Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Ko je lud ne budi mu drug...budi drug ludo hrabrima, a ne ludima...itd....cak i kad im se omakne da jedanput uspeju u svojoj nakani....
Rekao bih da idealizujes bas kao oni sto ne znaju sta hoce, pa zenska hoce mangupa ali koji se ne okrece za drugim zenama.
Proveri da li ti je zahtev odrziv....tj da li ono sto su ti ciljevi svojim zahtevima ne onemogucava ono sto je potrebno da bi se ispoljilo sve u paketu...
nije u tome poenta..mislim u tome sta neko hoce ili nece i da li zna sta hoce ili nece ili sve jedno..poenta je da je neophodno ciniti nesto..vidimo mi da ne valja ..vidimo mi kuda vodi ali ako cekamo da neko drugi nesto ucini..nista se nece desiti..cela prica se svodi na cekanje cuvenog lika..
pa tako..radim stvari koje mogu da radim i koje neko mora da radi..pricam stvari glasno koje moraju da se kazu..
iako mozda previse idealizujem i to moram..zbog povratne sprege ravnoteze..
ako je masa ljudi sitnicavih dusa na jednom tasu vage oni malobrojni na drugom tasu moraju imati mnogo jake ideale da bi se ravnoteza odrzavala..
Sve sto se oslanja na dobru volju ljudi zavrsi kao hir u jednom trenutku i prolazno i ne trajno.....
Zar ti se onda tvoja potreba za reakcijom ne cini kao hir....ili licna kompenzacija, ali onda se ne razlikujes od sabotera cele ideje (i on se drzi do prve bandere a onda ga licni poriv usmeri na drugu stranu) ili razmazenu zensku koja vristi ne zbog ideje vec zbog izbacivanja energije iz sebe....
Pripadnici iranske policije uhapsili su 80 mladića i devojaka zbog nemoralnog ponašanja na jednom nelegalnom koncertu u Teheranu, gde je zaplenjena i izvesna količina alkoholnih pića, izjavio je danas glavni tužilac u Teheranu Abas Džafari Dolatabadi. http://www.blic.rs/Vesti/Svet/188388/U-Teheranu-uhapseno-80-mladih-zbog-nemorala
Njihov "nemoral" sastoji se u tome sto su slusali rep muziku i sto devojke mozda nisu imale pokrivene ruke od laktova nadole. Za nesto slobodnije i da ne pomislimo.
Eto sta se desava kada nije u filozofiji i u ljudskom misljenju uopste, jasno istaknuto sta je moral , nego je on ono sto je rekao neko na vlasti. Neko sujeverje, neka ljudska izmisljotina smesti se u sferu pojma "moral" i pri tome ljudi ne misle da oni tu slede zapravo komplekse i tupost nekih bezveznjaka koji su nekada bili na vlasti i nametnuli pravila koja se navikom pretvorila u ono sto zovemo "tabu", vec ljudi misle da slede "moral"... kako je to uzviseno.
Kao sto sam napisao na pocetku teme, pitanje morala duboko zalazi u metafiziku, i pravi moral nema mnogo veze sa onim sto drustvo trpa u njega. Kada bismo odstranili sve ono sto su u njega smestili VIP autoriteti na vlasti, ostace samo sazaljenje. Jedini temelj morala zasnovan ne na nekim pravilima, vec na metafizici. Izvor istog je metafizicko jedno. A tkz."drustveni moral" jesu uglavnom samo zamaskirana pravila vladalaca kojima oni narod drze na uzdi silom. Nema u tome u vecini nikakvog morala.
...saosecanje je vrlina a ne sazaljenje...dovoljno je da zamislimo sebe na necijem mestu pa da umesto netolerancije osetimo ljubav i razumevanje...saosecanje pomaze da shvatimo da i sami imamo nedostatke, da nismo savrseni i da pravimo greske
...saosecanje je vrlina a ne sazaljenje...dovoljno je da zamislimo sebe na necijem mestu pa da umesto netolerancije osetimo ljubav i razumevanje...saosecanje pomaze da shvatimo da i sami imamo nedostatke, da nismo savrseni i da pravimo greske
Ne.. Vec upravo sazaljenje. Saosecanje nije odgovarajuca rec za to. Saosecanje podrazumeva prostu psioholosku projekciju svog sopstvenog ega na osobu koja pati ili uziva ili sta god. Pri tome je onaj ko saoseca i dalje egoista koji toliko voli samog sebe da zamislja sebe na mestu onog ko pati i tako on ne zali njega vec posredno samog sebe. To je daleko od morala. To je obicna projekcija.
Ne govorimo o tome. Osecanje sazaljenja ne potice iz ega onog ko sazaljeva, vec se ego pri tome gubi, principium individuationis prestaje sa svojom funkcijom a covek se stapa sa metafizickom sustinom izvan pojave. Moral je na samoj granici metafizike. Ono odakle on izivire nije ovaj svet vec transcendencija, a sazaljenje je objektivacija toga. Ono se ne moze racionalno objasniti. Ono se javlja u svesti noseci sa sobom svu numinoznost sveta iz kojeg potice.
Ali vi jednostavno ne mozete da svarite tu rec "sazaljenje".
Kada to cujete onda je i osudjujete , jer se time atakuje na neciju sujetu . Jer ko je on da nekog sazaljeva ? Tim sazaljevanjem on istog vredja. Jel tako?
Obican ego, obicna projekcija.... daleko je to od morala.
Egoista projektuje svoj ego na drugoga i onda sazaljeva samog sebe. I to zovete moral?
...saosecanje je vrlina a ne sazaljenje...dovoljno je da zamislimo sebe na necijem mestu pa da umesto netolerancije osetimo ljubav i razumevanje...saosecanje pomaze da shvatimo da i sami imamo nedostatke, da nismo savrseni i da pravimo greske
Da...vestina telepatije osecaja. Nista nije teze od saosecanja. Ni vlastita bol nije tako teska kao bol saosecanja s nekim, za nekoga, umesto nekoga; bol visestruko umnozena kroz misaone predstave, bol produzena u stotinu odjeka...
Sazhaljenjem unizhavamo nekoga jer ga smatramo inferiornijim i upravo zbog toga mu pomazhemo jer ne pomazhemo nekome ko je jednak sa nama , nego nekome koga smatramo nizhim .
Ne.. Vec upravo sazaljenje. Saosecanje nije odgovarajuca rec za to. Saosecanje podrazumeva prostu psioholosku projekciju svog sopstvenog ega na osobu koja pati ili uziva ili sta god. Pri tome je onaj ko saoseca i dalje egoista koji toliko voli samog sebe da zamislja sebe na mestu onog ko pati i tako on ne zali njega vec posredno samog sebe. To je daleko od morala. To je obicna projekcija.
Ne govorimo o tome. Osecanje sazaljenja ne potice iz ega onog ko sazaljeva, vec se ego pri tome gubi, principium individuationis prestaje sa svojom funkcijom a covek se stapa sa metafizickom sustinom izvan pojave. Moral je na samoj granici metafizike. Ono odakle on izivire nije ovaj svet vec transcendencija, a sazaljenje je objektivacija toga. Ono se ne moze racionalno objasniti. Ono se javlja u svesti noseci sa sobom svu numinoznost sveta iz kojeg potice.
Ali vi jednostavno ne mozete da svarite tu rec "sazaljenje".
Kada to cujete onda je i osudjujete , jer se time atakuje na neciju sujetu . Jer ko je on da nekog sazaljeva ? Tim sazaljevanjem on istog vredja. Jel tako?
Obican ego, obicna projekcija.... daleko je to od morala.
Egoista projektuje svoj ego na drugoga i onda sazaljeva samog sebe. I to zovete moral?
Ne bih se složio sa ovim. Tačno je da je empatija ili saosećanje projekcija. Dok pokušavamo da shvatimo kako se neko oseća, polazimo od sebe, toga kako bi se i sami osećali na njegovom mestu. Ali, sam ego nije egoizam, kao ni saosećanje, i ne mora značiti da neko uživa u patnji, već da tu patnju može da razume. Ego je ''ja'', svesan deo, nešto čega se ne možemo odreći, ali ne povlači uvek egoizam sa sobom, iako to mnogi odmah povezuju. Egom i rezonujemo, ne možemo ga isključiti, jer smo uvek mi ti koji mislimo, razmišljamo, analiziramo, saosećamo. Empatija je i sam početak logike - pokušaj da se razumeju drugi su i nagnali čoveka da razmišlja.
Moralnost i temelj morala je u super egu. Dok je tamna strana potisnuta u senku, nasuprot super ega; u kojoj su nagoni, strahovi i još dosta toga. Super ego se još može definisati kao očinska figura - kroz uzore - ili kao suprer ja, ja kojem težimo. Ego je ono što je između senke i super ega, ono što smo, sa vrlinama i manama, ispreplitan, podsvesno, sa super egom i sa senkom, samim tim i sa moralnošću, onim što smo sami izgradili kao uzor, ili što nam je kao uzor nametnuto, kroz našu predstavu boljeg sebe, boljeg društva. Problem je baš što mnogi nameću moralnost koja je ista za sve, po sopstvenom modelu, dok svako od nas ima različete uzore i ono čemu teži, pa sam moral nikada niji isti za sve.
Sažaljenje je već nešto sasvim drugo i ne bih se sada upuštao u neku raspravu o njemu, a i nema nikakve veze sa moralom, po onome što ja rezonujem.
Ne bih se složio sa ovim. Tačno je da je empatija ili saosećanje projekcija. Dok pokušavamo da shvatimo kako se neko oseća, polazimo od sebe, toga kako bi se i sami osećali na njegovom mestu. Ali, sam ego nije egoizam, kao ni saosećanje, i ne mora značiti da neko uživa u patnji, već da tu patnju može da razume. Ego je ''ja'', svesan deo, nešto čega se ne možemo odreći, ali ne povlači uvek egoizam sa sobom, iako to mnogi odmah povezuju. Egom i rezonujemo, ne možemo ga isključiti, jer smo uvek mi ti koji mislimo, razmišljamo, analiziramo, saosećamo. Empatija je i sam početak logike - pokušaj da se razumeju drugi su i nagnali čoveka da razmišlja.
Moralnost i temelj morala je u super egu. Dok je tamna strana potisnuta u senku, nasuprot super ega; u kojoj su nagoni, strahovi i još dosta toga. Super ego se još može definisati kao očinska figura - kroz uzore - ili kao suprer ja, ja kojem težimo. Ego je ono što je između senke i super ega, ono što smo, sa vrlinama i manama, ispreplitan, podsvesno, sa super egom i sa senkom, samim tim i sa moralnošću, onim što smo sami izgradili kao uzor, ili što nam je kao uzor nametnuto, kroz našu predstavu boljeg sebe, boljeg društva. Problem je baš što mnogi nameću moralnost koja je ista za sve, po sopstvenom modelu, dok svako od nas ima različete uzore i ono čemu teži, pa sam moral nikada niji isti za sve.
Sažaljenje je već nešto sasvim drugo i ne bih se sada upuštao u neku raspravu o njemu, a i nema nikakve veze sa moralom, po onome što ja rezonujem.
Mnogo reci , mnogo opstih apstrakcija a malo materijala za misiljenje u njima Ako je iko ovde procitao uvodni post zna da sam u njemu parafrazirao Sopenhaurovu filozofiju morala kao jedinu ispravnu i zasnovanu na cvrstim temeljima istintosti za razliku od mnogo poznatijih Kantovih konstrukcija pa i ovih tvojih "ala Frojd" razmisljanja pri kojima si prosao od ega preko senke, super ega preko svega a ono sto je krucijalno u svemu tome "sazaljenje" odbacio si na marginu.
Zato da vratimo teren sa praznih reci na iskustvo.
Iz uvodnog posta
Predpostavimo da se nadjete u situaciji da mozete da zadovoljite impulse svoje volje tako sto cete, da bi ih ostvarili, morati nekom coveku naneti neizmernu patnju i bol. U isto vreme znate da zbog toga vi licno necete trpeti nikakve posledice ..Da li biste nastavili sa svojim delovanjem ili bi se javio odjednom osecaj sazaljenja koji bi sa nadirucim egozimom ukrstio koplja ?
Da li biste posle toga kada bi vas neko pitao: "Zasto ste odustali od svoje namere ?" rekli ovo: " Odustao sam jer sam mislio da se maksima moga postupka u tome slucaju ne bi mogla usvojiti tako da izrice opstevazece pravilo za sva moguca umna bica". ?
Ili biste rekli: Osetio sam sazaljenje prema coveku koji bi zbog mene trpeo patnju?
Kako bi ti objasnio svoj postupak? Da li te je sprecilo da unesrecis nekoga razmisljanje o super egu ili si osetio sazaljenje? Ili nisi osetio nista? Ako nisi, zasto si se onda odrekao zadovljenja svog ega?
Mnogo reci , mnogo opstih apstrakcija a malo materijala za misiljenje u njima Ako je iko ovde procitao uvodni post zna da sam u njemu parafrazirao Sopenhaurovu filozofiju morala kao jedinu ispravnu i zasnovanu na cvrstim temeljima istintosti za razliku od mnogo poznatijih Kantovih konstrukcija pa i ovih tvojih "ala Frojd" razmisljanja pri kojima si prosao od ega preko senke, super ega preko svega a ono sto je krucijalno u svemu tome "sazaljenje" odbacio si na marginu.
Zato da vratimo teren sa praznih reci na iskustvo.
Iz uvodnog posta
Kako bi ti objasnio svoj postupak? Da li te je sprecilo da unesrecis nekoga razmisljanje o super egu ili si osetio sazaljenje? Ili nisi osetio nista? Ako nisi, zasto si se onda odrekao zadovljenja svog ega?
Ti svoje mišljenje baziraš na Sopenhauru, a ja sam na Frojdu, kao i na sopstvenim razmišljanjima u vezi svega. Sopstveno mišljenje u svemu i jeste najčvršći temelj, a opet ga ja ne bih nazvao čvrstim i jedinim validnim, kao što se ti držiš Sopenhaura, kao jedinog validnog, iako se, naravno, ja služim svojim mišljenjem i mislioca koji su bliski meni po načinu rezonovanja.
Moj postupak u datoj situaciji nije toliko bitan, jer, moralnost jeste bolje JA, i nekome dat primer ne mora pretstavljati moralni problem, ako misli da će iako nanese bol nekome ipak postati bolji, ako ga vodi nečemu čemu i sam teži; a kosiće se sa moralnim stavom onoga koji ne želi da nanosi patnju i bol. Opet, to ne mora da znači da ga žali i sažaljeva, već da, jednostavno, ne želi tako nešto, čak i po cenu svoga uspeha; da ima već formiranu moralnost, u kojoj stoji da se nanošenje bola i patnje kosi sa njegovim sistemom vrednosti, bez obzira da li je u tom trenutku osetio sažaljenje ili nije.
To je ocigledno ali Frojd je neko ko je mozemo reci "krao" misli od Sopenheura kako je stigao, ali je daleko on ispod znanja koje Sopenhauer i idealsiticka filozofija ima. Ali pustimo Frojda.
Svaki sud izrecen u filozofiji mora imati razlog svoje istinitosti u posrednom ili neposrednom iskustvu tako je i ovde. Postavlja se pitanje sta sprecava coveka da zadovlji interese svog egozima ako je u situaciji da u tom cilju unisti zivot drugom coveku ?
Moj postupak u datoj situaciji nije toliko bitan, jer, moralnost jeste bolje JA, i nekome dat primer ne mora pretstavljati moralni problem, ako misli da će iako nanese bol nekome ipak postati bolji, ako ga vodi nečemu čemu i sam teži;
Kao sto sam naglasio sazaljenje i griza savesti koja se radja iz njega.. nema racionalnu osnovu niti sledjenje nekih maksima . Neko ko je ubijao u ratu stotine ljudi dobio je hvalu drustva i orden za to, a opet njega pritiska griza savesti i teret sazaljenja kao nesto potpuno iracionalno. Pitanje morala zalazi u metafizicka pitanja zato je ono toliko obradjivano u filozofiji. Ne radi se tu o sukobima misljenja i slededjnju zivotnih maksima i drustvenih "morala".
a kosiće se sa moralnim stavom onoga koji ne želi da nanosi patnju i bol. Opet, to ne mora da znači da ga žali i sažaljeva, već da, jednostavno, ne želi tako nešto, čak i po cenu svoga uspeha; da ima već formiranu moralnost, u kojoj stoji da se nanošenje bola i patnje kosi sa njegovim sistemom vrednosti, bez obzira da li je u tom trenutku osetio sažaljenje ili nije.
Ako si dodirnuo volju nema tu nicega jednostavnog? Volja iza sebe ima citave filozofioje ..ona nije aksiom A moralnost je jedna jedina i upravo ova o kojoj govorim . Ona koja potice iz transcendentne osnove svega. To je moralnost. DRUSTVENI MORALI i neciji "licni morali" nemaju veze sa time. Pogledaj ovaj moj danasnji post.
To je ocigledno ali Frojd je neko ko je mozemo reci "krao" misli od Sopenheura kako je stigao, ali je daleko on ispod znanja koje Sopenhauer i idealsiticka filozofija ima. Ali pustimo Frojda.
Svaki sud izrecen u filozofiji mora imati razlog svoje istinitosti u posrednom ili neposrednom iskustvu tako je i ovde. Postavlja se pitanje sta sprecava coveka da zadovlji interese svog egozima ako je u situaciji da u tom cilju unisti zivot drugom coveku ?
Kao sto sam naglasio sazaljenje i griza savesti koja se radja iz njega.. nema racionalnu osnovu niti sledjenje nekih maksima . Neko ko je ubijao u ratu stotine ljudi dobio je hvalu drustva i orden za to, a opet njega pritiska griza savesti i teret sazaljenja kao nesto potpuno iracionalno. Pitanje morala zalazi u metafizicka pitanja zato je ono toliko obradjivano u filozofiji. Ne radi se tu o sukobima misljenja i slededjnju zivotnih maksima i drustvenih "morala".
Ako si dodirnuo volju nema tu nicega jednostavnog? Volja iza sebe ima citave filozofioje ..ona nije aksiom A moralnost je jedna jedina i upravo ova o kojoj govorim . Ona koja potice iz transcendentne osnove svega. To je moralnost. DRUSTVENI MORALI i neciji "licni morali" nemaju veze sa time. Pogledaj ovaj moj danasnji post.
Pa, ništa, ako je, recimo, odgajan u moralnim učenjima nacizma; a svašta, ako je učen i ima moralni stavove hrišćana. Vidiš, situacija iz primera postaje potpuno drugačija u ova dva slučaja. Ako je nacista, koji treba da ubije nekog ''nižeg'' jer su ga tako učili, kao nešto ispravno, i koga nisu ga učili sažaljenju, onda on može da ima sasvim dobro moralno opravdanje iza svega, u koje veruje. Da ne banalizujem baš toliko, rekao sam moralni kodeksi razlikuju, ali je osonova moralnosti u tome da li mi sami verujemo u to da time što činimo postajemo bolji, pa čak i ako prelazimo preko sažaljenja; nemamo ga ili imamo, to ne igra neku ulogu; makar ne uvek, tako da ne verujem da je temelj, iako ga ne isključujem u nekim slučajevima, kao nešto što neko može imati u sopstvenoj moralnosti.
Hm, ne bih rekao da je griža savesti nešto što se rađa baš kod svih. Neke to uopšte ne dodiruje, ako su njihovi temelji moralnosti isti, i ako ih ne poljulja tuđi sistem. Verujem da u ovom svetu, u kojem se većina religija i filozofija bazira na ne nasilju to negde i normalno, jer se kosi sa opštim mišljenjem. Misliš da sažaljenje ima neke uloge kod bombaša samoubice, koji treba da se uzdigne duhom kada aktivira paklenu napravu, ili ga vode neka druga moralna načela?
Da, dobro, da ne dužimo i ne širimo previše - pogledaću. Ipak, verujem u ličnu moralnost i da je upravo kolektivno svesno ono što oblikuje transcendetalno. Kada bi većina mislila da je u redu da se nanese boli i da se neko povredi, onda bi to postao i transcendentalni zakon morala, a tvoj temelj koji se zasniva u sažaljenju bi bio u nečemu drugom. Opravdan, nekim višim ciljem, u koji bi većina verovala.
Njihov "nemoral" sastoji se u tome sto su slusali rep muziku i sto devojke mozda nisu imale pokrivene ruke od laktova nadole. Za nesto slobodnije i da ne pomislimo.
Eto sta se desava kada nije u filozofiji i u ljudskom misljenju uopste, jasno istaknuto sta je moral , nego je on ono sto je rekao neko na vlasti. Neko sujeverje, neka ljudska izmisljotina smesti se u sferu pojma "moral" i pri tome ljudi ne misle da oni tu slede zapravo komplekse i tupost nekih bezveznjaka koji su nekada bili na vlasti i nametnuli pravila koja se navikom pretvorila u ono sto zovemo "tabu", vec ljudi misle da slede "moral"... kako je to uzviseno.
Kao sto sam napisao na pocetku teme, pitanje morala duboko zalazi u metafiziku, i pravi moral nema mnogo veze sa onim sto drustvo trpa u njega. Kada bismo odstranili sve ono sto su u njega smestili VIP autoriteti na vlasti, ostace samo sazaljenje. Jedini temelj morala zasnovan ne na nekim pravilima, vec na metafizici. Izvor istog je metafizicko jedno. A tkz."drustveni moral" jesu uglavnom samo zamaskirana pravila vladalaca kojima oni narod drze na uzdi silom. Nema u tome u vecini nikakvog morala.
Upravo o tome sam govorio. Svi ljudi u moralnosti vide uzvišeno, bolje ja. Teško je izgraraditi sopstvo van uticaja drugih, VIP gurua, kako ih nazivaš. Neke uče da je uzvišeno ubiti zarad višeg cilja, a neke da je samilost vrlina.
Na drugoj strani, u kini je zabranjen google, jer nije ispoštovao ugovor u vezi zabranjenih sadržaja; negde žene nemaju prava, upravo zbog moralnih učenja koje imaju očinske figure, što i jeste osnova moralnosti kod frojda - uzori kojima se vodimo i koje priznajemo. Zato se ljudi i povode za autoritetima, kojih će uvek i biti, kao i ljudi koji ih prate.
Kada bi odstranili sve moralne temelje, morali bi odstraniti sve što je dobro i loše, sva učenja, a šta bi smo onda bili? Da li bi sami došli do zaključaka do kojih je došao Sopenheur, da nismo imali ''oslonac'' u drugima? Ili Frojd, za kojeg kažeš da je pokrao ovog prvog? Ipak se svi oslanjamo jedni na druge, kao i što je mnogo toga upleteno u moralnost, kod svakoga na drugi način, da bi mogli da govorimo o nekim zajedničkim temeljima za sve.
Pa, ništa, ako je, recimo, odgajan u moralnim učenjima nacizma; a svašta, ako je učen i ima moralni stavove hrišćana. Vidiš, situacija iz primera postaje potpuno drugačija u ova dva slučaja. Ako je nacista, koji treba da ubije nekog ''nižeg'' jer su ga tako učili, kao nešto ispravno, i koga nisu ga učili sažaljenju, onda on može da ima sasvim dobro moralno opravdanje iza svega, u koje veruje. Da ne banalizujem baš toliko, rekao sam moralni kodeksi razlikuju, ali je osonova moralnosti u tome da li mi sami verujemo u to da time što činimo postajemo bolji, pa čak i ako prelazimo preko sažaljenja; nemamo ga ili imamo, to ne igra neku ulogu; makar ne uvek, tako da ne verujem da je temelj, iako ga ne isključujem u nekim slučajevima, kao nešto što neko može imati u sopstvenoj moralnosti.
Sazaljenje se ne uci. Ono se javlja nezavisno od maksima uma i vrednosti drustva. Ja na srecu nemam to iskustvo gde bi mi drustvo dalo orden a savest pakao, ali znam iz prve ruke od onih koji jesu. Jedan moj poznanik je snajperom ubio siptara za vreme rata. Drustveno je on potpuno opravdan, ali on ne moze da spava zbog toga.
Ja licno mogu samo da znam sta me sprecava da recimo u sumi povredim nekoga samo zato da bih dobio neku licnu korist. Ne sprecava me razmisljanje o mojim maksimama ..nikakvog razmisljanje tu nema .. samo osecaj sazaljenja. Necega sto se ne moze analzirati jer nije ekstenzivno vec intenzivno, i ako to postoji u mojoj i Sopenhaurovoj svesti, verovatno postoji i u tvojoj i u svacijoj se moze javiti kad tad u zivotu.
Ono je nezavisno od nacela drustva.
Mada ocito je da se ne razumemo.
Pokusavam da ovde ukazem na neposredno iskustvo a ne na empirisko iskustvo gde cemo proucavati "moral" nacista ili 'moral" savezenika . Ni jedno ni drugo nije moral o kome govorim.
Da, dobro, da ne dužimo i ne širimo previše - pogledaću. Ipak, verujem u ličnu moralnost i da je upravo kolektivno svesno ono što oblikuje transcendetalno. Kada bi većina mislila da je u redu da se nanese boli i da se neko povredi, onda bi to postao i transcendentalni zakon morala, a tvoj temelj koji se zasniva u sažaljenju bi bio u nečemu drugom. Opravdan, nekim višim ciljem, u koji bi većina verovala.
Ne transcendentalno vec transcendentno. To je izvan mogucnosti saznanja . A sazaljenje potice iz toga i samim tim iskustvo istog nas dovodi blize onom iz cega je poteklo...sustini izvan pojave.
Sazaljenje se ne uci. Ono se javlja nezavisno od maksima uma i vrednosti drustva. Ja na srecu nemam to iskustvo gde bi mi drustvo dalo orden a savest pakao, ali znam iz prve ruke od onih koji jesu. Jedan moj poznanik je snajperom ubio siptara za vreme rata. Drustveno je on potpuno opravdan, ali on ne moze da spava zbog toga.
Ja licno mogu samo da znam sta me sprecava da recimo u sumi povredim nekoga samo zato da bih dobio neku licnu korist. Ne sprecava me razmisljanje o mojim maksimama ..nikakvog razmisljanje tu nema .. samo osecaj sazaljenja. Necega sto se ne moze analzirati jer nije ekstenzivno vec intenzivno, i ako to postoji u mojoj i Sopenhaurovoj svesti, verovatno postoji i u tvojoj i u svacijoj se moze javiti kad tad u zivotu.
Ono je nezavisno od nacela drustva.
Mada ocito je da se ne razumemo.
Pokusavam da ovde ukazem na neposredno iskustvo a ne na empirisko iskustvo gde cemo proucavati "moral" nacista ili 'moral" savezenika . Ni jedno ni drugo nije moral o kome govorim.
Ne transcendentalno vec transcendentno. To je izvan mogucnosti saznanja . A sazaljenje potice iz toga i samim tim iskustvo istog nas dovodi blize onom iz cega je poteklo...sustini izvan pojave.
Misliš da se ne uči? Ja ne bih rekao. Sigurno ga nemaju predatori, živorinje koje se hrane i gledaju samo ličnu korist; ne verujem da su ga imali kanibali; da nisu mogu da spavaju, pošto su se fino naručkali. Ne verujem da bi ga imao da si odrastao negde u dzungli, sam. Verujem da je moralnost nešto što se razvija, kako se i sami razvijamo, ne samo kao individue, već kao i društvo, i da je upavo povezanost suština, koja oblikuje i proširuje pojavu, kao i samu moralnost. Ja sam tebe lepo razumeo, ali se ne slažem, u neku ruku. Ni to nije strašno, na kraju krajeva. Razgovarali smo i razmenili mišljenja, a to je uvek fino. ; )
Misliš da se ne uči? Ja ne bih rekao. Sigurno ga nemaju predatori, živorinje koje se hrane i gledaju samo ličnu korist; ne verujem da su ga imali kanibali; da nisu mogu da spavaju, pošto su se fino naručkali.
Zivotinje sigurno nemaju osecaj sazaljenja kao sto nemaju ni bilo koje osecaje na nacin kako ih covek ima, iz razloga jer one ne poseduju um. To vazi i za divljake. tek sa umom i tek sa "viskom uma" kako bi rekao Sopenhauer intelekt prestaje sa sluzbom individualnoj volji i stice sposobnost naslucivanja sustine izvan pojave koja je idealna a ne realna (ovo je verovatno novost za tebe ali nije to tema). Hocu reci da je tek covek sa svojim umom dobio sposobnost da nasluti "tarnscendentno" kao "maglovitu resu" kako bi rekao Bergson. A u tom naslucivanju naci ce i nesto sto cemo nazvati "sazaljenje" a sto zivotinje, divljaci , kanibali pa i vecina ljudi izgleda nema.
Kao sto vecina ljudi ne moze uzivati u umetnosti ili cak registrovati bilo sta sto nema veze sa njihovom voljom vec mogu pojmtiti samo banalnosti ovoga sveta, tako ne mogu ni pojmiti sta je to "sazaljenje" koje nije od ovoga sveta niti od individualne volje, vec od Volje po sebi.
Zivotinje sigurno nemaju osecaj sazaljenja kao sto nemaju ni bilo koje osecaje na nacin kako ih covek ima, iz razloga jer one ne poseduju um. To vazi i za divljake. tek sa umom i tek sa "viskom uma" kako bi rekao Sopenhauer intelekt prestaje sa sluzbom individualnoj volji i stice sposobnost naslucivanja sustine izvan pojave koja je idealna a ne realna (ovo je verovatno novost za tebe ali nije to tema). Hocu reci da je tek covek sa svojim umom dobio sposobnost da nasluti "tarnscendentno" kao "maglovitu resu" kako bi rekao Bergson. A u tom naslucivanju naci ce i nesto sto cemo nazvati "sazaljenje" a sto zivotinje, divljaci , kanibali pa i vecina ljudi izgleda nema.
Kao sto vecina ljudi ne moze uzivati u umetnosti ili cak registrovati bilo sta sto nema veze sa njihovom voljom vec mogu pojmtiti samo banalnosti ovoga sveta, tako ne mogu ni pojmiti sta je to "sazaljenje" koje nije od ovoga sveta niti od individualne volje, vec od Volje po sebi.
Pa, eto, ja se ne bih složio da životinje nemaju um, kao ni saosećanje. Dokazano je da imaju; empatiju (saosećanje) poseduju psi, recimo. Pa su je sasvim sigurno posedovali i divljaci, naši predci. Aha, intelekt prestaje službom individualnoj volji. To je ok, jer je onda umpravo empatija, saosećanje bila pokretač, da se shvate i drugi. Kako oni misle, u odnosu na to kako bi se mogli osećati. Bila je sigurno prisutna i kod divljaka, samo su mislili lokalno, u okviru svog plemena, i nisi ih puno mučili drugi, neprijateljska plemena. Sigurno su znali kako se oseća neko ko je povređen, ali im to nije predstavljalo problem. Danas, kada je sve globalno povezano; kada smo pod raznim uticajima, svako od nas može lakše i da pojmi saosećanje, empatiju i sažaljenje. Kada bi se izmestili iz učenja, kao što kažeš, ne bi bilo ni sažaljenja, jer nas tome niko ne bi naučio, kao moralnoj vrednosti.
Divljaci su uživali u umetnosti - crtali su po pećinama. Aboridzini su imali veoma razvijenu umetnost, iako su bili divljaci, kao i empatiju prema svemu, jer im je takva bila religija, a samim tim i moralni kodeks; iako možemo da ih nazovemo divljacima, kao i kanibale, ipak, moralna načela su im drugačija.
Mozes li malo da smanjis upotrebu reci "dokazano" i "sigurno" kako posle njih ne bi iznosio ono sto nije tacno i sto ne poznajes. Tvoje verovanje i tvoje misljenje zdravog razuma u filozofiji je isto sto i neznanje.
Zato kada ga iznosis zanemari reci "dokazano" i sigurno.
Sto se tice zivotinja i tkz. "iracionalnog intelekta" bile su teme o tome pa evo ukratko of topic razmilsljaj
Post sa teme o vegeterijanstvu
Ovo je izgleda jedna od tema gde je rasprava utemeljana na razumu ili razlozima istinitosti nemoguca jer su kolovodje ljudska volja, predrasude i ubedjenja. Nesto slicno kao kada se raspravlja sa verskim fanaticima ili fanaticima bilo koje vrste. Mozemo iznositi argumente do sutra opet ce za njih belo biti crno ..zasto? Jer su tako ubedjeni. Gde volja kolo vodi razum nema sta da trazi.
Evo, kazes u jednoj recenici zivotinje imaju um i mogu da pate ali red je da to i obrazozis. Osim sto si projektovala svoj mentalni sklop u njih i prizvala "argumente detinjstva" gde si gajila kucice i macice iz cega si drugog izvukla taj zakljucak. Iz kojih postupaka zivotinja zakljucujes da one poseduju opstosti ili pojmove i bivaju vodjene njima?
Zato pitanje i za tebe. Da li mozes volu reci da poore njivu sam jer ce dobiti platu zbog toga, ili svom ljubimcu da uradi nesto sta ga nisi dresirala a za sta mora posedovati pojmove ? Ne mozes!... Zasto? Jel zato sto zivotinje imaju um? Da one imaju um. Da njihov primitvan jezik znakova umesto reflesksnih radnji priziva pojmove svet bi bio drugacije mesto. A covek bi bio u velikoj nevolji.
Uostalom, bas me zanima sta zamisljas kada cujes rec "UM" pogotovu sto postoji velika zbrka u filozofiji kada su UM I RAZUM u pitanju i malo njih su uspeli da rasciste sebi sta je jedno a sta drugo. Tako da je ovo rasprava gluvim telefonima, a prisustvo ostrascenosti cini je nemogucom.
Ne bi bi bilo onoga sto u svojoj svesti zahvaljuci umu koji je dosegao do samosevsti i u kojoj nalazi ono sto zovemo "sazaljenje". Toga ne bi bilo . Ali bi bilo "sazaljenja po sebi" u transcendentnom ma sta to bilo. Ali sumanjam da razumes o cemu govorim.
Divljaci su uživali u umetnosti - crtali su po pećinama. Aboridzini su imali veoma razvijenu umetnost, iako su bili divljaci, kao i empatiju prema svemu, jer im je takva bila religija, a samim tim i moralni kodeks; iako možemo da ih nazovemo divljacima, kao i kanibale, ipak, moralna načela su im drugačija.
Ma nemoj? Oni koji su crtali po pecini nisu bili divljaci bez uma vec vrsta "Homo Sapiens" pa milslim da su i Naedertalci imali isto . Upravo su ti crtezi pokazatelji postojanja uma kod tih ljudi i razlike izmedju umnog bica i zivotinjskog.
Ja licno mogu samo da znam sta me sprecava da recimo u sumi povredim nekoga samo zato da bih dobio neku licnu korist. Ne sprecava me razmisljanje o mojim maksimama ..nikakvog razmisljanje tu nema .. samo osecaj sazaljenja.
Ja licno mogu samo da znam sta me sprecava da recimo u sumi povredim nekoga samo zato da bih dobio neku licnu korist. Ne sprecava me razmisljanje o mojim maksimama ..nikakvog razmisljanje tu nema .. samo osecaj sazaljenja.
Mozes li malo da smanjis upotrebu reci "dokazano" i "sigurno" kako posle njih ne bi iznosio ono sto nije tacno i sto ne poznajes. Tvoje verovanje i tvoje misljenje zdravog razuma u filozofiji je isto sto i neznanje.
Zato kada ga iznosis zanemari reci "dokazano" i sigurno.
Sto se tice zivotinja i tkz. "iracionalnog intelekta" bile su teme o tome pa evo ukratko of topic razmilsljaj
Post sa teme o vegeterijanstvu
Ovo je izgleda jedna od tema gde je rasprava utemeljana na razumu ili razlozima istinitosti nemoguca jer su kolovodje ljudska volja, predrasude i ubedjenja. Nesto slicno kao kada se raspravlja sa verskim fanaticima ili fanaticima bilo koje vrste. Mozemo iznositi argumente do sutra opet ce za njih belo biti crno ..zasto? Jer su tako ubedjeni. Gde volja kolo vodi razum nema sta da trazi.
Evo, kazes u jednoj recenici zivotinje imaju um i mogu da pate ali red je da to i obrazozis. Osim sto si projektovala svoj mentalni sklop u njih i prizvala "argumente detinjstva" gde si gajila kucice i macice iz cega si drugog izvukla taj zakljucak. Iz kojih postupaka zivotinja zakljucujes da one poseduju opstosti ili pojmove i bivaju vodjene njima?
Zato pitanje i za tebe. Da li mozes volu reci da poore njivu sam jer ce dobiti platu zbog toga, ili svom ljubimcu da uradi nesto sta ga nisi dresirala a za sta mora posedovati pojmove ? Ne mozes!... Zasto? Jel zato sto zivotinje imaju um? Da one imaju um. Da njihov primitvan jezik znakova umesto reflesksnih radnji priziva pojmove svet bi bio drugacije mesto. A covek bi bio u velikoj nevolji.
Uostalom, bas me zanima sta zamisljas kada cujes rec "UM" pogotovu sto postoji velika zbrka u filozofiji kada su UM I RAZUM u pitanju i malo njih su uspeli da rasciste sebi sta je jedno a sta drugo. Tako da je ovo rasprava gluvim telefonima, a prisustvo ostrascenosti cini je nemogucom.
Ne bi bi bilo onoga sto u svojoj svesti zahvaljuci umu koji je dosegao do samosevsti i u kojoj nalazi ono sto zovemo "sazaljenje". Toga ne bi bilo . Ali bi bilo "sazaljenja po sebi" u transcendentnom ma sta to bilo. Ali sumanjam da razumes o cemu govorim.
Ma nemoj? Oni koji su crtali po pecini nisu bili divljaci bez uma vec vrsta "Homo Sapiens" pa milslim da su i Naedertalci imali isto . Upravo su ti crtezi pokazatelji postojanja uma kod tih ljudi i razlike izmedju umnog bica i zivotinjskog.
Evo, razmišljam...
Razmišljao sam i u trenutku kada sam napisao da je dokazano, za empatiju, jer jeste. Razlog što nisam detaljnije obrazložio je da ne bih širio raspravu u tom pravcu nepotrebno. Priemeri životinjske empatije mogu da se nađu u spasavanju ljudi od strane delfina (može se reći i simpatija), u posmatranju primata, kao i u ponašanju glodara u kavezima, koji mogu da saosećaju bol, ali samo sa glodarima koji dele kavez sa njima, ne i sa ''strancima''.
Ljubimci često rade nešto za šta nisu dresirani, tome sam prisustvao mnogo puta.
Očigledno je da na mene gledaš kao na laika, jer ne razgovaramo na način na koji ti želiš, ili rasprava ne ide tokom koji ti odgovara.
Šta je sa strahom? Da li on sprečava neke da ne urade nešto, iako bi dobio ličnu korist, jer se plaši osude većine, kazne da bi bio uhvaćen. Šta je sa simpatijom? Šta je sa time da nekome i ne pada na pamet da nanese bol radi dobiti, jer jednostavno ne razmišlja u tom pravcu, ne vodi ga tantos?
Sve to poništavaš, da bi kroz jedan primer doveo do zaključka da je upravo sažaljenje temelj morala. Na žalost, ja se ne mogu složiti. Kažem ti da je to u psihologiji definisano drugačije, da nas često sam strah(kroz senku, suprotnost), ili super ego i ono čemu težimo, uzori, vode ka moralnosti.
Homosapiensi su bili i kanibali, zar ne? Dakle umna bića, ali ih sažaljenje nije sprečavalo da ubiju, niti su imali osećaj griže savesti nakon toga, iako su bili umna bića, a ne životije.
Da primenimo tvoj obrazac na nekim drugim primerima.
Po tebi, ljudi se ranje nisu razvodili, varali svoje partnere, u meri u kojoj se to radi danas, jer su ih sažaljevali, a ne iz razloga straha da bi mogli biti osuđeni od strane većine kao nemoralni.
Nekoga sprečava da ukrade, jer sažaljeva prodavca, i ne želi da mu nanese materjalnu štetu, a ne zato što se plaši da bi mogao da bude uhvaćen i osuđen?
Rekao sam ti već da je primer banalan i da ne mora da se javi sažaljenje kod svakoga. Kod nekih se može javiti strah, kao razlog da to ne učine, a neki i ne razmišljaju o tome kao mogućnosti, jer ih jednostavno ne vodi tantos, destruktivna sila i ne žele da uništavaju, jer bi se to kosilo sa njihovom moralnošću, na prvom mestu, bez da moraju imati sažaljenje, kao što ti tvrdiš, već bi to urušilo njihovo bolje JA.
![re[ ]De](/data/avatars/m/223/223033.jpg?1299370416){kind=avatar}
