Tebi...

[gost 308098]

Ti i ja smo dve ptice
Svaka u svom kavezu.

Nije nama....
što ne možemo leteti
već je nama...
što nismo zajedno.


(Nikica Banić)

 

[gost 308098]

Uvijek se vraćam ulicama sa kojih si potekla

u jesenja predvečerja osjenčanih bora

znam da me iščekuješ svakim treptajem

ispod naslaga paučine u lažnom obilju

ljepota je kao parfem ide za tobom

diskretno a zatim naglo otvara sva vrata

i ostavlja te zbunjenu

jer nitko ne dolazi

jer nitko ne zna da se sama

ne možeš

izvući


na tragu bez spoznaje

na tragu bez svjetlosti

znam da me očekuješ u nisci bisera

rascvjetali vinovnici jetkih uboda

ne dopiru do tvoga srca

iako

tavore na dnu protekcije

poput mumija

temeljito ispunjeni besmislom

ako ostane išta za nama

ako preostane nešto i za nas.


(Azra-Niska bisera)

 

[Rusalka]

Dok ležim
i lepo osećam gde mi se telo rastače
u prah, u dim, u ništa,
na unutrašnjoj strani kapaka
projektuje se tvoj lik,
sada tako dalek.
Nemoj me predugo ostavljati ovakvu.
Kada sam sama, ja ne valjam sebi:
brzo, ja veoma brzo postajem ranjiva,
tad više nisam bezbedna.
I tako slaba, laka sam meta
svim otrovnim mislima,
svim tegobnim i strašnim snovima.
Bude se sve one skrivene želje
sa snagom nagona,
sa razornošću potrebe,
sa neminovnošću greha.
Zato mi dođi, ovo me čekanje tišti.
Tek pored tebe ja sam naučila
da budem opuštena,
da oslobodim sve iskonske impulse
i da održim kontrolu.

Još samo malo mi treba
da se nahranim od tvoje snage i samosvesti.
Ne ostavljaj me na pola puta.
Daj da dok ležim kraj tebe
sopstveno telo razložim na nežnost i na požudu
i slomim se u tvojim rukama,
ponovo rođena iz vetra i pepela,
lica svetljeg od sunca na zaranku
i srcem slobodna onoliko koliko mi telo tebi pripada.

A. Markovic

 

[Jan Hus]

ODA

Dođi, sjedni do mene, Lidija, na obali rijeke.
Mirno gledajmo kako teče i naučimo od nje.
da život prolazi, a mi se ne držimo za ruke
(Držimo se za ruke)

Onda ćemo misliti, velika djeca, da ovaj život
prolazi i ne staje,ništa ne ostavlja i ne vraća se,
odlazi prema dalekom moru, odlazi Sudbini,
dalje od bogova.

Opustimo ruke jer nije vrijedno da se umaramo.
Uživali, ne uživali, prolazimo kao rijeka.
No treba znati prolaziti sasvim spokojno
i bez velikih uzbuđenja.

Bez ljubavi, bez mržnje i strasti koje podižu glas,
bez zavisti koja previše uznemirava oči,
bez briga, jer i s njima rijeka će jednako teći
i uvijek će odlaziti prema moru.

Volimo se spokojno, misleći da možemo,
ako hoćemo, izmijeniti poljupce, zagrljaje, milošte,
ali bolje je da sjedimo jedno pored drugoga
i da gledamo kako rijeka teče.

Naberimo cvjetova, uroni u njih i ostavi ih
u svom krilu, nek njihov miris blaži ovaj trenutak-
ovaj trenutak kada smireni ne vjerujemo ni u šta,
nevini pogani propadanja.

Bar ćeš se, ako postanem sjena, sjetiti mene poslije,
a da te sjećanje na me neće opeći ni raniti,
jer nikad se ne držasmo za ruke niti se poljubismo,
niti bijasmo drugo osim djeca.

I ako prije mene poneses obol mračnom brodaru,
neću morati da patim kad te se budem sjećao.
Bit ćeš mi blaga u spomenu kad te se sjetim na obali,
tužna poganko s cvijećem u krilu.

Fernando Pesoa

 

[Rusalka]

ON:
Ljubavi,
ja nemam ništa
sem cvetova,
što je
drugo ime nežnosti,
a ti si mi došla iz LATICA.
Zato,
ništa mi nemoj davati,
osim uzdaha
neka mi izmame
onu milinu,
divne leptire u stomaku,
njihove snove,
novo sunce,
večnost.

ONA:
Ljubavi,
posjedovanjem nježnosti
ti posjeduješ
SVE ono
što je na svijetu najvrijednije;
Ljubav,
dobrotu,
Dušu!
acaziki

​

 

[Rusalka]

...ja samo tako dođem.
Da te nađem
kad se kriješ od ljudi, recimo.
...

Jer,
ne moraš ništa ni reći.
Ja sam došao samo tako,
da odem,
i ništa neću.
Jedino možda
da se smiješ u snu.
I da te gledam.

...

Da me ponekad onako
pogledaš i...
I da ti bude drago što sam tu.
Da me ponekad onako
pogledaš i...
I da ti ne bude žao što idem
Možda samo malo.
Ne, ni to.
Ipak sam tu samo da odem
i ništa neću.
Armin Huseinovic​

 

[Linejna]

Ovako smo i mi radili. On i ja. Ja i on. Ne ljuti se postavljacu ove slike sto sam ti je ``ukrala``, a koja sve govori...
Ovo svako moze da razume. Nadam se da ce i on procitati, molim se Bogu da hoce.

It don´t matter, when you turn
Gonna survive, you live and learn
I´ve been thinking about you, baby

By the light of dawn,
A midnight blue,
Day and night, I´ve been missing you
I´ve been thinking about you, baby
Almost makes me crazy,
Come and live with me.

Either way,
Win or lose,
When you´re born into trouble,
You live the blues,
I´ve been thinking about you, baby
See it almost makes me crazy.

Times, nothing´s right,
If you ain´t here,
I´ll give all that I have,
Just to keep you near.
I wrote you a letter,
I tried to, make it clear
You just don´t believe that I´m sincere
I´ve been thinking about you, baby.

Plans and schemes, hopes and fears,
Dreams that deny,f or all these years,
I´ve been thinking about you, baby
Living with me.

I´ve been thinking about you, baby
Makes me wanna... poludecu bez tebe

Times, nothing´right,
If you ain´t here,
I´ll give all that I have,
Just to keep you near.
I wrote you a letter,
Darling, tried to make it clear,
But you just don´t believe that I´m sincere.

I´ve been thinking about you, baby
I want you to live with me,
I´ve been thinking about you, baby
I want you to live with me...

Massive Atack: Live with Me

 

[Vatreni Kamen]

Zaustavim sve glasove i slušam samo taj u sebi,Tebi!

 

[Jan Hus]

Drugo pismo
…
Ipak,
Ništa ne može da nas zameni
U ovom rasporedu posledica
Upisanom božjom utrnulom rukom
U amneziju zvezda, u kratko sećanje mastila
Koje se suši,
U tvoja pisma, ona nenapisana.

Prvo pismo

Bila je to šuma na slemenu veka,
Oktobar: pamtim lišće u boji tvoje haljine,
Romb jedne zakrpe, ukrojen pažljivo,
Ko da od njega zavisi neki ubogi smisao,
Odmah i zaboravljen,
Dok si govorila:
Slušam kako peva u jajetu ptica,
U njenom je kljunu ključ
Pod zatreperenim jezikom;
A brava-
Nju moraš da izmisliš. A i vrata.
Iza njih je leto. I naše dvogube senke
Venčane na zlatnoj pozadini, zaustavljene
U nejasnom blagoslovu. Volim te.
Trideset i tri puta vek je prstenovao
Ta stabla, ukrojena u nebo
Kao žilica u list, kao nada u
Ravnodušnu izvesnost. Pišem ti
Iz daleke pokrajine, gde se reči vrednuju
Težinom prećutanog, a sećanja dužinom
Varljive njihove senke. Oprosti zbog rukopisa:
Studen oblači šaku iznutra, tesna je
Ta rukavica, pa pokret okleva
Nad naslućenim smislom rečenice,
Nad inicijalom što ga rubi inje –
Nisam ti rekao: Ovde je već zima.

Peto pismo

Hoćeš li da me prepoznaš, kad se oboje nađemo
Tamo u zavičaju naše slepe nežnosti
Koji sam nekada zvao i zavičajem
Labudova? Duborez bora oko očiju
Koje ćeš prepoznati, možda, izvela je
Nevidljivim skalpelom i sasvim rutinski
Neka utrnula ruka, u osveštanom savezu
Sa praznim godinama. Inače sam sličan
Dvojniku koji ostane u ogledalu
Kada mu okrenem leđa, i nišani u potiljak.

Ali pre toga treba obaviti još mnogo:
Iskupiti taoce koje smo dali sudbini
Kad nam se krv pomešala na ušću
U neku od mogućih budućnosti, prebrajati
Ožiljke, onesposobiti satni mehanizam
Uvreda zaboravljenih u nekom grozničavom
Prestrojavanju, pročitati sve između redova
Pisama nenapisanih i naučiti napamet
Tu opasnu šifru,
Radost naučiti
Da raste na kamenu, kao mahovina –

Pokušaj opis traga munje, da shvatiš
Neobjašnjivo lukavstvo godina: vreme stoji,
Ako ga ispravno imenuješ. Gledam kroz prozor
Plamičke acetilena na vršcima grana
Magnolije. Noćas je padala kiša.
Nisam ti rekao, ovde je već proleće.

Ivan Lalić

 

[Rusalka]

- Od čega žive oči tvoje
kad stalno iz njih isijava san?
A što bi dragulj dragane moje
dao da tako bar načas sja.

- Tvoje su oči u meni zašle,
taj sjaj nije od ljudi.
Svakoga jutra moje se lice
s tvojim očima budi.

- Ne sklanjaj pogled. Čega se bojiš?
Ljubavi zar te je strah?
Zacijeli riječi cjelovima,
s usana strgni mi dah.

- Čemu se smiješiš?
Obujmi me jače,
sva krv nek mi utrne!

- Kad zagrlim te ovako,
znaš li što ja vidim:
Dva križa koja se grle
a med njima diše
još nerođen Bog
prikovan poljupcima…

- A šta ako Boginja neka
pod usnom mojom sniva?

- Pod tvojom usnom sni violina
u violini pjesma, u pjesmi plod.
O kad me dodirnu usta tvoja:
harfa se boja prospe u svod.

- Prsti su tvoji vidre vedre
što se u igri tope.
Ćutiš li kako iz moga struka
iskaču antilope?

- O kad bi moglo uho čuti
tvoj dodir glazbo nijema,
napisao bih ti od sna sonatu,
al klavir tih dirki nema.

- Povedi me u kut svijeta
neki tih.
Da te ćutim. Da te dišem.
Da te snim.

- Što je život? Oka treptaj.
Tajna tajne.
Između dva otkucaja
srca stane.
Enes Kisovic

 

[742617000027]

 

[Rusalka]

Свуда сам те ноћас тражила.
По мојој машти,
По зеленој боји моје самоће,
По светлости што ме открива,
По лепоти једног подневља,
По речима песме неког непознатог песника...

...

Свуда сам те ноћас тражила....
Евица Миленковић

 

[Jan Hus]

LUTAMO SE VREMENOM

toliko si mi u krvi sjedinjena srcem vjekovima
da vjerujem u prošlost življenja
zato te tako osjećam jer si samnom oduvijek
samo smo zalutali u vremenu
pa kidamo paučinu kojom smo ljubavlju vezani
tako da srce bolom preskače
zjenice puknu u komadiće stakla pa prosuto
bosim stopalima gazimo

u bezvremenu slijepi trpimo bol čekajući
topli dodir dlana

s tobom sam već trčao poljupcima
rosom livade leptira
tvoj bosonogi siromašni sanjar obogatio te
ljubavnim stihovima
zato te maštam kao svoju prelijepu princezu
bjelinom umotanu
pjevam ih u ovom vremenu čekajući te
u nekom drugom bezvremenu

Zdravko Odorčić

METAMPSIHOZA

Katkada mislim da se moja željna duša sjeća
neke pređašnje ljubavi, za kojom čezne i žudi,
kao da je ova naša vatra samo ugljen
nekog divljeg plamena koji je izgorio
u ranijim postojanjima.

Možda sam u prošlim danima bio postigao
ono što sada uvijek uzalud tražim;
možda se moja duša s tvojom sastala i stopila
u nekoj velikoj noći koja je odavna
iščezla i umrla.

Naidu Saroijni

81. MOŽDA SI TI U NEKOM DRUGOM VREMENU

možda si ti ropkinja
u nekom drugom svemirskom svijetu
i samo k meni dolaziš
u tom plavičasto bijelom vremena procijepu
kako te ne bih zaboravio
daruješ mi poglede utiskuješ u moje sjećanje
hodaš bosonoga
mojim mislima duboko u duši mojoj skrivena

možda sam ja Spartak
ratnik drugog vremena koji će te oslobiditi

ili smo možda
vrijeme koje teče svojim tokom i čeka trenutak
zvona nebeska
kad zazvone u svoj zlatni vječni ljubavni zvon
samo sekunda djelić
u kojoj dodirom prsta sudbine spajamo vječno usne
gdje prestaješ biti ropkinja
i postaješ moja djeva iz naše bajkovite mašte

Zdravko Odorčić

 

[Rusalka]

Zaslepljena pitanjima
posmatram kako vitlaš bičem
moju neispavanu zoru.

Pokušavam da ti taknem lice
pogledom ispruženim
tamo do beskraja...
ali snovi su samo želja
a ti - ti si
moja najlepša pesma

Srušio si granice vremena:
usporavaš mi dane
i pomeraš subotu na nedelju
- igraš se doslovce mojom dušom
koja će zbog tebe, da ostari
u nadanju.

Dođe mi da te preskočim
kao mrava na tepihu
i onako divljački
odgurnem od sebe!...ali ne mogu:
ti me vrebaš odnekud
kušaš hladnokrvno
i gospodariš mojim bićem.

Zalepio si se za prozore
mojih zenica
i podebljao crte lica.

Ćutim i čekam
sa rukama raširenim u vetar
a znam,
obavezala sam se - da te volim
bez tvog znanja.
Lepa Simić

 

[Jan Hus]

Treće pismo

Jedno si leto bila preobražena
U svoj lik, kako ja ga ponekad vidim
U ogledalu, kad mudro stanem u senku
Iza tvog ramena: možda tvoj pravi lik,
Najednom stvaran, opipljiv i zreo
Da cveta, kao agava. Svaki tvoj pokret bio je
Nemiran crtež svetlosti u vazduhu
Gustom i srećnom od avgusta. Svaki moj dodir
Ostavio bi zlatan trag na tvojoj koži,
Inače slanoj pod jezikom,

Kojim sam umeo samo
Da izmucam: volim. Kakvo leto!
(na fotografijama kao i svako drugo:
Fosili svetlosti nas varaju, nepouzdani,
Kao u prisećanju otkrivamo slojeve
Godina, godina, i tražimo im smisao
Već pomeren u neko novo iščekivanje)
Ili sam možda
Sve to izmislio? Ne verujem, postoje
Dokazi: ožiljci neke uporne nade
Što još zaboli na dodir tvog glasa,
Otisci tvojih prstiju na gleđi
Vrča iz kojeg još vetri vino
Nedopijeno u konobi, onog leta
Kada si bila preobražena u blagoslov,
U svoje obično čudo. Živimo u vremenu usitnjenih čuda I zaboravne mudrosti.
Pamtiš li ti to leto?

Ivan Lalić

 

[Rusalka]

Kad bi se ljubav prodavala
Svoju bih glad za tobom
Prodala Ciganima torbarima
Za sitne pare
Kojima bih kupila lepe
Šarene đinđuve bezbrižnosti
I išla dalje

Kad bi se ljubav kupovala
Obigrala bih trgove sveta
Raskrvarila tabane
Bosonoga
Po raskršćima
I po svakom nevremenu
Da tvoju ljubav nađem
I da je ponovo kupim
Bez obzira na cenu
Ljiljana Ninković Mrgić

 

[Jan Hus]

Ima jedna zvezda

Ima jedna zvezda
lukava lepa nevidljiva drska i zla
krije se kao da je nekog opljačkala
kao da je nekom kuću zatrla

Šta sve ne čine astronomi
šta sve ti šašavci u svom fanatizmu
pentraju se po sazvežđima zaviruju u pakao
ali te zvezde nigde nema

Zapostavili porodice
i danju i noću zure u nebesa
žene ih varaju sa trgovcima
žene na zemlji i nebesima

Nabavili najskuplje instrumente
konsultuju proroke jurodive na smrt osuđene
zmijama se pod jezike zavlače
evo već hiljadama godina pa ništa

Ekipe hemičara i fizičara
najpoznatiji svetski stručnjaci i nobelovci
iznose neverovatne dokaze i argumente
ali zvezde nema pa nema

Ni ciganke nisu pomogle
ni čuveni starci proslavljeni na lomačama
ni vlasnik svinje sa glavom pantera
ni svinja ni panter nisu pomogli

Ni muzičari nisu pomogli
još manje sobarice u novim hotelima
ako iko policija bi ukazala na neki trag
ali ni policija nije mogla

Ima jedna zvezda
ne samo u pesmama ne samo u snu
mađije i čini na nas je bacila
i daleko nas mlade odvela.

Branislav Petrović

 

[Linejna]

Ovu pesmu posvecujem tebi... iako do tebe ne mogu doci vozom...
Jer deli nas ogromna voda.
Ali ipak, zelela bih da cujes reci ove pesme, zelela bih da smo opet zajedno... tamo na severu...
Ali me ti vise ne volis. Mnogo mi nedostajes. Jos uvek te volim, suncano moje. Umrecu sa tvojim imenom na usnama. Moj N...

 

[Rusalka]

Pronašli smo se
Rukama
Nebom
Ogladnelim dlanovima
Upili smo jedno u drugo
Svu tugu
I svu radost
Sveta

Pronašli smo se
I nema dalje
Tu smo počeli
I tu smo stali
Jedno drugome u zapanjene
Zenice
Ćutke zagledani

Ti si moja velika bajka
O sreći
Ti si
Opipljiv bol
Na tvojim me grudima suše
I poplave
Zatiču
Nagu
Ljiljana Ninkovic - Mrgic​

 

[Rusalka]

Jе ли ово љубав, или болна једна
Потреба да љубим? Ова жеља плава,
Је ли жеља срца моћнога и чедна?
Или напор душе која малаксава?

...

Не знам; но на међи тога сна и јаве,
Видим моје срце да чезне и пати.
И сузе кад дођу, ране закрваве —
Ја ни онда од тог ништа нећу знати.
Јован Дучић

​

 

[Jan Hus]

77.PRKOSIŠ VENERI

u tvojim očima
Narcis se čudom ogleda ne vjerujući tvojoj ljepoti
vino u vodu bistru
Dionis pretvorio zbunjen tvojim nježnim tijelom
Adonis taj bog
ljepte i želje nije te svojim čarima osvojio
za tvojim stopalima
sjetno uzdišući lome žezla svi bogovi svijeta

gledam te kako
s bakljom plama Veneri prkosiš na Olimpu ljubavi

igraš se nebom
čvrstinom postojanja sigurnošću svojih osjećaja
u iskoni tvoje krvi
kotrljam se skriven, oči me tvoje ne mogu vidjeti
skrivam se tišinom
kako bi me mogla svojom mekom dušom pronaći
čekamo trenutak
koji u nama spava kako bi se nama probudio

Zdravko Odorčić

 

[Rusalka]

...

Pusti me da ti kazem
ono sto sam vec trebala reci.

Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasnis samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili mozda strah
boli.

I zato ne smijem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti jos rekla
kako i koliko te volim.

Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.

Ne. Ne gledaj me zastraseno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna
prava i zauvijek...

Boli.

Kad dolazim, pitam se cekas li me.
...

Volim te.
I volim sve sto si ti.

Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.
...
Iskra Tanodi

 

[Jan Hus]

ПОГЛЕД

У твојим очима кадикад
Тајанствен један поглед сине.
Ал' тек што сине већ и мине.
Што скрива у свом чудном сјају
Тај одраз богате дубине?

Да л' бол, што неће да се смири?
Не знам, гонетам узаман.
Ил' бљеском туге из њег вири
Несретни, давни неки дан?

Или је сан, дубоко сниван,
Никад неостварен ал диван,
што свагда ће ми остат скрит,
А твога бића он је бит.

Добриша Цесарић

 

[Rusalka]

Ko u skutu da preneh goru -
Bolna sam čela !
Ja i ljubav poznam po bolu
Duž celog tela.

Ko od mene da neko čini
Za oluje tle.
Ja ljubav poznam po daljini -
Bliska za sve.

Ko da u meni rov su rili
do samog vrela.
Ja i ljubav poznam po žili
Duž celog tela.

Bolnoj. Kao kad vetrić puhne
Grivu na Huna:
Ja i ljubav poznam kad pukne
Najčvršća struna.

Glasa – kad rđa glasne žice
živa so bela.
Ja ljubav poznam po glasnici,
Ne ! – po ge-žici
Duz celog tela !
Marina Cvetajeva

 

[Jan Hus]

ПОЕЗИЈА

Mирна као мрамор, хладна као сена,
Ти си бледо тихо девојче што снева.
Пусти песма других нека буде жена,
Која по нечистим улицама пева.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,
Него жуте руже у те косе дуге:
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,
Одвећ горда да би живела за друге.

Буди одвећ тужна са сопствених јада,
Да би ишла икад да тешиш ко страда,
А чедна, да водиш гомиле што нагле.

И стој равнодушна, док око твог тела,
Место китњастог и раскошног одела,
Лебди само прамен тајанствене магле.

Ј. Дучић