oblastima i pokrajinama, kao i po Apuliji, čuvši o njegovom poštenom životu, odmah su se vratili u svoja mjesta, i u svoj rodni kraj, te opet napuniše i naseliše zemlju, koja je već bila skoro sasvim razorena i opustjela. Podnio je kralj Gradinja u danima svoga vladanja mnoge prevare i nepravde od rđavih ljudi, ali ga je od svega Bog izbavio. Kad se navrši jedanaest godina njegovog kraljevanja, ode putem svih smrtnika i počinu u miru sa precima svojim. Sahranjen je počasno i sa dostojanstvom, rukama svojih sinova, kneza Radoslava, Jovana i Vladimira, u manastiru svetih mučenika Srđa i Vakha.
XLVII
Poslije toga knez Radoslav otputova caru Manojlu koji ga blagonaklono primi i dade mu cijelu zemlju da njome gospodari kako je ranije držao njegov otac. Poslije je knez Radoslav, vrativši se od cara, počeo da, zajedno sa svojom braćom, drži zemlju i njome gospodari. Potom ustaše neki zlikovci, koji su bili stari neprijatelji, i odmetnuše se od njega i dovedoše Desu, Uroševog sina, i njemu dadoše Zetu i Travuniju. a Radoslavu i njegovoj braći preosta Primorska oblast i grad Kotor do Skadra. Ali oni neprestano ne odustajahu da se bore i ratuju protiv Uroševog sina i protiv ostalih neprijatelja, sve dok zemlju koja se bila od njih odmetnula nijesu mogli ponovo zadobiti, i onu kojom vladahu junački odbraniti. I tako dalje.


Kraj
 
Ovo je vec postovano, ali lijepo se dopunjiuje sa Barskim rodoslovom:
Pogledajte samo spisak imena iz "nesrpskog" izvora: Giacomo di Pietro Lucari u svom delu "Copioso ristretto degli Anali di Ragusa" koji se sluzio najstarijim dubrovackim dokumentima i analima "Annali nostri" pise da su u srpskim zemljama u susedstvu i zaledju Dubrovnika, u najranije vreme , upravljali sledeci Srbi: Ostrivoj (Ostrivoi) oko 490.god Svevlad (Svevlad) oko 535.god, Tatilo Svevladovic III 541.god, Selimir (Selimir) oko 550.godine Tatilo Svevladovic VI 552-563.

God, Selimir I Svevladovic 564-585.

God, Vladan I Selimirovic sin Svevladovica V 585-620.god, Car Zvonimir I Drvanov ili Drvenarov 632-670.god, Budimir zvani Svetopelek poslije 671.

Godine Kralj Budimir I Zvonimirov Drvanic II 675-680.,god, Svetolik I Budimirov Drvanic III 680-692.god, Vladislav I Svetolikov Drvanic IV 692-709.god, Tomislav I Vladisavljev ili Svetolikov sin Drvanovic V 709-722.god, Sebislav ili Zebislav I Tomislavljev Drvanovic VI 722-749.god, Razbivoj I i Vladimir Sebisavljevi Drvenovic VII 749-753.god Vladimir I Sebisavljev Drvanovic VIII 753-773.god, Hranimir I Vladimirov Drvanovic IX 773-782,god, Tvrdoslav I Hranimirov Drvenovic X 782-787.god Ostrojilo ili Strojilo II Vladimirov Drvanovic XI 787-791.god, Tolimir Ostrojilov Drvanovic XII 791-799.

God, Predislav I Tolimirov, Drvanovic XIII 799-805.god, Krepimir I Predisavljev Drvanovic XIV 805-830.god, Svetozar Krepimirov Drvanovic XV 830-835.god, Radoslav Svetozarev Drvanovic XVI 835-850.god, Caslav ili Cestislav I Radosavljev Drvenarevic XVII 850-862.

God, 860-880. godine - Srbi primaju hrišcanstvo Petrislav I Radosavljev Drvanovic XVIII 864-879.god, Pavlimir ili Bela I Petrisavljev Drvanovic XIX 879-910.god Belina ili Pavlimirova zena Drvenarevic 910-930.god, Tresimir I Belin ili Pavlimirov sin Drvanovic XXI 930-960.god, Prelimir I Tresimirov Drvanovic XXII 960-982.god, Hvalimir I Prelimirov Drvanovic XXIII 982-986.god Leget I Kresimirov Drvanovic XXIV 986-989.god, Silvester I Beloslavljev Drvanovic XXV 989-993 Tugomir Silvesterov Drvanovic XXVI 993-997,god, Hvalimir II Tugomirov Drvanovic XXVII 997-1003.god, Petrislav II Hvalimirov XXVIII 1003-1010.god, Vladimir Sveti II Petrislavljev Drvenarevic XXIX 1010-1015.god, Dragomir I Hvalimirov Drvanovic XXX 1015-1019 Dobroslav ili Vojislav I Dragomirov Drvanovic XXXI 1036-1055 (1054.

Godine - Hrišcanska crkva podeljena je na Istocnu (pravoslavnu) i Zapadnu (rimokatolicku) Neda I i najstariji joj sin Gojislav Vojislavljev Drvanovic XXXII 1055-1057 Mihajil I Vojislavljev Drvanovic XXXIII 1057-1073 Radoslav II Vojisavljev Drvanovic XXXIV 1073-1089 Bodin I Mihajlov Drvanovic XXXV 1089-1100 Dobroslav II Branisavljev Drvanovic XXXVI 1100 1102 Vladimir III Mihajlov Drvanovic XXXVII 1102-1114 Djuradj I Bodinov Drvanovic 1114-1117 Grubes I Branisavljev Drvanovic XXXIX 1117-1124 Djuradj Bodinov Drvanovic XC 1124-1143 Grdinja ili Gradinja I Branisavljev DrvanovicXCI 1143-1154 Radoslav III Gradinjin Drvanovic XCII 1154-1160
1166. Godine - Pocetak vladavine Stefana Nemanje
 
Srbi su narod o kojem se u Dalimilovoj hronici, kao i u Karlovačkom rodoslovu jasno kaže da su došli iz Vavilona, odnosno iz Mesopotamije, odakle su se iz svoje prapostojbine rasprostrli na jug do Indije i na sever do Švedske. Ima li i danas dokaza o tome?

Prapostojbina Srba (prvobitno ime svih Slovena, kao i "Rašani") jeste mesto koje se u slovenskoj usmenoj i pisanoj tradiciji naziva Zelenim Krajem i Rajskom Rekom ("Knjiga Velesova"): "где су дошли од Рајске реке и Загорја, поживели ту век, а затим пошли у област Дворечја и стигли у земљу Срштије". Nadalje, u "Knjizi Velesovoj" o Seobi Slovena iz prapostojbine stoji i ovo: "...дошли су из Зеленог Kраја до Готског мора, тамо су наишли на Готе који су им препречили пут. Тако су морали да се бију за ту земљу и наш живот. До тог доба су наши оци били на обали мора, уз реку Ра и са великим тешкоћама су преко ње пребацивали своје људе и стоку на ту обалу, идући ка Дону и тамо су видели Готе... Идући даље обалом на југ видели су готско море и Готе који су се наоружали против нас, па смо морали да се бијемо за наш живот и добро..."

Do danas gotovo svi istraživači smatraju da je reka Ra ustvari Volga, međutim tvrdim da je reka Ra ustvari današnja reka Aras, koja se po nekim atlasima još uvek zove i RASHKI (ko ima elektronski atlas "Encarta", može da proveri). Nije li se i srbski stari grad Svevladovića zvao Ras i reke Raška i Rasina koje i danas teku Balkanskom Srbijom?

Nadalje, Aras (Rashki) izvire na drevnoj gori Ararat, odakle je, prema Svetom Pismu, Noje izašao sa svim živim svetom nakon Potopa. Ispod iste planine izvire i drevni Eufrat koji je porodio prve civilizacije u Međurečju. Rashki se izliva u Kaspijsko more, a na nekoliko kilometara od njegove obale (obale Rashki) na iranskoj strani, nalazi se na 38 stepenu i 51' severne geog. širine i 46 stepenu i 41' istočne geog. dužine mesto RASHTIN, a oko 20 km zapadno od njega i mesto SARDAB. Tačno 23 km južnije (38,38' - 46,37') nalazi se mesto SARPA, a 125 km jugoistočno (37,55' - 47,30') nalazi se i mesto SARAB.

Ako se setimo Dalimilove hronike u kojoj se pominje kako su Srbi krenuli "od Vavilona" do Venecije, te Karlovačkog rodoslova u kojem se kaže: "Glagoljut istini spisatelji jako Likiniju Srbinu biti rodom, Jelinu mudrovanijem, i sva Srbska idolu služaše Dagonu..." (Dagon je bio mesopotamijsko božanstvo, koje se očuvalo do srednjeg veka u imenu plemenskog boga Daboga), onda možemo biti sigurni u rasprostiranje Srba na tom mestu. Nadalje, da su se Srbi Eufratom sa Ararata i reke Rashki spustili i do Vavilona, nije samo Dalimilova hronika dokaz, već i ime vrhovnih bogova. Naime, kada je Aleksandar Makedonski osvajao Vavilon, prvo je srušio hram boga Bela (odnosno Bela-boga, Beloboga, vrhovnog boga starih Slovena), čije ime ćemo susresti i u drevnom imenu Velesa (Belesa), koji se u drevno vreme, prema nekim našim naučnicima, zvao Bela Zora u kojem je stolovala dinastija Karanovića, jedna od najstarijih srbskih dinastija koje se pominju u istoriji (Grci su je zvali Karanides, kao što su Nemanjiće zvali Nemanides). Karanovići su ostavili svoje ime na toponimima današnje Srbije i Bosne, kao što je Kraljevo, koje se pre toga zvalo Karanovac.

Zanimljivo je da je od mesta Rashtin još bliže obali Rashki mesto koje se zove BALA. Da li je tu bio kult drevnog boga Bala (Bela) i da li je to preslikana Zora Bela u današnjoj Makedoniji? Kolika je bila snaga drevnih Srba valja kazati da je Ninovo carstvo (carstvo Nina Belog od koga je i nastao bog Bel, te Karanovići kao dinastija, a koji je bio najstariji poznati srbski vladar iz II milenijuma pre nove ere) bilo svetsko carstvo kome je pripadala bar polovina savremene Evrope, deo Azije i deo Afrike. Kada se to carstvo vremenom raspalo, obnovio ga je Serbo Makeridov, oko 1325. godine st.e., koji se u Starom Zavetu pominje kao A-sur. U slavu svoga prethodnika Nina sagradio je čuveni grad Ninivu. Serbova država je bila takođe jedno svetsko carstvo, koje se prostiralo kao i Ninovo, na tri kontinenta. Serbo je takodje prodro u Indiju i osvojio celu dolinu reke Inda od izvora pa sve do Indijskog Okeana. O tome svedoče desetine (više od 300 toponima srbskog imena) od Bangladeša, preko Pakistana, Avganistana, Zapadne i Istočne Afrike, čitave Azije i čitave Evrope!!! Indijci su dobro zapamtili Srbe i stavili Srbindu u svoje Rig-Vede kao naoružanog demona, kao i Kinezi koji u svojim spisima iz vremena Syu-An-Di dinastije sa strahom govore upravo o Srbima na granici sa Indijom u II veku pre Hrista (ne Slovenima, nego doslovno Srbima). U spomen na Nina Belog podignut je i grad Nin u kojem je bila Višeslavova krstionica.

Ime Srba za vreme ta dva pohoda (po čijem tragu je i Lesandar Serbljanin išao da vrati stare zemlje) ostalo je od Kine (mesto SERBA na 31,54' i 100,46', te mesto RACAKA 404 km zapadnije), preko mesta: SARABATI, SARABARI, SURABARI, SERPUR, SARPAR (pa čak i Basana (Bosna?) nedaleko Serpura) u Bangladešu, pa dalje preko Indije u kojem je čak jasno i glasno dan danas mesto Sorab (14,22' - 75,05'), te u Baludžistanu gde se dva mesta zovu Sorab, pa u Avaganistanu takođe Sorab, pa onda desetine mesta po Iranu sa svim mogućim Sorabima, Sarabima i Sorbima. No, zanimljiva je podudarnost sa Ninovim carstvom u Africi, gde se tačno može pratiti trag od Etiopije koja je bila i onda država gde je zauzeo dobar komad te zemlje i onda krenuo ka obali Atlantika linijom koja se može pratiti toponimima sa srbskim imenom, ovako: Iskrcao se izgleda na obali današnje Eritreje i tamo dan danas postoji na obali mesto RASA (14,58' - 40,22), pa ni pet ni šest mesto SERBA (13,13' - 40,34'), pa onda kreće ka zapadu SEREVA (13,26' - 37,25'), SIRBA (9,50' - 38,17'), SERBADI (9,36' - 37,58'), SERBO (7,43'), opet SERBO (9,00' - 35,15'), i opet SERBO (9,22' - 34,33'), pa na reci Nil SURIBA (16,25' - 33,59'), pa onda ljudi u sred Čada ni pet ni šest nego RASKA (12,58' - 17,43'), pa u Nigeriji SARBI (12,19' - 8,38'), u Nigeru SARBA (13,35' - 8,10'), a onda čitav splet mesta oko reke Niger državama Niger i Burkina Faso - SORBON (13,44' - 1,43'), SARBILA (13,45' - 0,45'), SARBA (10,58' - 3,10'), itd. sve do Atlantika! O toponimima koji nose srbsko ime duž Rusije, Crnog Mora, Ukrajine, Poljske, Češke, Nemačke, Italije, Španije, Francuske, Švedske ne treba ni govoriti jer ih ima bar stotinu.
 
Za sve one koji pljuju po Deretiću, Pešiću, Olgi Pjanović, i drugim učenim istoriografima koji ne priznaju tzv. "bečko-berlinsku" školu, neka sami čitaju originalne izvore o srbskoj istoriji, koja se ne uči u našim školama. Naime, našu istoriju nam je iskrojilo "bratstvo i jedinstvo", odnosno Broz, i ona se ne menja, nego je usklađena s vođama savremene Evrope.

Tako npr. kad neko od naših naučnika napiše da su Srbi rodonačelnici svih Slovena, te da su došli iz Mesopotamije i naselili se sve do rima, odmah ih komunisti i liberali popljuju da nisu ispoštovali "metodologiju društvenih nauka" tokom istraživanja. Međutim, problem je u tome što su ti liberali nedočitani, neobrazovani i pod ularom "berlinsko-bečke" škole. Eto, dovoljno je uzeti Dalimilovu hroniku, spis koji je jedan od najcenjenijih u Češkoj, jer je prvi napisan na češkom jeziku, a govori o postanku češkog naroda i njegovog jezika. U njemu se jasno kaže da su Česi poreklom iz zemlje Hrvatske, te da su svi oni pričali srbskim jezikom, a da su Srbi došli iz Vavilona i naselili se sve do Rima. Da se u tom slučaju radi o nekom drugom narodu, npr. Hrvatima ili Mađarima, oni bi taj češki izvor odmah proglasili veoma validnim i dokazali bi svoje prevashodstvo nad drugima. Međutim, pošto se radi o nama Srbima, onda valja da se ćuti, jer bi to bilo velikosrbska propaganda. Užas. Nego, evo, ko ne zna za ovu hroniku iz XIV veka, koja je verovatno prepisana iz još starije hronike, neka je pročita (ako dovoljno može da razume češki jezik) i obrati pažnju na sledeće redove:

A když tu věži děláchu,
tvrdými cihlami ji stláchu.
Klí miesto vápna jmějiechu
a všickni jednu řěč mluviechu.
Bohu sě jich řěč nesmíli,
(20) jich jazyky tako zmýli,
že bratr bratru neurozumě,
ale každý svú řěč umě.
Tu svého diela přěstachu,
druh ot druha pryč sě brachu.
(25) Každý sobě těch vlast ustavi
a ot těch vzněchu sě rozliční nravi.
Ti sobě osobichu země,
jakž dnes má každá jmě.
Mezi jinými Srbové
(30) tu, kdežto biechu Hřekové,
podlé mořě sě ustavichu,
až do Říma sě vzplodichu.

(...)


V srbském jazyku jest země,
jiež Charvátci jest jmě.
V tej zemi bieše lech,
jemuž jmě bieše Čech.


I ovde je tekst čitave Dalimilove hronike: http://people.fsv.cvut.cz/~gagan/jag/litera/dalimil.htm

http://www.elidor.cz/literatura/auto...nika/index.htm
 
:ok:Iz štampe je izašlo drugo, prošireno i dopunjeno izdanje knjige Istorijsko poreklo Srba Miodraga Milanovića (Izdavač Vandalija). Evo sadržaja: I. Prapostojbina Srba (Arijevske seobe, Poreklo srpskog imena, Srbi, drevni ratnici Sunca, Naselja Hisara, Jezik bogova, Višeglavi bogovi, Srbinda, heroj Inda, Indrina vadžra), II.Tragovi seoba (Kultura megalita, Vid i vede, Put boga Vida, Jomonska kultura, Srbi Ponta i Kavkaza), III. Srbi u Maloj Aziji (Gradovi naseljenih humki, Propast arijevske kulture, sarpedon, kum Evrope, Prasrpske žene ratnice, Kraljevski i nomadski Skiti i Sauromati) IV. Naseljavanje Afrike (Srpske župe na Nilu, Srbi i Rimljani) V Srbi na Balkanu (Arijevci u neolitskoj Srbiji, Srpske gradine, Kulturno-civilizacijski krug antičke Srbije, Trojanci i Dardani, Srbi, Tračani,Iliri i Tribali, Hronologija, Antička Srbija, Srpske humke, Od vinčanice do ćirilice, Srpsko pismo, Evropska majka gradova, Srbi, gospodari Balkana, Balkanske Srbije) VI Lužička kultura (Narod polja sa urnama, Etnos ljudi sa lužičkom kulturom, Srpska kruna Germanije, Tajna Vinete, Mlin starog sveta, Nemačko Kosovo) VII Etrurska zagonetka (Narod sa lužičkom kulturom, Potomci vučice, Raseni u srpskom ključu, VIII Zaboravljeni Sarmati (Ime reke Oaros, Srebreni Srbi, Sarmatska ratovanja). Sve u svemu, 340 strana velikog formata sa 110 ilustracija i karata.:bye:
 
supertruper:
:ok:Iz štampe je izašlo drugo, prošireno i dopunjeno izdanje knjige Istorijsko poreklo Srba Miodraga Milanovića (Izdavač Vandalija). Evo sadržaja: I. Prapostojbina Srba (Arijevske seobe, Poreklo srpskog imena, Srbi, drevni ratnici Sunca, Naselja Hisara, Jezik bogova, Višeglavi bogovi, Srbinda, heroj Inda, Indrina vadžra), II.Tragovi seoba (Kultura megalita, Vid i vede, Put boga Vida, Jomonska kultura, Srbi Ponta i Kavkaza), III. Srbi u Maloj Aziji (Gradovi naseljenih humki, Propast arijevske kulture, sarpedon, kum Evrope, Prasrpske žene ratnice, Kraljevski i nomadski Skiti i Sauromati) IV. Naseljavanje Afrike (Srpske župe na Nilu, Srbi i Rimljani) V Srbi na Balkanu (Arijevci u neolitskoj Srbiji, Srpske gradine, Kulturno-civilizacijski krug antičke Srbije, Trojanci i Dardani, Srbi, Tračani,Iliri i Tribali, Hronologija, Antička Srbija, Srpske humke, Od vinčanice do ćirilice, Srpsko pismo, Evropska majka gradova, Srbi, gospodari Balkana, Balkanske Srbije) VI Lužička kultura (Narod polja sa urnama, Etnos ljudi sa lužičkom kulturom, Srpska kruna Germanije, Tajna Vinete, Mlin starog sveta, Nemačko Kosovo) VII Etrurska zagonetka (Narod sa lužičkom kulturom, Potomci vučice, Raseni u srpskom ključu, VIII Zaboravljeni Sarmati (Ime reke Oaros, Srebreni Srbi, Sarmatska ratovanja). Sve u svemu, 340 strana velikog formata sa 110 ilustracija i karata.:bye:
Kliknite za proširenje...

Rode !!! a kada je to izaslo (ovih dana)
pozdrav
 
U predgovoru se veli> Ovaj rad je duboko zagazio u proslost do samih korena i kulturno/ civilizacijskih izvorista indoevropskih naroda i njihovih migracija. Sa arijevskom etnogenezom je isprepletena i etngeneza Srba. Opsezna studija je podeljena na 8 delova od kojih svaki predstavlja celinu za sebe. Svako poglavlje obradjuje jedan civilizacijski krug. Ali, postoje i veze medju njima jer se, kroz prostor i vreme, dosledno prati nastanak srpskog naroda i njegovih ogranaka. Uzgred, rec je o razgranavanju indoevropskih naroda, Arijevaca, priopadnika bele rase. Ova dva procesa su povezana. Prepletenost ova dva dela iste price je neminovna jer se, rodoslovno stablo Srba ne moze proucavati bez rodoslovnog stabla indoevropskih naroda. Arijevski koreni se smestaju u cetvrti ili treci milenijuim pre Hrista. U pojedinim poglavljima autor zalazi u jos dublju proslost ne bi li se videlo na kakvim je osnovama *kulturnim i civililizacijskim* izgradjena povest pojedinih podrucja.
 
supertruper:
U predgovoru se veli> Ovaj rad je duboko zagazio u proslost do samih korena i kulturno/ civilizacijskih izvorista indoevropskih naroda i njihovih migracija. Sa arijevskom etnogenezom je isprepletena i etngeneza Srba. Opsezna studija je podeljena na 8 delova od kojih svaki predstavlja celinu za sebe. Svako poglavlje obradjuje jedan civilizacijski krug. Ali, postoje i veze medju njima jer se, kroz prostor i vreme, dosledno prati nastanak srpskog naroda i njegovih ogranaka. Uzgred, rec je o razgranavanju indoevropskih naroda, Arijevaca, priopadnika bele rase. Ova dva procesa su povezana. Prepletenost ova dva dela iste price je neminovna jer se, rodoslovno stablo Srba ne moze proucavati bez rodoslovnog stabla indoevropskih naroda. Arijevski koreni se smestaju u cetvrti ili treci milenijuim pre Hrista. U pojedinim poglavljima autor zalazi u jos dublju proslost ne bi li se videlo na kakvim je osnovama *kulturnim i civililizacijskim* izgradjena povest pojedinih podrucja.
Kliknite za proširenje...

hvala na obavestenju :ok:
 
supertruper:
:ok:Iz štampe je izašlo drugo, prošireno i dopunjeno izdanje knjige Istorijsko poreklo Srba Miodraga Milanovića (Izdavač Vandalija). Evo sadržaja: I. Prapostojbina Srba (Arijevske seobe, Poreklo srpskog imena, Srbi, drevni ratnici Sunca, Naselja Hisara, Jezik bogova, Višeglavi bogovi, Srbinda, heroj Inda, Indrina vadžra), II.Tragovi seoba (Kultura megalita, Vid i vede, Put boga Vida, Jomonska kultura, Srbi Ponta i Kavkaza), III. Srbi u Maloj Aziji (Gradovi naseljenih humki, Propast arijevske kulture, sarpedon, kum Evrope, Prasrpske žene ratnice, Kraljevski i nomadski Skiti i Sauromati) IV. Naseljavanje Afrike (Srpske župe na Nilu, Srbi i Rimljani) V Srbi na Balkanu (Arijevci u neolitskoj Srbiji, Srpske gradine, Kulturno-civilizacijski krug antičke Srbije, Trojanci i Dardani, Srbi, Tračani,Iliri i Tribali, Hronologija, Antička Srbija, Srpske humke, Od vinčanice do ćirilice, Srpsko pismo, Evropska majka gradova, Srbi, gospodari Balkana, Balkanske Srbije) VI Lužička kultura (Narod polja sa urnama, Etnos ljudi sa lužičkom kulturom, Srpska kruna Germanije, Tajna Vinete, Mlin starog sveta, Nemačko Kosovo) VII Etrurska zagonetka (Narod sa lužičkom kulturom, Potomci vučice, Raseni u srpskom ključu, VIII Zaboravljeni Sarmati (Ime reke Oaros, Srebreni Srbi, Sarmatska ratovanja). Sve u svemu, 340 strana velikog formata sa 110 ilustracija i karata.:bye:
Kliknite za proširenje...

Super, bas mi nestalo tariguza.
 
Evo šta kaže Ognjenka Mihajlović koja već tri decenije predaje istoriju na Univerzitetu Liverpul(redovan profesor):Istoričar Miodrag Milanović pripada svetskom krugu istoričara- strukturalista živo zainteresovan da rekonstruiše drevne korene srpskog naroda. Pregnantan stav autora se ne pokazuje tek u samostalnosti suda koji se ne samo razlikuje od drugih, već se odmah razračunava sa tim drugim (pozitivisti, titoistički istoričari, Bečko berlinska škola...), kao što se odmah pokazuje u spremnosti ovog istražitelja drevne prošlosti Srba,, da porekne dela koja kritikuje, smatrajući sebe pozvanim i ovlaštenim da to čini, s jedne strane svojim sigurnim znanjem i još više svojim kriterijumom u istoriografiji, nezadovoljan stanjem "oficijelne" srpske istoriografije - konvencionalne i komformističke. U svojoj rekonstrukciji srpske povesti koristi, pored istorijskih vesti i relevantne naučne literature, s velikom pregnancijom, arheološke, etnografske i mitološke izvore. Konačan ishod ovog istoriografskog poduhvata je do te mere uspešan da možemo govoriti o novom kritičkom glasu koji svakako treba podržati. Za knjigu Srpski stari vek dobio je plaketu Karađorđe i nagradu Milan Đ. Miličević (prvi sekretar SANU i osnivač SKZ).:klap:
 
supertruper:
Otkad se guru II reda ovako briše po svom ponosu (koji mu je tako nisko); jesil dečko čuo za toalet papir ili toalet ubruse za guzu? Nekome za guzu, tebi da obrišeš g....v ponos.
Kliknite za proširenje...

Nema Srba na Nilu, nema srpskih Amazonki, prasrpskih zena ratnica, porijeklo srpskog imena se jos uvijek ne zna, Srbinda garantovano nije u vezi sa balkanskim Srbima... treba vas sve strpati u ludaru, fiksati intravenozno svakodnevno antipsihoticima uz dodatnu pomoc transorbitalne lobotomije, plus kontinuiran strucni nadzor da ne smrdite i prdite na svim srpskim forumima sirom interneta.
 
Tandoori Masala:
Nema Srba na Nilu, nema srpskih Amazonki, prasrpskih zena ratnica, porijeklo srpskog imena se jos uvijek ne zna, Srbinda garantovano nije u vezi sa balkanskim Srbima... treba vas sve strpati u ludaru, fiksati intravenozno svakodnevno antipsihoticima uz dodatnu pomoc transorbitalne lobotomije, plus kontinuiran strucni nadzor da ne smrdite i prdite na svim srpskim forumima sirom interneta.
Kliknite za proširenje...

tacno poreklo se jos uvek ne zna ali se znaju etimoloski koreni u IE brojnim jezicima.
Koliko sam do sada imao priliku da citam na tu temu, najblize znacenje bi bilo: covek, bliski covek, rodjak.

ovo je konstanta u mnogim jezicima. Postoje jos neke varijante ali ovo sto sam napisao je presek iz nekoliko jezika
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

zbiljaš
Kongres Srba u Hrvatskoj 1945. godine
Odgovora
15
Pregleda
607
zbiljaš
zbiljaš
Nina
Istina o gusarima
Odgovora
11
Pregleda
430
qvey
qvey
Š
Misljenje o Srbiji global?
Odgovora
8
Pregleda
428
Бран Мутимировић
Бран Мутимировић

Back
Top