Tema besmislica

[Fakje]

Cilj igre je nastaviti besmislicu. Ja cu poceti:


Nebo je mastiljave boje i ujedno uredno podsisano. Zvezde su zelene boje i kao da kaplju sa neba. Princ je usao u palatu.


Sta se dalje desava? Nastavi besmislicu!

 

[Meklaud]

Gledajuci zapanjujucim pogledom, nisam imao mogucnosti i prilike da oduzmem sebi odgovornost i poverenje. Nakon toga, potpuno sam izgoreo zajedno sa apartmanom. Sva je pozutela, sve do Mramornog mora. Gluma je propala, nije vazno, znacajno je to da su profesionalne lazi okupane u smoli od kravuljica, pa niko nije bio zadovoljan sadasnjim tretmanom terminologije koje golicava svakog u pupak. Stoj! Padam u nesvest, sva vrata su bila zakljucana,te ih niko nije ponovo zakljucavao, medjutim pao je mrak. Jao, uhvatilo me je kokosije slepilo u korpi za ves. Vecina spavaca zahrkalo je ispod buba rusa, koje su milele po lobanjama i spavacicama.

 

[Black_star]

Kako god, zrikavci su znali tu tajnu ali nisu hteli da je kazu. Princ se uzmuvao po zidovima sobe i izasao na luster. S neba je padala dama.
Sletela je na njegova ramena i posli su na pice. Benzin je ovih dana besplatan. Kraljev govor je goreo zajedno s njegovim jezikom. Masina je rekla da su misevi dzek-pot ove nedelje. Njima je svejedno jer treba svaki dan putovati do Meseca. Sunce nece jos par dana, ima vremena...

 

[Lada]

Mali guster se smestio u kucu.Ceka vrelinu sunca da se uzvere uz zid.Mrave mu ne nudim,volim ih a on paukove nece.
Ne znam jelovnik.
Trcim do restorana da se raspitam.
Nemaju svetlo al imaju gas lampe.Ionako imam masku pa mi ne smeta...

 

[Meklaud]

Seljaci mirisali na budjavo mleko i truo kajmak. Ustajte ludaci, vreme je zakucavanju eksera sa sajbnama po sred tumora. Nije vazno, glavno je to da smo prolazeci kraj trafike osetili miris kvasca i sto pre pobegli da ne bi smo nadosli. Patio sam od tabana. Jo, kisa je padala levo i nagore. Nije bilo vremena da se popije soda bikarbona. Gorile upropastile su flasice od brabonjaka. Najzad, propao sam kroz safolj, uvek je to najbolje resenje na glavu mi je pala sfecvica sa bubuljicavim genzlicama...

 

[Meklaud]

Jesenjeg prohladnog dana, bas kad sam se vracao iz konzerve, zauvek sam je bacio, kroz praktican prizor travnjaka. Nije toliko vazno koliko je bitno da je ta ista konzerva napunjena odozgo temperom i zamagljenom fasciklom.Jedan atom u sumpornoj kiselini zna da misli. Zavisi kakav mu je elektricitet. Atom je tezi od coveka zato sto niko ne moze da upravlja prirodom, njoj moraju zrtve da se daju. Atom u sumpornoj kiselini misli o sjedinjavanju sa onim atomom koji mu odgovara. Roditelji mi kazu " Gledaj ti svoja posla, i ne pravi gluposti".Oticicu na zanat, necu da ucim skolu, hocu da budem miran gradjanin...u trenutku inspiracije mogao bih da proizvedem sve sto postoji na svetu!

 

[Fakje]

Umetnik je zeleo da naslika najbolju sliku koja je ikad postojala ali u tom procesu sprecavao ga je nedostatak volje. Prvo je morao da kupi boje ali boje su skupe i to bez obzira na vrstu i izgled boje o kojoj je rec. Sem toga umetnik je morao da ima i nesto na sta ce da stavi boje i nesto cime ce da ih razmaze. Otisao je u banku i opljackao je, ali tom prilikom nije nikog ubio. Ipak policija mu je bila za petama i na kraju su ga sustigli negde blize granice sa Madjarskom. Umetnik je uzeo taoca ali taj talac je nastradao kao i dva policajaca. Umetnik je pobegao u Madjarsku i naslikao najbolju sliku koja je ikad postojala. Postao je slavan u Madjarskoj pod laznim imenom, predstavljao se kao nekadasnji francuski drzavljanin Luj Sabron. Proslo je 5 godina, i tad je "Luj" sreo na ulici prijatelja iz Srbije koji ga je prepoznao. Taj covek je poceo da vice ubico, ubico! Istina je isplivala na videlo i umetnik je pogubljen, ali njegova slika je ostala da vecno fascinira i inspirise covecanstvo. Slika je komunicirala poruke nade i mnogi su hteli da plate put do Madjarske i ulaznicu da bi videli ovu sliku. Medjutim u jednom trenutku nekoliko godina nakon smrti umetnika, neki lopov je ukrao sliku iz muzeja i njoj se od tada gubi svaki trag. Ljudi mogu da vide kopije ali one ni priblizno ne prenose isti osecaj moguceg mira i svetskog dobrostanja.

 

[Fakje]

5 minuta

Ubistvo se desilo pored otvorenog prozora. Nakon sto je ubio lokalnog sudiju, koji je imao oko 50 godina, nas zlikovac je izbacio konopac kroz prozor i hitro utekao. Za petama su mu bili policajci koji su strazarili i bili svesni toga da je sudija bio u opasnosti. Ipak, zlikovac je uspeo da pobegne i da se sakrije u skladistu praznom ciji vlasnik je bio njegov stari prijatelj bivsi sampion u pokeru. On je bio solidan igrac pokera ali umeo je odlicno da vara. I svake subote uvece sakupljali su se u skladistu da igraju poker u visoke uloge. Jedne veceri sudija je jos jednom potegao svoje poznavanje varanja u pokeru. Prevario je jednog coveka koji to nije hteo da dopusti. I tako je sudija poginuo, a covek je pobegao i policajci ga nisu nikad nasli. Sto je najcudnije, sve se to desilo u samo 5 minuta. Zaista neverovatno.

 

[Meklaud]

@Fakje offtopik, ove tvoje price imaju smisla, moje su besmislenije, potrudi se malo

 

[Fakje]

Okej je i da imaju malo smisla zato sto onda akuzativ u trecem licu jednine poprima fantazmagoricne razmere unutar putanje izmedju Jupitera i Saturna u letnjim danima bez kise nadajmo se.

 

[Fakje]

Bio jednom jedan pisac. I on je stalno pisao, svakog dana, nekad manje, nekad vise, kako su mu obaveze na poslu dozvoljavale. Morao je ipak nekako da placa racune. Ali nije imao nikakve druge hobije, umeo je tek ponesto da skuva a uglavnom je ziveo od brze hrane, nije imao prijatelje ni romanticne veze, to mu nije bilo potrebno jer je nalazio neizmerno i neverovatno zadovoljstvo u pisanju. Pisao je tako svakog dana i izdavao je knjige na otprilike tri meseca. Ove knjige prodavao je preko svog vebsajta, za koji je malo ljudi znalo a jos manje ljudi je kupovalo pisceve knjige. Oni koji su ih kupili, njima se te knjige nisu dopadale. Tek u ponekom citaocu nas pisac pobudio je interesovanje, buduci da su mu knjige bile veoma bizarne i avangardne, toliko da niko od njegovih citaoca nije mogao da ih svrsta u neki zanr ili da ih uporedi sa nekim drugim piscem, tek mozda je neke uzgredne veze nalazio. To nije omelo pisca da nastavi da pise i tako je pisao sve do smrti, iza sebe je ostavio mnogo knjiga, ali one su ubrzo bile zaboravljene.

30 godina kasnije, doslo je do skoka u interesovanju i ponovnom vrednovanju piscevih dela, jer je jedan knjizevni entuzijasta i kriticar iz hobija naisao na jednu knjigu naseg pisca, kod svog oca na tavanu. Njegov otac rekao mu je da se radi o krajnje cudnoj knjizi, koju on smatra jednim pre svega kuriozitetom, buduci da je forma cudna a sadrzaj jos cudniji. On zapravo nije mogao da objasni svom sinu o cemu se tu radi sem sto je pomenuo ponekog drugog pisca, ali naglasio je da nije to to. Kriticar entuzijasta procitao je knjigu, i onda su njegovi drugari entuzijaste takodje procitali nekoliko knjiga naseg pisca. Svi su utvrdili da se radi o jedinstvenom opusu sacinjenom od jedinstvenih dela. Sada naseg pisca pamte u nekim krugovima, pokusavaju da rastumace njegovu poetiku i vodili su nekoliko zustrih rasprava. Uskoro ce se jedan od njih prihvatiti kapitalnog posla uporedne analize i sinteze motiva, tema, stila, opsesija pisca. To ce se naci u jednom eminentom literarnom casopisu, od oktobra ove godine, pa kupite ga po povoljnoj ceni kako ne biste propustili ovaj veoma interesantan napis.