- Poruka
- 667
nemam pojma sta si sad pitao i koga.
-
- Popularno:
- Da li je Dragan J. Vučićević već postao...
- Tramp je kaznio Putina: Ruski lider...
- Za zakup šest automobila plaćeno 720...
- Zasto od svih Slovena Srbi imaju...
- Kvadratura stana ?
- Danica Grujičić: Vučić je veleizdajnik...
- Forumasi u politickom trileru
- Паљевина и последњи дани: Вучићу више...
- Čovječja ribica!
- Strastevni ljudi i njihova pozicija u...
Teorija Evolucije - komentari
- Začetnik teme Šakal
- Datum pokretanja
- stanje
igris987:
Pogresno. Ateisti ne krecu od pretpostavke da bog ne postoji. Kod ateiste nepostojanje boga nije pretpostavka nego sporedni zakljucak.
Inace o bogu gotovo uopste i ne razmisljaju dok im sa na glavu ne popne neki kreacionista ili propagator religije.
stnco
Elita
- Poruka
- 17.945
Ma igris987 ne treba mi to što si mi ovde dao i to što nudiš. Ti mene nisi razumeo. Ne trebaju meni evolucionističke svađe i njihove rasprave oko toga kako i zašto su izimrli dinosaurusi. Ja sam te zamolio da mi navedeš dokaze da je kreacionizam ispravna teorija. Nemoj da me upućuješ ni na kreacionističke sajtove, jer se bojim da ću i tamo da nađem razne rasprave o tome kako evolucija ne valja. Na više mesta gore si navodio primere koji pokazuju da evolucija ne valja. E tako jasno mi daj dokaze da kreacionizam valja, ne pominjući nedostatke evolucije.igris987:
proximo
Ističe se
- Poruka
- 2.233
Da li osecas neutrino ili slabu ili jaku nuklearnu????
Tebe sam pitao.
- Poruka
- 667
sta je to?
Stnco
Juce si mi postavio par pitanja, probacu da ti dam potpuniji i jasniji odgovor. Vidis ne postoje dokazi za Evoluciju ili protiv Evolucije ili za Kreacionizam ili protiv Kreacionizma, dokazi su tu na stolu i njih gledaju i Evolucionisti i Kreacionisti. U prirodi se desavaju neke stvari koje Ljudi (Nauka) moze samo da posmatra ili sta vec. U zavisnosti kakvom Logikom taj Naucnik ili grupa Naucnika barata, takve i zakljucke donisi-se. Cela nauka nije i nista drugo nego primenjena Logika. Ako bilo ko od Evolucionista kaze da njih ne interesuje da li Bog postoji ili ne, to je ili Laz ili nepoznavanje sustine. Njima nije u interesu da iskljuce samo Hriscanskog Boga, vec bilo kakvog "Tvorca" kome bi se eventualno prepisalo nekakvo mesanje prilikom stvaranja, bilo cega, ovo mozes da pitas bilo kog veceg Evolucionistu, svi ce da ti daju isti odgovor. Kod Kreacionista je obrnuto, kao sto sam siguran da vec znas. Znaci i jedni i drugi imaju polaznu tacku, odnosno Logiku koju ce sutra da primenjuju i kojom ce da barataju. To je razlog zasto i ti i ja i bilo ko drugi ovde Priznaje Evoluciju kao jedinu mogucu tacnu odnosno Kreacionizam kao sto sam to ja i jos par njih ovde. Niko od nas u rukama ne drzi apsolutno sve cinjenice pa da iz tog razloga prihvati jedan odnosno drugi koncept. Ne, nego je logika ta koju smo vec prihvatili mnogo pre nego sto smo i poceli da sagledavamo naucne cinjenice ili bilo sta drugo, i samim tim vec u napred smo na strani jednog odnosno drugog koncepta. Stvarno ne zelim da Filozofiram vec samo da pojasnim moj pogled odnosno moje vidjenje stvari. Pitao si me da li me moja vera sputava da sagledavam Evolucionisticke dokaze objektivno, mene ne sputava Vera vec Logika, Ona je ta koja mi kaze, pa dobro kako to da od Mrtvog nastane Zivo, to je za mene nelogicno, bez obzira sto oni imaju nekakvo objasnjenje ili da iz nicega nastane nesto i plus da se to nesto sastavi tako da nastane zivot. To je ono sto sam pitao Milosa (Endonuclease) i rekao mu da Evolucionisti imaju problem Kokoske i Jajeta, on je vrlo elegantno zaobisao pitanje i dao odgovor koji ga nisam ni pitao, rekao: pa starije je Jaje i dao nekakvo objasnjenje i plus mi rekao u smislu ti to mozes da sanjas, a pitanje uopste nije bilo u Bukvalnom smislu sta je starije. Problem Kokoske i Jajeta je pitanje zivota i to pitanje je vrlo dobro pozanto medju Evolucionistima, odnosno, ako jedna celija nastala (ili organizam),sasvim slucajno, da li je ona mogla da nastane bez zivota u sebi, ako je opet sa druge strane nastao zivot iz celije, moje pitanje je kako moze da nastane bilo sta ako nema zivot u sebi, on vrlo dobro zna sta sam ga ja pitao, ali on nema odgovor na to pitanje i zato mi je odgovorio na nacin na koji jeste, da je starije Jaje. Ne zelim ovde njega direktno da mesam, vec samo da probam da pojasnim nesto makar onima koji su otvoreni da vide u cemu se ovde radi, iz tog razloga sam ja tebi rekao, da me je iznenadio tvoj post, rekao si onako kako si video i veruj da mi je on bio drazi nego da mi je neko rekao, e ti si covece strava, ja ne volim kada me neko vredja namerno, samo zato sto zastupam drugaciji koncept a pritom misli sta ja mislim i gura mi reci u usta, potpuno si otvoreno rekao i bez uvijanja ono sto mislis a nista nisi izmisljao, vec onako kako je tvoje stvarno misljenje i stvarno ti Hvala na tome, uvek prihvatam dobronamerne kritike, ma od koga one dosle.
Na drugo pitanje sam dao delimican odgovor, moje je misljenje da nikakav sud ne moze da potvrdi ili odbaci nesto ako opet nema neko vec izgradjeno misljenje o tome, niko pa ni najvece sudije ne mogu da sagledavaju cinjenice potpuno objektivno...Ovde ne govorim o sudjenju izmedju Evolucionista i Kreacionista, jer jos danas se Evolucionisti sude medjusobno oko raznoraznih tema,( pa cak se Englezi i Francuzi prepiru oko toga ko je otac Evolucije da li Lamarck ili Darvin) sudija mozda ni nezna sta je atom a kamoli nesto vise, on se vodi principom ko je upecatljiviji u svom govoru, eventualno nesto malo prouci i na osnovu toga donosi svoj zakljucak i konacan Sud. On je po opredeljenju pravnik, ali dobro ovo je pitanje kako sudovi funkcionisu i vrlo je diskutabilno, mozda oni imaju naucnu porotu a mozda ne, koja opet ima nekakve izgradjene stavove, to u sustini nije ni toliko bitno. Ali je bitno da Ljudi vide da se ne sude samo sa kreacionistima, vec i Medjusobno, ali to retko kad i gde mozes da cujes, o tome se ne govori bas mnogo. Mozda najbolji primer takvih sudjenja jeste ono o kojem sam pisao u predhodnom Postu. Pre oko Mesec danas sam gledao na Drugom kanalu, kako dva tabora Evolucionista iznose svoje dokaze o nestanku Dinosaurusa, i sta je uzrokovalo njihov nestanak, ono je bila prava sramota, onakvo pljuvanje nisam gledao ni na jednoj Evolucionisticko Kreacionistickoj Debati, Oni se sude godinama oko toga da li je Meteor udario negde u Kopno ili Negde u Okean, a sada ima onih koji zastupaju jednu ili drugu tezu, pa govore i o Super vulkanu. E vidis, cinjenica je da su Dinosaurusi izumreli, a Teorija je Kako su oni izumreli, ima ih raznih, jedni Evolucionisti daju Jednu drugi drugu a treci trecu teoriju, i plus imas Kreacioniste koji daju Cetvrtu teoriju, Evolucija odbacuje Teoriju Potopa, imaju oni razna objasnjenja zasto, i ne zele da prihvate Potop jer vide kakve bi sve to implikacije moglo da povuce sa sobom . Ovde zelim samo kratko da probam da objasnim jednu stvar, Mi danas gde god krenemo imamo Krecnjacke Stene, pa cak i na najvisim planinama, Krecnjacke stene nastaju u Okenima, a ima ih svuda, kao i fosila koji nastaju u Okeanima, Evolucionisti kazu da su sve planine odnosno kopna nekada bila pod vodom, da se kopno izdizalo i za sobom ostavljalo takve stene i fosile, pa se sada postavlja pitanje erodovanja, kako to da se nisu erodovali gornji slojevi u kome su nadjeni fosili, sobzirom da se zna da recimo neka planina na godisnjem nivou eroduje toliko i toliko, postavljaju se razna pitanja i pitanja erodovanja i mnoga druga, i na jednu teoriju moraju da daju ko zna koliko drugih, a kada bi samo jedna od njih pala u vodu, sve pada u vodu, i svi ti odgovori moraju da imaju nekakav naucni argument, koji navodno potkrepljuje te cinjenice, a sve je u domenu teorije koju dokazuju ili odbacuju onako kako je njima Najlogicnije, ali niko to ne moze sa sigurnoscu da tvrdi. I na kraju opet se sve svodi na verovanje ili neverovanje Autoritetima. Da li sad vidis zbog cega oni moraju da daju odgovore ovakve kakve daju recimo za nastanak fosila ili za bilo sta drugo, jedno pitanje povlaci masu drugih, i ako jedno oboris, oborio si sve. I sada ima stvari koje niko ne sme da dira tipa Starosti zemlje, ali u medjuvremenu se traze druga njima logicnija resenja, ko da bolju teoriju, njemu veca nagrada, Novcana ili Prestizna. E to je razlog zbog kojeg se danas naucnici utrkuju ko ce da da teoriju koja ce da bude opste prihvacenja, i time ubere plodove dotadasnjeg rada, i zbog cega se sude.
Mogu jos dosta toga da napisem, ali stvarno ne zelim da budem zamoran nikom, pa evo za sada toliko, mozda mozemo ti i ja ili neko treci da diskutujemo o ovome, pa mozda i da mi pokaze gde to gresim, ako ima bolje objasnjenje spreman sam da ga saslusam.
Juce si mi postavio par pitanja, probacu da ti dam potpuniji i jasniji odgovor. Vidis ne postoje dokazi za Evoluciju ili protiv Evolucije ili za Kreacionizam ili protiv Kreacionizma, dokazi su tu na stolu i njih gledaju i Evolucionisti i Kreacionisti. U prirodi se desavaju neke stvari koje Ljudi (Nauka) moze samo da posmatra ili sta vec. U zavisnosti kakvom Logikom taj Naucnik ili grupa Naucnika barata, takve i zakljucke donisi-se. Cela nauka nije i nista drugo nego primenjena Logika. Ako bilo ko od Evolucionista kaze da njih ne interesuje da li Bog postoji ili ne, to je ili Laz ili nepoznavanje sustine. Njima nije u interesu da iskljuce samo Hriscanskog Boga, vec bilo kakvog "Tvorca" kome bi se eventualno prepisalo nekakvo mesanje prilikom stvaranja, bilo cega, ovo mozes da pitas bilo kog veceg Evolucionistu, svi ce da ti daju isti odgovor. Kod Kreacionista je obrnuto, kao sto sam siguran da vec znas. Znaci i jedni i drugi imaju polaznu tacku, odnosno Logiku koju ce sutra da primenjuju i kojom ce da barataju. To je razlog zasto i ti i ja i bilo ko drugi ovde Priznaje Evoluciju kao jedinu mogucu tacnu odnosno Kreacionizam kao sto sam to ja i jos par njih ovde. Niko od nas u rukama ne drzi apsolutno sve cinjenice pa da iz tog razloga prihvati jedan odnosno drugi koncept. Ne, nego je logika ta koju smo vec prihvatili mnogo pre nego sto smo i poceli da sagledavamo naucne cinjenice ili bilo sta drugo, i samim tim vec u napred smo na strani jednog odnosno drugog koncepta. Stvarno ne zelim da Filozofiram vec samo da pojasnim moj pogled odnosno moje vidjenje stvari. Pitao si me da li me moja vera sputava da sagledavam Evolucionisticke dokaze objektivno, mene ne sputava Vera vec Logika, Ona je ta koja mi kaze, pa dobro kako to da od Mrtvog nastane Zivo, to je za mene nelogicno, bez obzira sto oni imaju nekakvo objasnjenje ili da iz nicega nastane nesto i plus da se to nesto sastavi tako da nastane zivot. To je ono sto sam pitao Milosa (Endonuclease) i rekao mu da Evolucionisti imaju problem Kokoske i Jajeta, on je vrlo elegantno zaobisao pitanje i dao odgovor koji ga nisam ni pitao, rekao: pa starije je Jaje i dao nekakvo objasnjenje i plus mi rekao u smislu ti to mozes da sanjas, a pitanje uopste nije bilo u Bukvalnom smislu sta je starije. Problem Kokoske i Jajeta je pitanje zivota i to pitanje je vrlo dobro pozanto medju Evolucionistima, odnosno, ako jedna celija nastala (ili organizam),sasvim slucajno, da li je ona mogla da nastane bez zivota u sebi, ako je opet sa druge strane nastao zivot iz celije, moje pitanje je kako moze da nastane bilo sta ako nema zivot u sebi, on vrlo dobro zna sta sam ga ja pitao, ali on nema odgovor na to pitanje i zato mi je odgovorio na nacin na koji jeste, da je starije Jaje. Ne zelim ovde njega direktno da mesam, vec samo da probam da pojasnim nesto makar onima koji su otvoreni da vide u cemu se ovde radi, iz tog razloga sam ja tebi rekao, da me je iznenadio tvoj post, rekao si onako kako si video i veruj da mi je on bio drazi nego da mi je neko rekao, e ti si covece strava, ja ne volim kada me neko vredja namerno, samo zato sto zastupam drugaciji koncept a pritom misli sta ja mislim i gura mi reci u usta, potpuno si otvoreno rekao i bez uvijanja ono sto mislis a nista nisi izmisljao, vec onako kako je tvoje stvarno misljenje i stvarno ti Hvala na tome, uvek prihvatam dobronamerne kritike, ma od koga one dosle.
Na drugo pitanje sam dao delimican odgovor, moje je misljenje da nikakav sud ne moze da potvrdi ili odbaci nesto ako opet nema neko vec izgradjeno misljenje o tome, niko pa ni najvece sudije ne mogu da sagledavaju cinjenice potpuno objektivno...Ovde ne govorim o sudjenju izmedju Evolucionista i Kreacionista, jer jos danas se Evolucionisti sude medjusobno oko raznoraznih tema,( pa cak se Englezi i Francuzi prepiru oko toga ko je otac Evolucije da li Lamarck ili Darvin) sudija mozda ni nezna sta je atom a kamoli nesto vise, on se vodi principom ko je upecatljiviji u svom govoru, eventualno nesto malo prouci i na osnovu toga donosi svoj zakljucak i konacan Sud. On je po opredeljenju pravnik, ali dobro ovo je pitanje kako sudovi funkcionisu i vrlo je diskutabilno, mozda oni imaju naucnu porotu a mozda ne, koja opet ima nekakve izgradjene stavove, to u sustini nije ni toliko bitno. Ali je bitno da Ljudi vide da se ne sude samo sa kreacionistima, vec i Medjusobno, ali to retko kad i gde mozes da cujes, o tome se ne govori bas mnogo. Mozda najbolji primer takvih sudjenja jeste ono o kojem sam pisao u predhodnom Postu. Pre oko Mesec danas sam gledao na Drugom kanalu, kako dva tabora Evolucionista iznose svoje dokaze o nestanku Dinosaurusa, i sta je uzrokovalo njihov nestanak, ono je bila prava sramota, onakvo pljuvanje nisam gledao ni na jednoj Evolucionisticko Kreacionistickoj Debati, Oni se sude godinama oko toga da li je Meteor udario negde u Kopno ili Negde u Okean, a sada ima onih koji zastupaju jednu ili drugu tezu, pa govore i o Super vulkanu. E vidis, cinjenica je da su Dinosaurusi izumreli, a Teorija je Kako su oni izumreli, ima ih raznih, jedni Evolucionisti daju Jednu drugi drugu a treci trecu teoriju, i plus imas Kreacioniste koji daju Cetvrtu teoriju, Evolucija odbacuje Teoriju Potopa, imaju oni razna objasnjenja zasto, i ne zele da prihvate Potop jer vide kakve bi sve to implikacije moglo da povuce sa sobom . Ovde zelim samo kratko da probam da objasnim jednu stvar, Mi danas gde god krenemo imamo Krecnjacke Stene, pa cak i na najvisim planinama, Krecnjacke stene nastaju u Okenima, a ima ih svuda, kao i fosila koji nastaju u Okeanima, Evolucionisti kazu da su sve planine odnosno kopna nekada bila pod vodom, da se kopno izdizalo i za sobom ostavljalo takve stene i fosile, pa se sada postavlja pitanje erodovanja, kako to da se nisu erodovali gornji slojevi u kome su nadjeni fosili, sobzirom da se zna da recimo neka planina na godisnjem nivou eroduje toliko i toliko, postavljaju se razna pitanja i pitanja erodovanja i mnoga druga, i na jednu teoriju moraju da daju ko zna koliko drugih, a kada bi samo jedna od njih pala u vodu, sve pada u vodu, i svi ti odgovori moraju da imaju nekakav naucni argument, koji navodno potkrepljuje te cinjenice, a sve je u domenu teorije koju dokazuju ili odbacuju onako kako je njima Najlogicnije, ali niko to ne moze sa sigurnoscu da tvrdi. I na kraju opet se sve svodi na verovanje ili neverovanje Autoritetima. Da li sad vidis zbog cega oni moraju da daju odgovore ovakve kakve daju recimo za nastanak fosila ili za bilo sta drugo, jedno pitanje povlaci masu drugih, i ako jedno oboris, oborio si sve. I sada ima stvari koje niko ne sme da dira tipa Starosti zemlje, ali u medjuvremenu se traze druga njima logicnija resenja, ko da bolju teoriju, njemu veca nagrada, Novcana ili Prestizna. E to je razlog zbog kojeg se danas naucnici utrkuju ko ce da da teoriju koja ce da bude opste prihvacenja, i time ubere plodove dotadasnjeg rada, i zbog cega se sude.
Mogu jos dosta toga da napisem, ali stvarno ne zelim da budem zamoran nikom, pa evo za sada toliko, mozda mozemo ti i ja ili neko treci da diskutujemo o ovome, pa mozda i da mi pokaze gde to gresim, ako ima bolje objasnjenje spreman sam da ga saslusam.
Stnco
Izvini nisam video zadnji post, onda procitaj samo prvi deo mog odgovora
JA ne mogu da ti navedem nista a za sta drugi ne bi rekli da je to laz, osim da ti pokazem, samo od kakve pretpostavke ja krecem odnosno, drugi a koji zastupaju koncept Evolucije
Izvini nisam video zadnji post, onda procitaj samo prvi deo mog odgovora
JA ne mogu da ti navedem nista a za sta drugi ne bi rekli da je to laz, osim da ti pokazem, samo od kakve pretpostavke ja krecem odnosno, drugi a koji zastupaju koncept Evolucije
proximo
Ističe se
- Poruka
- 2.233
Pa ti imas problema sa onim pravim objektivnim znanjem. Ove stvari postoje i te kako i obe od njih u svakom momentu sibaju kroz tvoje telo. Na moje pitanje da li bi osecao boga cak i da ti ga niko nije nikad spomenuo ti kazes, da bi a ovde nikada nisi cuo ni za neutrina za slabu i jaku nuklearnu silu i njih ne osecas.
proximo
Ističe se
- Poruka
- 2.233
Abiogeneza je oblast nauke u kojoj se raspravlja o pitanjima nastanka zivota na zemlji. Evoluciju zanima razvoj. Nadji mi jedan pisani zvanicni materijal u kome evolucija govori o nastanku zivota. Abiogeneza govori.
- Poruka
- 667
proximo,
Ne znam stvarno , vidis nasao si me. Jedino ne znam da li mislis da je to znanje o neutrinu I jakoj I slaboj nuklearnoj sili neophodno svakom coveku da bi se odrzao svet da postoji.
Ja sam mislio da me pitas za onu kafu “ na tren “.
p.s. Zamisli kad bih ja pitao sad tebe: Sta? Nisi cuo za senzibilizaciju limfocita na encefalitogeni faktor domacina posmatrano kroz prizmu multimedijalne masmediologije??? Pa tebi fale PRAVA, OBJEKTIVNA znanja…
Ne znam stvarno , vidis nasao si me. Jedino ne znam da li mislis da je to znanje o neutrinu I jakoj I slaboj nuklearnoj sili neophodno svakom coveku da bi se odrzao svet da postoji.
Ja sam mislio da me pitas za onu kafu “ na tren “.
p.s. Zamisli kad bih ja pitao sad tebe: Sta? Nisi cuo za senzibilizaciju limfocita na encefalitogeni faktor domacina posmatrano kroz prizmu multimedijalne masmediologije??? Pa tebi fale PRAVA, OBJEKTIVNA znanja…
proximo:
Dobro! A da li si se zapitao, zasto ne daju odgovore na ova pitanja? A moje pitanje tebi, Da li si ikada cuo da Naucnici pokusavaju da naprave zivot u Laboratoriji, ne bih se bas slozio da ih ne interesuje, ti naucnici koji i pokusavaju da stvore zivot po epruvetama nisu sigurno Kreacionisti.
proximo
Ističe se
- Poruka
- 2.233
Da, upravo je to ono sto je neophodno da se svet odrzi tu gde jeste. Da nemas slabe i jake nuklearne nebi postojalo ni tebe a bez tvog tela ni ta tvoja svest nebi mogla da raspravlja o pitanjima o kojim raspravlja posto vec rece da je telo mehanizam koji pamti a svest se neseca bez tela. A druga stvar, neutrino je cestice koje bombarduju tvoje telo milijardama puta u toku samo jedne sekunde i jedan su od oblika zracenja.
proximo
Ističe se
- Poruka
- 2.233
Da, prvi pokusaj je bio -59 godine, naucnika oparina da u laboratoriji napravi zivot. Stvorio je samo aminokiseline. No, da li je on bio evolucionista ili naucnik na polju abiogeneze?
Pa dobro, Evo jos jedno pitanje, Da li bi Naucnik Koji zastupa Koncept stvaranja i pokusavao da napravi zivot u laboratoriji?
- Poruka
- 667
proximo:
ne,nisam te to pitao.
Pitao sam te da li mislis da je ZNANJE o tome potrebno da se odrzi svet da postoji?
Kako_hocu
Izvini ako sam ti prepisao nesto, za sta se ni sam ne izjasnjavas, ali cinjenica jeste da ne podnosim New Age filozofiju
Izvini ako sam ti prepisao nesto, za sta se ni sam ne izjasnjavas, ali cinjenica jeste da ne podnosim New Age filozofiju
- Poruka
- 667
igris, okej je druze sve ti je oprosteno. jedino sto treba da shvatis je da ako nesto ne podnosis, to je ustvari tvoj problem na kom treba da radis. ja nekako podnosim sva sranja i svakog coveka posmatram kao svog ucitelja.
Koliko Imas godina?
- Poruka
- 667
ime, godine - nebitno.
Ne, nisam te ni pitao za ime, vec za godine, nekad i one mogu mnogo toga da kazu, ok
Ali mislim da gresis oko ovoga, bar ja smatram da ne moze coveg da tolerise sve i svasta. Pstoje granice izmedju ljudi koji ti zele dobro i to pokazu jasno i onih koji ti se pretstave kao prijatelji, a veruj mi da je to umetnost da prepoznas danas.
Ali mislim da gresis oko ovoga, bar ja smatram da ne moze coveg da tolerise sve i svasta. Pstoje granice izmedju ljudi koji ti zele dobro i to pokazu jasno i onih koji ti se pretstave kao prijatelji, a veruj mi da je to umetnost da prepoznas danas.
- Poruka
- 667
Vidis , tu se ja I ti ne slazemo. Prvobitni greh je taj sto su Adam I Eva jeli sa drveta znanja dobra I zla.
Dobro I zlo su subjektivni pojmovi.
Ono u cemu se mistici sveta slazu je – sve je dobro.
Svaki covek je prilika I skola za mene da shvatim koju zavisnost treba da izmenim na putu ka visoj svesti.
Ili , kao sto to Hrist rece, ko tebe kamenom, ti njega hlebom.
Ko tebe u levi obraz, okreni mu I desni.
Zvuci mozda mazohisticki ali
nagrada za onog ko uspe je posebne prirode… Cistoca I mirnoca uma I srca sto dalje vodi do sve lepsih stvari I misticnih sjedinjenja sa Bogom…
Dobro I zlo su subjektivni pojmovi.
Ono u cemu se mistici sveta slazu je – sve je dobro.
Svaki covek je prilika I skola za mene da shvatim koju zavisnost treba da izmenim na putu ka visoj svesti.
Ili , kao sto to Hrist rece, ko tebe kamenom, ti njega hlebom.
Ko tebe u levi obraz, okreni mu I desni.
Zvuci mozda mazohisticki ali
nagrada za onog ko uspe je posebne prirode… Cistoca I mirnoca uma I srca sto dalje vodi do sve lepsih stvari I misticnih sjedinjenja sa Bogom…
Darvinove zebe.
„Cetvrt veka pre nego sto je Darvin objavio knjigu „Postanak vrsta“, on je formulisao svoje ideje o zivim bicima kao prirodnjak na britanskom istrazivackom brodu „H. M. S. Bigl“. „Bigl“ je napustio Englesku 1831. godine i krenuo na petogodisnje putovanje da bi istrazio vode Juzne Amerike i 1835. godine posetio je Galapagoska ostrva u Pacifiku, oko 1.000 km od zapadne obale Ekvadora.
Dok je „Bigl“ bio na Galapagosu, Darvin je skupljao primerke lokalnih zivotinja, ukljucujuci i neke zebe. Trinaest vrsta zeba naseljavalo je nesto vise od dvadeset vulkanskih ostrva. (Cetrnaesta vrsta zivi na Kokosovom ostrvu, skoro 650 km severoistocno od Galapagosa.) Zebe se razlikuju uglavnom po velicini i obliku svojih kljunova, i smatra se da su one potekle od ptica koje su dosle sa kopna u dalekoj proslosti.
Prema Darvinovoj teoriji, jedna vrsta se razdvaja na nekoliko varijeteta, a zatim u nekoliko razlicitih vrsta kroz delovanje prirodnog odabiranja. Posto su kljunovi galapagoskih zeba adaptirani na razlicitu hranu koju jedu, izgleda razumljivo pretpostaviti da su razlicite vrste rezultat prirodnog odabiranja. U stvari, one izgledaju kao tako dobar primer Darvinove evolucije da su poznate kao Darvinove zebe. Mnogi bioloski udzbenici objasnjavaju da su galapagoske zebe pomogle Darvinu da formulise svoju teoriju o evoluciji i da su terenska zapazanja iz 1970-tih obezbedila dokaze za njegovu teoriju pokazujuci kako prirodno odabiranje utice na kljunove ptica.
Ipak, galapagoske zebe nisu imale skoro nista sa formulisanjem Darvinove teorije. On ih nije ni razmatrao u svom dnevniku sa putovanja na brodu „Bigl“, sem jednog uzgrednog pominjanja, a one nikad nisu spomenute u knjizi „Postanak vrsta“. Prirodno odabiranje, uoceno 1970-tih, preokrenulo je smer sledecih godina, tako da tada nije bilo neto evolucionih promena. A nekoliko vrsta zeba se mozda sada spajaju kroz hibridizaciju – suprotno onom sto bismo ocekivali od obrasca razgranataog drveta u Darvinovoj evoluciji.
Legenda o Darvinovim zebama.
Kada je Darvin bio na Galapagoskim ostrvima, sakupio je devet od trinaest vrsta koje sada nose njegovo ime, ali je samo sest od njih identifikovao kao zebe. Osim u dva slucaja, nije uspeo da primeti nikakve razlike u nacinu njihove ishrane, a i u ta dva slucaja nije uspeo da poveze ishranu sa oblikom kljuna. U stvari, bio je toliko nezainteresovan za zebe, da dok je bio na Galapagosu nije se potrudio ni da ih izdvoji po ostrvima. Tek posto se „Bigl“ vratio u Englesku, ornitolog Dzon Guld poceo je da razvrstava njihove geografske odnose, i za mnoge informacije koje je Darvin obezbedio – ispostavilo se da su pogresne. Osam od petnaest lokaliteta koje je zabelezio – pod ozbiljnom su sumnjom, i vecina je morala da bude rekonstruisana od pazljivije obelezenih zbirki njegovih kolega sa broda.
Tako je, prema istoricaru nauke Frenku Saloveju (Frank Sulloway), Darvin „posedovao samo ogranicenu i uveliko pogresnu predstavu i o navikama u ishrani i o geografskom rasprostiranju ovih ptica“. A za tvrdnju da su galapagoske zebe impresionirale Darvina kao dokaz za evoluciju, Salovej je napisao: „Nista ne moze da bude dalje od istine“.
U stvari, Darvin nije postao evolucionista sve do nekoliko meseci posle svog povratka u Englesku. Tek se godinama kasnije osvrnuo na zebe i protumacio ih u svetlu svoje nove teorije. Godine 1845., napisao je u drugom izdanju svog „Dnevnika istrazivanja“ (Journal of Researches): „Najzanimljivija cinjenica je savrsena gradacija u velicini kljunova razlicitih vrsta (zeba). Uocavajuci ovu gradaciju i raznovrsnost strukture u jednoj maloj, prisno srodnoj grupi ptica, moglo bi se pomisliti da je od prvobitnog malog broja ptica u tom arhipelagu, jedna uzeta i modifikovana za razlicite svrhe“. Ali, to je bila teorijski naknadna misao, a ne zakljucivanje iz cinjenica koje je sakupio. Zaista, konfuzija koja je postojala kod geografskog obelezavanja Darvinovih primeraka ucinila mu je nemogucim da ih koristi kao dokaze za svoju teoriju.
Darvin nije imao jasnu predstavu o poreklu zeba. Danas znamo da trinaest vrsta lice jedna na drugu vise nego sto lice na bilo koju pticu u Centralnoj ili Juznoj Americi, nagovestavajuci da bi one mogle biti potomci zajednickog pretka koji je nastanio ova ostrva u dalekoj proslosti. Ali, Darvin nije posetio zapadnu obalu Juzne Amerike severno od Lime, u Peruu, tako da koliko je on znao, zebe su bile identicne vrstama koje su jos uvek zivele na kopnu.
Tek posle uspona neo-darvinizma 1930-tih, galapagoske zebe su podignute na njhovo danasnje znacajno mesto. Iako su prvi put nazvane „Darvinove zebe“ od strane Persi Loua (Percy Lowe) 1936. godine, ornitolog Dejvid Lek (David Lack) bio je taj koji je popularisao to ime deceniju kasnije. Lekova knjiga iz 1940. godine, „Darvinove zebe“ (Darwin’s Finshes), rezimirala je cinjenice koje povezuju varijacije kljunova zeba i razlicite izvore hrane, i ustvrdila da su kljunovi bili adaptacije prouzrokovane prirodnim odabiranjem. Drugim recima, Lek je vise nego Darvin bio taj koji je pridavao evolucioni znacaj galapagoskim zebama. Ironicno, Lek je takodje bio taj koji je uradio vise od svih za popularisanje mita da su zebe pomogle u oblikovanju Darvinovog misljenja.
Darvinove zebe kao ikone evolucije.
Kada je Lek uzdigao Galapagoske zebe na status ikone, Darvinov mali doprinos nasem znanju o njima rastao je sa svakim sledecim prepricavanjem price. Prema Saloveju, „Darvinu je sve vise davana zasluga, posle 1947. godine, za zebe koje nikada nije video i za opazanja i shvatanja o njima koja nikad nije ucinio“. U najekstremnijem obliku legende, za Darvina se kaze da je „skupljao vrste i posmatrao crte ponasanja, kao sto su neke izuzetne navike uocene kod zebe detlica, koje cak nisu ni bile poznate za vreme njegovog zivota“. Tako ikonografija postaje istorijski spis.
Iako je Salovej raskrinkao ovu legendu skoro pre dvadeset godina, mnogi savremeni bioloski udzbenici i dalje tvrde da su galapagoske zebe inspirisale Darvina na ideju o evoluciji. Knjiga „Bioloska nauka“, Gulda i Kitona (1996.) obavestava studente da su zebe „igrale glavnu ulogu u navodjenju Darvina da formulise svoju teoriju o evoluciji prirodnim odabiranjem“. Prema knjizi „Biologija“, Rejvena i Dzonsona (1999.), „odnos izmedju kljunova trinaest zeba i njihovih izvora hrane odmah je ukazao Darvinu da ih je evolucija oblikovala“. A knjiga „Biologija: Vizuelizacija zivota“ od Dzordza Dzonsona (1998.), tvrdi da je „Darvin pripisao razlike u velicini kljunova i navikama u ishrani medju ovim zebama – evoluciji koja se desila posto je njihov predak migrirao na Galapagoska ostrva“. Dzonsonov udzbenik cak govori studentima da „zamisle sebe na Darvinovom mestu“ i „da pisu stranice dnevnika koje je Darvin mogao da napise“.
Ipak, sto se tice Darvinovog doprinosa, „Darvin“ u Darvinovim zebama je nesto uveliko mitsko. Tek skoro jedan vek posle Darvina, zebe su zauzele njihov sadasnji status ikone evolucije. Naravno, kada bi stvarno bile dobar dokaz za Darvinovu teoriju, mogle bi svejedno da zasluze svoj status ikone.
„Cetvrt veka pre nego sto je Darvin objavio knjigu „Postanak vrsta“, on je formulisao svoje ideje o zivim bicima kao prirodnjak na britanskom istrazivackom brodu „H. M. S. Bigl“. „Bigl“ je napustio Englesku 1831. godine i krenuo na petogodisnje putovanje da bi istrazio vode Juzne Amerike i 1835. godine posetio je Galapagoska ostrva u Pacifiku, oko 1.000 km od zapadne obale Ekvadora.
Dok je „Bigl“ bio na Galapagosu, Darvin je skupljao primerke lokalnih zivotinja, ukljucujuci i neke zebe. Trinaest vrsta zeba naseljavalo je nesto vise od dvadeset vulkanskih ostrva. (Cetrnaesta vrsta zivi na Kokosovom ostrvu, skoro 650 km severoistocno od Galapagosa.) Zebe se razlikuju uglavnom po velicini i obliku svojih kljunova, i smatra se da su one potekle od ptica koje su dosle sa kopna u dalekoj proslosti.
Prema Darvinovoj teoriji, jedna vrsta se razdvaja na nekoliko varijeteta, a zatim u nekoliko razlicitih vrsta kroz delovanje prirodnog odabiranja. Posto su kljunovi galapagoskih zeba adaptirani na razlicitu hranu koju jedu, izgleda razumljivo pretpostaviti da su razlicite vrste rezultat prirodnog odabiranja. U stvari, one izgledaju kao tako dobar primer Darvinove evolucije da su poznate kao Darvinove zebe. Mnogi bioloski udzbenici objasnjavaju da su galapagoske zebe pomogle Darvinu da formulise svoju teoriju o evoluciji i da su terenska zapazanja iz 1970-tih obezbedila dokaze za njegovu teoriju pokazujuci kako prirodno odabiranje utice na kljunove ptica.
Ipak, galapagoske zebe nisu imale skoro nista sa formulisanjem Darvinove teorije. On ih nije ni razmatrao u svom dnevniku sa putovanja na brodu „Bigl“, sem jednog uzgrednog pominjanja, a one nikad nisu spomenute u knjizi „Postanak vrsta“. Prirodno odabiranje, uoceno 1970-tih, preokrenulo je smer sledecih godina, tako da tada nije bilo neto evolucionih promena. A nekoliko vrsta zeba se mozda sada spajaju kroz hibridizaciju – suprotno onom sto bismo ocekivali od obrasca razgranataog drveta u Darvinovoj evoluciji.
Legenda o Darvinovim zebama.
Kada je Darvin bio na Galapagoskim ostrvima, sakupio je devet od trinaest vrsta koje sada nose njegovo ime, ali je samo sest od njih identifikovao kao zebe. Osim u dva slucaja, nije uspeo da primeti nikakve razlike u nacinu njihove ishrane, a i u ta dva slucaja nije uspeo da poveze ishranu sa oblikom kljuna. U stvari, bio je toliko nezainteresovan za zebe, da dok je bio na Galapagosu nije se potrudio ni da ih izdvoji po ostrvima. Tek posto se „Bigl“ vratio u Englesku, ornitolog Dzon Guld poceo je da razvrstava njihove geografske odnose, i za mnoge informacije koje je Darvin obezbedio – ispostavilo se da su pogresne. Osam od petnaest lokaliteta koje je zabelezio – pod ozbiljnom su sumnjom, i vecina je morala da bude rekonstruisana od pazljivije obelezenih zbirki njegovih kolega sa broda.
Tako je, prema istoricaru nauke Frenku Saloveju (Frank Sulloway), Darvin „posedovao samo ogranicenu i uveliko pogresnu predstavu i o navikama u ishrani i o geografskom rasprostiranju ovih ptica“. A za tvrdnju da su galapagoske zebe impresionirale Darvina kao dokaz za evoluciju, Salovej je napisao: „Nista ne moze da bude dalje od istine“.
U stvari, Darvin nije postao evolucionista sve do nekoliko meseci posle svog povratka u Englesku. Tek se godinama kasnije osvrnuo na zebe i protumacio ih u svetlu svoje nove teorije. Godine 1845., napisao je u drugom izdanju svog „Dnevnika istrazivanja“ (Journal of Researches): „Najzanimljivija cinjenica je savrsena gradacija u velicini kljunova razlicitih vrsta (zeba). Uocavajuci ovu gradaciju i raznovrsnost strukture u jednoj maloj, prisno srodnoj grupi ptica, moglo bi se pomisliti da je od prvobitnog malog broja ptica u tom arhipelagu, jedna uzeta i modifikovana za razlicite svrhe“. Ali, to je bila teorijski naknadna misao, a ne zakljucivanje iz cinjenica koje je sakupio. Zaista, konfuzija koja je postojala kod geografskog obelezavanja Darvinovih primeraka ucinila mu je nemogucim da ih koristi kao dokaze za svoju teoriju.
Darvin nije imao jasnu predstavu o poreklu zeba. Danas znamo da trinaest vrsta lice jedna na drugu vise nego sto lice na bilo koju pticu u Centralnoj ili Juznoj Americi, nagovestavajuci da bi one mogle biti potomci zajednickog pretka koji je nastanio ova ostrva u dalekoj proslosti. Ali, Darvin nije posetio zapadnu obalu Juzne Amerike severno od Lime, u Peruu, tako da koliko je on znao, zebe su bile identicne vrstama koje su jos uvek zivele na kopnu.
Tek posle uspona neo-darvinizma 1930-tih, galapagoske zebe su podignute na njhovo danasnje znacajno mesto. Iako su prvi put nazvane „Darvinove zebe“ od strane Persi Loua (Percy Lowe) 1936. godine, ornitolog Dejvid Lek (David Lack) bio je taj koji je popularisao to ime deceniju kasnije. Lekova knjiga iz 1940. godine, „Darvinove zebe“ (Darwin’s Finshes), rezimirala je cinjenice koje povezuju varijacije kljunova zeba i razlicite izvore hrane, i ustvrdila da su kljunovi bili adaptacije prouzrokovane prirodnim odabiranjem. Drugim recima, Lek je vise nego Darvin bio taj koji je pridavao evolucioni znacaj galapagoskim zebama. Ironicno, Lek je takodje bio taj koji je uradio vise od svih za popularisanje mita da su zebe pomogle u oblikovanju Darvinovog misljenja.
Darvinove zebe kao ikone evolucije.
Kada je Lek uzdigao Galapagoske zebe na status ikone, Darvinov mali doprinos nasem znanju o njima rastao je sa svakim sledecim prepricavanjem price. Prema Saloveju, „Darvinu je sve vise davana zasluga, posle 1947. godine, za zebe koje nikada nije video i za opazanja i shvatanja o njima koja nikad nije ucinio“. U najekstremnijem obliku legende, za Darvina se kaze da je „skupljao vrste i posmatrao crte ponasanja, kao sto su neke izuzetne navike uocene kod zebe detlica, koje cak nisu ni bile poznate za vreme njegovog zivota“. Tako ikonografija postaje istorijski spis.
Iako je Salovej raskrinkao ovu legendu skoro pre dvadeset godina, mnogi savremeni bioloski udzbenici i dalje tvrde da su galapagoske zebe inspirisale Darvina na ideju o evoluciji. Knjiga „Bioloska nauka“, Gulda i Kitona (1996.) obavestava studente da su zebe „igrale glavnu ulogu u navodjenju Darvina da formulise svoju teoriju o evoluciji prirodnim odabiranjem“. Prema knjizi „Biologija“, Rejvena i Dzonsona (1999.), „odnos izmedju kljunova trinaest zeba i njihovih izvora hrane odmah je ukazao Darvinu da ih je evolucija oblikovala“. A knjiga „Biologija: Vizuelizacija zivota“ od Dzordza Dzonsona (1998.), tvrdi da je „Darvin pripisao razlike u velicini kljunova i navikama u ishrani medju ovim zebama – evoluciji koja se desila posto je njihov predak migrirao na Galapagoska ostrva“. Dzonsonov udzbenik cak govori studentima da „zamisle sebe na Darvinovom mestu“ i „da pisu stranice dnevnika koje je Darvin mogao da napise“.
Ipak, sto se tice Darvinovog doprinosa, „Darvin“ u Darvinovim zebama je nesto uveliko mitsko. Tek skoro jedan vek posle Darvina, zebe su zauzele njihov sadasnji status ikone evolucije. Naravno, kada bi stvarno bile dobar dokaz za Darvinovu teoriju, mogle bi svejedno da zasluze svoj status ikone.
Dokaz za evoluciju?
Ako je Darvinova teorija tacna, onda su verovatno predacke zebe koje su nastanile Galapagos u dalekoj proslosti, naselile razlicita ostrva gde su bile izlozene razlicitim uslovima sredine. Ptice na razlicitim ostrvima srele su se sa razlikama u dostupnoj hrani, sto je vodilo do prirodnog odabiranja njihovih organa za ishranu – njihovih kljunova. Teoretski, ovaj proces je mogao tokom vremena da dovede do razlika u kljunovima koje danas karakterisu trinaest posebnih vrsta.
Ovo je naizgled verovatan scenario, ali dokaz koji je Lek navodio za njega bio je indirektan. Razlike u kljunovima zeba su u zavisnosti od razlicitih izvora hrane, a ove ptice su naseljavale razlicita ostrva (iako nije slucaj da svako ostrvo ima svoju vrstu). Ovaj obrazac izgleda kao da odgovara Darvinovoj teoriji, pa ipak bi slucaj bio mnogo jaci kada bi bilo direktnih dokaza za taj proces.
Jedna vrsta direktnih dokaza mogli bi da budu geneticki dokazi. Ali, osim sto znamo da su kljunovi zeba visoko nasledni – da ce kljun zebe veoma verovatno liciti kljunovima svojih bioloskih roditelja – ne znamo nista o genetici kljunova zeba. Istrazivanja hromozoma ne pokazuju nikakve razlike medju galapagoskim zebama, a DNK istrazivanja koja su koriscena za konstruisanje molekularnih filogenija oslanjala su se na gene koji se ne odnose na oblik kljuna.
Druga vrsta direktnih dokaza bila bi opazanja prirodnog odabiranja u divljini. Ovaj dokaz je obezbedio tim muza i zene – Pitera i Rozmari Grant ( Peter and Rosemary Grant), koji su otisli na Galapagos 1970-tih da posmatraju evoluciju na delu.
Kljun zebe.
Grantovi su prvi put otisli na Galapagos 1973. godine. Uz pomoc nekoliko drugih biologa, Grantovi su izvrsili hvatanje i oznacavanje zeba sa sedam ostrva. Svakoj zebi je pazljivo izmerena telesna tezina, duzine krila, nogu i prstiju, i duzina, sirina i dubina kljuna. Postojale su razlike madju zebama u svim ovim karakteristikama – narocito u kljunovima.
Do 1975. godine, Grantovi i njihovi saradnici fokusirali su svoju paznju na jedno od manjih ostrva, Dafne Major. Njegova mala velicina ucinila je ostrvo Dafne Major idealnom prirodnom laboratorijom gde su mogli da oznace i premere svaku jedinku jedne odredjene vrste zebe srednje velicine. Biolozi su cak zabelezili parenja, i oznacili i posmatrali potomke. Takodje su pratili kolicinu padavina i koliko semenja proizvedu ostrvske biljne vrste.
Tokom ranih 1970-tih, Dafne Major je dobijao normalne kolicine padavina koje su obezbedjivale obilne zalihe hrane i veliku populaciju zeba. U normalnoj kisnoj sezoni, kao sto je bila ona tokom 1976. godine, ostrvo je primilo oko 13 cm kise; ali je 1977. godine palo samo oko 3 cm. Susa iz 1977. godine pruzrokovala je ozbiljnu redukciju u dostupnosti semenja i ostrvska populacija srednje zebe opala je na 15 % svoje prethodne velicine. Grantovi i njihovi saradnici zapazili su da su zebe koje su prezivele susu tezile da imaju malo veca tela i malo vece kljunove. Takodje su zapazili da je zaliha malog semenja znacajno opala te godine. Oni su zakljucili da je prirodno odabiranje jako favorizovalo one ptice koje su bile sposobne da razbiju tvrdo, veliko semenje, koje je ostalo.
Kao rezultat suse, prosecna dubina kljuna srednje zebe povecala se za oko 5%. (Dubina kljuna je duzina izmedju vrha i dna kljuna u njegovoj osnovi). To je predstavljalo razliku od oko pola milimetra – kolika je debljina ljudskog nokta. Ovo mozda ne izgleda puno, ali za zebe sa ostrva Dafne Major, te 1977. godine, znacilo je razliku izmedju zivota i smrti.
To je takodje bio dramatican primer prirodnog odabiranja u divljini. Prica o istrazivanju Grantovih ispricana je u knjizi Dzonatana Veinera (Jonathan Weiner), „Zebin kljun“ („The Beak of the Finch“), koja je nazvala ovu uocenu promenu dubine kljuna „najboljom i najdetaljnijom demonstracijom koja potice od jacine Darvinovog procesa“. Zbog toga, prema Veineru, kljun zebe je „ikona evolucije“.
Grantovi i njihovi saradnici vremenom su shvatili da prirodno odabiranje moze da osciluje izmedju suvih i vlaznih godina, cineci kljunove jedne godine vecim, a sledece manjim. Ali, ako dubina kljuna nastavi da se povecava, onda bi nesto stvarno interesantno moglo da se desi. Razlicite vrste Darvinovih zeba izdvajaju se uglavnom po razlikama u njihovim kljunovima. Grantovi su mislili da ako prirodno odabiranje moze da proizvede razlike u kljunovima, mozda bi takodje moglo da objasni poreklo vrsta medju Darvinovim zebama.
U casopisu „Scientific American“ iz 1991. godine, Piter Grant (Peter Grant) je objasnio kako bi ovo moglo da se desi, bar u teoriji. Nazivajuci porast u dubini kljuna za vreme velike suse „selekcionim dogadjajem“, Grant je procenio broj takvih dogadjaja potrebnih da transformise srednju zebu u drugu vrstu: „Broj je iznenadjujuce mali – bilo bi dovoljno oko 20 selekcionih dogadjaja. Ako bi se suse javljale jednom u deset godina, u proseku, usmerena selekcija koja se ponavlja ovom stopom, bez selekcija izmedju susa, transformisala bi jednu vrstu u drugu za 200 godina. Cak i da se procena smanji za faktor 10, onda je 2.000 godina potrebno za specijaciju jos uvek malo vremena u odnosu na stotine hiljada godina koliko su zebe bile u ovom arhipelagu“.
Ekstrapolacija Grantovih zavisi, naravno, od pretpostavke da je porast u velicini kljuna kumulativan od jedne suse do sledece. Ali, Grantovi i njihovi saradnici znali su da to nije slucaj.
Kada su se kise vratile.
Ljudi koji zive na zapadnoj obali severa Juzne Amerike znaju da svakih nekoliko godina mogu da ocekuju El Ninjo – poremecaj tipa zimskog vremena prouzrokovan neobicno toplim vetrom koji ide preko Pacifickog okeana. U zimu 1982.-1983.godine, El Ninjo je doneo velike kise na Galapagoska ostrva – vise od deset puta nego u normalnim situacijama, i vise od pedeset puta nego sto je palo za vreme suse. Biljni zivot je eksplodirao, a takodje i populacija zeba.
Posle El Ninja iz 1982.-1983. godine, sa ponovnim obiljem hrane, prosecna velicina kljuna kod srednjih zeba vratila se na prvobitnu vrednost. Godine 1987., Piter Grant i njegov diplomirani student Lisli Gibs (Lisle Gibbs), izvestili su u casopisu „Nature“ da su zapazili „preokret u smeru odabiranja“ usled promene klime. „Velika velicina odraslih jedinki favorizovana je kada je hrana oskudna“, pisali su, „zato sto se zaliha malih i mekanih semena najpre iscrpi, i samo one ptice sa velikim kljunovima mogu da razbiju preostala velika i tvrda semena. Suprotno, mala velicina odraslih jedinki favorizovana je u godinama sa veoma vlaznim uslovima, verovatno zato sto su dominantna kolicina hrane mala mekana semena“.
Prema tome, evoluciona promena koju su uocili Grantovi i njihovi saradnici za vreme suse 1977. godine, preokrenuta je velikim kisama 1983. godine. „Selekcija se trgnula“, pisao je Veiner. „Ptice su nacinile ogroman korak unazad, posle njihovog ogromnog koraka unapred“. Kako je Piter Grant napisao 1991. godine, „populacija, podvrgnuta prirodnom odabiranju, osciluje napred i nazad“ sa svakom promenom klime.
Medjutim, oscilujuca selekcija ne moze sama da proizvede nikakve neto evolucione promene kod Darvinovih zeba, bez obzira koliko traje. Neka vrsta dugorocnog trenda treba da bude nametnuta oscilacijama „napred-nazad“ da bi se proizvela dugorocna promena, a to nije ono sto su Grantovi i njihovi saradnici uocili. Zaista, verovatno bi bilo potrebno vise od decenije ili dve da se ona izmeri, cak i kada bi bila prisutna. Naravno, klima Galapagosa bi mogla da se promeni u buducnosti i izmeni obrazac. Ali oboje – neprimeceni trend i buduca promena – jesu pretpostavke.
Ostaje teoretska mogucnost da su razlicite vrste galapagoskih zeba nastale prirodnim odabiranjem. Ali, zapazanja Grantovih nisu obezbedila direktne dokaze za to. A tokom svog rada, otkrili su da se nekoliko vrsta Darvinovih zeba sada mozda spaja umesto da se razdvaja.
Ako je Darvinova teorija tacna, onda su verovatno predacke zebe koje su nastanile Galapagos u dalekoj proslosti, naselile razlicita ostrva gde su bile izlozene razlicitim uslovima sredine. Ptice na razlicitim ostrvima srele su se sa razlikama u dostupnoj hrani, sto je vodilo do prirodnog odabiranja njihovih organa za ishranu – njihovih kljunova. Teoretski, ovaj proces je mogao tokom vremena da dovede do razlika u kljunovima koje danas karakterisu trinaest posebnih vrsta.
Ovo je naizgled verovatan scenario, ali dokaz koji je Lek navodio za njega bio je indirektan. Razlike u kljunovima zeba su u zavisnosti od razlicitih izvora hrane, a ove ptice su naseljavale razlicita ostrva (iako nije slucaj da svako ostrvo ima svoju vrstu). Ovaj obrazac izgleda kao da odgovara Darvinovoj teoriji, pa ipak bi slucaj bio mnogo jaci kada bi bilo direktnih dokaza za taj proces.
Jedna vrsta direktnih dokaza mogli bi da budu geneticki dokazi. Ali, osim sto znamo da su kljunovi zeba visoko nasledni – da ce kljun zebe veoma verovatno liciti kljunovima svojih bioloskih roditelja – ne znamo nista o genetici kljunova zeba. Istrazivanja hromozoma ne pokazuju nikakve razlike medju galapagoskim zebama, a DNK istrazivanja koja su koriscena za konstruisanje molekularnih filogenija oslanjala su se na gene koji se ne odnose na oblik kljuna.
Druga vrsta direktnih dokaza bila bi opazanja prirodnog odabiranja u divljini. Ovaj dokaz je obezbedio tim muza i zene – Pitera i Rozmari Grant ( Peter and Rosemary Grant), koji su otisli na Galapagos 1970-tih da posmatraju evoluciju na delu.
Kljun zebe.
Grantovi su prvi put otisli na Galapagos 1973. godine. Uz pomoc nekoliko drugih biologa, Grantovi su izvrsili hvatanje i oznacavanje zeba sa sedam ostrva. Svakoj zebi je pazljivo izmerena telesna tezina, duzine krila, nogu i prstiju, i duzina, sirina i dubina kljuna. Postojale su razlike madju zebama u svim ovim karakteristikama – narocito u kljunovima.
Do 1975. godine, Grantovi i njihovi saradnici fokusirali su svoju paznju na jedno od manjih ostrva, Dafne Major. Njegova mala velicina ucinila je ostrvo Dafne Major idealnom prirodnom laboratorijom gde su mogli da oznace i premere svaku jedinku jedne odredjene vrste zebe srednje velicine. Biolozi su cak zabelezili parenja, i oznacili i posmatrali potomke. Takodje su pratili kolicinu padavina i koliko semenja proizvedu ostrvske biljne vrste.
Tokom ranih 1970-tih, Dafne Major je dobijao normalne kolicine padavina koje su obezbedjivale obilne zalihe hrane i veliku populaciju zeba. U normalnoj kisnoj sezoni, kao sto je bila ona tokom 1976. godine, ostrvo je primilo oko 13 cm kise; ali je 1977. godine palo samo oko 3 cm. Susa iz 1977. godine pruzrokovala je ozbiljnu redukciju u dostupnosti semenja i ostrvska populacija srednje zebe opala je na 15 % svoje prethodne velicine. Grantovi i njihovi saradnici zapazili su da su zebe koje su prezivele susu tezile da imaju malo veca tela i malo vece kljunove. Takodje su zapazili da je zaliha malog semenja znacajno opala te godine. Oni su zakljucili da je prirodno odabiranje jako favorizovalo one ptice koje su bile sposobne da razbiju tvrdo, veliko semenje, koje je ostalo.
Kao rezultat suse, prosecna dubina kljuna srednje zebe povecala se za oko 5%. (Dubina kljuna je duzina izmedju vrha i dna kljuna u njegovoj osnovi). To je predstavljalo razliku od oko pola milimetra – kolika je debljina ljudskog nokta. Ovo mozda ne izgleda puno, ali za zebe sa ostrva Dafne Major, te 1977. godine, znacilo je razliku izmedju zivota i smrti.
To je takodje bio dramatican primer prirodnog odabiranja u divljini. Prica o istrazivanju Grantovih ispricana je u knjizi Dzonatana Veinera (Jonathan Weiner), „Zebin kljun“ („The Beak of the Finch“), koja je nazvala ovu uocenu promenu dubine kljuna „najboljom i najdetaljnijom demonstracijom koja potice od jacine Darvinovog procesa“. Zbog toga, prema Veineru, kljun zebe je „ikona evolucije“.
Grantovi i njihovi saradnici vremenom su shvatili da prirodno odabiranje moze da osciluje izmedju suvih i vlaznih godina, cineci kljunove jedne godine vecim, a sledece manjim. Ali, ako dubina kljuna nastavi da se povecava, onda bi nesto stvarno interesantno moglo da se desi. Razlicite vrste Darvinovih zeba izdvajaju se uglavnom po razlikama u njihovim kljunovima. Grantovi su mislili da ako prirodno odabiranje moze da proizvede razlike u kljunovima, mozda bi takodje moglo da objasni poreklo vrsta medju Darvinovim zebama.
U casopisu „Scientific American“ iz 1991. godine, Piter Grant (Peter Grant) je objasnio kako bi ovo moglo da se desi, bar u teoriji. Nazivajuci porast u dubini kljuna za vreme velike suse „selekcionim dogadjajem“, Grant je procenio broj takvih dogadjaja potrebnih da transformise srednju zebu u drugu vrstu: „Broj je iznenadjujuce mali – bilo bi dovoljno oko 20 selekcionih dogadjaja. Ako bi se suse javljale jednom u deset godina, u proseku, usmerena selekcija koja se ponavlja ovom stopom, bez selekcija izmedju susa, transformisala bi jednu vrstu u drugu za 200 godina. Cak i da se procena smanji za faktor 10, onda je 2.000 godina potrebno za specijaciju jos uvek malo vremena u odnosu na stotine hiljada godina koliko su zebe bile u ovom arhipelagu“.
Ekstrapolacija Grantovih zavisi, naravno, od pretpostavke da je porast u velicini kljuna kumulativan od jedne suse do sledece. Ali, Grantovi i njihovi saradnici znali su da to nije slucaj.
Kada su se kise vratile.
Ljudi koji zive na zapadnoj obali severa Juzne Amerike znaju da svakih nekoliko godina mogu da ocekuju El Ninjo – poremecaj tipa zimskog vremena prouzrokovan neobicno toplim vetrom koji ide preko Pacifickog okeana. U zimu 1982.-1983.godine, El Ninjo je doneo velike kise na Galapagoska ostrva – vise od deset puta nego u normalnim situacijama, i vise od pedeset puta nego sto je palo za vreme suse. Biljni zivot je eksplodirao, a takodje i populacija zeba.
Posle El Ninja iz 1982.-1983. godine, sa ponovnim obiljem hrane, prosecna velicina kljuna kod srednjih zeba vratila se na prvobitnu vrednost. Godine 1987., Piter Grant i njegov diplomirani student Lisli Gibs (Lisle Gibbs), izvestili su u casopisu „Nature“ da su zapazili „preokret u smeru odabiranja“ usled promene klime. „Velika velicina odraslih jedinki favorizovana je kada je hrana oskudna“, pisali su, „zato sto se zaliha malih i mekanih semena najpre iscrpi, i samo one ptice sa velikim kljunovima mogu da razbiju preostala velika i tvrda semena. Suprotno, mala velicina odraslih jedinki favorizovana je u godinama sa veoma vlaznim uslovima, verovatno zato sto su dominantna kolicina hrane mala mekana semena“.
Prema tome, evoluciona promena koju su uocili Grantovi i njihovi saradnici za vreme suse 1977. godine, preokrenuta je velikim kisama 1983. godine. „Selekcija se trgnula“, pisao je Veiner. „Ptice su nacinile ogroman korak unazad, posle njihovog ogromnog koraka unapred“. Kako je Piter Grant napisao 1991. godine, „populacija, podvrgnuta prirodnom odabiranju, osciluje napred i nazad“ sa svakom promenom klime.
Medjutim, oscilujuca selekcija ne moze sama da proizvede nikakve neto evolucione promene kod Darvinovih zeba, bez obzira koliko traje. Neka vrsta dugorocnog trenda treba da bude nametnuta oscilacijama „napred-nazad“ da bi se proizvela dugorocna promena, a to nije ono sto su Grantovi i njihovi saradnici uocili. Zaista, verovatno bi bilo potrebno vise od decenije ili dve da se ona izmeri, cak i kada bi bila prisutna. Naravno, klima Galapagosa bi mogla da se promeni u buducnosti i izmeni obrazac. Ali oboje – neprimeceni trend i buduca promena – jesu pretpostavke.
Ostaje teoretska mogucnost da su razlicite vrste galapagoskih zeba nastale prirodnim odabiranjem. Ali, zapazanja Grantovih nisu obezbedila direktne dokaze za to. A tokom svog rada, otkrili su da se nekoliko vrsta Darvinovih zeba sada mozda spaja umesto da se razdvaja.
Razdvajanje ili spajanje?
Ako Darvinova evolucija zahteva da se jedna populacija razdvoji u dve, suprotno bi bilo da se dve ranije odvojene populacije spajaju u jednu. Ipak, upravo to se mozda sada desava sa nekoliko vrsta Darvinovih zeba.
Poznato je da se bar polovina vrsta zeba na Galapagosu ukrsta, iako to rade veoma retko. U godinama koje su usledile posle El Ninja 1982.-1983., Grantovi i njihovi saradnici uocili su da nekoliko vrsta zeba na ostrvu proizvodi hibride koji ne samo da su napredovali, vec su se i uspesno reprodukovali. U stvari, hibridi su uspevali bolje nego roditeljske vrste koje su ih proizvele. Grantovi su zabelezili da bi ovaj proces, ako ne bi stao, „doveo do spajanja vrsta u jednu populaciju“. To se ne bi desilo preko noci: Racunajuci na osnovu uocene ucestalosti hibridizacije, Grantovi su procenili da bi bilo potrebno sto do dvesta godina da se te vrste spoje u potpunosti.
Prema tome, ako pravimo proracun na osnovu procesa posmatranih u sadasnjosti, dobijamo dva protivrecna predvidjanja: neprekidno odabiranje za vece kljunove bi moglo da proizvede nastanak nove vrste za dvesta ili dve hiljade godina, dok bi neprekidna hibridizacija mogla da proizvede suprotnost nastanku nove vrste za sto ili dvesta godina. Ocigledno, tendencija za razdvajanje je vise nego izjednacena sa tendencijom za spajanje. Naravno, kolebljiva klima na Galapagosu podrazumeva da verovatno nijedan proces nece trajati neprekidno i Grantovi su zakljucili da „bi dugorocno gledano, trebalo da postoji balans izmedju odabiranja i hibridizacije“. Prema Veineru, izgleda da se „ogromno nevidljivo klatno klati napred i nazad na Darvinovim ostrvima, oscilacijom sa dve faze“, u kojima se zebe „stalno nasilno blago razdvajaju i ponovo vracaju nazad“.Prema tome, Darvinove zebe se mozda ne spajaju ili razdvajaju, vec prosto osciluju napred i nazad. Medjutim, njihov uspeh u hibridizaciji postavlja pitanje da li su one uopste razlicite vrste.
Cetrnaest vrsta, ili sest?
Ispostavlja se da vecina od cetrnaest vrsta Darvinovih zeba – ili bar vecina od trinaest koje zive na ostrvima Galapagosa – ostaju razlicite prvenstveno zbog osobina parenja. Cinjenice nagovestavaju da ptice biraju svoje partnere na osnovu morfologije kljuna i obrazaca pesmi. Prvo je nasledjeno, dok ovo drugo mlade ptice uce od svojih roditelja.
Ali, moglo bi se ocekivati da bi prave vrste bile odvojene vecim razlikama nego sto su morfologija kljuna i obrazac pesme. U ljudskim populacijama, rasa je nasledjena, a jezik je naucen – kao sto su kod zeba kljunovi nasledjeni, a pesme naucene. Ipak, ljudske populacije koje su odvojene rasom i jezikom nesumnjivo su deo iste vrste, iako takve razlike mogu da ucine medjusobno ukrstanje retkim.
Pisuci za casopis „Science“, godine 1992., Grantovi su zabelezili da superiorna prilagodjenost hibrida medju populacijama Darvinovih zeba „dovodi u pitanje njihovo odredjivanje kao vrste“. Sledece godine, Piter Grant je priznao da ako se vrste strogo definisu nesposobnoscu medjusobnog ukrstanja onda „bismo priznali samo dve vrste Darvinovih zeba na ostrvu Dafne“, umesto uobicajenih cetiri. „Tri populacije zeba na Djenovezi bi slicno bile redukovane na jednu vrstu“, nastavio je Grant. „Na kraju, sest vrsta bi bilo priznato umesto sadasnjih cetrnaest, a dodatna istrazivanja bi mogla da zahtevaju dalju redukciju“.
Drugim recima, Darvinove zebe mozda nisu cetrnaest odvojenih vrsta. Mozda su u procesu POSTAJANJA vrsta. Ali, onda bi ocekivali da je njihova tendencija da se razdvajaju kroz prirodno odabiranje veca od njihove tendencije da se spajaju kroz hibridizaciju, a to nije ono sta cinjenice pokazuju. Mozda su galapagoske zebe BILE odvojene vrste, a sada su u procesu smanjivanja broja vrsta. Ali, onda one demonstriraju SUPROTAN proces od Darvinove evolucije koja se javlja kada se jedna vrsta podeli u odvojene vrste.
Porast u prosecnoj velicini kljuna kod nekoliko vrsta galapagoskih zeba posle velike suse – i njeno vracanje na normalnu vrednost posto se susa zavrsila – direktan je dokaz za prirodno odabiranje u divljini. U ovom ogranicenom smislu, zebe obezbedjuju dokaz za Darvinovu teoriju. Medjutim, kao primeri nastanka vrsta prirodnim odabiranjem Darvinove zebe ostavljaju mnogo toga u domenu zelja – iako to nije sprecilo neke ljude da ih svejedno koriste kao primere. Ali, jedini nacin da se to radi jeste preuvelicavanjem cinjenica.
Preuvelicavanje cinjenica.
Zahvaljujuci dugogodisnjem pazljivom istrazivanju Grantovih i njihovih saradnika, znamo dosta toga o prirodnom odabiranju i obrascima razmnozavanja kod Darvinovih zeba. A dostupne cinjenice su jasne. Prvo, odabiranje osciluje sa kolebanjima klime i ne prikazuje dugorocnu evolucionu promenu. Drugo, superiorna prilagodjenost hibrida znaci da su nekoliko vrsta Darvinovih zeba mozda u procesu spajanja, a ne razdvajanja.
Odlican terenski rad Grantovih obezbedio nam je dobru demonstraciju prirodnog odabiranja u divljini – daleko bolju od Ketlevelovih biberastih moljaca. Da su Grantovi tu stali, njihov rad bi mogao da sluzi kao primer nauke u svom najboljem obliku. Ipak, pokusali su da naprave od svog rada vise nego sto cinjenice daju za pravo. U clancima objavljenim 1996. i 1998. godine, Grantovi su izjavili da se Darvinova teorija nastanka vrsta „slaze sa cinjenicama o evoluciji Darvinovih zeba na ostrvima Galapagosa“ i da je „usmeravajuca sila“ prirodno odabiranje.
Tvrdnju je ponovio Mark Ridli (Mark Ridley) u svom fakultetskom udzbeniku iz 1996. godine, „Evolucija“ („Evolution“). Kao i Grantovi, Ridli ja napravio proracun o povecanju velicine kljuna posle suse iz 1977. godine da bi odredio koliko je vremena potrebno za nastanak novih vrsta. To „ilustruje kako mozemo na osnovu prirodnog odabiranja, koje deluje u okviru vrste, da objasnimo razdvajanje zeba od jedinstvenog zajednickog pretka“. Ridli je zakljucio: „Argumenti takve vrste su uobicajeni u teoriji evolucije“.
Zaista jesu. Ali, argumenti takve vrste preuvelicavaju istinu. A takva preuvelicavanja izgleda da karakterisu mnoge tvrdnje za Darvinovu teoriju. Cinjenice za promenu kod biberastih moljaca uzimaju se kao dokaz za prirodno odabiranje, iako selektivni faktori nisu dokazani. A dokaz za oscilujuce prirodno odabiranje kljunova zeba uzima se kao dokaz za prvobitni postanak zeba. Ocigledno, neki darvinisti su skloni da daju naduvane tvrdnje na osnovu prilicno oskudnih cinjenica.
Da li Nacionalna akademija nauka odobrava „argumente takve vrste“ koji preuvelicavaju cinjenice? Knjizica iz 1999. godine, koju je objavila Nacionalna akademija {SAD}, opisuje Darvinove zebe kao „narocito ubedljiv primer“ za nastanak vrsta. Knjizica nastavlja objasnjavajuci kako su Grantovi i njihovi saradnici pokazali „da samo jedna godina suse na ostrvima moze da izazove evolucione promene kod zeba“, i da „ako se suse na ostrvima javljaju otprilike jednom na svakih deset godina, nova vrsta zebe moze da nastane za samo oko 200 godina“.
To je to. Da ne bi zbunila citaoca spominjuci da je odabiranje bilo preokrenuto posle suse, ne produkujuci dugorocnu evolucionu promenu, knjizica prosto izostavlja tu nezgodnu cinjenicu. Kao berzanski promoter koji tvrdi da bi akcije mogle da dupliraju svoju vrednost za dvadeset godina zato sto su porasle za 5 % 1998. godine, ali ne spominje da su opale za 5 % 1999. godine, knjizica obmanjuje javnost prikrivajuci kritican deo cinjenica.
To nije traganje za istinom. Ono nas navodi da se zapitamo koliko stvarno dokaza postoji za Darvinovu teoriju. Kao sto je profesor prava sa Berklija i kriticar darvinizma Filip E. Dzonson napisao za casopis „Wall Street Journal“, godine 1999. : „Kada nasi vodeci naucnici moraju da pribegavaju onoj vrsti izvrtanja koja bi berzanskog promotera odvela u zatvor, onda znate da su u poteskoci“.“
Ako Darvinova evolucija zahteva da se jedna populacija razdvoji u dve, suprotno bi bilo da se dve ranije odvojene populacije spajaju u jednu. Ipak, upravo to se mozda sada desava sa nekoliko vrsta Darvinovih zeba.
Poznato je da se bar polovina vrsta zeba na Galapagosu ukrsta, iako to rade veoma retko. U godinama koje su usledile posle El Ninja 1982.-1983., Grantovi i njihovi saradnici uocili su da nekoliko vrsta zeba na ostrvu proizvodi hibride koji ne samo da su napredovali, vec su se i uspesno reprodukovali. U stvari, hibridi su uspevali bolje nego roditeljske vrste koje su ih proizvele. Grantovi su zabelezili da bi ovaj proces, ako ne bi stao, „doveo do spajanja vrsta u jednu populaciju“. To se ne bi desilo preko noci: Racunajuci na osnovu uocene ucestalosti hibridizacije, Grantovi su procenili da bi bilo potrebno sto do dvesta godina da se te vrste spoje u potpunosti.
Prema tome, ako pravimo proracun na osnovu procesa posmatranih u sadasnjosti, dobijamo dva protivrecna predvidjanja: neprekidno odabiranje za vece kljunove bi moglo da proizvede nastanak nove vrste za dvesta ili dve hiljade godina, dok bi neprekidna hibridizacija mogla da proizvede suprotnost nastanku nove vrste za sto ili dvesta godina. Ocigledno, tendencija za razdvajanje je vise nego izjednacena sa tendencijom za spajanje. Naravno, kolebljiva klima na Galapagosu podrazumeva da verovatno nijedan proces nece trajati neprekidno i Grantovi su zakljucili da „bi dugorocno gledano, trebalo da postoji balans izmedju odabiranja i hibridizacije“. Prema Veineru, izgleda da se „ogromno nevidljivo klatno klati napred i nazad na Darvinovim ostrvima, oscilacijom sa dve faze“, u kojima se zebe „stalno nasilno blago razdvajaju i ponovo vracaju nazad“.Prema tome, Darvinove zebe se mozda ne spajaju ili razdvajaju, vec prosto osciluju napred i nazad. Medjutim, njihov uspeh u hibridizaciji postavlja pitanje da li su one uopste razlicite vrste.
Cetrnaest vrsta, ili sest?
Ispostavlja se da vecina od cetrnaest vrsta Darvinovih zeba – ili bar vecina od trinaest koje zive na ostrvima Galapagosa – ostaju razlicite prvenstveno zbog osobina parenja. Cinjenice nagovestavaju da ptice biraju svoje partnere na osnovu morfologije kljuna i obrazaca pesmi. Prvo je nasledjeno, dok ovo drugo mlade ptice uce od svojih roditelja.
Ali, moglo bi se ocekivati da bi prave vrste bile odvojene vecim razlikama nego sto su morfologija kljuna i obrazac pesme. U ljudskim populacijama, rasa je nasledjena, a jezik je naucen – kao sto su kod zeba kljunovi nasledjeni, a pesme naucene. Ipak, ljudske populacije koje su odvojene rasom i jezikom nesumnjivo su deo iste vrste, iako takve razlike mogu da ucine medjusobno ukrstanje retkim.
Pisuci za casopis „Science“, godine 1992., Grantovi su zabelezili da superiorna prilagodjenost hibrida medju populacijama Darvinovih zeba „dovodi u pitanje njihovo odredjivanje kao vrste“. Sledece godine, Piter Grant je priznao da ako se vrste strogo definisu nesposobnoscu medjusobnog ukrstanja onda „bismo priznali samo dve vrste Darvinovih zeba na ostrvu Dafne“, umesto uobicajenih cetiri. „Tri populacije zeba na Djenovezi bi slicno bile redukovane na jednu vrstu“, nastavio je Grant. „Na kraju, sest vrsta bi bilo priznato umesto sadasnjih cetrnaest, a dodatna istrazivanja bi mogla da zahtevaju dalju redukciju“.
Drugim recima, Darvinove zebe mozda nisu cetrnaest odvojenih vrsta. Mozda su u procesu POSTAJANJA vrsta. Ali, onda bi ocekivali da je njihova tendencija da se razdvajaju kroz prirodno odabiranje veca od njihove tendencije da se spajaju kroz hibridizaciju, a to nije ono sta cinjenice pokazuju. Mozda su galapagoske zebe BILE odvojene vrste, a sada su u procesu smanjivanja broja vrsta. Ali, onda one demonstriraju SUPROTAN proces od Darvinove evolucije koja se javlja kada se jedna vrsta podeli u odvojene vrste.
Porast u prosecnoj velicini kljuna kod nekoliko vrsta galapagoskih zeba posle velike suse – i njeno vracanje na normalnu vrednost posto se susa zavrsila – direktan je dokaz za prirodno odabiranje u divljini. U ovom ogranicenom smislu, zebe obezbedjuju dokaz za Darvinovu teoriju. Medjutim, kao primeri nastanka vrsta prirodnim odabiranjem Darvinove zebe ostavljaju mnogo toga u domenu zelja – iako to nije sprecilo neke ljude da ih svejedno koriste kao primere. Ali, jedini nacin da se to radi jeste preuvelicavanjem cinjenica.
Preuvelicavanje cinjenica.
Zahvaljujuci dugogodisnjem pazljivom istrazivanju Grantovih i njihovih saradnika, znamo dosta toga o prirodnom odabiranju i obrascima razmnozavanja kod Darvinovih zeba. A dostupne cinjenice su jasne. Prvo, odabiranje osciluje sa kolebanjima klime i ne prikazuje dugorocnu evolucionu promenu. Drugo, superiorna prilagodjenost hibrida znaci da su nekoliko vrsta Darvinovih zeba mozda u procesu spajanja, a ne razdvajanja.
Odlican terenski rad Grantovih obezbedio nam je dobru demonstraciju prirodnog odabiranja u divljini – daleko bolju od Ketlevelovih biberastih moljaca. Da su Grantovi tu stali, njihov rad bi mogao da sluzi kao primer nauke u svom najboljem obliku. Ipak, pokusali su da naprave od svog rada vise nego sto cinjenice daju za pravo. U clancima objavljenim 1996. i 1998. godine, Grantovi su izjavili da se Darvinova teorija nastanka vrsta „slaze sa cinjenicama o evoluciji Darvinovih zeba na ostrvima Galapagosa“ i da je „usmeravajuca sila“ prirodno odabiranje.
Tvrdnju je ponovio Mark Ridli (Mark Ridley) u svom fakultetskom udzbeniku iz 1996. godine, „Evolucija“ („Evolution“). Kao i Grantovi, Ridli ja napravio proracun o povecanju velicine kljuna posle suse iz 1977. godine da bi odredio koliko je vremena potrebno za nastanak novih vrsta. To „ilustruje kako mozemo na osnovu prirodnog odabiranja, koje deluje u okviru vrste, da objasnimo razdvajanje zeba od jedinstvenog zajednickog pretka“. Ridli je zakljucio: „Argumenti takve vrste su uobicajeni u teoriji evolucije“.
Zaista jesu. Ali, argumenti takve vrste preuvelicavaju istinu. A takva preuvelicavanja izgleda da karakterisu mnoge tvrdnje za Darvinovu teoriju. Cinjenice za promenu kod biberastih moljaca uzimaju se kao dokaz za prirodno odabiranje, iako selektivni faktori nisu dokazani. A dokaz za oscilujuce prirodno odabiranje kljunova zeba uzima se kao dokaz za prvobitni postanak zeba. Ocigledno, neki darvinisti su skloni da daju naduvane tvrdnje na osnovu prilicno oskudnih cinjenica.
Da li Nacionalna akademija nauka odobrava „argumente takve vrste“ koji preuvelicavaju cinjenice? Knjizica iz 1999. godine, koju je objavila Nacionalna akademija {SAD}, opisuje Darvinove zebe kao „narocito ubedljiv primer“ za nastanak vrsta. Knjizica nastavlja objasnjavajuci kako su Grantovi i njihovi saradnici pokazali „da samo jedna godina suse na ostrvima moze da izazove evolucione promene kod zeba“, i da „ako se suse na ostrvima javljaju otprilike jednom na svakih deset godina, nova vrsta zebe moze da nastane za samo oko 200 godina“.
To je to. Da ne bi zbunila citaoca spominjuci da je odabiranje bilo preokrenuto posle suse, ne produkujuci dugorocnu evolucionu promenu, knjizica prosto izostavlja tu nezgodnu cinjenicu. Kao berzanski promoter koji tvrdi da bi akcije mogle da dupliraju svoju vrednost za dvadeset godina zato sto su porasle za 5 % 1998. godine, ali ne spominje da su opale za 5 % 1999. godine, knjizica obmanjuje javnost prikrivajuci kritican deo cinjenica.
To nije traganje za istinom. Ono nas navodi da se zapitamo koliko stvarno dokaza postoji za Darvinovu teoriju. Kao sto je profesor prava sa Berklija i kriticar darvinizma Filip E. Dzonson napisao za casopis „Wall Street Journal“, godine 1999. : „Kada nasi vodeci naucnici moraju da pribegavaju onoj vrsti izvrtanja koja bi berzanskog promotera odvela u zatvor, onda znate da su u poteskoci“.“
Jedno pitanje za evolucioniste.
Sta je PRIRODA? U dijalekticko-materijalistickoj teoriji evolucije priroda moze biti samo jedno od ove dve stvari:
- fizicko-hemijski proces ili
- fizicko telo (objekat)
Kada kazete: „Priroda se postarala za...“, sta se postaralo „za“? Neko telo? Ili neki Proces? Koje telo, ili koji proces? Gde ja treba da odem da bih video vasu „Prirodu“ koja je u stanju da se postara za nesto? Ili: gde moze da se demonstrira taj proces (ako je proces) koji se „postarao za ...“?
Nije valjda da vi kad kazete „Priroda“ mislite na neki metafizicki pojam? Ali, to onda neodoljivo vuce na Tvorca. Ako je tako, onda ste potpuno u pravu – Tvorac se jeste postarao za sve stvari oko nas. Ali, zamena te reci izrazima tipa: Priroda, Singularitet i sl. je onda samo besmisleno koprcanje u pokusaju da se izbegne ono sto je neminovno.
Sta je PRIRODA? U dijalekticko-materijalistickoj teoriji evolucije priroda moze biti samo jedno od ove dve stvari:
- fizicko-hemijski proces ili
- fizicko telo (objekat)
Kada kazete: „Priroda se postarala za...“, sta se postaralo „za“? Neko telo? Ili neki Proces? Koje telo, ili koji proces? Gde ja treba da odem da bih video vasu „Prirodu“ koja je u stanju da se postara za nesto? Ili: gde moze da se demonstrira taj proces (ako je proces) koji se „postarao za ...“?
Nije valjda da vi kad kazete „Priroda“ mislite na neki metafizicki pojam? Ali, to onda neodoljivo vuce na Tvorca. Ako je tako, onda ste potpuno u pravu – Tvorac se jeste postarao za sve stvari oko nas. Ali, zamena te reci izrazima tipa: Priroda, Singularitet i sl. je onda samo besmisleno koprcanje u pokusaju da se izbegne ono sto je neminovno.
- stanje